Popularno kraljevačko izletište i poznato stecište rekreativaca i sportista „Borići“ na Ratarskom imanju od danas su bogatiji za nove sportske i rekreativne sadržaje. Radi se o trim stazi dužine 400 metara sa podlogom od borovog malča , spravama za rekreaciju najmlađih i betonskom stolu za stoni tenis. Grad Kraljevo je sredstva za potrebne radove obezbedio preko Kancelarije za mlade, na konkursu za podršku u sprovođenju omladinske politike koga је finansiralo Ministarstvo omladine i sporta.Ukupna vrednost izvedenih radova je oko 3 miliona dinara od čega je ministarstvo obezbedilo 1,2 milona, a grad 1,5 milona.Ostatk sredstav je donacija UniCredit banke za kupovinu i montažu sprava za rekereaciju najmađih.To je bio povod da se danas ,u „Borićima“ javnosti obrate predstavnici ministarstva , grada, Kancelarije za mlade i Javnog preuzeća za upravljanje građevinskim zemljištem. „Ovo je treći projekat zaredom u poslednje dve i po godine koji ,zahvaljujući proaktivnom stavu Kancelarije za mlade realizujemo sa gradom Kraljevom „ rekla je, između ostalog, Zorica Labudović, rukovodilac Grupe za saradnju sa udruženjima i kancelarijama za mlade Ministarstva omladine i sporta.
Vesti iz kategorije ‘Društvo’
Kraljevački „Borići“ bogatiji za nove sportske sadržaje
U Kraljevu formirano udruženje „ Dame-nekad i sad “
Na inicijativu kraljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević grupa kraljevčanki i njihovih prijateljica iz drugih gradova ovog dela Srbije , različitih profesija, ali već afirmisanih u raznim poslovnim i stručnim oblastima , formirale su udruženje građana „Dame-nekad i sad“ i , prigodnim skupom , u subotu ,objavile početak svog rada.
„Cilj oko koga smo se okupile jeste želja da mlade devojke i žene, na organizovani način i kroz prikladne forme, upoznamo sa znanjima i veštinama naših majki i baki. Želja nam je da tu našu tradiciju vezanu za žensku kreativnost i rad , kao vid kulturnog ,nematerijalnog nasleđa predstavimo mlađoj ženskoj polpulaciji i zainteresujemo je za obnavljanje i razvijanje nekih, davno zaboravljenih veština i znanja a koje im , prilagođene savremenom trenutku , mogu biti višestruko korisne kako za lično usavršavanje tako i za , eventualni , izbor budućeg stalnog ili povremenog posla“, rekla je inicjatroka osnivanja udruženja Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević zahvaljući se članicama udruženja na njihovoj spremnosti da deo svog znanja i veština podele sa drugima a sve u cilju snaženja položaja žene u društvu danas.
I gospođa Verica Milanović, jedna od članica novoformiranog udruženja „Dame-nekad i sad“ je , pozdravljajući prisutne članice i goste, govorila o položaju žene u društvu danas istakavši da su , zadnjih godina , učinjeni značajni koraci u sferi normativnog regulisanja i snaženja položaja žene u društvu ali da se , nažlost , stanje u praksi menja nedovoljno brzo. Kao jedan od glavnih razloga ona je navela i neadekvatnu informisanost žena o svojim pravima ali i njihovu nedovoljnu stručnu osposobljenosti da se adekvatnije radno angažuju na poslovima koji donose i dodatnu vrednost.
Kraljevo domaćin skupa na kome je predstavljen godišnji Izveštaj UNDP
U Kraljevu je danas, u organizaciji UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji) predstavljen najnoviji Nacionalni izveštaju o humanom razvoju (NHDR) u Srbiji za 2016 godinu . Ovaj dokument je ,po izboru UNDP u Srbiji , pripremio Centar za istraživanje javnih politika . Tim Centra predvođen Brankom Anđelković i Majom Kovač je , tokom 2015. i 2016. godine , uradio je studiju , odnosno izveštaj na temu otpornost opština u Srbiji na rizike od prirodnih i drugih katastrofa. Izveštaj je nedvosmisleno ukazao na neophodnost značajnih unapređenja u radu opština , lokalnih organizacija i angažovanju građana u slučajevima prirodnih i drugih katastrofa. U fokusu pažnje skupa u Kraljevu bila je tema otpornosti lokalnih zajednica na prirodne nepogode obrađena u segmentu izveštaja pod nazivom „Socijalni kapital – nevidljivo lice otpornosti“ a osnovne preporuke koje su date prilikom predstavljanja studije ticale su se preporuka za unapređenje lokalnih kapaciteta za smanjenje rizika sa naročitim naglaskom na ulogu socijalnog kapitala kao resursa sistema .Jer ,i prirodne nepogode nas podsećaju da smo primarno društvena bića koja snagom svog organizovanog ,usmerenog i umreženog delovanja mogu značajno osnažiti otpornost na prirodne katastrofe. Istaknut je značaj pravovremene informisanosti građana o načinima prevencije katastofa kao i potreba stalnog jačanja svesti građana o mogućim opasnostima i rizicima, o tome kako i gde mogu da dobiju informacije kako da se organizuju u kritičnim momentima.. Sve to će kao krajnji ishod imati jačanje bezbednosti građana i njihovih porodica u kritičnim momentima prirodnih katastrofa. Poslednjih godina je povećan broj prirodnih katastrofa u svetu i u našem okruženju pa je razumljivo da se koncept otpornosti lokalnih zajednica organizovanih u opštine i gradove našao u žiži javnosti, posebno kada je reč o smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. U tom kontekstu su , danas , kao primeri dobre prakse, predstavljena iskustva Kraljeva iz prirodnih nepogoda koje su ga zadesile (zemljotres ,novembra 2010, poplave u 2014 i 2015 godini..)o čemu je govorio Zdravko Maksimović dip.inž.geodezije , načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Kraljevo je, inače , od pre par dana prvi grad u Srbij i, koji je odlukom Skupštine grada vratio naziv Civilna zaštita jednom delu svoje gradske uprave. Skupu u Kraljevu, pored predstavnika susednih opština i gradova iz sliva Zapadne Morave, prisustvovali su i Ivan Bošnjak , državni sekretar u ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije , Steliana Nedera , zamenica stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić koji je ,na početku skupa, pozdravio sve prisutne.
„Bliski susret“ kraljevačke pozicije i opozicije na novootvorenom pešačkom prelazu
Današnje otvaranje , novog , semafora u Kraljevu ,zahvaljujući pozivu lokalnih vlasti medijima a i performansu priređenom od strane opozicionog „Lokalnog fronta“ bacilo je u zasenak predhodni ivent upriličen , pre mesec dana , kod nove Hale sportova povodom otvaranja sličnog infrastrukturnog objeka. I dok je prvi semafor , kod Hale sportova u Ribnici , otvoren uz pomoć produžnog kabla kao izvora napajanja strujom , danas je produžni kabl donet od strane „Lokanog fronta“ ostao neiskorišćen. Bez produžnog kabla , napredno , posle samo mesec dana izvođenja radova , novi semafor u koga je , kako smo čuli, uloženo oko 5 miliona dinara od strane Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kraljeva odmah je , startovan rukom gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića , počeo sa radom. Bila je to prilika za bliski susret lokalnih čelnika, predvođenih gradonačelnikom Terzićem i predsednikom Skupštine grada Nenadom Markovićem , i članova opozicionog „Lokalnog fronta“ na novoofarbanom pešačkom prelazu u ulici Olge Milutinović koja izbija na novosagrađeni most preko Ibra u koga je , pre tri godine , iseljenik iz Kanade , Milomir Glavčić uložio milion evra kao ličnu donaciju Kraljevu.Šta reći za kraj a ne postideti se ?
Jedan budžet a dve „istine“ ?
Juče održanu ,osmu sednicu Skupštine grada Kraljeva obeležila je duga rasprava vođena na relaciji opzicija –vladajuća koalicija povodom razmatranja Izveštaja o realizaciji tekućeg budžeta grada za prvih devet meseci ove godine. Činjenicu da je,za prvih devet meseci zabeležen suficit u gradskoj kasi od 263.231.931 dinara predstavnici vladajuće koalicije tumačili su kao znak odgovornog i domaćinskog poslovanja dok je taj isti podatak opoziciji predstavljao „krunski dokaz“ nesposobnosti aktuelne vlasti da efikasno upravlja javnim finasijama i iste koristi kao alat za ubrzani ekonomski razvoj grada. Istovetne razlike ispoljile su se i povodom usvajanja najnovijeg ,drugog po redu, rebalansa ovogodišnjeg budžeta.Vlast je akcenat stavljala na zakonsku obavezu lokalnih samouprava da , do 1.decembra, usklade svoje budžete i razjasne pozicije direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Recimo razumevanja radi da u direktne korisnike budžetskih sredstava jedne lokalne samouprave spadaju organi i službe lokalne samouprave a u indirektne pak javna preduzeća ,javne ustanove, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne samouprave i mesne zajednice. Predstavnici opozicije su se ,svojski trudili, da ukazujući na značajna povećanja rebalansom planiranih sredstava na pojedinim pozicijama (reprezentacija, specijalizovane usluge, troškovi putovanja..) osnaže svoju tezu o nesposobnosti aktuelne vladajuće koalicije da upravlja javnim finasijama. Pri tome su se , kao dodatnom argumetacijom služili poređenjem iznosa pojedinih, uvećanih, pozicija i ,kako su rekli, izdvajanjima za rad narodne kuhinje. Predstavnici opozicionog „Lokalnog fronta“ su , u više navrata tokom rasprave po ovim tačkama podsećali odbornike na , od prošle godine, važeću zakonsku obavezu programskog budžetiranja opština i gradova što se , po njihovom mišljenju ne vidi ni u Izveštaju o realizaciji budžeta grada Kraljeva za prvih devet meseci ove godine ni u drugom rebalansu budžeta grada Kraljeva za 2016 godinu. Pri tom su isticali obaveze donosioca programskih budžeta da organizuju čitav proces u nekoliko, zakonom definisanih, aktivnosti pri čemu je bitno organizovanje uključivanja šireg kruga građana u procese planiranja kao i vršenje monitoringa nad svakom „etapom“ u planiranju i usvajanju programskog budžeta. Ne možemo a da ne primetimo, u diskusijama većine odbornika , vidno izostajanje pominjanja značaja strateškog planiranja i strateških dokumenata, kao alata koji omogućava jasno definisanje prioriteta i utvrđivanje najboljeg načina korišćenja resursa javnih prihoda kojima raspolaže grad u funkciji efikasnog, održivog razvoja. Da je toga bilo možda bi se „načeli“ i neki ,na brzinu i bez dovoljno argumenata definisani strateški prioriteti , poput ,recimo, otkupa zemljišta za izgradnju avio-kargo centra ili izgradnje zatvorenog bazena a koji su apostrofirani kao reperi ,krajem prošle godine, pred usvajanje tekućeg budžeta za ,znalo se , ipak „izbornu godinu“. Možda tu treba tražiti uzroke nedopustivo visokog suficita u budžetu grada Kraljeva za prvih devet meseci iako je to pravdano, od strane predstavnika vladajuće koalicije, glomaznim i sporim procedurama javnih nabavki. Sada je već kasno za jednu ,po nama neophodnu, aktivnost organizovane edukacije odbornika gradskog parlamenta o principima ,metodima i značaju programskog budžetiranja pa će i novi budžet za 2017 godinu ,verovatno, biti „replika“ već viđene prakse njegovog kreiranja u uskom krugu čelnika vladajuće koalicije koji će , „spisak želja i političkih obećanja “ u , opet , izbornoj godini (predsednički izbori) pokušati da „uguraju“ u smanjeni budžetski okvir (manje prihoda) jer se , u Kraljevu, još uvek nedovoljno radi na jačanju budžetskih prihoda njihovom diverzifikacijom i većim obuhvatom.
Kraljevo domaćin naučnog skupa o delu zaboravljenog srpskog inženjera
Danas je ,u Kraljevu, u organizaciji Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu , održan tematski skup “Dobrivoje S. Božić – izumitelj savremenog sistema kočenja voza“ . Cilj ovog naučnog skupa nacionalnog karaktera je bliže definisanje mesta i uloge inženjera Dobrivoja Božića u svetskim dostignućima XX veka, kao i njegovo mesto među izumiteljima iz Srbije i srpskog porekla. Sadržaj rada skupa vezan je za promociju rezultata Dobrivoja Božića u oblasti razvoja sistema kočenja vozova, a povodom 130 godina od njegovog rođenja u Staroj Raškoj i 40 godina postojanja Univerziteta u Kragujevcu. Na skupu su prezentovani radovi najeminentnijih stručnjaka u Srbiji iz oblasti železničkog mašinstva. Na početku naučnog skupa učesnici i njihovi gosti upoznati su sa delovima izuzetno bogate biografije Dobrivoja Božića koju je priredio prof.dr.Novak Nedić organizator naučnog skupa u Kraljevu. Inženjer mašinstva Dobrivoje S. Božić, je rođen 4. januara 1886. godine u Raški koja se , tada, nalazila na samoj granici sa Otomanskim carstvom, u Kraljevini Srbiji kao prvo dete , mladog paroha Savatija Božića i majke Bosiljke. Božići su živeli u Raški do 1894. Godine kada se , zbog složenih graničnih i političkih odnosa sele u Kraljevo gde Dobrivoje u nastavlja osnovnu školu . Posle gimnazije završene u Kragujevcu , školske 1903/04 godine obrazovanje nastavlja u domenu mašinskog inženjerstva na više fakuteta u Nemačkoj i postaje inženjer mašinstva 10. novembra 1910. godine. Zahvaljujući profesoru Rudolfu Dizelu (izumitelju dizel motora) stiče posebna znanja o konstrukciji gasnih i parnih turbina. Družio se sa Lavoslavom Ružičkim studentom istog univerziteta, a kasnije i nobelovcem za hemiju. Po završetku studija, Božić se vraća u Srbiju i zapošljava se 1911. godine kod Srpskih državnih železnica u njihovoj glavnoj radionici u Nišu. Međunarodna konferencija održana u Berlinu 1909. godine, definiše novih 25 tehničkih uslova koje mora da ispunjava kočnica na teretnim vozovima pa mladi inženjer Dobrivoje Božić brzo uočava problem i potrebu međunarodnog železničkog saobraćaja , i za manje od dve godine inženjerskog rada podnosi svoju prvu prijavu patenta u Nemačkoj 4. novembra 1913. godine Nažalost, njegov stvaralački i istraživački rad prekidaju Prvi i Drugi balkanski rat, kao i Prvi svetski rat, u kome on učestvuje, prvo kao dobrovoljac u artiljerijskom puku Moravske divizije, a zatim u Cerskoj bici. Ulaskom austrijanaca u Kraljevo , Dobrivoje biva uhapšen 1916. godine i sa svojim ocem Savatijem biva osuđen (kao „komit“), a zatim deportovan u logor u Nežideru-Mađarska. Tu ostaje do pred kraj rata. Posle završetka Prvog svetskog rata 1919. godine Božić se vraća radu kod državne železnice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i intenzivno se vraća istraživanju i konstrukciji kočnice.
Posle nekoliko već prijavljenih patenata 1925. godine je podneo zahtev za sertifikat kočnice Međunarodnoj uniji železnica UIC . Ispitivanje je izvršeno 1927. godine i 1928. godine, na pruzi Zagreb – Karlovac i Lič – Sušak (pruga sa nagibom na gotovo celoj dužini od 25 promila) da bi sepembra 1928. godine, bio dobijen sertifikat za njenu upotrebu u međunarodnom saobraćaju. Posle ovog sertifikata Božić pokušava da se njegova kočnica proizvodi, ali u zemlji nije bilo uslova za to pa Božić prodaje licencu Češkoj Škodi za 400 000 dolara (navodi se i 500 000 zlatnih franaka), stim što je omogućeno pravo njegovoj zemlji da može da ima sopstvenu proizvodnju bez nadoknade.Nakon II svetskog rata biva hapšen pod izmišljenom optužbom da je sarađivao sa nemačkom okupacionom vlašću i od d njega se traži da se odrekne svoje nepokretne imovine, što on čini, te biva pušten iz zatvora. Izlazak iz zatvora koristi za ilegalno napuštanje zemlje 1947. godine sa svojom tročlanom porodicom, i to preko Jadranskog mora u Italiju, a potom i u Kanadu. Početkom šezdesetih godina vraća se u Jugoslaviju i ne odustaje od primene usavršene kočnice u svojoj zemlji. Patentnoj Upravi u Beogradu sptembra 1964 prijavljuje pronalazak novih tipova Božićeve kočnice, i to univerzalne kočnice za teretne vagone sa dejstvom kako u sastavu teretnih vozova tako u sastavu putničkih i brzih vozova sa automatskim podešavanjem kočnih snaga prema brzini kretanja kola. Preminuo je u Beogradu 13.10. 1967. godine u 82. godini života a njegovim naslednicima je tek prošle godine vraćena njihova porodična kuća u Krunskoj 69 (nekadašnje sedište Demokratske stranke)
Povodom održavanja ovog naučnog skupa večeras će u Narodnom muzeju u Kraljevu biti upriličena izložba „Dobrivoje Božić-izumitelj i konstruktor“ autora Dragana Draškovića, Tomislava Nikodijevića i Aleksandra Pfićera.
Debata o izazovima evropskih integracija u Kraljevu
Danas je ,u Kraljevu, održana javna debata sa temom „Izazovi i mogućnosti koje proces evropskih integracija donosi lokalnim samoupravama“. Ova debata je organizovana u okviru projekta „Imam pravo da znam o EU“ koga sprovodi Mreža Evropskog pokreta u Srbiji uz podršku Ambasade SR Nemačke. Učesnike debate je , u ime grada Kraljeva , pozdravio gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić poželevši da prisutni predstavnici javne uprave, organizacija civilnog društva , obrazovnih ustanova , preduzeća i medija iz Kraljeva dobiju one informacije koje će im omogućiti da se , u periodu pred nama , snažnije uključe u aktivnosti koje će sprovoditi lokalna samouprva u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Uvodničari u debati , Ana Ilić , zamenik direktora kancelarije za evropske integracije i koordinator za fondove EU ,prof.dr Mihajlo Crnobrnja i prof.dr. Jordan Aleksić su se, zaista potrudili , da okupljenim dočaraju aktuelni trenutak Evropske unije i trenutnu poziciju Srbije u odnosu sa ovom zajednicom koja se ,trenutno, suočava sa krizom sopstvenog identiteta što ,bez sumnje, ostavlja posledice kako u njoj samoj tako i u zemljama poput Srbije koje su se opredelile da se ,vremenom nađu u ovoj , kao je danas rečeno , zajednici vrednosti. Stoga su pojave evroskepticizma i preispitivanje strateške orjentacije ka članstvu u ovoj zajednici , danas , sasvim razumljive i legitimne ali je tim važnija i uloga organizacija poput Evropskog pokreta u Srbiji koji kao primarni zadatak ima očuvanje i afirmaciju evropskih vrednosti kao svog osnovnog pravca delovanja. Brojnim primerima koji su se danas čuli a posebno onim o obimu naše privredne saradnje sa zemljama članicama Evropske unije i nužnosti da, kao mala zemlja slabe ekonomije, imamo izvozno orjentisanu privredu uvodničari su ukazivali na bespotrebnost sve češćeg preispitivanja naše strateške spoljno političke orjentacije u delu , pre svega političke pa i stučne javnosti. Tokom debate je jasno naglašeno da je samo članstvo, u bilo kojoj organizaciji pa i u Evropskoj uniji, neadekvatan strateški politički cilj ali je još jasnije istaknuto da naše usvajanje vrednosti jedne takve zajednice na putu ka članstvu jeste ono bez čega nije mogući naš dalji održivi razvoj. U tim procesima , sasvim u skladu sa vrednosnim stavovima zajednice evropskih naroda kao što su solidarnost i ravnomerni razvoj, jeste i , nezamenljnliva uloga lokalnih zajednica , lokalnih javnih uprava koje treba da se intezivno bave jačanjem svih svojih kapaciteta kako bi spremno iskoristili razvojne potencijale predpristupnih aktivnosti i brojnih fondova opredeljenih za te namene. U tom kontekstu je pomenut i primer Kraljeva u kome će ,uskoro,početi izgradnja prečistača otpadnih voda vrednog 17 milona evra a koji će , bezmalo u celosti , biti finansiran iz evropskih fondova.Dodajmo na kraju da je današnja debata u Kraljevu, odlično organizovana od strane kraljevačkog veća Mreže Evropskog pokreta u Srbiji, privukla veliki broj zainteresovanih učesnika među kojima je posebno blo zapaženo veliko učeće mladih i obrazovanih kraljevčana.
I Kraljevo se uključuje u borbu protiv klimatskih promena
Danas je u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu održan okrugli sto sa temom „Klimatske promene, obnovljivi izvori energije,energetska efikasnost i lokalni razvoj“. Ovo je završna aktivnost projekta „Čuvaj prirodu-budi energetski odgovoran“ koga je sprovelo udruženje građana „Novi put“ iz Kraljeva a koga je podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Bila je to prilika da okupljeni učesnici,predstavnici grada Kraljeva, gradske uprave, javnog sektora ,škola i medija , iz prve ruke od Dragane Radulović savetnice u Odseku za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ,čuju o dosadašnjim aktivnostima na izradi Strategije i Akcionog plana klimatskih promena u Srbiji .Ako vam se,na prvi pogled, tema o kojoj je danas govoreno u Kraljevu učini manje važnom u odnosu na naše tekuće probleme onda će vas samo jedan ,danas,izneti podatak demantovati. A to je činjenica da je Srbija ,od 2000 godine do danas ,pretrpela materijalne štete u iznosu od neverovatnih 5 milijardi evra koje su direktno prouzrokovane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima .Čulo se , takođe da je gro tih šteta nastao od poplava a da nas , i u narednom periodu , zbog klimatskih promena , čekaju ekstremne izmene koje će se manifestovati smenjivanjem perioda velikih suša i obilnih, bujučnih padavina . Od Mark van Weesa , vođe tima za izradu Strategije i Akcionog plana Srbije u vezi sa klimatskim promenama čulo se , a od predstavnika institucija iz Kraljeva je to posebno podržano , da se u izradi tih važnih dokumenata kreće od osnove društva a ne da se njihovi nacrti kreiraju sa vrha piramide i šalju na razmatranje i usvajanje. Takav pristup će omogućiti aktivnu ulogu lokalnih samouprava , naučnih institucija i organizacija civilnog društva a konačni ishod bi trebalo da budu dokumenti koji će na jednoj strani doprineti smanjivanju efekata staklene bašte kao glavnog uzročnika klimatskih promena a na drugoj strani pak će doprineti pospešivanju privrednih aktivnosti i održivog razvoja. Naravno to će rezultirati i ispunjenjem već preuzetih međunarodnih obaveza Srbije po osnovu sporazuma iz Pariza usvojenog na 21 konferenciji Ujedinjenih nacija krajem prošle godine.I Strategija i Akcioni plan aktivnosti u vezi klimatskih promena poslužiće svojim informacijama donosiocima odluka u Srbiji,na svim nivoima,kao osnov za donošenje strateških odluka primenom cost(troškovi)-benefit(koristi) analize. Što se tiče dosadašnjih aktivnosti sprovođenih u Kraljevu na poboljšanju energetske efikasnosti javnih objekata, prvenstveno škola, rečeno je da se dosta toga pokrenulo ali da i dalje ove teme nisu primarne u agendi aktivnosti donosilaca glavnih političkih odluka na lokalnom nivou. A čulo se obilje podataka koji jasno pokazuju da su izdvajanja iz budžeta grada Kraljeva i budžeta javnih preduzeća za razne oblike finalne energije visoka dok su mogućnosti i opravdanost njihove redukcije, kroz jačanje energetske efikasnosti javnih objekata i veće korišćenje obnovljivih izvora energije , nedovoljno iskorišćeni razvojni potencijal. Na skupu je govoreno i o ulozi medija u koji su ,uz političke stranke i udruženja građana bitan činilac savremenog intermedijarnog sistema , a čija je uloga nezamenjljiva u objavljivanju različitih mišljenja oko bitnih društvenih pitanja u koja ,bez sumnje, spadaju i pitanja vezana za jačanje energetske efikasnosti i većeg korišćenja obnovljivih izvora energije.
Voja Blagojević je „odleteo“ u večnost!
„Reči doajen i legenda, previše su potrošene, pa bih izabrao da kažem da je Voja Blagojević, dugogodišnji dopisnik lista „Politika“, bio posvećen novinarstvu u najlepšem smislu te reči,“ kazao je ospraštajući se u ime kraljevačkih novinara Miroljub Mišo Dugalić dopisnik Politike na komemorativnoj sednici održanoj u prostorijama televizije „Melos“.
Dugalić je govoreći biranim rečima o pokojnom kolegi Voji , u prisustvu njegovih ćerki Jelene i Aleksandre, gradskih čelnika i nekolicine kolega iz Kraljeva, podsetio na nesvakidašnji životni put čoveka koji je, bez sumnje,obeležio jednu epohu grada na Ibru. A o svom Kraljevu Voja je ,svojevremeno, objavljivao i po nekoliko stotina tekstova godišnje na stranicama „Politike“,“Ilustrovane politike“,Tanjuga…
Pored novinarstva Vojina velika ljubav su bili avioni i avijacija pa je kao sportski pilot proveo hiljade časova među oblacima a obišavši čak 105 zemalja na svim kontinentima često se družio sa svojim kolegama pilotima .
Nažalost grad koga je svojim radom afirmisao širom sveta nije pokazao baš pravi odnos prema Vojinom trudu jer je on ,tek pre dve godine, dobio skromno društveno priznanje a i današnja komemoracija upriličena je ,neuobičajeno za poslednji ispraćaj ličnosti Vojinog kova, van prostorija Skupštine grada.
Voja Blagojević će ,danas, biti sahranjen na starom gradskom groblju u Kraljevu.
Studija izvodljivosti je preduslov revitalizacije „Gočke pruge“
Danas je , u Kamenici kod Kraljeva , u organizaciji Udruženja građana „Novi Put“ održan okrugli sto na kome su predstavljni rezultati projekta „Oživimo Gočku prugu“ koga je ovo udruženje realizovalo uz podršku Ministarstva građevinarstva , saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva. Realizacijom ovog projekta uređene su i opremljene prostorije u Kamenici u kojima će biti izloženi brojni eksponati koji će podsećati na jedan privredni objekat sagrađen daleke 1916 godine a koji je demontiran 1959 godine. Reč je o pruzi uskog koloseka , dužine 24 kilometra , koju su , za potrebe eksploatacije šumskog bogatstva Goča , sagradili Austrijanci posle okupacije Kraljeva u I svetskom ratu. Ova pruga je , posle I svetskog rata , nastavila da funkcioniše pod upravom ondašnjeg kraljevačkog industrijalca Miljka Petrovića-Riže koji je je nadogradio i proširio sisteme za suvi i vodeni transport balvana do trase pruge a koje je narod ,tada, po njemu nazvao „Riže“ iako se radi o građevinama čije su osnove postavili Austrijanci. Posle II svetskog rata pruga je služila i za transport žitelja sela podno Goča a i za odlaske kraljevčana na izlete u ovu lepu planinu. 2008 godine je , posle donkihotovske i višedecenijske borbe Žike Milašinovića, meštanina Kamenice i nekadašnjeg radnika na pruzi formiran Inicijativni odbor koji je 2012 transformisan u udruženje građana „Gočka pruga“. Zahvaljujući njihovom radu , mnogi dokumenti i predmeti vezani za izgradnju i rad Gočke pruge su otrgnuti od zaborava . Deo toga je dr.Milan Matijević ,2015 godine, pretočio u istoimenu knjigu a Rade Živković u jednočasovni dokumentarni film. Sve ovo je doprinelo da se revitalizacija Gočke pruge nađe i u dokumentu Strategija razvoja grada Kraljeva koji je usvojen prošle godine. No, ovo su samo prvi ,neophodni, početni koraci a konačni ishod prve faze revitalizacije dela ovog infrastrukturnog objekta i drugih sadržaja koji su ga pratil i,trebalo bi da bude izrada Studije izvodljivosti revitalizacije „Gočke pruge“ zaključak je sa današnjeg skupa na kome su učestvovali predstavnici grada Kraljeva ,opštine Vrnjačke Banje i njihovih turističkih organizacija. Ispred Ministrstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu sastanku je prisustvovala Mišela Nikolić, savetnica u ministarstvu koja je obećala podršku za nastavak aktvnosti uz napomenu da se radi o vrlo zahtevnom projektu koji može uspeti samo ako ga ,posle početnih inicijativa pojedinaca i udruženja, prihvate organi lokalnih samouprava Kraljeva i Vrnjačke Banje. Svi učesnici skupa u Kamnici su jednoglasni da revitalizacija Gočke pruge nije revitalizacija samo privrednog-infrastrukturnog objekta već primarno uspostavljanje novog turističkog sadržaja koji će dati impuls održivom razvoju turizma ove regije koja će ,uskoro, postati sastavni deo šire turističke regije „Centralna Srbija“. Uostalom tek će Studija izvodljivosti koju bi trebalo da urade multidisciplinarni timovi stručnjak iz zemlje koristeći i iskustva iz inostranstva ,pre svega iz Austrije kada je obnova ovakvih objekata u pitanju , pokazati i dokazati , eventualnu, opravdanost revitalizacije pruge u celini ili , pak, pojedinih delova kao i ostalih sadržaja koji su nekada korišćeni u privredne svrhe a danas bi bili svojevrsna turistička atrakcija što to , u Austriji pre svega, već jesu.