Avion nacionalne avio kompanije Air Serbija je, posle kašnjenja od skoro četri sata, upravo poleteo sa Aerodoma Morava na svoj prvi let za Beč.

U avionu koji može da primi nešto više od sedamdeset putnika ,na ovom prvom,promotivnom letu, nalaze se gradonačelnici,predsednici opština i privrednici sa teritorije Rakog i Moravičkog okruga.

„Ovo je veli dana za stanovnike Rasinskog, Šumadijskog, Moravičkog i Raškog okruga jer, ovim prvim letom  za Beč naše nacionalne avio kompanije omogućavamo da brže stignu do brojnih destinacija širom sveta ali i da im ,u goste dođu ljudi,posebno privrednici iz tog sveta“ reako je danas posle sletanja aviona iz Beograda na „Aerodom Morava“ u Lađevcima Zoran Ilić,pomoćnik Ministarke građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture. On je rekao da će ,u zimskom periodu ,za sada, sa ovog aerodorma  biti samo jedna let za Beč i to dva puta nedeljno(utorkom i petkom) a da će od marat 2020 godine biti uveden i redovan let za Solun.Na tome se ,po rečima Ilića, neće stati jer će se tražiti mogućnosti i za druge komercijalne letove.

Povratak putnika sa  leta za Beč , u Kraljevo,  najavljen je za danas popodne.

Prva informacija koja se jutros  nešto pre sedam sati čula sa zvaničnog razglasa Aerodroma Morava bila je ona o kašnjenja prvog, promotivnog, leta za Beč.

Spiker je najavio kašnjenje od jednog sata a naše nezvanične informacije govore da se dizanje magle može očekivati tek posle  10 časova što prvi let može dovesti i u pitanje jer povratak moguć samo do 15 časova zbog režima dnevnih letova  koji važi u zimskom periodu za ovaj, treći međunarodni aerodrom u Srbiji.

Iščekivanju prvog leta jutros su predhodile izjave za medije od strane gradonacelnika Kraljeva i još nekih funkcioner opština i gradova Raškog i Moravičkog okruga koji će, kako je planirano, biti i prvi putnici na ovom prvom promo letu.

Njihove prigodne izjave su odisale optimizmom o značaju ovog aerodroma za ova dva okruga a u tome su im se pridružili i pojedini privrednici koji će takođe biti putnici na prvom letu.

Već ovaj prvi let ponovo aktuelizuje ranije pokretana pitanja o trenutnom nivou opremljenosti Aerodroma Morava  jer su magle u ovom delu Srbije uobičajene za ovo doba godine.

Pitanja o rentabilnosti  Aerodroma Morava, kao i druga, poput recimo propuštene prilike da struktura prvih putnika bude drugačija,recimo najbolji učenici i studenti iz ovih krajeva, ostaju za  neki drugi put.

Osamdeset otkrivenih i mapiranih divljih deponija na teritoriji grada Kraljeva prete ,nesagledivim, posledicama po zdravlje ljudi  i kvalitet životne sredine.Svi njihovi  ,negativni, nusprodukti, predstavljaju ozbiljnu opasnost svojim uticajem na  sistem podzemih i nadzemnih voda,  rečeno je , na sastanku  održanom u Skupštini grada Kraljeva, na kome su predstavljeni rezultati do kojih su došli stručnjaci Geografskog fakulteta u Beogradu angažovani da mapiraju divlje deponije.

„ Kod vas u Kraljevu , na delu teritoriije koga karakteriše veća koncentracija stanovnika, gotovo svaka rečica , potok ili bara su pretvoreni  u divlju deponiju.Uz uočenu praksu da se spaljivanje koristi kao metod redukcije količine otpada na takvim , divljim, deponijama eto dodatnih razloga za brigu o kvalitetu podzemnih voda ,koje hteli mi to ili ne,uvek  završavaju u jednom rečnom slivu.Rečni slivovi, su i najčešća izvorišta pijaće vode koju konzumiramo kroz sisteme vodosnabdevanja većih naselja ,pa tako, sami sebe sitematski trujemo“ rekao je ,imeđu ostalog docent dr.Aleksandar Đorđević koji je,ispred Geografskog fakulteta iz Beograda predstavio rezultate mapiranja divljih deponija na sastanku kome , na žalost ,nije prisustvovao niko od članova Gradskog veća i drugih donosilaca odluka. On je ,na početku svog izlaganja rekao da je njima ,kao polazna informacija dat podatak, iz GIS baze podataka grada Kraljeva, o čak 507  lokacija divljih deponija , što se, na sreću,pokazalo kao netačno, i kao posledica  neadekvatnog unosa od strane obveznika unošenja podataka a to su , javna preduzeća i dugi akteri iz sistema lokalne samouprave.Radi se ,u stvari  i  o nejasnom određenju pojmova deponija i divlja deponija pa je svojevremeno,neko, u GIS sistem unosio  lokacije ,malte ne , svakog kontejnera ili koliko toliko uređenog odlagališta komunalnog i drugog otpada na, inače, velikoj površini koja pripada gradu Kraljevu. Poražavajuće zvuči podatak koji se čuo na ovoj prezentaciji ,o tome da je ,malte ne , svako seosko groblje u delu svoje parcele pretvoreno u divlju deponiju.Ovo je više nego  upečatljiv i pouzdan pokazatelj  odnosa građana prema životnoj sredini koji ,u kombinaciji sa nedovoljnom i neadekvatnom  edukacijom stanovništva  ali i izostankom permantnog inspekcijskog nadzora i kažnjavanja prekršilaca za jedan od ishoda ima i mapiranih 80 divljih deponija. Na prezentaciji nije saopštena procenjena količina otpada hetrogenog sastava lagerovanog na divljim deponijama.Taj podatak, te procenjene količine otpada, date su pojedinačno za svaku od 80 mapiranih deponija i biće vidljiv na sajtu grada Kraljeva jer su ,predstavnici Gradske uprave , iz   Odseka za zaštitu životne sredine i inspekciju zaštite  životne sredine, obećali postaljanje tog dokumenta na sajt. Od njih se čulo i da ,ternutno, grad Kraljevo izdvaja milon dinara godišnje za pražnjenje 29 kištri na seoskom području a za taj novac JP“Čistoća“ preveze oko 160 kamiona i  očisti oko 763 kubnih  metara otpada što je nedovoljno .Svedoci  smo da se na tim lokalitetima odlažu znatno veće količine komunalnog otpada od onog koji se preveze na gradsku deponiju  i tako ta mesta ,polako, postaju divlje deponije   gotovo u središnjim delovima naselja. Sa ovakvim informacijam  o stanju , u  jednom segmentu , životne sredine isčekujemo i sednicu Skupštine grada na kojoj će se , krajem meseca , usvojiti Budžet grada za 2020 godinu.Posle nedavne sednice Gradskog veća  , na kojoj  je utvrđen Predlog budžeta za narednu godinu , on se sa predloženih 3.984.738.268 dinara na prihodnoj strani , najavljuje kao nikad veći u istoriji grada Kraljeva . Za Program  6 – Zaštita životne sredine planirano je 192.451.070 dinara ili   4,3% od ukupnog budžet što je malte ne duplo, u odnosu na 91.654.000 dinara ili 2,8%  koliko je bilo predviđeno  Nacrtom budžeta . Uprkos pomaku i većim izdvajanjima , čini se da predlagači nisu dovoljno upućeni u aktuelno stanje životne sredine. Jer, da jesu teško da bi za upravljanje komunalnim otpadom u 2020 godini  planirali samo  34.002.070 dinara ili oko 0,18% budžeta . Čak i da se za aktivnosti u  upravljanje komunalnim otpadom  opredeli i deo od 24.503.000 dinara  planiranih  za funkcionisanje Fonda za zaštitu životne sredine u 2020 godini, to nije dovoljno.

Zato je, na prezentaciji rezultata mapiranja divljih deponija, i predloženo da se nađe način kako bi se ,pre održavanja sednice Skupštine grada , svi odbornici  upoznali sa rezultatima mapiranja divljih deponija na teritoriji grada Kraljeva.

Kraljevački privrednici Slaviša Stančić , vlasnik preuzeća „Sofist“ i njegov drug Boris Čolović  Boćo , vlasnik istoimenog preduzeća koje se bavi poslovima klimatizacije, ventilacije i grejanja  inicijatori su osnivanja udruženja „Stara Pavlica“ koje ,od februara 2011 godine, okuplja sve zainteresovane raščane koji žive u Kraljevu i kraljevčane poreklom iz Raške.

U proteklih osam godina bilo je sijaset akcija različitog tipa, i sa različitim brojem učesnika , kojima  su članovi udruženja „Stara Pavlica“  iz Kraljeva , podstaknuti  energijom i agilnošću ove dvojice osnivača , demonstrirali i potvrdili ,na razne načine, svoju privrženost zavičaju.

Tako je bilo i pre par dana uoči   slave manastira Gradac ,Vavedenje presvete Bogorodice , čiji je metoh i crkva „Nova Pavlica“. Boris Čolović  Boćo  je ,kao domaćin slave u Pavlici , sa prijateljima iz Kraljeva i Raške, organizovao  akciju pomoći Pavličanima u  čišćenju i uređenju okoline crkve i ,posebno, dvorišta nekadašnjeg  konaka.

„Inspirisani   trudom i agilnošću novog sveštenika , mladog jereja Nemanje Timotijevića i svesni  mogućnosti , i broja, mesnog stanovništva rešili smo se, mi članovi udruženja „Stara Pavlica“ iz Kraljeva na ovu vrstu pomoći“ rekao nam je Čolović uz napomenu da je to tek prvi ,početni, korak ka realiazciji njihovog krajnjeg cilja a to je gradnja novog , multifunkcionalnog ,održivog konaka u Pavlici  na temeljima nekadašnjeg.

Zato je ,juče, na dan slave u crkvi Nova Pavlica bilo i više gostiju i svečanije nego ranijih godina.
Verujući u ,više puta dokazani, entuzijazam i energiju osnivača i članova udruženja „Stara Pavlica“ možemo sa velikom izvesnošću reći da će se i taj njihov naum  ostvariti. A već naredna slava  udruženja „Sveti Simeon Mirotočivi“ koja se slavi u februaru biće , još jedna prilika , da se  širem krugu članova i prijatelja udruženja prezentira  ova zamisao i čuju njihovi predlozi i ideje oko njene realizacije.

Danas je, u Beogradu, Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je danas ugovore sa predstavnicima gradova Kraljeva i Čačka i Opštine Trstenik, o dodeli sredstava za sufinasiranje realizacije projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih deponija na njihovom području.

Na javni konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda RS za sufinansiranje realizacije projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih deponija, odnosno smetlišta. pristiglo  je  deset prijava lokalnih samouprava koje ispunjavaju uslove konkursa, a na osnovu konačne liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata, dodeljena su sredstva za sufinansiranje tri projekta, u ukupnom iznosu od 98.440.796,50 dinara. Za Grad Čačak opredeljeno je 66.672.360,00 rsd koji će biti uloženi za realizaciju druge faze Projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije nesanitarne deponije – smetlišta Prelići Čačak; Gradu Kraljevu opredeljeno je 20.326.069,50 rsd  za realizaciju prve faze Projekta sanacije gradske deponije u Kraljevu sa radovima na eksploataciji pozajmišta materijala i izradom objekta za sakupljanje procednih voda; i Opštini Trstenik 11.442.367,00 rsd, za realizaciju prve faze Projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije postojeće nesanitarne opštinske deponije u Trsteniku.

Ugovor sa Ministrom zaštite životne sredine ,ispred grada Kraljeva  potpisao je Vukman Rakočević,zamenik gradonačelnika grada Kraljeva.

Prilikom današnje svečanosti u Beogradu Goran Trivan  je ,između ostalog rekao i : „Uspostavljanje celovitog sistema upravljanja komunalnim otpadom jedan je od najznačajnijih zadataka u zaštiti životne sredine što, između ostalog, podrazumeva  sanaciju, remedijaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija u Srbiji“. Izražavajući zadovoljstvo zbog realizacije projekata, i čestitke predstavnicima Kraljeva, Čačka i Trstenika, ministar Goran Trivan je naglasio da je za čitav proces veoma značajno razumevanje opštinskih i gradskih čelnika da su pitanja životne sredine jedna od odlučujućih u stvaranju kvalitetnijih i zdravijih uslova za život građana. „Naš problem je bilo suštinsko nerazumevanje stanja i potreba lokalnih samouprava, i mi to pokušavamo da promenimo“ naglasio je Trivan, i dodao da su u Srbiji u poslednjih deset godina  na čelo lokalnih samouprava došle nove generacije i novi ljudi koji razumeju koliko je životna sredina važna, i koliko je važno baviti se saniranjem nesanitarnih deponija i uspostaviti regionalne centre za upravljanje otpadom.  „Ovo je praktičan način da se zaštiti životna sredina, i da naši građani dobiju pristojne uslove za život, i mi nećemo odustati od toga, bez obzira na teškoće kao što su nedostatak kapaciteta i nedostatak novca“

Šestočlani ,profesorski tim  Poljoprivredno hemijske škole“ Dr Đorđe Radić“ iz Kraljeva ,sastavljen od pet profesorki i jednog profesora ove škole  , danas je predstavio rezultate projekta „Osvesti se priroda te čeka“ koga su realizovali   u okviru projekta „Erazmus +“ koji se  ,realizuje pod pokroviteljstvom fondacije „Tempus“.

Govoreći o uvodnim projektnim   aktivnostim , koordinatorka projekta Ana Cvetković dipl.inž hemijske tehnologije , je naglasila aktivnosti  projektnog tima na sagledavanju  i analizi okruženja.U tom kontekstu  tim se detaljnije upoznao sa nacionalnom i Evropskom normativom koja uređuje oblast zaštite životne sredine kao i sa Pregovaračkim poglavljem 27 . Ovo je bilo neophodno jer , naši profesori kao akteri obrazovnog procesa nisu , u dobroj meri , upoznati sa zakonskom regulativom oblasti van sektora obrazovanja. Tim koji je realizovao projekat  „Osvesti se priroda te čeka“ je anketiranjem učenika sagledao njihov nivo znanja o i informisanosti o životnoj sredini i njenoj zaštiti. Zaključak da se ,kod nas, učenička , a dobrim delom i nastavnička (sa)znanja o  životnoj sredini i mehanizmima njene zaštite , nalaze  na vrlo skromnom ,nedovoljnom , nivou nametnuo se kao jedan ishoda pripremnih aktivnosti projektnog tima .

Mogućnost , koju im je projekat pružio da , realizujući svoju posetu partnerskoj školi na projektu , Biotehničkom  obrazovnom centru BIC  u Ljubljani , steknu uvid i razmene iskustva sa sličnom ustanovom u zemlji članici Evropske unije , je , sudeći prema onome šta se čulo na današnjoj prezentaciji u   Poljoprivredno hemijskoj školi“ Dr Đorđe Radić“, maksimalno iskorišćena.

Članovi tima , kao ključnu novinu koje su mogli videti u praksi partnerske škole u Ljubljani, ističu multidisciplinarni pristup u tamošnjoj  nastavi koji se ogleda u tome da se , pored predmeta Održivi razvoj , učenici i kroz sve druge , stručne predmete , upoznaju sa onim teorijskim i praktičnim aspektim svakog  dela procesa poljoprivrene proizvodnje koji ima bilo kakav uticaj na životnu sredinu. Zato učenici slovenačkih poljoprivrednih škola  izlaze spremniji za praktično postupanje  da kroz svoje  , buduće  radne aktivnosti u poljoprivredi , utiču na  eliminisanje ponašanja  koje  na bilo koji način  negativno utiče  na životnu sredinu.

I za kraj ovog  izveštaja , evo i utiska koga je vaš izveštač stekao , a to je uverenje da , i na izgled skromne projektne   aktivnosti , mogu da ostvare snažan , pozitivan, i dugoročni uticaj ako su , kao u slučaju projekta „Osvesti se priroda te čeka“  ciljevi projekta i  njegovi akteri dobro definisani . Jer , sigurni smo , da će se ,posle realizacije ovog projeta mnogo šta ,na bolje, promeniti kako u samoj Poljoprivredno hemijskoj školi“ Dr Đorđe Radić“ tako i gradu Kraljevu kada su aktivnosti  u oblasti zaštite životne sredine u pitanju.

Zato , s pravom , na kraju evo i imena  članova projektnog tima. Pored Ane Cvetković to su i njene koleginice Ivana Džodan dip.inž poljoprivrede ,Biljana Milojević , dipl.inž.hemijske tehnologije , Milana Marinković ,dip.inž poljoprivrede , Natalija Lutovac dip.inž poljoprivrede i Goran Marinković , dipl.inž prehrambene tehnologije.

Na sajtu grada Kraljeva , ponovo se , posle pauze od aprila do novembra , mogu videti rezultati merenja kvaliteta vazduha . Indekse kvaliteta vazduha saopštava Zavod za javno zdravlje i prema tom Izveštaju za period između 1 . i 29.novembra ove godine frakcija suspendovanih čestica PM10  iznad granične,tolerantne vrednosti od 50 μg/m3, bilo je tokom četri dana.11., 14.  i  18 novembra  izmerene  su  vrednosti neznatno iznad granične , tolerantne ,vrednosti ali je zato 27.novembra izmereno  čak 113,95μg/m3 ili više nego duplo iznad tolerantne vrednosti. Crnohumorno,ali istinito, to je, još uvek , tri puta manje nego , recimo 22.decembra 2018 godine kada je ista ustanova izmerila vrednosti frakcija suspendovanih čestica PM10  od čak  318,30 μg/m3.

No  decembar 2019 je tek počeo i izvesno je, da će imajući u vidu ključne zagađivače vazduha u Kraljevu, biti ako ne gori ono bar sličan prošlogodišnjem , kada su 24 dana merene suspendovane čestice PM10 iznad dozvoljenih vrednosti.

Ove ,crne ,slutnje ,nas podstiču da se pozabavimo istraživanjima da li je i šta lokalna vlast preduzela ili preduzima da , na jednoj strani ,informiše građane o kvalitetu vazduha i nekim metodama njihove (samo)zaštite i ,na drugoj strani pokrene set neophodnih multisektorskih aktivnosti iz svojih nadležnosti kojima bi se kreirale mere smanjivanja uzroka zagađenja vazduha u gradu.

A zagađivači vazduha su , u Kraljevu , raspoređeni ,sa nejednakim doprinosom zagađenju vazduha ,  u sektorima saobraćaja i tansporta , kolektivnog, daljinskog, grejanja i sektoru individualnih ložišta čiji je doprinos zagađenju vazduha ,rekli bi smo, najveći.

Pisali smo ,već , o pozitivnim primerima jačanja energetske efikasnosti zgrada nekoliko obrazovnih ustanova i zgrada za kolektivno stanovanje u Kraljevu, koje će zbog manje potrošnje energenata za grejanje doprineti i poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu.

Zato ćemo se sada pozabaviti, delimičnom , analizom nedavno izmenjenog Statuta grada Kraljeva kao njegovim osnovnim ,najvažnijim pravnim aktom kojim se uređuju prava i dužnosti grada ,pa dakle i obaveze iz Zakona o zaštiti  životne sredine, koji lokalne samouprave, u članu 4., tretira kao subjekte sistema zaštite životne sredine.

A grad Kraljevo kao subjekt sistema zaštite životne sredine je, u u članu 16 svog Stauta ,u osmoj alineji, definišući svoje nadležnosti u skladu sa Ustavom i zakonom ,naveo da se „stara o zaštiti životne sredine,zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda i zaštiti kulturnih dobara od zanačaja za grad.“

I to bi ,sa pominjanjem zaštite životne sredine bilo to , jer u članu 26 tog istog Statuta gde se ,u 52 alineje, taksativno navode nadležnosti Skupštine grada ,kao najvišeg zakonodavnog organa lokalne samouprave,nema tremina „zaštita životne sredine“

Slično je i sa navođenjem nadležnosti Gradskog veća u članu 63.gde se ,među 29 alineja taksativno pobrojanih nadležnosti  ne spominje zaštita životne sredine.

Doduše , ima u ova dva pomenuta člana Stauta grada Kraljeva, dosta nadležnosti iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, planiranja i izgradnje, koje Zakon o zaštit životne sredine definiše kao preventivne mere u zaštit životne sredine uz još neke. Zašto je , pitate se,  potrebno uspostavljati tu korelaciju između Statuta jedne lokalne samouprave i stanja zagađenosti vazduha na ovaj način?

Pa zar vam se čini logičnim da će  ,donosioci odluka  u lokalnim samoupravama , „pretrgnuti“ da  pokreću bilo kakve aktivnosti ako ih na to ,čak ni formalno i direktno, ne obavezuje Statut grada?

Šta tek reći za  one poslove državne uprave koje Republika poveri lokalnim samoupravama iz okvira svojih prava i nadležnosti? A tu spada i veliki broj  poslova državne uprave iz sektora zaštite životne sredine!

I za sam kraj ,kao potvrda ovakvog odnosa donosioca odluka u gradu Kraljevu prema životnoj sredini, i primer iz tek objavljenog Nacrta budžeta grada Kraljeva za 2020 godinu. Za Program 6.- Zaštita životne sredine planirano je  91.654.000 dinara ili 2,8 % od ukupnog budžeta što je 58.228.000 dinara manje od sredstava izdvojenih za ove namene rebalansom budžeta u septembru 2019 godine, 149.882.000 dinara ili 3,6% ukupnog budžeta.

A da stvar bude još čudnija za Programsku aktivnost praćenje kvaliteta elemenata životne sredine(i vazduha dakle) planirano je nevrovatnih 0 (NULA) dinara.

Naravno da Zavod za javno zdravlje neće meriti i saopštavati podatke o kvalitetu vazduha za džabe . To će se, kao i do sada, verovatno plaćati sa pozicije Opšte usluge lokalne zajednice za koju je ,u 2020 godini,planirano čak 620.118.00 dinara  ili  19,1% od ukupnog budžeta grada Kraljeva.

Još gore je ,predlogom budžeta  grada Kraljeva za 2020 godinu ,tretiran budžetski program 17- Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetom za 2019 , koji za ovaj program nije menjan rebalansom iz septembra 2019 predviđeno je 115.346.135 dinara ili 2,8% ukupnog budžeta ,dok je za 2020 planirano bezmalo šest puta manje sredstava, 22.946.135 dinara  ili 0,7% od ukupnog budžeta.

Treba li ovim podatcima bilo kakav komentar ? Čućemo ,nadajmo se, od odbornika Skupštine grada prilikom usvajanja budžeta grada Kraljeva za 2020 godinu.

Polaganjem venaca na „Spomenik oslobodiocima“ i prigodnim programom  danas je u Kraljevu obeležena 75-ta godišnjica  oslobođenja Kraljeva u II svetskom ratu.

Vence na „Spomenik oslobodiocima“,u ime grada Kraljeva, je  položio Vukman Rakočević,zamenik gradonačelnika u pratnji pomoćnika gradonačelnika Sretena Jovanovića i Marka Mtovića a delegaciju Raškog upravnog okruga je predvodio Nebojša Simović,načelnik Okruga.

Oslobođenju grada na Ibru novembra 1944 godine predhodila je velika bitka koja je, pored bitke za oslobađanje Beograda, bila je jedna od najmukotrpnijih i najdužih bitaka za oslobođenje u Srbiji.

Bitka za Kraljevo otpočela je  sukobom se jedinica 3. Srpske brigade NOVJ i 65. Korpusa Crvene armije  sa 7. SS divizijom Princ Eugen 16 novembra u selu Čukojevac. . 3. Srpska brigada  svakodnevno je dejstvovala u predelima sela Vitanovac, Šumarice, Borča i Ugljarevo, 6. Srpska brigada NOVJ u Dragosinjcima, a 4. crnogorska brigada NOVJ i jedinice Crvene armije na području Vrbe i ka Ćavi. . Na prostoru Kraljevo – Raška, u višednevnim borbama krajem novembra 1944. Vojnici Druge proleterske divizije odbile su sve pokušaje neprijatelja da se probiju ka Kraljevu. Odlučujuća bitka 3. Srpske brigade vođena je u Matarugama, Mataruškoj Banji i Progorelici, nakon koje je onemugućena nemačkoj vojsci bitna komunikacija Kraljevo – Raška.

U noći 28/29. novembra jedinice 4. crnogorske brigade, 1041. sovjetskog puka i jedinice i 3. i 6. srpske brigade NOVJ prešle su Ibar istočno i zapadno od grada, zauzevši delove grada oko porušenog mosta i otpočele su presudnu bitku za Kraljevo. Borbe su se odvijale prvo u prigradskim delovima, a potom i na samim gradskim ulicama.

29. novembar 1944. Je ,za Kraljevo, bio prvi dan slobode. Narednog dana, 30. novembra, oslobodilačka vojska i civili odali su poštu streljanima oktobra 1941.

Program obeležavanja 75.-te godišnjice oslobođenja Kraljeva je  nastavljen Svečanom akademijom u Skupštini grada , na kojoj je  govorio dr.Milan Matijević.

Kao završna manifestacija kojom se obeležava ovaj jubilej  biće održana,večeras u 19 časova, u Narodnom muzeju Kraljeva promocija knjige  Miloša Timotijevića „Zlato četnika i partizana – dekonstrukcija jednog mita“ o kojoj će ,pored  autora , govoriti  urednik Borislav Čeliković i recezent knjige  dr Vladimir Dimitrijević.

Kraljevo je ,danas , bilo domaćin treće , završne , zajedničke edukativne radionice koju je , za predstavnike javne uprave grada ,civilnog društva i lokalnih medija organizovalo udruženje građana „Kraljevački razvojni cnetar“ kao deo aktivnosti projekta „Komunikacije su osnove aktivizma“.

Ovaj projekat je realizovanu u partnerstvu sa opštinama Vrnjačka Banja ,Raška i gradom Kraljevo a uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. U fokusu današnje  , zajedničke edukativne radionice , kao i na dve predhodno održane u Vnjačkoj Banji i Raški , bile su komunikacije između delova  unutrašnjih organizacionih jedinca javnih uprava lokalnih samouprava zaduženih za zaštitu životne sredine sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

Jedan od ciljeva projekta je bio da se afirmiše potreba građenja , i primene,  metoda dijaloga kao dominatnog modela komunikacije sa civlnim društvom i medijima u ovoj oblasti . Jer, javna uprava , civlno društvo i loklani mediji u ovim lokalnim samoupravama najčešče ne primenjuju dijalog kao model komunikacije u oblasti zaštite životne sredine.

Izostajanje dokumenata koji  , na strateškom i operativnom nivou ,uređuju oblast komunikacije lokalnih samouprava sa zainteresovanim javnostima zajednički je imenitelj za ove tri lokalne samouprave bez obzira na njihovu veličinu. Zato je ,delom, i opravdano što  delovi javne uprave u ovim lokalnim samoupravam koji se bave zaštitom životne sredine najčešće  koriste infromacijski model komunikacije sa zainteresovanim javnostima pa  ,dakle ,i sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

I na današnjoj trećoj , završnoj ,zajedničkoj edukativnoj radionici podržan je  model međusektorskog dijaloga primenjen u delu aktivnosti projekta „ Komunikacije su osnove aktivizma“. Sama činjenica , da o pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine , po prvi put na ovom nivou , zajedno , raspravljanu javna uprava , civilni sektor i mediji bila je više nego insprirativna za otvoreni dijalog i razmenu mišljenja. Iako je pokrenuto više tema najviše pažnje privukla je rasprava o postupanju aktera iz sektora javne uprave ,civilnog društva i medija u Kraljevu u situacijama kada se beleže povećane koncentracije PM 10 čestica u vazduhu što i ne predstavlja izneneđenje. Kraljevo pripada grupi malobrojnih lokalnih samouprava u Srbiji u  kojima se vrši konstantni monitoring kvaliteta vazduha pa se i raspolaže zabrinjavajućim  podatcima o (ne)kvalitetu vazduha koga kraljevčani udišu.To je,na izvestan način,potvrdila i Ljiljana Šarenac  načelnica Odseka zazaštitu životne sredine u gradskoj upravi koja je prisutne obavestila i o nedavno dobijemom nalogu od strane Ministarstva zaštite životne sredine koje je ,ovom organu javne uprave grada Kraljeva, naložilo da u roku od 30 dana predloži Operativni plan mera za postupanje u uslovima povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu. Današnja rasprava je samo potvrdila premisu iznetu u uvodnim predavanjima da su  komunikacije među ključnim akterima u ovoj oblasti, neuređene što je i razumljivo jer , kako smo već rekli ,nema ni strategije ni operetivnih planova za komunikacije koje su  važna  aktivnost menadžmenta  svake lokalne samouprave pa i grada Kraljeva.

Prisutni predstavnici udruženja građana su ,danas, u Kraljevu, jednoglasno  podržali predlog „Kraljevačkog razvojnog centra“ da se zatraži , od grada Kraljeva kao lokalne samouprave , organizovanje javne rasprave o Predlogu budžeta grada  za 2020 godinu sa fokusom na   budžetske  programe 6 – Zaštita životne sredine i 15 – Energetska efikasnost a na koje bi bili pozvani predstavnici udruženja građana aktivnih u ovim oblastima , naučnih i obrazovnih institucija u gradu Kraljevu i , naravno , lokalnih medija.