Мир Божији, Христос се роди!
Поштовани читаоци,
У дану великог празника желимо вам добро здравље,личну срећу и напредак.
Vesti iz kategorije ‘Društvo’
НАМА ДОБРО А НИКОМЕ ЗЛО!
Желимо вам здравља,среће и напретка у Новој,2020 години! КВ Новости
Желимо вам здравља,среће и напретка у Новој,2020 години!
КВ Новости
Zašto se kasni se sa usvajanjem Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave ?
Predstavnicima osamnaest gradova i opština iz sliva Zapadne Morave predstavljen je , početkom novembra 2019. godine , u Kruševcu , Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.
Sporazum je rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada koordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske, brojnih domaćih državnih organa i institucija kao i od nekih međunarodnih organizacija.
Sporazumom o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave kreiran je normativni okvir za institucionalnu saradnju lokalnih samouprava. To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji. On svojim rešenjima , oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi , u velikoj meri , potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih , pre svega kadrovskih , resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i unapređenje civilne zaštite na lokalnom nivou kao „karike koja nedostaje“ u sistemu zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.
Novembar 2010-Lista zemljotresa
Srbija je još 2009 godine usvajanjem Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.
Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.
Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014 nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je, pre samo trideset godina, u Beogradu , sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!
Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014, da bi smo ,godinu dana kasnije, potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji kroz danonoćno pripravni Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.
Od te 2015 godine , nama su na raspolaganju resursi i,još dragocenija, ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.
Sudeći prema ponašanjima , najodgovrnijh u lokalnim samoupravama, i dalje ,olako, zaboravljamo potrebu i značaj (iz) gradnje sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite kao njenog segmenta.
Prema raspoloživim informacijama svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobile su od Stalne konferencije gradova i opština ,odmah posle predstavljanja dokumenta u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite.
Dokument su , do sada , razmotrile i usvojile samo dve lokalne samouprave ,Skupština grada Kruševca i Skupština opštine Vrnjačka Banja. One su to uradile na sednicama svojih Skupština održanim istog dana , 25 decembra.2019 godine.
Iskustva Kraljeva su ,do nedavno, predstavljana i međunarodnoj sturučnoj javnosti
Većina , od još 16 lokalnih samouprava iz asocijacije Sliv Zapadne Morave, nije uvrstila ovaj dokument u dnevni red svojih Skupština ikao su one zasedale tokom novembra i decembra zbog zakonske obaveze usvajanja budžeta opština i gradova za 2020 godinu.
Posebno pada u oči da se u toj grupi opština i gradova našlo i Kraljevo koje je , do nedavno , prednjačilo u ovim poslovima.
Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010 godine i u razornim poplavama iz maja 2014 godine presudno su uticala , najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u upravi Grada Kraljeva koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugi mopštinama i gradovima
Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice.
Čini se da je interes čelnika Kraljeva za nastavak proaktivne uloge u ovim aktivnostima splasao. Da li je to zbog saznanja da će sedišet budućeg zajedničkog,međuopštinskog organa za poslove smanjenja rizika od katastrofa i razvoja civilne zaštite biti u Kruševcu ili pak zbog nečeg drugog (sa) znaće se uskoro.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.
Razvoj sistema civilne zaštite na novim osnovama
Da li nas je, sve do katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju maja 2014 godine, pratila ona narodna kletva „Da Bog da imao pa nemao!“ ili smo sami ,svojim nemarom uništili sistem civilne zaštite kakav je postojao u Jugoslaviji do kraja osamdestih godina svejedno je sa stanovišta ishoda.
A ishod tog bespotrebnog devastiranja jednog sistema je ,bar do 2010 godine, bio da nemao civilnu zaštitu. Tu bolnu i otrežnjujuću činjenicu shvatili smo suočivši se sa velikim razmerama štete izazvanim poplavama kada smo bili prinuđeni da angažujemo vojsku za spašavanje ljudi i materijalnih dobara jer jedinica civilne zaštite nije bilo.
Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.
Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014 nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je ,recimo, pre samo trideset godina u Beogradu ,recimo, sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!
Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014 da bi smo godinu dana kasnije potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu koji kroz Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama koji je danonoćno u pripravnosti i nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.
Na taj način ,od te godine, nama su na raspolaganju resursi i još dragocenija ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.
Doduše Srbija je još 2009 godine usvajanjem Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.
Ovako ustrojeni sistem ima svojih ,određenih, koncepcijskih nedoumica a jedna od njih tiče se i mesta i uloge sistema civilne zaštite koji je,izvesno je, segment,podsistem, sistema zaštite i spasavanja,ali koji nije,za razliku od nekih drugih podsistema (na primer sistem obaveštavanja i uzbunjivanja)kao poseban sistem.
Postojeća,monotipska, organizacija sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou stoga je i najveći problem za funkcionisanje civilne zaštite jer ona ne uvažava postojeće,brojne različitosti imeđu lokalnih samouprava.Tačnije takva organizacija nameće da sve lokalne samouprave ,bez obzira na svoje realne materijalne i kadrovske kapcitete moraju imati iste organizacione forme i iste organe što u praksi dovodi do značajnih odstupanja sa direktnim posledicama po funkcionalnost i svrsishodnost kako integrisanog sistema zaštite i spasavanja tako i civilne zaštite kao podsistema.
Civilna zaštita na nivou lokalnih samouprava je , i zbog toga, segment , deo, podsistem integrisanog sistema zaštite i spasavanja koga možemo nazvati „nedostajućom karikom u lancu“.
Tim više je Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, kao normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava, značajniji.
Jer on svojim rešenjima ,oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi, u velikoj meri, potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih ,pre svega kadrovskih, resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i druge slične asocijacije.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.
Razvoj međuopštinske saradnje u Srbiji na novim osnovama
U nekoliko postojeći zakona kao što su to Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama , Zakona o zaštiti od požara , Zakona o vodama ,Zakon o šumama ,Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu , Zakona o obnovi nakon elementarne nepogode definisane su , jednim delom , obaveze lokalnih samouprava koje nastaju kao posledica elemetarnih nepogoda.Izmenama Zakona o o lokalnoj samoupravi iz juna 2018 godine , definiše se mogućnost ostvarivanja saradnje i udruživanja jednica lokalne samouprave, sa mogućnostima udruživanja sredstava i obrazovanja, između ostalog i stvaranjem zajedničkih organa.
Time je kreiran normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava započete odmah posle katastrofalnih majskih poplava u Srbiji 2014 godine.Početkom novembra u Kruševcu je predstavljen Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.
Podrška Ministarstva za državnu upravu udruživanju lokalnih samouprava
Ovom normativnom zaokruživanju ambijenta za razvoj civilne zaštite na novim osnovama predhodile su otrežnjujuće poruke prirode ,preko velikih elementarnih nepogoda, koje su ,u potpunosti, ogolile stanje u sistemu prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama Srbije.
Jednostavno, u prvim decenijama uvođenja višestranačja u Srbiji i u tranzicionim vremenima početkom ovog veka nije se ništa radilo na očuvanju a kamo li izgradnji tog segmenta lokalnih javnih uprava koji treba da se bave aktivnostima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama.
Učestale katastrofe uslovljene klimatskim promenama, rizicima koje kreira postojeća ili nedostajeća infrastruktura, sve starija populacija ,posebno u seoskim sredinama i nepostajanje ili nepotpunost sistema civilne zaštite učinili su rizike od nekih budućih katastrofa uz Srbiji većim.
Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010 godine i u razornim poplavama iz maja 2014 godine presudno su uticala, najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u Gradskoj upravi koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugimopštinama i gradovima
Međopštinska saradnja gradova i opština sliva Zapadne Morave (17 gradova i opština kojima se ,u 2018 pridružio i Aleksandrovac ) pokrenuta je ,2014 godine, na inicijativu Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove gradske uprave Kraljeva,2014 godine.
Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana ,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.
Dokument predstavljen , novembra meseca 2019 godine u Kruševcu, je nastao kao rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština.Ova asocijacija lokalnih samouprava Srbije je imala ,na tom poslu, finansijsku podršku Švedske .I brojne druge međunarodne organizacije ,UNDP ,Svetska banka ,FAO programa UN pomogle su u tome kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ,Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova- Sektor za vanredne situacije i Kancelarija za javna ulaganja.
Za potrebe pripreme teskta Sporazuma o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave, SKGO je angažovao tim eksperata koji su izradili analizu sadašnjeg stanja kroz prikaz različitih okvira i definisanja potreba u odnosu na zakonske obaveze i nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji.Tim za izradu Analize je dao i niz konkretnih preporuka u cilju preduzimanja daljih aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa. Jedna od tih preporuka jeste i model udruživanja gradova i opština u asocijacije koje prate velike rečne slivove.
Uspostavljanje funkcionalnog sistema smanjenja rizika od katastrofa udruživanjem u rečne slivove i razvoj civilne zaštite i sistema rane najave jedan je od osnovnih ciljeva međuopštinske saradnje na novim osnovama ali o tome više u drugim tekstovima.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.
Rudno i zvanično postaje Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite
Svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobili su, posle predstavljanja dokumenta , početkom novembra u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, koji predviđa obrazovanje Zajedničke službe ovih opština i gradova u cilju zajedničkog i efikasnog delovanja na sprečavanju poplava i i razvoja civilne zaštite.
Ovj dokument opštinama i gradovima je poslat ,sa predlogom da ga uvrste u dnevni red svojih Skupština do kraja ove godine ,i od strane Stalne konferencije gradova i opština i od strane grada Kruševca koji će ,preme postignutim dogovorima, biti sedište budućeg Situacionog centra ,novoformiranog ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za poslove smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.
Kako saznajemo, prema tim istim dogovorima , predviđeno je da postojeći Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite, na Rudnu bude sedište budućih edukativnih aktivnosti i vežbi za pripadnike civilne zaštite iz 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave.
Ovaj centar je smešten na obroncima Golije u mestu Rudno, koje je zbog svoje klime poznato kao vazdušna banja, na 100 kilometara jugozapadno od grada Kraljeva, na nadmorskoj visini od 1100 metara. Objekat raspolaže sa oko 300 kvadratnih metara i 30 ležaja.
Njegov zvanični naziv je „Dom Gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu“, i bio je svojevremeno u vlasništvu Dečjeg odmarališta „Goč“. Objekat otvoren za ove namene prvom obukom kadrova civilne septembra 2014. godine, a do sada obuke iz oblasti civilne zaštite u ovom centru prošlo je više od 350 polaznika iz više gradova i opština.
Sa jedne od ranije održanih obuka na Rudnu
Sasvim je izveno da će ,posle osnivanja ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za poslove smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave ,biti uložena značajna sredstva u njegovo opremanje za ove namene.
Indirekto će to biti i dodatni imput za razvoj seoskog turizma na ovoj visoravni koja je već prepoznata turistička destinacija za sve veći broj turista iz zemlje i inostranstva.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.
Udruženi za efikasnije upravljanje vanrednim situacijama
Početkom novembra 2019 godine predstavnicima osamnaest gradova i opština sliva Zapadne Morave predstavljen je ,u Kruševcu Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.
Sporazum o saradnji koji bi trebalo da potpišu gradovi i opštine koje pripadaju slivu Zapadne Morave, rezultat je višegodišnjeg multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske , brojnih međunarodnih organizacija,UNDP,Svetske banke,FAO programa UN, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu,Kancelarije za javna ulaganja i Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.
– Trpeli smo , u prošlosti, posledice zato što nije bilo dovoljno povezanosti, sistema ranog upozoravanja, zajedničkog planiranja. Sporazumom,čija jesuština prevencija, obezbeditiće se formiranje odgovarajuće stručne službe čije će sedište biti u Kruševcu a centar obuke u Kraljevu – kazao je Stanišić.
Gradovi i opštine će participirati , shodno broju stanovnika, u ukupnim troškovima rada zajedniče službe.
-Priroda ne poznaje ni administrativne ni opštinske ni gradske granice, ne može Kruševac napraviti plan ukoliko to nisu uradili i svi ostali u nizu ovih 18 gradova i opština, jer su posledice svuda iste-naglasio je Stanišić
Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave,Ivan Bošnjak je kazao da je inicijativa “Sliv Zapadne Morave” pokrenuta još 2014. Posle katastrofalnih poplava počeli smo da razmišljamo kako da se naše jedinice lokalne samouprave bolje organizuju u slučaju elementarnih nepogoda.
– Učilo se i uradilo dosta tokom ovih pet godina .Unapredili smo znanja i kapacitete kod ljudi na lokalu koji se bave pitanjima vanrednih situacija, upravljanjem civilnom zaštitom, podigli nivo svesti kod građana, i na kraju izmenili Zakon o lokalnoj samoupravi kako bi se omogućilo bolje organizovanje i bolja priprema za vanredne situacije. Za očekivati je da gradovi i opštine, udruženi u ovaj sliv, za 2020. godinu u svojim budžetima izdvoje odgovarajuća sredstva, te da zaposleni počnu da rade svoje prve poslove u prvoj zajedničkoj službi. Jer, svemu ovome, prethodio je, novi zakon o sprečavanju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i novi zakon o dobrovoljnim vatrogasnim društvima, kao i unapređenje čitavog službeničkog sistema i sistema stručnog usavršavanja-kazao je Bošnjak.
– Pred nama je dalja racionalizacija i optimizacija ovih poslova zajedno sa državnim organima, kao i bolje povezivanje sa zemljama u okruženju. Do sada smo imali saradnju sa Hrvatskom i Republikom Spskom, ostvarili smo i značanu saradnju sa Rumunijom i Bugarskom i čini nam se da će novine koje uvodimo u Srbiji dovesti do toga da se sve zemlje u Jugoistočnoj Evropi bolje povežu i da granice koje postoje, praktično više ne postoje kada su u pitanju elementarne nepogode i klimatske promene – rekao je Bošnjak.
Kruševac kao buduće sedište Stacionarnog centra ,prvog zajedničkog međuopštinskog organa javne uprave za poslove smanjenja rizika od katastrofa i razvoj civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave će nositi i najveću odgovornost ali i deliti sa drugima njihova iskustva kada su u pitanju vanredne situacije. Nadam da ćemo već početkom sledeće godine imati objedinjenu službu koja će raditi sa svim gradovima i na taj način pomoći da se na adekvatan način odreaguje u nekoj vanrednoj situaciji, poput poplava i slično- kazala je gardonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović.
Izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i novim Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, kreiran je put da se međuopštinska saradnja podigne na jedan viši nivo, kroz njenu institucionalizaciju.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.
Ima li klimatskih promena u agendama lokalnih samouprava Srbije?
Na nedavno održanoj Konferencija država potpisnica Okvirne konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP25) u Madridu Ambasadorka Srbije u Španiji Katarina Lalić Smajević, naglasila je ,obraćajući se učesnicima skupa , da je Srbija posebno zainteresovana za jačanje odgovora na klimatske promene u nacionalnim i međunarodnim okvirima . Srbija pripada regionu koga su klimatske promene , prema nekim pokazateljima , svrstale u , do sada , najpogođenije u svetu . Zato i ne čudi što je Srbija među prvim zemljama u svetu ,već 2017 godine , ratifikovala Pariski sporazum o klimatskim promenama koji je usvojen novembra 2016 godine.
O razmerama posledica klimatskih promena po ekonomiju Srbije rečito govori i podatak da su toplotni talasi , suše i poplave ,u periodu od 2000 godine do danas ,prouzrokovali štetu od preko 5 milijardi evra.
Smemo li da ignorišemo ove podatke, jesmo li išta naučili i počeli da primenjujemo menjajući svoja ponašanja posebno u delu kreiranja i implementacije pojedinih sektorskih strateških odluka na lokalnom nivou?
Da li ,na lokalnom nivou, ignorišemo ovaj veliki izazov pred kojim se našlo čovečanstvo tražeći alibi u našim , svakodnevnim ,domaćim, problemima?
Uspevamo li da , kreirajući i implementirajući lokalne javne politike u sektorima energetike , saobraćaja , zaštite životne sredine , jasno uočimo , očigledne , uzročno posledične veze između našeg (ne)činjenja u pobrojanim sektorima i našeg negativnog uticaja na uzroke globalnih klimatskih promena?
Jemo li svesni da nas ignorisanje troškova vezanih za otklanjanje naših ,lokalnih, negativnih uticaja na uzroke klimatskih promena dodatno približava još skupljem scenariju koga nam promenjena klima može „napisati“, u još kraćem vremenskom periodu nego što je ovaj predhodni , dvodecenijski, u kome smo, da ponovimo, pretrpeli štetu od 5 milijadri evra?
Možemo li da shvatimo kolika je ta suma novca sa kojom nas je priroda „kaznila“ u predhodne dve decenije uzimajući u obzir neke podatke po kojima bi , sa tim novcem,Srbija rešila problem prečišćavanja otpadnih voda u svih 168 opština i gradova?
Čini nam se ,na žalost, da svest i kapciteti znanja dobrog dela donosilaca odluka na lokalnom nivou u sinergiji sa opštom apatijom i odsustvom aktivizma građana,kreiranim (pre)dugim tajanjem tranzicije, grade društveni ambijent u kome smo daleko,daleko od opštpoznate maksime nastale u holandskom gradiću Sidartu ,davnih sedamdesetih godina prošlog veka , „Misli globalno ,deluj lokalno“.
Taj ambijent karakteriše suprematija partikularnih , grupnih, i ličnih interesa manjine, u kojima opšti ,pa dakle i širi interesi jedne lokalne zajednice, bivaju marginalizovani ,potiskivani i zabašurivani.
U takvom društvenom ambijentu svaka pa i najmanja aktivnost koja se rukovodi tim širim,opštim interesima i doprinosi koheziji lokalnih zajednica, zaslužuje pažnju i podršku javnosti.
U tom kontekstu bavićemo se novinama ,i benefitima, koje je doneo Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi,usvojen još 20.juna 2018 godine, u delu kreiranih normativnih predpostavki za jačanje međuopštinske saradnje u Srbiji.
Sa svečanosti potpisivanja Protokola u Kraljevu
Ključni impulsi za izmene tog zakona došli su iz Kraljeva gde su , još desetog februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.
Trenutno je ,u toku, početna faza implementacije rešenja koje je doneo Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi ,u delu stvaranja prvog ,zajedničkog, međuopštinskog organa javne uprave pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, za poslove upravljanja vanrednim situacijama i rizicima kroz aktivnosti planiranja, edukacije i prevencije.
Panel na 47 Skupštini SKGO
Aktivnosti gradova i opština potpisnica Sporazuma o udruživanju u Sliv Zapadne Morave mogu se posmatrati i kao ,bar delimični, odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta pa zato i zaslužuju veću pažnju i podršku javnosti.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.
Zvanične preporuke za kraće zadržavanje na otvorenom zbog lošeg vazduha u Kraljevu
Mediji u Kraljevu su , danas , preko Službe za informisanje grada Kraljeva dobili saopštenje Odseka za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu živote sredine, Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Kraljeva , koje se odnosi na kvalitet vazduha , uz molbu da ga emituju.
Tekst saopštenja glasi:
„U periodu od prvog do šesnaestog decembra deset dana je bila prekoračena koncentracija frakcije PM 10 suspendovanih čestica u vazduhu . Od 15. decembra po indeksu kvaliteta vazduha ,vazduh u gradu Kraljevu bio je u kategoriji- jako zagađen.
Preporučuje se izbegavanje fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini , skraćivanje boravka na otvorenom i preusmeravanje uobičajenih aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.
Preporuke se odnose na celokupnu populaciju , a posebno na osetljive grupe ,starije osobe ,decu,osobe sa oboljenjima srca i pluća.
Merenje kvaliteta vazduha vrši Zavod za javno zdravlje koji je akreditovana organizacija za ove poslove. Rezultati kvaliteta vazduha objavljuju se svakodnevno na veb sajtu grada Kraljeva i Zavoda za javno zdravlje.“
Ovo je , posle pauze od nekoliko godina , nastavak prakse informisanja građana od strane nadležnog organa gradske uprave davanjem preporuka-saveta o potrebi promena u ponašanju građana .Te promene su prvi , preventivni korak , da se građani bar koliko toliko zaštite od prekomernog udisanja zagađenog vazduha.
Ostaje nam da se nadamo da će ovoga, problema zagađenog vazduha, postat i svesni i odbornici grada Kraljeva ,ako ne sada kod usvajanja budžeta za 2020 godinu , ono odmah potom , u prvim mesecima naredne godine kada bi trebali da razmotre set multidisciplinarnih i multisektorskih mera mera i aktivnosti , iz nadležnosti lokalne samouprave, kojima se ,bar malo ,može uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha koga udišemo.
Prvi korak u pripremi tih mera bilo bi , što je moguće preciznije mapiranje sadašnjih zagađivača vazduha na teritoriji grada Kraljeva i njihova segmentacija po sektorima, saobraćaja , indivdualnih ložišta ,daljinskog grejanja… A budžet je jedan , osnovni , alat za sprovođenje bilo kakvih aktivnosti koje se ,po zakonu, finansiraju i iz javnih prihoda.
U predlogu budžeta grada Kraljeva za 2020 nastavljena je praksa nepaniranja sredstava za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine kao i za upravljanje zaštitom životne sredine. Takve aktivnosti se u Kraljevu , ipak , sprovode ali na jednom osnovnom ,rudimentarnom nivou je daleko potrebe građana i njihovog ,Ustavnog, prava na zdravu životnu sredinu.
Opet se ne planiraju sredstva za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine!
Te aktivnosti se najčešće, godinama unazad, finasiraju kao opšte javne usluge neklasifikovane na drugom mestu koje , takve , nejsno definsane , bi trebalo da se nalaze u svakoj od 17 budžetskih programskih aktivnost i. U slučaju šeste budžetske programske aktivnost grada Kraljeva-Zaštita životne sredine za šta je ,predlogom budžeta planirano 192.451.070dinara, ili 4,3 odsto budžeta za 2020 godinu ,među sedam navedenih programskih aktivnosti za drugu aktivnost ,praćenje kvaliteta elemenata životne sredine planirano je 0 dinara.
Ovaj podatak na koji ukazujemo već više puta jedan je od jasnih indikatora o tretmanu životne sredine od strane kreatora javnih politka grada Kraljeva.
Možemo li sada kada je , ovim saopštenjem-upozorenjem građanima o stanju kvaliteta vazduha od strane Odseka za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu živote sredine , učinjen prvi korak , očekivati i sledeće , usmerene na unapređenje sadašnjeg, lošeg stanja , životne sredine na teritoriji grada Kraljeva, ostaje da vidimo.
Bez želje da preteramo i preuveliačamo ulogu medija i građanskog aktivzma ,ipak, ukazujemo na koincidenciju između javnog govorenja o problemu zagađenog vazduha na lokalnom nivou putem medija i reakcije nadležnih gradskih službi .
Za početak i to ohrabruje.
Građanski aktivizam guši apatija kao zagađeni vazduh Kraljevčane
Danas je Gradsko veće grada Kraljeva razmotrilo i usvojilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu. Veće je utvrdilo Predlog Odluke o budžetu u iznosu od 3.984.738.268 dinara . Gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić je ,u danima koji su predhodili sednici Gradskog veća , u izjavama za pojedine medije isticao činjenicu da je to „najveći budžet u istoriji grada“ prećutkujući činjenicu da je tom „uspehu“ dobrano kumovao nedavni transferu od 375.000.000 dinara sa nivoa republike namenjenih za radove u , narednoj 2020 godini,za izgradnju naselja sa stanovima za pripadnike vojske i policije na lokaciji „Voćareve livade“.Tako je ,na izvestan način, predupredio moguća pitanja na temu uspešnosti rada lokalne samouprave koja u narednu budžetsku godinu prenosi čak 11 % budžeta . No, ostavimo ova i druga brojna pitanja o predloženom budžetu grada Kraljeva ,za sada ,po strani i pozabavimo se jednim drugim fenomenom , a to je odsustvo bilo kakvih građanskih inicijativa da se ,u predhodnim fazama kreiranja ovog važnog dokumenta, koji predstavlja finansijsku sliku javnih politika grada , ukaže na mnoge goruće komunalne ,infrasturkturne i posebno probleme u oblasti zaštite životne sredine. Ako , možda, možemo i da razumemo nezainteresovanost građana za probleme u dugim sektorima teško je pomiriti se sa činjenicom da ih se , javno dostupne informacije o (ne)kvalitetu vazduha koga udišu u zimskim mesecima , tačnije tokom trajanja grejne sezone,ne tiču i ne motivišu da, koristeće postojeće zakonske mogućnosti, utiču na planiranje mera i aktivnosti , iz nadležnosti grada, kojima bi se bar malo uticalo na kvalitet vazduha koga udišemo. A udišemo jako zagađen vazduh o čemu svedoči i podatak da je ,u prvih petanest dana ovog meseca, čak devet dan bilo sa koncentracijom suspendovanih PM10 čestica daleko većom od tolerantne vrednosti 50 μg/m3.Trenutni rekord,čak četri puta veći od tolerantne vrednosti, iznosi 198,73 μg/m i izmeren je 6.decembra. Gradonačelnik Kraljeva je 10. decembra uputio Javni poziv građanima ,udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu oročen do 16.decembra.Time su ispunjeni formalni uslovi o organizovanju javne rasprave propisani Statutom grada Kraljeva i odlukom Gradskog veća. Zaobiđimo ,ovoga puta , temu tajminga , dužine trajanja i svrsishodnosti tako organizovane javne rasprave i razmotimo kakav je eho u javnosti imao javni poziv gradonačelnika građanima ,udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu. Zainteresovane javnosti su imale dva modela davanja primedbi ,pismenim putem na propisanom obrascu i ličnim učešćem na raspravi zakazanoj za 16.decembar.U pisanom Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi koji je danas ,18.decembra,usvojilo Gradsko veće kaže se da su DVOJICA građana uzela učešće na javnoj raspravi a da nije bilo NI JEDNE pisane primedbe!!! U gradu na čijoj teritoriji,prema rezultatima popisa iz 2011 godine živi 125.488 stanovnika, u kome radi nekoliko fakulteta,desetina srednijh i osnovnih škola,ustanove, udruženja….
Ovo ,izvesno je, potvrđuje stavove onih koji govore o izvesnom socio-psihološkom fenomenu sa kojim naše društvo, koga čini 10 odsto elementarno nepismenog i 50 odsto funkcionalno nepismenog stanovništva egzistira . Socijalni psiholozi su ,ovaj fenomen, nazvali „apatija posmatrača“ ili „efekat posmatrača“ a u praksi Kraljevčana to se da prevesti kao : Tačno je da udišem zagađen vazduh ali to udišu i drugi oko mene, ali nisam ovlašćen-a ,zadužen-a , izabran-a da to rešavam. Apatija ili beosećajnost ili ravnodušnost ,čini nas , kao individue , umornim , bez želja , bez potreba. A u stvarnosti želja i potreba imamo na pretek . Kao i vremena i energije , ali za neki drugačiji aktivizam sa kakvim smo se,ovih dana, sreli u Kraljevu.
U ovim danima kada se trujemo zagađenim vazduhom i ne preduzimamo gotovo ništa da to sprečimo , svedoci smo pojave fenomena u društvenom životu Kraljeva koji ukazuje kako se može , bar u virtuelnoj stvarnosti ,pobediti apatija.
Dvojica naših sugrađana pokrenuli su ,pre par dana, časopis ali i istoimenu Fejs buk grupu „Sidža“. Ovaj neobičan izdavački koncept zasnovan je,između ostalog, i na stavu da ni u časopisu ni u grupi na društvenim mrežama nema mesta temama iz politike. Za manje od deset dana života Fejs buk grupa je narasla na blizu 8000 članova ,objave na njoj već se mere desetinama hiljada , dominatne su one , kako napisa ovdašnji pesnik Ivan Rajović , u kojima „su , gotovo preko noći , Kraljevčani opet postali gospodari svoga grada , duhovni – recimo , uz svu onu koncentraciju pozitivne energije i dobrih vibracija hiljada sidžista koji se ne odvajaju od ekrana preživljavajući ponovo svoju mladost u virtuelnom ali više nego stvarnom i opipljivom svetu Kraljeva, koje opet postoji, diše, miriše, čisto, uređeno, oduhovljeno i u pravom smislu kraljevsko, kakvo je i bilo pre nego što je postalo ovo i dopalo prosjačke štake . A žal za nečim što je prošlost, najveće je priznanje onome što je bilo i najokrutnija negacija ovoga što jeste , a što na uređeni život i životni prostor više i ne liči.“
Primer probuđenog aktivizma Kraljevčana u virtuelnoj stvarnosti , na društvenim mrežama, ispoljenog iznošenjem emocija i žala za „nekim ,dalekim ,boljim, Kraljevom“ nagoni nas na razmišljanje koliko je realno da se osmišljenim i dobro organizovanim inicijativama probudi građanski aktivizam za današnje , realno , Kraljevo ? Da li su potreba za zdravim vazduhom ,i ljudsko pravo na čist vazduh, dovoljni okidači za buđenje takvog građanskog aktivizma u Kraljevu pokazaće vreme pred nama.
U suprotnom mogu nam se ,u Kraljevu, desiti neki novi ,društveni, fenomeni u vidu grupa na društvenim mrežama čiji će članovi ,ako ih bude bilo , svoj virtuelni aktivizam ispoljavti kuckanjem po tastaturi…. Sa gas maskom na licu!