Iako se tekstovi o gradskim finansijama obično pišu pre usvajanja budžeta, namerno smo sačekali završetak procesa. Cilj je bio jasan: suočiti se sa ishodima javne rasprave i videti koliko usvojeni dokument zaista doprinosi Planu razvoja grada Kraljeva (2024-2030).

Javna rasprava: Forma ispred suštine

Kao i prethodnih godina, zakonska obaveza javne rasprave je ispunjena, ali je sam proces pokazao krhkost lokalne demokratije. Utisak je da su donosioci odluka i gradska uprava ovaj vid participacije građana,barem do ove godine, tretirali malte ne kao „nužno zlo“ i čistu formalnost.

Međutim, odgovornost nije samo na vlasti. Pasivnost građana, ali i odbornika i brojnih udruženja civilnog društva (kojih na papiru ima na stotine), doprinosi tome da budžet ostane zatvoren krug moći, a ne odraz stvarnih potreba zajednice. Ko od takve situacije profitira, a ko gubi, tema je za neku drugu analizu. Ovoga puta, fokusiramo se na brojke.

Ključne investicije: Rešavanje decenijskih problema?

Budžet Grada Kraljeva za 2026. godinu projektovan je na 6,87 milijardi dinara. Donosimo pregled najznačajnijih stavki koje su usmerene na tačke decenijskog nezadovoljstva građana:

Projekat / Oblast	Iznos (u milionima RSD)	Cilj investicije
Most na Ibru	190	Hitna sanacija
Kanalizacija u Ribnici	45	Rešavanje problema atmosferskih voda i poplava.
Predškolsko vaspitanje	924	Rekordna izdvajanja za standard u vrtićima.
Subvencije za vrtiće	157	Podrška roditeljima čija deca idu u privatne vrtiće.
Energetska efikasnost	61,5	Ekološke subvencije za domaćinstva.

Razvojni ili potrošački budžet?

Naša analiza ocenjuje ovaj budžet kao umereno razvojni sa snažnom socijalnom komponentom. Iako je blizu milijardu dinara (14,06%) predviđeno za kapitalna ulaganja, tri ključne „kočnice“ i dalje opterećuju gradsku kasu:

1. Skupa administracija: Plate zaposlenih u javnom sektoru troše čak 23,18% budžeta. To znači da se svaki četvrti dinar građana Kraljeva potroši na plate birokratije.
2. Subvencije : Iznos od 210,6 miliona dinara usmeren je ka javnim preduzećima poput Toplane,Čistoće i Vodovoda. Ovo služi očuvanju socijalnog mira kroz niže cene usluga, ali istovremeno odlaže neophodne reforme ovih preduzeća.
3. Budžet „krpljenja“: Sredstva za redovno održavanje ulica (203 miliona) dovoljna su tek za sanaciju udarnih rupa, dok sistemska obnova putne mreže i dalje ostaje na čekanju

Retorika naspram realnosti: Gde se krije novac?

Zvanični narativ o „nikad većem budžetu“ krije jednu važnu istinu. Planirani deficit od 347,7 miliona dinara nije pokriven kreditima, već prenetim, neutrošenim sredstvima iz prethodnih godina.

Zaključak: Grad Kraljevo raspolaže novcem za razvoj prvenstveno zato što u 2024. i 2025. godini administracija nije uspela da realizuje planirane projekte.

Taj „mrtvi kapital“ se sada ponovo obećava građanima. Glavni izazov za 2026. godinu stoga neće biti nedostatak novca, već sposobnost uprave da ga konačno pretvori u investicije koje donose bolje životne uslove građanima Kraljeva, umesto da ga po ko zna koji put „prenese“ u narednu godinu dok problemi na terenu ostaju nerešeni.

Recimo ,na kraju ovog teksta,i to da će usvajanje budžeta grada Kraljeva za 2026. godinu ostati upamćeno ne samo po milijardama namenjenim infrastrukturi, već i po tome što je glas građana, artikulisan kroz stručne predloge i peticije, konačno počeo da menja odluke lokalne vlasti.

Fokus ovogodišnje rasprave bio je na inicijativi udruženja Kraljevački razvojni centar (KRC) u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“. Članovi ovog udruženja su, koristeći propisane obrasce, podneli konkretne primedbe na Nacrt budžeta, tražeći relokaciju sredstava za gorući problem grada – deponiju „Kulagića ada“. Donosioci odluka su prihvatili predlog KRC-a za uvećanje sredstava na poziciji „Radovi na sanaciji gradske deponije i priprema novog pozajmišta pokrivke“.

Prihvatanje predloga KRC-a je velika pobeda za civilno društvo u Kraljevu. To pokazuje da udruženi građani, potkrepljeni stručnim argumentima i masovnom podrškom (peticijom), mogu postati ravnopravan partner u kreiranju gradske kase.

Glavni izazov za 2026. godinu biće transparentnost: hoće li novac za deponiju zaista biti utrošen za njenu sanaciju ili će, kao i ranije, ostati samo „slovo na papiru“ koje se prenosi u narednu godinu? KRC najavljuje da će, uz podršku građana i zdravstvenih radnika, budno pratiti svaki dinar namenjen javnom zdravlju.