U maju ove godine navršiće se 38 godina od kada je ,u Ibru kod Kraljeva, po prvi put zvanično registrovano prisutvo fenola u koncentracijama većim iznad dozvoljenih. Organskog jedinjenja koje,u većim koncentracijama u vodi za piće,nije dobro po ljudsko zdravlje, a koje u Ibar dospeva iz dva „izvora“. Jedan je Termoelektrana Obilić smeštena kraj reke Sitnice koja se kod Kosovske Mitrovice uliva u Ibar, a drugi su jalovišta Rudarsko metalurškog kombinata Trepča.

I da ne bude zabune,nije samo fenol u većim koncentracijama jedina štetna materija po zdravlje ljudi koja ugrožava kvalitet vode za piće kojom se Kraljevo snabdeva iz podzemnih voda iz priobalja reke Ibar koje se  zahvataju  bunarima i nakon hlorisanja šalje direktno u distributivnu mrežu.

I teški metali poput olova,kadmijuma, žive i arsena koji su itekako prisutni kao nus proizvodi na jalovištima  Rudarsko metalurškog kombinata Trepča su ,potencijalno, još veća opasnost za kvalitet voda Ibra i pijaće vode Kraljeva.

Za to vreme preživeli smo burne ekonomske,društvene i političke promene,promenili četri puta naziv države,bili aktreri oružanih sukoba i na našoj teritoriji i ,naravno, problem snabdevanja Kraljeva zdravom pijaćom vodom na trajan i sasvim bezbedan način nije rešen.

Kada to kažemo ne mislimo na dovoljne količine pijaće vode kojom javno komunalno preduzeće „Vodvod“,u ovom trenutku ,sa 300 do 350 litara u sekundi  može da snabde bez malo 100.000 stanovnika a broj onih koji,trenutno,koristi vodu iz gradskog vodovoda ne prelazi 80.000 stanovnika.

To se ,pre svega odnosi, na nemogućnost kontrole ponašanja brojnih zagađivača uzvodno od Kraljeva u koje,pored već spomenutih lociranih na Kosovu, kao veće treba uvrstiti i Novi Pazar i Rašku,zbog neadekvatnog tretmana komunalnog otpada i otpadnih voda.

Činjenica je da  kraljevački „Vodovod“ sprovodi,kako kažu, permanentno uzorkovanje vode (37 pregleda nedeljno,oko 2000 godišnje) u skladu sa republičkim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće koji je ažuriran 2019 godine.

Na, žalost, još tada ,aprila 2019 godine,deo javnosti je kritikovao te izmene kojima je Ministarstvo zdravlja povećalo vrednosti za količine amonijaka, bora, hlorida i natrijuma koje se mogu naći litri vode za piće ,što u,trenutno aktuelnoj situaciji, i te kako dolazi do izražaja umanjujući poverenje građana Kraljeva u  saopštenja zvaničnika o ispravnosti vode za piće.

I kako to već u životu biva,uz nešto loše ide i po nešto dobro a u ovom slučaju izmene Pravilnika  će, prema rečima nekih stručnjaka, znatno smaniti cene gradnje postrojenja za prečišćavanje vode i njihovo održavanje.

I umesto da se  , i ovog puta , grad osloni samo na ,trenutno ,povoljni vodostaj Ibra ovaj ekološki incident bi mogao ,i trebao, da posluži  kao povod da se postojeći sistem vodosnabdevanja Kraljeva unapredi savremenijom opremom, postrojenjem-Fabrikom za  preradu vode.

Možda ,Kraljevo ,uzevši u obzir višegodišnje ,na žalost nepovoljne,demografske trendove, ne treba da troši vreme i energiju na traganje za alternativama u vodosnabdevanju poput  hidrosistema Studenica  ili Lopatnica,već da sa značajno manjim ulaganjima u savremenu opremu za preradu vode,unapredi postojeći kvalitet vode za piće.

To nikako ne znači da treba „dići ruke“ od brige i staranja  za kvalitet vode u Ibru već se treba ozbiljnije  udruživati sa susedima u  zajednice koje gravitiraju rečnim slivovima a što izmene i dopune Zakona o  lokalnoj samoupravi iz juna 2018 godine omogućavaju.

Zato,ako smo već mogli da organizujemo lokalne izbore u vreme epidemije korone, valjda možemo i da razmotrimo i usvojimo Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave koji , više od pola godine, „čeka na red“ za razmatranje i usvajanje na Gradskom veću  iako  je Kraljevo, kao lokalna samouprava, bilo jedan od pokretača inicijative za izmene i dopune Zakona o  lokalnoj samoupravi.