Petogodišnja analiza raspodele budžetskih sredstava pokazuje rast budžeta za medije „na papiru”, koncentraciju novca kod istih korisnika, odsustvo izveštaja o realizovanim projektima i rast nepoverenja građana u sistem koji bi trebalo da štiti javni interes

U budžetu Grada Kraljeva za 2024. i 2025. godinu za projektno sufinansiranje medija bilo je planirano po 40 miliona dinara. Na papiru – reč je o značajnom povećanju sredstava za ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, jer su to iznosi duplo veći nego što je za sufinansiranje projekata medija bilo izdvojeno 2019. godine, ili 25 miliona dinara više nego što je, za istu svrhu bilo odvojeno 2018. godine. Međutim, način medijskog novca pokazao je da se ne radi o stvarnom jačanju lokalnog novinarstva, već o sistemu u kojem konkursi postoje, ali sve češće gube svoj smisao.

Jer – 2024. godine na konkursu je raspoređeno samo 20 miliona dinara. Šta je bilo sa drugom polovinom sredstava?

„Na osnovu izjašnjenja Odeljenja za društvene delatnosti da se neće raspisivati novi konkurs do kraja godine, ostatak sredstava je, Odlukom Gradskog veća, preusmeren za hitne intervencije na seoskim vodovodima – sedam miliona dinara) i usluge po ugovoru medijske usluge Gradske uprave grada Kraljeva (13 miliona). Do kraja 2024. godine na medijske usluge radija i televizije Gradske uprave grada Kraljeva potrošeno je 2.963.960,02 dinara, dok je ostatak sredstava ostao nerealizovan“, navodi se u zvaničnom odgovoru redakciji portala Krug gradonačelnika Kraljeva dr Predraga Terzića.

U ovom odgovoru čudno je to što se gradonačelnik poziva na „izjašnjenje Odeljenja za društvene delatnosti da se neće raspisivati novi konkurs do kraja godine”, kao da izjašnjenje neke službe ima izvršnu snagu.

Grad Kraljevo je, dakle, na medije potrošio 23 miliona dinara 2024. godine što je, praktično, nivo 2021–2022. godine.

U 2025. godini, iako je budžetom planirano 40 miliona dinara, na konkursu je raspoređeno 29 miliona. Preostalih 11 miliona, kako je naveo gradonačelnik Kraljeva, „preraspodeljeno je za nedovoljno planirana sredstva u budžetu Grada po raznim osnovama (Predškolsko vaspitanje, Zdravstvena zaštita…)” i to, nakon što je, kako se u odgovoru navodi, „rebalansom budžeta za 2025. godinu, a na osnovu informacija da se neće raspisivati novi konkurs za preostala sredstva do kraja godine, umanjena pozicija: Ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja sa 40 miliona na 29 miliona dinara, što je verifikovala i Skupština grada Kraljeva“.

Pitanje je: ako se već prilikom raspisivanja konkursa, samo par meseci nakon usvajanja budžeta zna da će konkursom biti opredeljen samo deo sredstava i da novi konkurs neće biti raspisan, pa da ni sredstva neće biti iskorišćena za planiranu namenu, zašto se u budžetu planira viši iznos? Prema Pravilniku o projektnom sufinansiranju, rukovodilac organa koji raspisuje konkurs, dakle gradonačelnik, odgovoran je za odluku i sprovođenje procesa, ali u Kraljevu odluku o raspodeli, na predlog komisije koju formira gradonačelnik, donose, većinom glasova, članovi Gradskog veća.

Projektno sufinansiranje tako postaje ne samo medijsko, već i pitanje upravljanja javnim novcem.

Ko dobija najviše: pet godina iste strukture

Kada se budžetske brojke stave u kontekst raspodele po korisnicima, uočava se jasan kontinuitet koncentracije sredstava, uz minimalne oscilacije, što ukazuje da raspodela sredstava nije rezultat nepredvidivih konkursnih ishoda, već stabilnog modela u kome su dominantni korisnici unapred poznati.

2021. godina

Od ukupno 23 miliona dinara raspodeljenih na konkursu, više od 14 miliona dinara pripalo je RTV Kraljevo i sa njom povezanim produkcijama, što je oko 61 odsto budžeta. RTV Melos dobio je oko tri miliona dinara, odnosno 13 procenata.

To znači da su dve najveće medijske kuće zajedno dobile oko 74 odsto ukupno raspodeljenih sredstava.

Za sve ostale lokalne kraljevačke medije izdvojeno je 2,45 miliona dinara (10,7 odsto), dok je medijima van Kraljeva pripalo 1,66 miliona dinara (7,2 odsto).

Već te godine jasno se vidi obrazac: dominantan deo budžeta koncentrisan je kod dve medijske kuće, dok je ostatak raspoređen na mali broj drugih učesnika.

2022. godina – stabilan obrazac, minimalne promene

Ukupan iznos ostao je isti – 23 miliona dinara. RTV Kraljevo dobio je oko 14,5 miliona (63 odsto), a RTV Melos 3,2 miliona (13,9 odsto).

Zajedno su ove dve medijske kuće dobile oko 77 procenata ukupnog budžeta.

Ostalim lokalnim kraljevačkim medijima pripalo je oko 2,3 miliona dinara (oko 10 odsto), dok je medijima van Kraljeva dodeljeno nešto više od tri miliona dinara (oko 13 procenata).

Struktura raspodele pokazuje da se model iz 2021. godine ne menja: dominantni korisnici ostaju isti, uz blago povećanje sredstava za medije van Kraljeva.

2023. godina – izborna godina i rast sredstava za medije van Kraljeva

Budžet je povećan na 30 miliona dinara. RTV Kraljevo Ibarske novosti dobile su oko 17,4 miliona (58 odsto), RTV Melos 3,7 miliona (12,3 odsto).

Zajedno su dobili oko 70 procenata ukupno raspodeljenih sredstava.

Međutim, te godine dolazi do značajnog rasta izdvajanja za medije van Kraljeva – 6.070.000 dinara, odnosno više od 20 procenata budžeta. Istovremeno, ostali kraljevački lokalni mediji dobili su ukupno 2,7 miliona dinara (oko 9 odsto). Gotovo svaki peti dinar otišao je medijima van Kraljeva, a ta činjenicadodatno podstiče pitanje: da li se budžetska politika prema medijima menja u skladu sa političkim kalendarom?

2024. godina formalno 40 miliona, na konkursu 20

Od 20 miliona raspodeljenih na konkursu, RTV Kraljevo Ibarske novosti dobile su 9,26 miliona dinara (46,3 odsto), a RTV Melos 4,2 miliona (21 procenat). Zajedno su dobili oko 67 procenata raspodeljenog budžeta.

Ostali lokalni kraljevački mediji dobili su 4,28 miliona dinara (21,4 odsto), dok je medijima van Kraljeva pripalo 2,26 miliona (11,3 odsto).

Ova godina deluje „uravnoteženije” u procentima, ali treba imati u vidu da je konkurs bio prepolovljen, a deo planiranih sredstava preusmeren na druge rashode.

2025. godina – rekordna koncentracija

Od planiranih 40 miliona dinara, na konkursu je raspodeljeno 29 miliona.

Medijska kuća RTV Kraljevo Ibarske novosti dobila je 16,1 milion dinara (55,5 odsto), a RTV Melos 7,7 miliona (26,6 odsto).

Zajedno su dobili čak 82,1 odsto ukupno raspodeljenih sredstava.

Za sve ostale lokalne kraljevačke medije ostalo je 1,2 miliona dinara – svega 4,1 procenat budžeta. Medijima van Kraljeva pripalo je 3,4 miliona dinara (11,7 odsto).

Ovo je godina sa najizraženijom koncentracijom sredstava u posmatranom periodu – više od četiri petine budžeta dodeljeno je dvema medijskim kućama.

O odgovornosti i transparentnosti

Dodatnu netransparentnost stvara praksa da se u rešenjima o dodeli sredstava navodi isključivo pravno lice kao korisnik, bez jasnog navođenja medija ili platforme na kojoj će sadržaj biti emitovan. U situacijama kada su vlasničke strukture složene, ili kada jedno pravno lice upravlja sa više portala ili produkcija, građanima je gotovo nemoguće da povežu kome je novac dodeljen i gde se projekat realizuje. Zato se sve češće postavlja pitanje: da li ovaj mehanizam, koji bi trebalo da obezbedi ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, danas uopšte ispunjava svoju osnovnu svrhu ili je postao forma bez suštine i procedura koja se ponavlja, ali čiji su rezultati unapred poznati?

Dodatno, članovi konkursnih komisija često su javnosti i medijskoj zajednici nepoznati kao stručnjaci, a u pojedinim godinama medijska i novinarska udruženja nisu ni nominovala svoje predstavnike u komisije koje su bile sastavljene od medijskih stručnjaka koji su samostalno prijavljeni.

U takvom sistemu, projektno sufinansiranje se udaljava od svoje zakonske svrhe podsticanja pluralizma i sadržaja od javnog interesa i postaje pitanje upravljanja javnim novcem bez pune javne kontrole.

Osim toga, jedan od najozbiljnijih problema u sistemu projektnog sufinansiranja u Kraljevu jeste odsustvo javno dostupnih izveštaja o realizaciji odobrenih projekata. Na zvaničnom sajtu Grada Kraljeva ni za jednu godnu ne postoji objedinjeni izveštaj o tome da li su projekti koji su iz budžeta realizovani, u kom obimu i sa kakvim rezultatima.

Dodatnu netransparentnost stvara praksa da se u rešenjima o dodeli sredstava navodi isključivo pravno lice kao korisnik, bez jasnog navođenja medija ili platforme na kojoj će sadržaj biti emitovan. U situacijama kada su vlasničke strukture složene, ili kada jedno pravno lice upravlja sa više portala ili produkcija, građanima je gotovo nemoguće da povežu kome je novac dodeljen i gde se projekat realizuje. Zato se sve češće postavlja pitanje: da li ovaj mehanizam, koji bi trebalo da obezbedi ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, danas uopšte ispunjava svoju osnovnu svrhu ili je postao forma bez suštine i procedura koja se ponavlja, ali čiji su rezultati unapred poznati?

Kraljevo nije izuzetak, jer čak i analiza drugih medijskih konkursa u Srbiji, koja nije toliko dubinska, pokazuje zabrinjavajuću pravilnost: slične obrasce raspodele, komisije bez javnog kredibiliteta, izostanak kontrole realizacije projekata i sve češće dodeljivanje značajnih iznosa podobnim medijima mimo konkursne procedure. Istovremeno, profesionalni lokalni mediji ostaju bez sredstava, dok se građanima ne objašnjava ni kome novac odlazi, ni po kojim kriterijumima.

Da problem projektnog sufinansiranja nije specifičnost jednog grada, već deo šireg obrasca, potvrđuju i analize nacionalnih medijskih organizacija. Tanja Maksić, projektna koordinatorka BIRN-a, ocenjuje da je model koji je trebalo da podstiče javni interes u praksi dobio drugačiju funkciju.

„Projektno sufinansiranje je model koji se u Srbiji primenjuje gotovo deset godina. Njegova osnovna ideja bila je da država kroz javni novac podrži medije u proizvodnji sadržaja od javnog interesa i time doprinese kvalitetnom informisanju građana. Međutim, paralelno sa primenom ovog modela došlo je do sve izraženijeg zarobljavanja medijske scene. U praksi, sistem sve češće funkcioniše tako da podržava medije koji su bliski vlasti i deluju kao njeni zagovornici, dok profesionalnim i kritičkim medijima sistemski otežava pristup javnim sredstvima“.

Nalazi istraživanja Res Publike: propaganda umesto javnog interesa

Šumadijski centar za građanski aktivizam Res Publika sproveo je istraživanje u pet gradova centralne Srbije: Kragujevac, Kraljevo, Jagodina, Bor i Užice za 2024. godinu, a ono što je istraživanje pokazalo, kaže novinarka Violeta Glišić, autorka istraživanja, jeste da su „lokalne samouprave nastavile da finansiraju propagandu umesto javnog interesa”:

„Zabeležili smo i situacije u kojima su mediji konkurisali projektima potpuno istog naziva i identičnog sadržaja u različitim lokalnim samoupravama i tako dobijali sredstva. Jedan od ključnih mehanizama manipulacije su konkursne komisije: u mnogim gradovima one nisu nominovane od strane medijskih udruženja, već ih čine takozvani nezavisni medijski stručnjaci.

Kada je reč o Kraljevu, imali smo poseban problem: Grad na zvaničnom sajtu nije objavio izveštaj o realizaciji konkursa, pa smo podatke pokušali da dobijemo zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Ostali smo bez odgovora, čak i bez potvrde prijema našeg mejla. Kraljevo je jedini grad u istraživanju od kojeg nismo dobili kompletnu dokumentaciju. Iako se na sajtu mogu naći pojedini dokumenti, oni su izuzetno šturi: postoje podaci o tome ko je dobio sredstva i u kojim iznosima, ali ne i gde će sadržaji biti emitovani. U rešenju o imenovanju komisije ne postoje biografski podaci o članovima, pa se ne vidi po čemu su bili bolji izbor od drugih kandidata. Kraljevo je, takođe, jedini grad u istraživanju u kojem medijska udruženja nisu nominovala svoje predstavnike, već je komisiju činila isključivo grupa takozvanih nezavisnih stručnjaka.“

„Sistem je trebalo da se usavrši, a postao je sredstvo kontrole“

Da je projektno sufinansiranje tokom godina izgubilo prvobitnu svrhu govori Marija Obrenović, predsednica Upravnog odbora udruženja Lokal pres, koja ističe da je 2025. godina bila jedna od najtežih za lokalne medije. „Za članice Lokal presa, ali i za sve lokalne medije koji izveštavaju u javnom interesu i trude se da svoj posao rade profesionalno, bez navijanja za bilo koju političku ili društvenu struju, 2025. je bila zaista teška godina u smislu finansiranja. Imamo situaciju da je gotovo svaki medij koji je pratio proteste na bilo koji način ostao sa minimalnim

sredstvima ili potpuno bez sredstava na lokalnim konkursima. Ništa bolja situacija nije ni na nacionalnom nivou“, kaže Obrenović.

Ona podseća da je izveštavanje o protestima osnovna novinarska obaveza, bez obzira na politički kontekst.

„Ako je neka ulica blokirana, ako gradski prevoz zbog protesta ne saobraća, to je informacija od javnog značaja. To je elementarni servis građana. Ne morate podržavati ili osporavati protest, ali morate informisati ljude o tome šta se dešava u njihovom gradu.“

Prema njenim rečima, dodatni problem predstavlja činjenica da je tržište oglašavanja u poslednjih godinu dana značajno oslabilo, pa su lokalni mediji ostali gotovo isključivo oslonjeni na projektno sufinansiranje:

„Imamo atmosferu u kojoj je i ono malo tržišnog novca koji je postojao u lokalnim medijima znatno smanjeno. Firme smanjuju kampanje, nemaju prostor za oglašavanje, i lokalni mediji ostaju bez tog izvora prihoda. A onda imamo vrlo nepoštenu podelu sredstava na konkursima širom Srbije.“

Obrenović posebno ukazuje na centralizaciju odlučivanja i koncentraciju moći u malom broju ljudi.

„Brojna istraživanja pokazala su da četiri ili pet osoba odlučuje o gotovo svim konkursima u državi. Lokalni mediji koji izveštavaju iz svoje sredine ostaju bez novca, dok sredstva dobijaju mediji koji sa tom sredinom nemaju nikakve veze.“

Ona podseća da se sistem projektnog sufinansiranja u Srbiji primenjuje već deset godina i da je za to vreme morao da bude usavršen.

„Za deset godina taj sistem je trebalo da funkcioniše besprekorno i da novac građana bude dodeljivan za projekte koji informišu građane u njihovom interesu. Umesto toga, imamo situaciju da se novac „baca” na sadržaje bez suštine, od prepisivanja tekstova sa Vikipedije do finansiranja tema koje nikoga ne interesuju. Ne govorimo samo o političkoj propagandi, već o finansiranju jednog velikog ništa.“

Tijana Blagojev: Problem nije samo u raspodeli sredstava, već u zatvorenosti same rasprave o ovom mehanizmu

O tome koliko je projektno sufinansiranje udaljeno od svoje zakonske svrhe govori i Tijana Blagojev, istraživačica u Centru za medijski pluralizam i medijske slobode.

Prema njenim rečima, problem nije samo u raspodeli sredstava, već u zatvorenosti same rasprave o ovom mehanizmu.

„Priča o projektnom sufinansiranju mora da izađe iz okvira medijskog sektora. O tome mora da se razgovara šire, na nivou zajednice. Građani moraju da se uključe u taj proces, jer je reč o njihovom novcu. Potrebno je pokušati da se projektno sufinansiranje vrati u okvire zakona. U suprotnom, nijedan drugi model finansiranja medija neće biti bolji, jer ako postoji prostor za zloupotrebu, ona će se pojaviti i u drugim sistemima.“

Blagojev ukazuje i na problem nedovoljne svesti javnosti o važnosti lokalnih medija.

„Veća angažovanost građana je neophodna, ali postoji i problem neinformisanosti. Medijima je uvek teško da pišu o sopstvenom položaju, ali u ovom slučaju ne govorimo samo o medijskoj temi, već o javnom interesu. Zato je važno da građani znaju kako funkcioniše sistem i da se uključe u raspravu.“

Ona dodaje da publika lokalnih medija može igrati ključnu ulogu u promeni.

„Ako imate posvećenu publiku i ako su građani informisani, verujem da postoji mogućnost da se zajednički izborimo za bolji sistem.“

Zato smo, za kraj ovog teksta, ostavili neke od rezultata istraživanja redakcije portala Krug (dostupno na ovom LINKU). Na uzorku od 119 anketiranih, ona pokazuje visok nivo nepoverenja građana prema načinu raspodele javnog novca za medije.

Na pitanje da li znaju na koji način se lokalni mediji finansiraju, 31,8 odsto ispitanika navodi da zna u potpunosti, dok 40,9 odsto kaže da zna delimično. Međutim, 22,7 odsto je čulo nešto, ali nije sigurno, a deo ispitanika uopšte nema uvid u sistem.

To znači da, iako građani pokazuju jasne stavove o transparentnosti i uticaju finansiranja na uređivačku politiku, sam mehanizam projektnog sufinansiranja ostaje nedovoljno razumljiv široj javnosti.

Zanimljivo je i da u anketi čak 95,2 odsto ispitanika navodi da nikada nije čulo za portal Narcis i jorgovan koji dobija sredstva poslednjih godina na konkursu za medije u Kraljevu, 80,5 odsto da ne zna za postojanje portala Infoplus koji redovno dobija sredstva, a 61,9 odsto za postojanje portala InfoKVpres.

Ko treba da odlučuje?

Građani su vrlo jasni i u pogledu modela odlučivanja. Čak 77,3 odsto smatra da o raspodeli sredstava treba da odlučuje nezavisna stručna komisija, dok samo 18,2 odsto vidi rešenje u kombinaciji stručnjaka i predstavnika vlasti. Ideja da predstavnici lokalne vlasti samostalno odlučuju – nema nikakvu podršku.

Iako broj anketiranih ne omogućava izvođenje reprezentativnih zaključaka za čitav grad, rezultati su relevantni kao signal, posebno zato što pokazuju dosledan obrazac stavova o transparentnosti, koncentraciji sredstava i uticaju finansiranja na uređivačku politiku.

Kada se podaci o raspodeli budžeta za medije u Kraljevu uporede sa rezultatima ankete, vidi se obrazac, a ne slučajnost. U pojedinim godinama više od 80 odsto ukupno raspodeljenih sredstava završava kod dve medijske kuće, dok za ostale lokalne redakcije ostaju simbolični iznosi. Istovremeno, deo planiranog budžeta tokom godine biva preusmeren na druge rashode, pa formalno povećanje izdvajanja ne znači i stvarno veće ulaganje u medijske sadržaje koji se stvarno bave temama od javnog interesa.

Građani to, čini se, prepoznaju. Većina smatra da proces nije transparentan i da javno finansiranje utiče na uređivačku politiku medija. Za većinu su nezavisni lokalni mediji važni i smatraju da bez javnog novca teško mogu da opstanu, ali – u situaciji kada projektno sufinansiranje postaje mehanizam selektivnog finansiranja, mediji koji se „uklapaju” – opstaju, a oni koji izveštavaju o temama koje podobni mediji zaobilaze ostaju – bez dinara.

Marina Miljković Dabić

„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine