četvrtak, 25. april 2019.

Posts Tagged ‘zaštita životne sredine’

Kad izostaje dijalog , izostaju i rešenja !

Objavljeno: 19.02.2019. | autor: KV Novosti -on line

Danas je , pored drugih tačaka dnevnog reda , Gradsko veće grada Kraljeva razmatralo i usvojilo Izveštaj o kontroli kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kraljeva u 2018 godini.Ovaj dokument je sačinio Zavod za javno zdravlje Kraljevo , referentna ustanova nadležna za sve aspekte javnog zdravlja na teritoriji Raškog upravnog okruga.

Zavod za javno zdravlje , tačnije njegov Centar za higijenu i humanitarnu ekologiju sprovodi ,tokom godine , kontinuirano merenje kvaliteta vazduha u gradu na 9 lokacija . Sumpor dioksid i indeksi crne čađi mereni su na 4 merna mesta ,azot –dioksid na 1 mestu , masena koncentacija suspendovanih PM 10 i PM2,5 čestica i teških metala na 1 mernom mestu , a ukupne taložne materije, pH pepeo i sagorljive materije i niz drugih hemiskih elemenata i jedinjena merene su na 8 mernih mesta , ali po dinamici kontinuiranog  merenja jedan put u mesecu . Sve ovo sprovodi se po metodologijam definisanim brojnim propisima ranga zakonskih i podzakonskih akata uz apsolutnu primenu verifikovanih naučnih metoda i sa opremom specijalizovanom za tu vrstu merenja.

Rezultati tako sprovedene kontrole vazduha u gradu Kraljevu tokom 2018 godine , već je poznato, zabrinjavajući su .Kao najčešći elementi sa parametima iznad dozvoljenih  u vazduhu u Kraljevu tokom 2018 izdvajaju se čađ i čestice PM10 i PM 2,5 čiji su efekti po zdvalje ljudi akutni i hronični .Njihova  koncetracija sa vrednostima iznad dozvoljenih u 2018 godini bila je tokom 105 dana sa različitim ,uvećanim , nivom vrednosti. Pojedinih dana , do  čak četri puta iznad  dozvoljenih! Nekoliko članova Zakona o zaštiti vazduha reguliše obaveze lokalne samouprave oko obaveštavanja javnosti o koncentracijama štetnih materija u vazduhu sa predlogom preventivnog ponašanja građana u takvim situacijama . Iako se o izveštavanju javnosti može , i treba razgovarati , ovoga puta pozabavićemo se drugim aspektima  Izveštaja o kontroli kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kraljeva u 2018 godini.

I ovaj dokument je potvrdio da se Kraljevo godinama unazad suočava sa problemom zagađenosti vazduha na teritoriji grada ali da ova tema ,iako , po nama , zaslužuje najveći prioritet u aktivnostima lokalne samouprave to kao ,uostalom, i druge teme iz oblasti zaštite životne sredine ,očigledno nije. Na to ukazuje  nekoliko činjenica koje potvrđuju ovu tezu. Krenimo redom: Komisija  za zaštitu životne sredine   Skupštine grada Kraljeva,koja inače, nije kompletiranog sastava još od konstitutivne sednice ovog saziva nije ,bar dok ovo pišemo, razmotrila ovaj Izveštaj. To nisu učinila ni druga ,savetodavna radna tela u lokalnoj samoupravi koja bi to trebalo da čine, poput Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća i Saveta za energetsku efikasnost grada Kraljeva. Ni nadležni organ javne uprave , Odsek za zaštitu životne sredine , nije danas, na sednici Gradskog veća imao  svoje viđenje razmatranog i usvojenog Izveštaja, posebno u onom njegovom delu koji daje određeni predlog mera  za smanjivanje zagađenja vazduha. A da ne govorimo o tome da je razmatranje  Izveštaja, kada je u pitanju civilni sektor grada Kraljeva  prepušteno njegovoj  ,pojedinačnoj zainteresovanosti, samoinicijativi i samoorganizovanju. A o građanima i njihovom (pred)znanju o ovom problemu  da ,za sada, i ne govorimo . Ovo nam daje za pravo da zaključimo da je komunikacija , kako interna tako i eksterna , između aktera u oblasti zaštite životne sredine na nivou grada Kraljeva , sporadična ,neplanska i neosmišljena.

Zbog toga  , ali i zbog svoje negativne konotacije koja nije baš prijemčiva i upotrebljiva za , od strane funkcionera lokalne samouprave  željenu komunikaciju sa građanima ,  problem kvaliteta vazduha i uopšte životne sredine u gradu Kraljevu , kao lokalnoj samoupravi , ostaje „van radara“ ključnih političkih tema .A dok nema  rasprave i dijaloga , ne može biti ni efikasnihih  ,mogućih  rešenja za bilo koji problem u oblasti , kako to nedavno  reče resorni ministar , „odbrane životne sredine “.

Kraljevo bez adekvatnih ekonomskih instrumenata u oblasti zaštite životne sredine

Objavljeno: 11.02.2019. | autor: KV Novosti -on line

Gradsko veće grada Kraljeva održalo je danas svoju 79-tu redovnu sednicu.Većina od 25 tačaka dnevnog reda odnosila se na razmatranje Programa rada ustanova čiji je grad osnivač u 2019 godini.

 No ,ovim programima nekom drugom prilikom a ovoga puta o jednoj tačci koja je ,takođe, danas ,  razmatrana i usvojena . Radi se o usvajanju Predloga odluke o prestanku primene Odluke o naknadi za zaštitu životne sredine na teritoriji grada Kraljeva.

Iako se ,formalno, ukidanje ubiranja naknade za zaštitu životne sredine na teritoriji grada Kraljeva sprovodi po osnovu primene novousvojenog Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji se primenjuje od 1. januara 2019.godine ne možemo a da ne ponovimo nekoliko konstatacija i postavimo nekoliko pitanja donosiocima odluka kako na gradskom tako, možda i više , na nacionalnom nivou.

Krenimo redom: Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji se primenjuje od 1. januara 2019. Godine usvojen je 7.decembra 2018 godine a objavljen 8.decembra 2018 godine. Predstavljen je kao novina u načinu uređivanja neporeskih prihoda države i donet je sa ciljem smanjivanja brojnih propisa (40 na republičkom nivou i 130 odluka jedinica lokalnih samouprava) koji su,do nedavno, regulisali oblast ubiranja neporeskih prihoda.

Tome se , na prvu, malo šta ima prigovoriti. No , kako to stvarno biva , želje su jedno , potrebe drugo ,mogućnosti treće , tako se i sada ,bar kada je zaštita životne sredine u pitanju , ionako teška situacija u ovoj oblasti dodatno komplikuje , kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou.

Naknada za zaštitu životne sredine jedna je od 15 grupa neporeskih prihoda države prema novim zakonskim rešenjima. Ona je segmentirana na 8 delova ali je , trenutno,  neizvestan način utvrđivanja i visina navedene naknade. Jer , primena novog  Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, u ovom delu,  je odložena do 1.marta do kada bi trebalo da bude doneta Uredba kojom bi se propisao  način utvrđivanja i visina navedene naknade.

Da bi smo se prisetili kojim ekonomskim instrumentima raspolažemo u oblasti zaštite životne sredine evo podataka ,za 2017 godinu, preuzetih iz Agencije za zaštitu životne sredine: „Rashodi budžeta Republike Srbije za zaštitu životne sredine u 2017. godini iznosili su oko 0,1% BDP, dok su, prema proceni, rashodi namenjeni zaštiti životne sredine na lokalnom nivou vlasti  iznosili oko 0,2% BDP. Izraženo kroz bruto domaći proizvod, vrednost ukupne međunarodne finansijske pomoći   je 0,55% BDP, a samo donacije iznose 0,08% BDP od čega 7,81% pripadne zaštiti životne sredine,vodosnabdevanju i sanaciji otpadnih voda.“

Pojednostavljeno ,izdvajamo premalo sredstava iz javnih prihoda za velike i ozbiljne probleme u  oblasti zaštite životne sredine.Na svim nivoima!

Na drugoj strani , pak,iz skromnih javnih prihoda finansiramo,mnoge, nejasno definisane projekte ,poput,recimo, enormnih izdvajanja za navodno jačanje  efikasnosti javnog osvetljenja.

Evo kako to izgleda  kroz primer Kraljeva: Za nabavku LED svetiljki i sistema za nadzor i upravljanje javnom rasvetom u 2019 godini u budžetu je planirano 90.000.000 dinara čime je nastavljeno ,predhodno,višegodišnje, ulaganje u javno osvetljenje koje se biliži cifri od fantastičnih 500.000.000 miliona dinara u zadnje tri godine  a da je  ,pri tom, za uličnu rasvetu (većim delom za isporučenu električnu energiju) u budžetu za 2019 godinu planirano rekordnih 146.000.000 dinara.

Nasuprot tome , u okviru Programa zaštite životne sredine od planiranih 136.402.000dinara ili 3,5% ukupnih rashoda budžeta za programske aktivnosti upravljanje zaštitom životne sredine za praćenje  kvaliteta elemenata  životne sredine i zaštita prirode planirano je 0 (nula) dinara.

U gradu koji je,prema nekim podatcima, imao, u  prošlo godini ,  preko 106 dana sa koncetracijom pm čestica iznad dozvoljenih vrednosti ,u gradu bez  adekvatno rešenog pitanja skladištenja neselektiranog komunalnog i drugog otpada , u gradu bez prečiščivača otpadnih voda , u gradu sa 96 slabo kontrolisanih seoskih vodovoda…

U takvom ambijentu je doneta i današnja odluka na Gradskom veću bez da se iko pitao zašto je 28.decembra 2018 godine usvojen Budžet grada  u kome je predviđen  i prihod  Fonda za zaštitu životne sredine u iznosu od 25.101.000 dinara  od naknade za zaštitu životne sredine , i kako će se ta sredstva nadomestiti, iako se znalo da je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara usvojen u Narodnoj Skupštini  na početku tog meseca?

I za sam kraj kao moto za ovaj tekst i pitanja koja , eventualno, pokreće parafrazirajmo  izjavu Gorana Trivana, Ministra zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije koji je , pre par dana , u Sremskim Karlovcima , rekao:“Mi se više ne bavimo zaštitom životne sredine, jer je ona u toj meri ugrožena,da treba preći na  odbranu životne sredine.“

Uklonjen „istorijski“ otpad u kraljevačkom Magnohromu

Objavljeno: 30.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

U Kraljevu je danas  Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, obišao deo pogona preduzeća „Magnohrom“ d.o.o gde je  je , uz podršku Vlade i uz angažovanje stručnjaka iz Ministarstva zaštite životne sredine ,za sada, uklonjeno više od 150 tona „istorijskog“ otpada.

Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić se zahvalio Vladi Srbije, i Predsedniku Republike , na angažovanju oko privatizacije ovog dela  nekadašnjeg Magnohroma koji dugo nije mogao da nađe kupca.To je , krajem maja ove godine , po okončanju  dvogodišnjeg testiranja  sinterovanog magnezita u Magnohromu , postala kompanija  Afarak  iz Finske . Pored ove fabrike Afark je , za jedinstvenu   cenu od milion evra ,  tada kupio  i rudarska prava za  rudnike magnezita Šumadija i Magnezit sa potvrđenim rezervama od preko četiri miliona tona rude kao i zemljišta na području Kraljeva, Čačka, Čajetine i Gornjeg Milanovca.

Obraćajući se danas ,u Magnohromu, predstavnicima medija i rukovodstvu Kraljeva i Raškog upravnog okruga Goran Triva je, između ostalog , rekao:

„Mera civilizovanosti jednog društva je  njegov  odnos prema životnoj sredini. Srbija se ,unazd decenijama, ne može pohvaliti da se civilizovano odnosila prema životnoj sredini, odnosno prema sebi samoj .Ovo sada , poput ovde urađenog u Kraljevu , su početci  tog civilizovanog odnosa prema životnoj  sredini ili prema nama samima . Ovo je prva od preko stotinu lokacija u Srbiji gde se nalazi takozvani „istorijiski“ otpad , nusprodukt  delatnosti nekadašnjih privrednih giganata, koja je očišćena. To je,inače, obaveza države prema  vlasnicima, kupcima ostataka svih tih nekadašnjih  privrednih giganata.

dig

Za čišćenje ove lokacije  u Kraljevu Vlada Srbije je izdvojila oko 26 miliona dinara .Uklanjanje oko 150 tona istoriskog otpada sa ove lokacije , uz još neke aktivnosti koje,kako smo danas čuli, već  sprovodi menadžment preduzeća , preduslov  je za početak proizvodnje koja će omogućiti da, pored već zaposlenih devdesetak Kraljevčana njih najmanje još toliko se zaposli  , u prvom kvartalu naredne godine , u „Magnohromu“ d.o.o.Ovo je , naglašavam , početak jednog procesa u Srbiji za koji će nam trebati ogroman novac ali i da znamo šta hoćemo. Kada imamo novac i znamo šta hoćemo ,jedan po jedan objekat poput ovog u Kraljevu biće saniran .Građani mogu biti sigurni da će Ministarstvo zaštite životne sredine nastaviti sa čišćenjem Srbije ,kako smo već  započeli sa zakopanim opasnim otpadom koga , nažalost ima još kojekude po Srbiji. Kraljevu će , Ministartvo zaštite životne sredine nastaviti da pomaže i kroz druge projekte  a sve u cilju da ovaj jedan od najlepših predela u Srbiji ponovo zablista svojim punim sjajem“.

Kako da učenici i nastavnici budu pr(a)vi promoteri štednje energije?

Objavljeno: 13.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Deo učesnika dvodnevne radionice na Goliji u organizaciji UG „Novi Put“ iz Kraljeva

Danas je , na Goliji , završena dvodnevna radionica pod nazivom „Zelena energija –Siguran put u budućnost“  na kojoj su , u organizaciji udruženja građana „Novi Put“ iz Kraljeva ,  profesori i nastavnici iz nekoliko škola iz Kraljeva i Raške kao i predstavnici lokalnih medija razgovarali o tome kako učenike , ali i njihove roditelje, najefikasnije  edukovati  o značaju štednje energije a a potom ih i  uključiti u aktivnosti koje  doprinose  štednji energije.

U raspravi je konstatovano da se , u većini osnovnih škola  u ova dva grada , što kroz redovnu nastavu što kroz razne  van nastavne aktivnosti učenici upoznaju sa osnovnim informacijama o energiji , različitim energentima, posledicama njihove transformacije u različite oblike finalne oblike  energije po životnu sredinu, ali i o potrebi da se energija štedi i efektima štednje energije na poboljšanje kvaliteta životne sredine.

Nastavnici su,kroz diskusiju, posebno naglasili brojne normativne prepreke  koje su pred njima kada žele i trebaju da pojedine aktivnosti , poput recimo sagledavanja primera dobre prakse u racionalnom korišćenju energije, treba da realizuju van škole na terenu.

Na radionici je pokrenuta i od svih učesnika prihvaćena ideja da se pokrenu aktivnosti koje bi doprinele  kreiranju  modela raspodele benefita ostvarenih štednjom energenata u školama između škole i lokalne samouprave koja ,inače,  iz svojih javnih prihoda finansira  materijalne troškove škola.

Učesnici radionice na Goliji  su se složili da je motivaciju nastavnika i učesnika škole da efikasnije koriste različite vidove energije presudna za njihovo veće angažovanje u aktivnostima čiji će ishod biti manja potrošnja energije u jednoj školi.Složni su i u oceni da su različiti vidovi stimulacija učenika i nastavnika važni za njihovu motivisnost za bilo kakave aktivnosti pa i one usmerene na štednju energije u jednoj školi.

Trenutno visoki troškovi za različite energente koje koriste škole u Kraljevu i Raški ,uslovljeni brojnim faktorima, mogu ,kroz mere štednje i racionalniju potrošnju, kreirati dovoljno sredstava za stimulaciju učenika i nastavnika za njihovo aktivnije angažovanje u sprovođenju mera štednje i racionalne  potrošnje energije.

Na kraju ove radionice podržane od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine kao  dela projektnih aktivnosti  UG „Novi Put“,  njeni učesnici su upoznati i sa još jednim projektom iz Kraljeva  koji je dobio podršku Ministartva za zaštitu životne sredine u ovoj godini. Najavljena je promocija registrovanog javnog glasila , portala „Ekovizije“ koji je zamišljen  i kao komunikcijski alat za različite  aktere angažovane u oblastima zaštite životne  sredine, civilne zaštite , energetike i energetske efikasnosi na teritoriji opština i gradova iz Raškog upravnog okruga.

Biće to,rečeno je danas  na Goliji, mediji potpuno otvoren i za prezentaciju i promociju aktivnosti učenika i nastavnika svih škola sa teritorije Raškog upravnog okruga u ovim oblastima.

Deli li eko- novinarstvo sudbinu celog esnafa ili …

Objavljeno: 26.04.2018. | autor: KV Novosti -on line

Bez polemike se ne može

Danas  je ,u prostorijama Ekološkog centra “Radulovački” u Sremskim Karlovcima, počeo trodnevni trening za novinare i novinarke koji izveštavaju o životnoj sredini.Organizator ovog treninga je Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC).Sesije održane prvog dana na kojima su se , skupu od dvadesetčetvoro  odabranih novinarki i novinara iz destak redakcija elektronskih i štampanih medija iz cele Srbije ,obratili Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine , dr.Snježana Milivojević,profesorka Fakulteta političkih nauka iz Beograda i Ivana Stjelja članica Komisije za žalbe Saveta za štampu,su pokazale da su okupljeni novinari i novinarke dobri poznavaoci aktuelnih prilika o stanju u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji.U , na momente ,polemičnoj atmosferi ali sa argumentima za svoje stavove ,okupljeni  novinarke i novinari su ukazali na veliku razliku u  obimu izveštavanja o temama iz oblasti životne sredine između lokalnih i centralnih medija u korist ovih prvih .Dok veliki broj takozvanih mejnstim medija, na nacionalnom nivou,a posebno oni tabloidnog uređivačkog koncepta, teme iz oblasti vezanih za zaštitu životne sredine i sprečavanja rizika od elementarnih nepogoda , najčešće plasira sporadično i u formatu vezanom za akcidente ili katastofe ,dotle lokalni mediji ali i sve brojniji specijalizovani veb portali, se ovim temama bave češće i sa više stručne argumentacije i prenetih stavova građana. Čini se da je i medijsko praćenje ekologije još jedno od očekivanaj izneverenih od strane medija u tranziciji,koji se , ostajući bez novca iz javnih prihoda ali i bez novca od oglašivača zbog smanjenih privrednih aktivnosti,ali i dugih razloga  koji sa tim nemaju veze ,sve više ponašaju klijentelistički zaboravljajući ,često,na svoju ulogu u društvu. Ono što je jasno ,na samom startu ovog trodnevnog skupa jeste da su ovakva okupljanja itekako potrebna svim akterima komunikacija u oblasti zaštite životne sredine  jer su ,ona, dobra prilika za sučeljavanje stavova i razmenu informacija.A to , medijsko izveštavanje o ekologiji i aktivnostima iz oblasti obuhavćenih pregovaračkim poglavljem 27 zasnovano na kompetetivnosti novinarki i novinara, je itekao važno za vreme koje je pred nama.

Zašto se u Kraljevu kasni sa javnom raspravom o naknadi za zaštitu životne sredine ?

Ima li mesta sumnji o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti ?

Objavljeno: 19.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

Po svemu sudeći  i ovoga puta ostaćemo bez odgovora na pitanje o razlozima  zbog kojih  se kasni sa organizovanjem javne rasprave o  Odluci o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Naime Odeljenje za inspekcijske poslove , tačnije njegov Odsek za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu životne sredine je svojim dopisom od 14.11.2017 godine upoznao javnost da će , u periodu od 17. do 27. novembra ove godine , organizovati javnu raspravu o Nacrtu Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva. Podsećanja radi  Kraljevo je još 2015 godine usvojilo ovaj akt ali  je,  odlukom Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , koja je stupila na snagu danom svog objavljivanja u Službenom glasniku  Republike Srbije , krajem februara ove godine,  isti prestao da važi. Ustavni sud je takvu svoju odluku doneo zbog činjenice da prilikom donošenja Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva  u 2015 godini nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave. Na taj način je prestalo ubiranje prihoda po ovom osnovu koji jesu izvorni prihod budžeta grada ali namenjen  primarno poslovima u oblasti jačanja kapaciteta zaštite životne sredine. Prema procenama nadeležnih radi se o prihodu  nešto većem od jednog procenta gradskog budžeta lil oko 35 miliona dinara. Smanjivanje prihoda po ovom osnovu uticalo je i na smanjivanje  aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine u tekućoj godini .Svojevrsna potvrda  za ovakve konstatcije dobijena  je  i Odlukom Skupštine grada o  izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada za 2017 godinu od 5 oktobra ove godine. Rebalnsom budžeta planirana sredstva  za  zaštitu životne sredine u iznosu od 66.600.000 dinara smanjena su na  48.600.000 dinara iako se ,istom aktom , planira povećanje budžeta  u 2017 godini , sa prvobitnih 3.149.416.550,00 na 3.244.633.472,12. Iako je od primene odluke Ustavnog suda do raspisivanja javne rasprave o novoj Odluci o naknadama za zaštitu životne sredine prošlo čitavih osam-devet meseci  čini se da to vreme nije utrošeno na kvalitetnu analizu stanja i potreba u oblasti zaštite životne sredine. O tome na svoj način svedoči i visina predloženog iznosa naknade  u iznosima ispod onih dozvoljenih Uredbom resornog ministarstva iz 2009 godine. I u ovoj novopredloženoj Odluci o naknadama osnovi naknada se obračunavaju po kvadratnom metru korišćene nepokretnosti  razvrstanih u objekte stanovanja, poslovanja i zemljišta za  obavljanje privrednih delatnosti. Čemu ovaj gest jeftinog populizma usmeren ka kreiranju mogućnosti da se građanima to predstavi kao tobožnja briga za njihovo teško ekonomsko stanje čućemo ,valjda,  tokom javne rasprave ili na samoj sednici Skupštine grada kada odluka bude usvajanja. Ovako se šalje jasna poruka da su aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i dalje van fokus gradske političke elite ,jer ako nečemu ,nekoj oblasti , u startu , smanjujete materijalne resurse teško da možete govoriti o brizi za tu oblast. A da sumnja o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti , bude još izraženija , na svoj način , svedoči budžetska pozicija u programu Komunalne delatnosti-upravljanje/održavanje javnim osvtljenjem  koja sa prvobitno planiranih 232.000.000,00 dinara u 2017 godini , tri meseca pre njenog kraja , raste na 283.400.000,00. Reći će neko da je to prvenstveno zbog aktivnosti na zameni neefikasnih sijalica energetski efikasnim led sijalicama  koja se  , trenutno , sprovodi na delu  gradske javne rasvete. Ali ako se zna da toj aktivnosti nije predhodila , ili barem nije javnosti predočena ,  analiza postojećeg sistema javne rasvete i Program i Plan energetske efikasnosti čije je usvajanje  zakonska obaveza  kako lokalne samouprave kao kreatora sistema energetskog menadžmenta na svojoj teritoriji tako i  Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta kao dela ustanovljenog sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou , koje , inače , upravlja mrežom gradske  javne  rasvete i vodi poslove oko njene rekonstrukcije, onda se teško može govoriti o jednakim aršinima . No, o tome drugom prilikom.

Snagom znanja i zajedništva u borbi protiv prirodnih nepogoda

Može li Kraljevo da postane centar za obrazovanje sve traženijih stručnjaka za procene rizika u životnoj sredini?

Objavljeno: 19.05.2017. | autor: KV Novosti -on line

Poučene iskustvima iz katastrofalnih  majskih poplava 2014 godine i i tada uočenih slabosti u sistemu zaštite od elementarnih nepogoda , 10. februara ove godine,  predstavnici   pet  gradova i  12 opština  u slivu Zapadne Morave  i jednog  grad i 7 opština u slivu Kolubare  potpisali su , u Kraljevu ,  Protokol za saradnji gradova i opština  u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda.U fazi pripreme Protokola uočeno je  da se procenama rizika od elementarnih nepogoda koje su u direktnoj vezi sa klimatskim promenama  u lokalnim samoupravama bave ,mahom, nestručne ili nedovoljno obučene osobe.Otuda raduje vest da je,  na inicijativu  dr. Jordana Aleksića , dekana Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura iz Beograda, 18.maja, došlo do sastanka gradonačelnika  Grada Kraljeva dr Predraga Terzića i predstavnika ove visokoškolske ustanove na kojoj je glavna tema bila inicijativa tog  fakulteta   da se, u Kraljevu, otpočne sa realizacijom Master akademskog programa „Upravljanje rizicima u životnoj sredini“. Inicijativa je naišla na puno razumevanje i odobravanje od strane gradonačelnika Terzića  i njegovih saradnika ,koji je ,tom prilikom, obećao potpisivanje Ugovora o poslovno-tehničkoj  saradnji i svu neophodnu pomoć lokalne samouprave u realizaciji ove inicijative koja će , delom , biti oslonjena i na angažovanje stručnjaka iz Odeljenja za poslove civilne zaštite Opštine Kraljevo , Zavoda za javno zdravlje Kraljevo , Veterinarskog instituta iz Kraljeva  i drugih. A da ulaganje u osposobljavanje stručnjaka za upravljanje rizicima u životnoj sredini predstavlja nužnost i preko potrebnu prevenciju najbolje govore podatci o katastrofalnim posledicama polava iz maja 2014 godine. Tada su  ,prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP.O  značaju i korisnosti od pokrenute inicijative svedoče i brojna dokumenta međunarodnog i nacionalnog karaktera. To  je naglašeno na Trećoj svetskoj konferenciji za smanjenje rizika od katastrofa, koja je održana od 14. do 18. marta 2015. godine u Sendaju (Japan)  i  Nacionalnim programom upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda koga je Vlada Srbije usvojila decembra 2014 godine. Svi ovi dokumenti ističu da je od ključnog značaja i preko potrebno da se predvidi, planira i smanji rizik od katastrofa, kako bi se na delotvorniji način zaštitili ljudi i ekosistemi, i time jačala njihova otpornost na katastrofe.