nedelja, 18. februar 2018.

Posts Tagged ‘kraljevo’

Šta bi trebalo da znamo o knjizi „Memento mori“ ?

Objavljeno: 09.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

U  Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva ,sutra će  (četvrtak 11. januar u 19 časova) biti  predstavljena knjiga „Memento mori“ autora Petra Jeknića , psihoterapeuta iz Kraljeva. Knjiga se bavi jednim aspektom do sada , malo obrađivane teme u Srbiji. U njoj je , na široj javnosti razumljiv način , dato , kroz autorovo lično  iskustvo u psihološkoj podršci pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje , objašnjenje pojma palijativna  nega. Značaj knjige , iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju , svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje  a koje bi trebalo da pokrenu i širu , i pre svega  stručnu , raspravu  o konceptu  modela koji se , u ovoj oblasti , sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model ,  u našim medicinskim ustanovama ,  je primarno okrenut bolesti , tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju. I , kako to , u predgovoru Jeknićeve knjige , reče , primarijus dr.Periša Simonović , specialista psihijatrije i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu zdravlja , ova knjiga dolazi u pravi čas , da najširu i stručnu javnost podseti na činjenicu da je svako posmatranje pojedinca i njegove okoline nerazdvojivo , u skladu sa osnovnim principima geštalt psihoterapije.

Dve vesti i jedna zapitanost ….

BELEŠKA S POVODOM

Objavljeno: 08.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Danas su , predpostavljam , na adrese svih registrovanih javnih glasila koja rade na teritoriji grada stigle dve informacije sa jedne adrese , iz Gradske uprave grada Kraljeva .Tačnije ,ako zalazimo , narodski rečeno u „sitna crevca“ iz dve organizacione jedinice te uprave stigle su dve potpuno različite informacije. Ništa neobično reklo bi se ,na prvi pogled. Nije ni prvi a neće biti ni poslednji put da , od različitih delova gradske uprave medijski poslenici ,u jednom danu, dobiju više različitih informacija , što onih servisnih, što onih koje su sami zatražili , što informacija drugačijeg karaktera i sadržaja. Čemu onda , već posle ovih nekoliko redova,  zapitanost  izneta  u naslovu? Ima li njoj uopšte mesta ili je sam ,autor ovih redaka, sklon preuveličavanju gde mu mesto nije? I eto potrebe da tu dilemu ne zadržim samo za sebe već je podelim i sa vama , čitaocima  , koji , predpostavljam , još uvek imate strpljenja da pročitate tekst duži od naslova i desetine karaktera. Evo , tih informacija po redosledu prispeća : Prva je iz Kabineta gradonačelnika , kratka je i prenosimo je u celini : „ Poštovane kolege, ODLAŽE SE poseta Porodilištu Opšte bolnice „Studenica“ povodom uručenja poklona bebama prvorođenim na Božić, zakazana za ponedeljak, 8. januar 2018. godine, budući da, prema informacijama iz Porodilišta, do sada nije rođena nijedna beba sa teritorije grada Kraljeva.Poseta će biti organizovana u sredu, 10. januara 2018. godine u 11.00 časova – Porodilište (drugi sprat Opšte bolnice „Studenica“). Druga informacija sitigla je iz sekretarijata Gradskog veća i njome se najavljuje sutrašnja sednica ovog organa na kome će se razmatrati samo 4 tačke dnevnog reda od kojih  jednu ,ne znam ni sam zašto, dovodim u vezu sa prvom informacijom. Radi se o prvoj tačci dnevnog reda Gradskog veća koja glasi: „Predlog odluke o izradi plana detaljne regulacije „Groblje u Kovačima“ na parceli veličine 4,24 hektara. Moguće je da je na ovo spajanje,naizgled nespojivog, svoj uticaj imao i ostatak dnevnog reda Gradskog veća , tačnije, njegova treća i četvrta tačka dnevnog reda koje kazuju da će se ovaj organ baviti i unutrašnjim odnosima na relaciji uprva grada-uprava gradske uprave razmatrajući jedan zahtev za izuzeće predsednika konkursne komisije za izbor Načelnika gradske uprave i jedne ostavke na mesto predsednika Žalbene komisije grada Kraljeva. Moguće je da tek u sudaru sa činjenicam koje samo „komendijant život“ može da servira počinjem da shvatam šta sam sve propustio  ne gledajući jubilarnu ,stotu, reprizu Bajićevog serijala „Selo gori a baba se češlja“, te , kako negde pročitah, „sage o savremenom srpskom selu“. Ili ,možda tek treba(m)o da se spremimo i , ako možemo mirno, odgledamo neku njenu altropsku modifikaciju  koju bi smo , možda ,mogli da nazovemo „Kraljevo se gasi a mi….“ Tačkice  , po sopstvenom izboru, popunite  rečju kojoj je ,po vama, tu mesto. Naravno, pod uslovom da se i vi, čitajući ovaj tekst, zapitate ima li stvarne veze između ove dve vesti pristigle  lokalnim medijima ,danas, iz gradske kuće.Ili ,pak, treba da se , već jednom, zapitamo mora li baš ovako?

Bez društvenog dijaloga nema nam napretka!

Objavljeno: 06.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Živimo u vremenu formalne demokratije. Normativno , i institucionalno ,stvoren je reklo bi se okvir koji omogućava razne modele  organizovanog društvenog dijaloga kao jedine moguće opcije za  uspešno kreiranje razvoja jedne zajednice. No , kako to , nažalost , kod nas u Srbiji najčešće biva u višedecenijskoj društvenoj praksi , retki su slučajevi uspešnog ,organizovanog , dijaloga reprezenata različitig društvenih grupa zainteresovanih na ovaj ili onaj način za neki konkretan problem zajednice. Višestranačje i parlamentarizam se , pri kraju treće decenije svoje restitucije u Srbiji , u mnogo čemu svode na  formu koja nije produktivna  ni inspirativni ambijent za presudno važan demokratski , društveni dijalog o temama od opšteg interesa , poput , recimo u ovom slučaju , teme  efikasnog  i racionalnog korišćenja energije unutar  jedne lokalne samouprave  čiji se troškovi  plaćaju iz javnih prihoda te iste samouprave. Kao ishod takve prakse imamo nefikasno i neracionalno trošenje dela ionako skromih javnih prihoda za energente u obimu koji  se ničim ne može pravdati. Zdrava logika ne može a da ne postavi pitanje zašto se , recimo ,  Skupština grada Kraljeva  ni jednom  u praksi zabeleženoj u zadnjim decenijama nije pozabavila ovim pitanjem? Zar izabrane predstavnike građana ne brine saznanje da se troškovi za energente , na ovaj ili onaj način, povećavaju iz godinu u godinu , da ne postoji njihova centralizovana evidencija a da oni u istom tom periodu u ukupnim rashodima gradske kase participiraju sa iznosima koji se  kreću između 18 do 24 odsto gradskog budžeta? Budžeta koji se , gledano kroz devizni valutni iskaz,  godinama unazad kreće u rasponu od 25 do 30 miliona evra ? Šta su to i koja su to preča i važnija pitanja kojima se oni bave dok nam „na odžak“ najviše a i na osvetljenje bogami odlazi mukom zarađeni novac i dok nam ,delom i zbog toga ,  drugi brojni problemi ostaju nerešeni? I da ne budemo baš isključivi u ovoj konstatciji o (ne)bavljenju ovim pitanjima. Dođu ona , u nekoj formi , i na dnevni red gradskog parlamenta ali samo kao aktivnost indukovana nalozima sa viših nivoa vlasti u segmentu pimene zakonskih rešenja koja regulišu oblast energetike i  racionalnog korišćenja energije. Dođu ali sa već poslovičnim višegodišnjim kašnjenjem u primeni većine normi. Bezbroj je razloga za takvu praksu ali svi oni su ,manje više posledica dva osnovna faktora. Jedan je neinformisanost i nezainteresovanost građana za javne poslove pa otuda i drugačiji kriteriji kod izbora svojih reprezenata u lokalni parlament , a drugi je posledica ovog prvog i  zove se nepostojanje društvenog dijaloga o pitanjima bitnim za funkcionisanjie i razvoj lokalne zajednice. Naše politčke stranke , manje više bez izuzetka , ništa ne rade da postojeće stanje menjaju jer im ,zbog svog  unutrašnjeg ustrojstva i  prakse koje neguju u svom radu, takvo stanje odgovara. Na jednoj strani ih ,malte ne, oslobađa odgovornosti za (ne)činjenje a na drugoj im omogućava da pitanjima razvoja čitave zajednice upravljaju vođeni primarno partikularnim ,često i ličnim, interesima a ne opštim interesima baziranim na realnim potrebama većine pripadnika jedne zajednice. Znam da će mnogi , posebno, menadžmet lokalne samouprave sebe abolirati i ništa manje pasivnim odnosom malobrojne lokalne strukovne i stručne javnosti prema ovim pitanjima ali svojstveno već pomenutom normativnom i institucionalnom društvenom okviru primarna odgovornost za izostajanje društvenog dijaloga leži na njima – izabranim predstvnicima građana. Oni pak ,ušančeni u svoje stranačke rovove i zaklonjeni magičnom moći većine ostaju nezainteresovani za aktiviranje društvenog dijaloga. Zato i živimo u vremenu obrnute realnosti.Baimo se koječime a ono što treba i možemo da radimo zaobilazimo ili , narodski rečeno, otaljavamo poput  uvođenja sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu. Možda je baš  problem efikasnog korišćenja energije čije troškove plaćamo iz džepova svih nas , preko budžeta grada Kraljeva,  najbolji primer i ogledalo sve većeg raskoraka između realnog i mogućeg .Taj raskorak ,pak, hteo to neko ili ne , kreira ambijent društvenih konflikata a oni , ma kog inteziteta bili, troše nenadoknadive ,oskudne  reurse energije i vremena, preko potrebnih za zaustavljanje sveprisutnih negativnih trendova.

Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.

Po(r)uke prvog budžetskog izdvajanja za energetsku efikasnost u Kraljevu

Objavljeno: 02.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Skupština grada Kraljeva je usvojila budžet za 2018 godinu , tri dana pre kraja kalendarske godine , nastavljajući tako višegodišnju praksu usvajanja  dokumenta koji je finansijski iskaz planiranih javnih politika  , po programskim aktivnostima ,  za koje će se , planirano je , utrošiti 3.478.705.632 dinara ili nešto malo manje od 30 miliona evra po aktuelnom kursu. Reformom javnih finansija,od 2015 godine, predviđena je  programska struktura budžeta u cilju podsticanja privrednog rasta i pružanja kvalitetnijih usluga javne uprave.  Budžet grada Kraljeva za 2018 godinu  je struktuiran u 17 programskih aktivnosti. Najviše novca 629.815.600 dinara ili 18,1% budžeta biće utrošeno za programsku aktivnost  Opšte usluge lokalne samouprave a ako ovom dodamo i  poziciju Politički sistem lokalne samouprave , što u prevodu znači trošak rada Skupštine grada i Izvršnih organa , u iznosu od 68.573.000 dinara ili 2% ukupnog budžeta biće nam jasno da  najviše novca iz javnih prihoda , čitavu petinu budžeta , nešto manje od 6 miliona evra , trošimo, mahom ,  na rad javne uprave i izabranih i imenovanih funkcionera  lokalne samouprave .Tako opskrbljena javna uprava ,čiji je osnovni zadatak sprovođenje normi državnog i lokalnog nivoa u funkciji kreiranja životnog i radnog ambijenta koji podsticajno deluje na održivi razvoj zajednice i izabrani predstavnici naroda čiji je zadatak , valjda ,  da razmišljaju , planiraju i sa datim resursima podstiču razvoj  zajednice su imali obavezu  definisanja prioriteta u funkcijij ekonomskog razvoja pre svega . A ti prioriteti su trebali da dobiju i svoj izraz u materijalnoj podršci sredstvima iz budžeta grada. Bez želje da u ovom tekstu detaljnije analiziramo budžet kao alat u funkciji podsticanja privrednog i svakog drugog razvoja jedne lokalne samouprave ne možemo a da ga , u jednoj rečenici , ne ocenimo kao nekreativan i sve drugo ali ne i razvojni. Ono što je , ovde , predmet našeg interesovanja jeste pozicija , programska aktivnost Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetski program Energetska efikasnost  ima nekoliko ciljeva čija realizacija za ishod ima  kako kreiranje nove vrednosti javnih finasija  tako i pozitivne uticaje na kvalitet životne sredine i lokalne uticaje na klimatske pormene. Ti  ciljevi , definisani , instrukcijama viših nivo vlasti a pre svega Ministarstva finasija su :smanjejenje potrošnje  energije , smanjenje  rashoda za energiju i povećanje udela obnovljivih izvora energije  u ukupnoj potrošnji energije. Realizacija ovih ciljeva ne podrazumeva smanjivanje obima i kvalitete javnih usluga koje građanima treba da pruži javna uprava . Ovi ciljevi ne  dotiču svu kompleksnost energetske efikasnosti i domete bavljenja pitanjim jačanja energetske efikasnosti u funkciji jačanja održivog razvoja zajenice kroz efekte ostvarene na kreiranju i implemantaciji novih tehnologija i brojne pozitivne efekte na uzročnike klimatskih promena na loklanom nivou. U dokumentu SKGO  „ Uniformi programi i programske aktivnosti  jedinica lokalnih samouprava“  kao  jedna od svrha energetske efikasnosti, navedena   je i potreba poboljšanja  energetske infrastrukture  u šta se može uvrstiti i aktivnost zamene  energetski manje efikasnih sijalica led sijalicima kao što je to slučaj u Kraljevu. No to je  i prošle i ove 2018 godine dato  u planu „JP za uređivanje građevinskog zemljišta“ a nije izraženo i preneto  kao budžetska programska aktivnost Energetska efikasnost i oie   jer su velika budžetska izvajanjanja  , planirana za 2017 i 2018 u iznosu od  od oko 500.000.000 dinara ostala van  pomenute budžetske programske aktivnosti. Ohrabrujuća činjenica da se , po prvi put , na ovoj budžetskoj poziciji nalaze izdvojena sredstva pada u zasenak pred podatkom da je , na ovoj poziciji , planiranio  samo   3.100.000 dinara ili tek 0,09 % od ukupnog budžeta  za funkcionisanje energetskog menadžmenta. Ostaje nam samo da se , i na ovaj način , zapitamo znaju li kreatori budžeta uopšte šta je to menadžment , posebno energetski , u jednoj lokalnoj samoupravi. No , ohrabrujuća je ipak činjenica da se u uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradu krenulo sa mrtve tačke pa makar i ovako. Cilj koji stoji pred akterima koji treba da obezbede funkcionisanje SEM-a je izazovan i inspirativan. Treba multisektroskim i multidisciplinarnim merama smanjiti troškove za energente koji se plaćaju iz gradskog budžeta a koji se , preme grubim procenama , kreću između  350.000.000 i 450.000.000 dinara na godišnjem nivou .Prvi zadatak je prikupiti i na jednom mestu obraditi sve podatke o svakom pojedinačnom davanju  budžetskih sredstava za bilo koju vrstu energenata. Potom treba osmisliti set mera i aktivnosti  čije sprovođenje , za početak ne traži dodatna ulaganja ili su pak , ona neophodna u manjem obimu , poput , recimo uvođenja mernih grupa u pojedinim objektima za koje se troškovi električne energije plaćaju iz budžeta ili , još , naizgled , jednostavnije poput promene navika i ponašanja pri korišćenju energenata.No , pre ovih konkretnih aktivnosti treba dovesti do kraja normativni i organizacioni okvir za početak rada SEM-a a to, praktično, znači da gradonačelnik treba pod hitno da donese Odluku o imenovanju članova Saveta za energetsu efikasnost sa čim kasni  bezmalo godinu dana a da radnica javne uprave  određena za poslove energetskog menadžera grada Kraljeva položi propisane ispite i stekne licencu za tu poziciju.

Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.

Vešte đačke ruke

Objavljeno: 28.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Najmlađi rukotvorci pored svog štanda

Učenici ,svih razreda, od pripremnih  pa do osmih ,  kraljevačke osnovne škole „IV kraljevački bataljon“ upriličili su ,u ove predpraznične dane uspelu manifestaciju u svojim prostorijama.Organizovali su prodajnu izložbu   radova koji su delo učeničkih  kreativnih aktivnosti na temu novogodišnji suveniri.Izložba je imala za cilj da uspostavi interaktivni odnos između roditelja i učenika u kreiranju ambijenta u kome škola može ,i treba, biti mesto gde se pored svaladavanja obaveznog školskog  gradiva potsiče i razvija prduzetnička inicijativa kod učenika.Sudeći prema prepunim školskim holovima i učionicama u tome se uspelo iako je ovakva izložba organizovana po prvi put. Roditelji su svojim odzivom ohrabrili školu da sa ovakvim sadržajima nastavi i ,možda, češće nego jednom godišnje.Sasvim očekivano ,i razumljivo, najviše pažnje izazvali su štandovi sa radovima najmlađih ,učenika pripremnih razreda, koje su ,složno,okupirale tate i mame  pojačane sa brojnim bakama i dekama. Prodajom učeničkih eksponata prikupljeno je, za samo par sati trajanja izložbe ,kako su nam rekli iz škole, 118.911 dinara. O tome u koje svrhe će biti utrošena prikupljena sredstva odluku će doneti učenički parlament i Savet roditelja škole.

Dobra poezija uvek ima šta da kaže!

U Kraljevu je predstavljena zbirka pesama „Prasvršetak“ autora Lasla Blaškovića

Objavljeno: 27.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas je, u Narodnoj  biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, predstavljena nova knjiga pesama Lasla Blaškovića intrigantnog naslova „Prasvršetak“. U programu koga je otvorio magistar Miša Milosavljević ,koji se , od nedavno , nalazi na čelu kraljevačke biblioteke, pored autora učestvovali su i Živorad Nedeljković, pesnik iz  Kraljeva i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik Arhipelaga iz Beograda.Konstatujući pesničku zrelost i specifičnost proze Lasla Blaškovića Živorad Nedeljković je primetio kako dobra poezija uvek ima šta da kaže pa se ta konsttacija u punom svom značenju može vezivati i za ovu knjigu pesama Lasla Blaškovića.U sličnom tonu o delu Lasla Blaškovića govorio je i Gojko Božović uzazavši na slojevitost i višeznačnost Blaškovićeve proze. Autor je pak  pročitavši ,u nekoliko navrata, neke od svojih pesama iz knige „Prasvršetak“  govrio i o  početcima  svog bavljenja pisanjem ,pre ravno tri decenije, najavivši da će publici ,uskoro, predstaviti knjigu svojih putopisnih beleški pod nazivom „Gle“ . Laslo Blašković,pesnik, romansijer, pripovedač i esejista –  rođen je u Novom Sadu 1966. godine.  Za roman Svadbeni marš Blašković je dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Madonin nakit dobio je Nagradu Fonda „Borislav Pekić“, za roman Adamova jabučica  dobio je Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“  za najbolju knjigu godine, a za roman Turnir grbavaca dobio je Nagradu „Stevan Sremac“ za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik.Laslo Blašković je upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Ima nas ,može nam se….

Objavljeno: 22.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo će , za nekoliko dana dobiti budžet za 2018 godinu. Ovaj  političko-ekonomski dokument predstavlja  svojevrsno ogledalo aktuelnog stanja i kompetencije menadžmenta svake lokalane samouprave pa i grada Kraljeva . Gradsko veće je već usvojilo  Nacrt budžeta i on će se pred članovima gradskog parlamenta naći u forimi Predloga koji , nažalost, pokazuje kontinuitet višegodišnje prakse planiranja i usvajanja budžeta  bez ikakve šire društvene , javne rasprave ukoliko se u to ne svrstaju sastanci koji će se  ,narednih dana , dešavati u strankama vladajuće kolaicije koji za cilj imaju informisanje , pre svega , odbornika o ovom dokumentu a ređe i stranačkih organa posebno onih većih. Opozicija će , pak , predstojeće dane iskoristiti da se pripremi za ulaganje amandmana na predloženi budžet  sa malim izgledima , sudeći prema dosadašnjoj praksi iz rada Skupštine grada, da im se bilo šta usvoji bez obzira na obim i kvalitet argumenata. Bez društvenih i političkih procesa oličenih u vidu uključivanja šire javnosti kroz dijalog  koji služi za artikulaciju potreba i realnog sagledavanja resursa i mogućnosti  jedne zajednice dobićemo  dokument koji će ,još jednom,  pokazati  što izostajanje kompetencije menadžmenta grada što  izostanak vizije u kom pravcu treba da ide Kraljevo. Da li je ovo pitanje inercije u radu  i nastavka kretanja utabanim stazama ili pak želje da se kreira ambijent vremenske iznudice u kojoj se budžet mora usvojiti  sa ciljem da se prikriju navedeni problemi videćemo u danima koji su pred nama. A do tada pokušajmo da , bar delimičnom analizom , predloženog budžeta ukažemo na njegove više nego očigledne manjkavosti koje su plod netransparentnog utvrđivanja opštih interesa na nivou grada Kraljeva. Pođimo  , od planiranih rashoda , koji bi razloženi na budžetske pozicije trebali da budu finansijski izraz definisanih prioriteta za realizaciju javnog , opšteg interesa. Tako posmatrana rashodna strana budžeta je indikator  politika razvoja i života uopšte koje  zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija . Tu se najupečatljivije vidi koliko tako definisane javne  politike  predstavljaju  opšti , javni interes . Zapitajmo se , u ovom kontekstu , kako da , recimo ,  tumačimo planirana velika izdvajanja u 2018 godini  za segment programa komunalinih delatnosti nazvan upravljanje/održavanje javnim  osvetljenjem  grada u iznosu od 247.036.175 dinara  ako je za iste namene u 2017 godini bilo planirano 232.000.000 da bi , a za prvih devet meseci , bilo utrošeno tek 92.043.741,93 dinara . Zapitanost  je tim veća ako se ova izdvajanja uporede sa planiranim izdvajanjima za ,recimo lokalni ekonomski razvoj (unapređenje privrednog i investicionog ambijenta,mere aktivne politike zapošljavanja i podrška ekonomskom razvoju  i promocji preduzetništva)  u iznosu od 24.002.000 dinara. Čak deste puta manje nego za javno osvetljenje!  Dodamo li ovome i podatke da je za razvoj turizma planirano tek 21.981.450 dinara  a za poljoprivredu i ruralni razvoj 70.500.000 ispada da je za sve  delatnosti u kojima je moguće najbrže  kreirati nova radna mesta na teritoriji grada Kraljeva planirano tek polovina novca namenjenog za zamenu starih sijalica gradskog osvetljenja novim ,štedljivim ,  led sijalicama. Ovde treba znati da su te stare sijalice, a bilo ih je u sistemu javnog osvetljenja ,raznih vrsta, negde oko 16000 ,trošile na godišnjem nivou nešto više od 120.000.000 dinara. Bilo bi jako interesantno čuti obrazloženje kreatora budžeta za ovakav redosled poteza i ovakvo planiranje prioriteta a posebno bi bilo interesantno da kažu kad i gde su građani iskazali svoje mišljene o  tim prioritetima , jer oni ipak pune taj budžet. A i ta prihodna strana pokazuje , potvrđuje inerciju u koncipiranju budžeta što se najbolje da videti na poziciji naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta ,pa je tako  za 2018 planiran prihod po ovom osnovu u iznosu od 271.282.690 dinara iako je , od  planiranih 284.328.550 dinara za 2017 godinu, za prvih devet meseci naplaćeno tek 16.018.629,48  dinara ili  preskromnih 5,63 odsto.  Da li je samo nesporna većina u gradskom parlamentu razlog zašto  se  može desiti dase usvoji ovakav dokumet ,kao i oni njemu slični godinam pre, ili tome , na svoj način , doprinos daje i apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem ? Razmere  te apatičnosti i nezainteresovanosti građana su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to i zlouupotrebljava  u cilju prikrivanja nedostaka vizije i nekompetentnosti  dela  političkih lidera vladajuće koalicije. Bez želje da umanjimo  doprinos lokalnih medija ovakvom stanju ipak ne možemo a da ne podsetimo na nastavka prakse njihovog ekonomskog iscprljivanja što se najbolje vidi kroz podatak da je za takozvani javni interes u oblasti javnog informisanja ponovo izdvojeno famoznih 15.000.000 dinara ili 0,45 odsto budžeta što je , malte ne ,  ravno iznosu  uvećanog troška za energente u prvih dvet meseci 2017 godine, i  to samo kod onih korisnika koji te obaveze plaćaju preko Odeljenja društvenih delatnosti .Ovakva praksa u Kraljevu , kada je planiranje i usvajanje budžeta u pitanju , prolazi godinama unazaad samo se „opšti interesi i prioriteti“ menjaju… Sada je to javno osvetljenje a bio je to otkup zemljišta za kargo centra kraj aerodroma „Morava“ ili zatvoreni gradski bazen, ili stočna pijaca u Adranima, ili…. A prolazi jer budžet nikada nije „presušio“ a i kako bi kada se ,takođe,  godinama unazad , ponavlja praksa zabeležena i u prvih devet meseci  ove ,2017 godine, da se glavne budžetske programske pozicije poput  recimo urbanizma i prostornog planiranja realizuju sa 3,7 odsto ili  od planiranih   407.140.200 dinara utroši  samo 69.140.989,30 dinara ili 3,7 odsto planiranog. Slično je i sa programom komunalnih delatnosti  gde je od planiranih 414.750.000 dinara utrošeno tek 223.342.419,78 dinara od čega je , rekosmo to već , za javno osvetljenje utrošeno 92.043.741,93. Ostaje nam da se nadamo da će obnovljeno javno osvetljenje  grada Kraljeva doprineti i da ,ubuduće, bolje vidimo manjkavosti ispoljavane u procesu kreiranja i usvajanja budžeta grada Kraljeva.

Antfile

Zaduženje za osvetljenje

U tekstu obrazloženja   predloga Odluke o  imeni Odluke  javnom zaduživanju grada Kraljeva   za finansiranje kapitalnih investicija,koja će se naći pred odbornicima Skupštine grada kaže se , uz  pominjanje mišljenja Uprave za javni dug iz maja 2015 godine da se grad može zadužiti do iznosa od 250.000.000 dinara, i sledeće:„Što se tiče kredita u visini od 120.000.000,00 dinara koji je uzet za obezbeđivanje zemljišta  za industrijsku zonu kod aerodroma u Lađevcima, zbog nemogućnosti da se uradi planski osnov za industrijsku zonu u blizini aerodroma Lađevci , jer se plan prostire na dve opštine Kraljevo i Čačak, nije bilo moguće pristupiti obezbeđivanju zemljišta i povući sredstva iz kredita. Smatramo da je opravdano pomenuta sredstva prenameniti za zamenu LED SVETILjKI za čiju realizaciju je grad Kraljevo u 2017-tojgodini utrošio sopstvena sredstva u visini od 120.000.000,00 dinara, i planira da u narednoj godini 2018-toj utroši još 120.000.000,00 dinara do kraja aprila 2018-te, tako da bi kreditom u visini od 100.000.00,00 dinara isplatio planirana sredstva.“  Nije nam baš sve jasno oko iznosa datih u ovom obrazloženju jer ,čini nam se, ne slažu se  u potpunosti sa iznosima za ove namene  iz  budžeta za 2017 ali i za 2018 godinu. No, možda se nismo baš najbolje snašli u tumačenju dokumenata pa nam ostaje da tumačenje  čujemo u raspravi na skupštini kada ovi dokumenti budu usvajani.

Zašto se u Kraljevu kasni sa javnom raspravom o naknadi za zaštitu životne sredine ?

Ima li mesta sumnji o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti ?

Objavljeno: 19.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

Po svemu sudeći  i ovoga puta ostaćemo bez odgovora na pitanje o razlozima  zbog kojih  se kasni sa organizovanjem javne rasprave o  Odluci o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Naime Odeljenje za inspekcijske poslove , tačnije njegov Odsek za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu životne sredine je svojim dopisom od 14.11.2017 godine upoznao javnost da će , u periodu od 17. do 27. novembra ove godine , organizovati javnu raspravu o Nacrtu Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva. Podsećanja radi  Kraljevo je još 2015 godine usvojilo ovaj akt ali  je,  odlukom Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , koja je stupila na snagu danom svog objavljivanja u Službenom glasniku  Republike Srbije , krajem februara ove godine,  isti prestao da važi. Ustavni sud je takvu svoju odluku doneo zbog činjenice da prilikom donošenja Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva  u 2015 godini nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave. Na taj način je prestalo ubiranje prihoda po ovom osnovu koji jesu izvorni prihod budžeta grada ali namenjen  primarno poslovima u oblasti jačanja kapaciteta zaštite životne sredine. Prema procenama nadeležnih radi se o prihodu  nešto većem od jednog procenta gradskog budžeta lil oko 35 miliona dinara. Smanjivanje prihoda po ovom osnovu uticalo je i na smanjivanje  aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine u tekućoj godini .Svojevrsna potvrda  za ovakve konstatcije dobijena  je  i Odlukom Skupštine grada o  izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada za 2017 godinu od 5 oktobra ove godine. Rebalnsom budžeta planirana sredstva  za  zaštitu životne sredine u iznosu od 66.600.000 dinara smanjena su na  48.600.000 dinara iako se ,istom aktom , planira povećanje budžeta  u 2017 godini , sa prvobitnih 3.149.416.550,00 na 3.244.633.472,12. Iako je od primene odluke Ustavnog suda do raspisivanja javne rasprave o novoj Odluci o naknadama za zaštitu životne sredine prošlo čitavih osam-devet meseci  čini se da to vreme nije utrošeno na kvalitetnu analizu stanja i potreba u oblasti zaštite životne sredine. O tome na svoj način svedoči i visina predloženog iznosa naknade  u iznosima ispod onih dozvoljenih Uredbom resornog ministarstva iz 2009 godine. I u ovoj novopredloženoj Odluci o naknadama osnovi naknada se obračunavaju po kvadratnom metru korišćene nepokretnosti  razvrstanih u objekte stanovanja, poslovanja i zemljišta za  obavljanje privrednih delatnosti. Čemu ovaj gest jeftinog populizma usmeren ka kreiranju mogućnosti da se građanima to predstavi kao tobožnja briga za njihovo teško ekonomsko stanje čućemo ,valjda,  tokom javne rasprave ili na samoj sednici Skupštine grada kada odluka bude usvajanja. Ovako se šalje jasna poruka da su aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i dalje van fokus gradske političke elite ,jer ako nečemu ,nekoj oblasti , u startu , smanjujete materijalne resurse teško da možete govoriti o brizi za tu oblast. A da sumnja o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti , bude još izraženija , na svoj način , svedoči budžetska pozicija u programu Komunalne delatnosti-upravljanje/održavanje javnim osvtljenjem  koja sa prvobitno planiranih 232.000.000,00 dinara u 2017 godini , tri meseca pre njenog kraja , raste na 283.400.000,00. Reći će neko da je to prvenstveno zbog aktivnosti na zameni neefikasnih sijalica energetski efikasnim led sijalicama  koja se  , trenutno , sprovodi na delu  gradske javne rasvete. Ali ako se zna da toj aktivnosti nije predhodila , ili barem nije javnosti predočena ,  analiza postojećeg sistema javne rasvete i Program i Plan energetske efikasnosti čije je usvajanje  zakonska obaveza  kako lokalne samouprave kao kreatora sistema energetskog menadžmenta na svojoj teritoriji tako i  Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta kao dela ustanovljenog sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou , koje , inače , upravlja mrežom gradske  javne  rasvete i vodi poslove oko njene rekonstrukcije, onda se teško može govoriti o jednakim aršinima . No, o tome drugom prilikom.

„Vaskrs“ brige za energetsku efikasnos u Kraljevu !

Objavljeno: 05.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u  tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama,  da  jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se,  je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde  najkraćeg  odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje,  predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija  kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su  oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom,  sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo,  oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli  i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo  em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno,  pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva  u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“  leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već  imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima  a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja  i argumenata  za ove opore konstatacije o (ne)  činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012  Agencija za energetiku  je ukinuta  izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost  je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan  maja  2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga  nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje  tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile  utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada.  Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu,  u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod  aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.

Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.

Prošlo je sedam godina od razornog zemljotresa u Kraljevu

Pouke iz iskustva sa zemljotresom

Objavljeno: 03.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

U sredu , 3. novembra 2010 godine  u 01,56 časova, Kraljevo je pogodio razorni zemljotres snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepenipo Merkalijevoj skali). Republički seizmološki zavod je u periodu do 13 časova 09.11.2010. registrovao je 258 zemljotresa u istom epicentralnom području. Epicentar prvog , najjačeg ,zemljotresa bio je u okolini Vitanovca dok , u Kraljevu , sve posećeniji sajt European-Mediterranean Centre kaže da je epicentar najjačeg potresa bio bliže gradu – u Grdici. I jedna i druga institucija se slažu da je epicentar bio na maloj dubini (od 2 do 10 km) što je ostavilo teže posledice po objekte u blizini. Zemljotres je, nažalost, odneo i dve žrtve ,bračni par Nataliju i Sinišu Stašić, koji su poginuli usvojoj porodičnoj kući u Grdici .Lekarsku pomoć zatražiloje, u prvom trenutku, blizu stotinu građana. Od zemljotresa je, prema prvim  prijavama , manje ili više oštećeno preko 12.000 objekata. Do ponedeljka, 8. novembra, pregledano je 4.846 objekata, a njih 900 nije za upotrebu. Dva sata posle zemljotresa u Kraljevo je prvi stigao ministar policije Ivica Dačić, a sutradan su Kraljevo posetili i predsednik Tadić i premijer Cvetković kao i malte ne svi ministri u Vladi.  Do prve godišnjice od zemljotresa u Kraljevu je  pregledano 8262 stana a 6894 vlasnika je dobilo novčanu pomoć  za šta je utrošeno 75.499.090 dinara. U istom vremenskom periodu utvrđeno je da je  na 15.333 individualna objeka zabeležena šteta manjeg ili većeg obima ,izgrađene su 463 montažne kuće, od kojih je 229 površine do 40 metara kvadratnih , 172 do 60 metra kvadratnih , a 62 novosagrađene kuće imaju 80 metara kvadratnih. Prosečna cena novosagrađenih kuća iznosila je oko 340 evra po metru kvadratnom. Građanima čije su kuće razvrstane u IV i V kategoriju oštećena isplaćeno je ,u prvoj godini od zemljotresa , 189.630.000 dinara a onima iz tri najniže kategorije 319.628.010. Ono što iz današanje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći jeste da je novembarski zemljotres iz 2010   za Kraljevo bio ono što su majske poplave iz 2014 za Srbiju a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicjije , zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama. Istine radi  kraljevački gradski Štab za vanredne situacije se tada više nego dobro snalazio ako se zna da su njegove nadležnosti bile potpuno normativno nejasne a materijalni reursi za postupanje u vanrednim situacijama malte ne  nepostojeći.Možda je baš ta spoznaja da nemamo adekvatan sistem za delovanje u vanrednim situacijama uticala na državne organe  i nosioce najviših državnih  funkcija da pruže veliku , ad hoc,  pomoć Kraljevu da se ,kojim slučajem, ne bi  razotkrile sistemske manjkavosti u ovoj oblasti. U Kraljevu je to ,na sreću, shvaćeno pa je neposredno posle zemljotresa formirano Odeljenje za otklanjanje posledica od zemljotresa kao segment gradske uprave jer se shvatilo da postojeća uprava nema kapaciteta da se ,uz redovne poslove, na duži rok bavi i otklanjanjem posledica od zemljotresa i servisiranjem rada Štaba za vanredne  situacije. Sedam godina kasnije taj segment gradske uprave,koji je  u međuvremenu preimenovan u Odeljenje za poslove civilne zaštite,  postao je  primer dobre prakse i za druge lokalne samouprave u Srbiji  ali  i inicijator i pokretač sistemski promena i rešenja na državnom nivou  u oblasti preventivnog delovanja na otklanjanju uzroka potencijalnih vanrednih situacija.Njegova osposobljenost  ali i sposobnost gradskog Štaba za vanredne situacije provererena je , i dokazana , u poplavama iz 2014 i 2016 godine.