Oko 500 učenika nižih razreda, iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo je ,predhodnih dana, uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva.U školama su organizovane edukativne radionice pod nazivom „Zaštita životne sredine i prevencija posledica prirodnih nesreća“. Ovu aktivnost Odeljena , kao i niz drugih ranije sprovedenih u cilju edukacije najmlađih za preventivno postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim posledicama klimatskih promena, podržao je „Karitas“ Srbije. Zahvaljujući ovoj organizaciji škole su dobile postere koji najmlađim daju praktična uputstva o njihovom postupanju u slučaju nastanka poplave, požara i zemljotresa.Školama su uručene i edukativne društvene igre „Ne rizikuj čoveče“. Izradu ovih materijala podržali su i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sprovođenje ovog projekta samo je još jedna potvrda da se Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , s pravom, ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa svog delovanja primarno na poslove preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena.
Posts Tagged ‘klimatske promene’
Najmlađi kraljevčani u maloj školi civilne zaštite
Prevencijom protiv elementarnih nepogoda !
Juče su se u Raški , po četvrti put , okupili kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave.Radi se o radnom telu koga čine predstavnici 12 opština i 5 gradova koji su , 10 februara ove godine, u Kraljevu, potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Sliv Zapadne Morave, inače, obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su ,kao u čitavoj Srbiji, katastrofalne majske poplave u 2014 godini ,ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo. Tada su ,prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Razumljivo je ,onda, da je ovakva prirodna katastorfa značajno uticala da se intezivira rad, na nivou čitave države, na redefinisanju postojećeg koncepta organizovanja za borbu protiv elementarnih nepogoda.Poseban akcenat i težište aktivnosti u narednom periodu biće usmeren na prevenciju ,na preventivne aktivnosti jedinica loklanih samouprava u borbi protiv klimatskih promena kao uzročnika elementarnih nepogoda i na osposobljavnje stanovništva za preventivno delovanje i efikasno uključivanje u sistem odbrane od elementarnih nepogoda. Prema trenutno važećoj regulativi nadležnosti u borbi protiv elementarnih nepogoda su , izdeljene na različite nivoe vlasti i različita ministarstva što ,često, dovodi do kolizije propisa, nejasnoća u njihovoj primen, preplitanja nadležnosti…Dodamo li tome i nedovoljne kapacitete javnih uprava jedinica lokalnih samouprava od kojih mnoge , nažalost nemaju u okviru svojih uprava , ni jedan organizacioni oblik čija je isključiva nadležnost bavljenje procenama rizika od elementarnih nepogoda, prevencijom i samnjivanjima rizika od elementarnih nepogoda jasno je da su aktvnosti radnih tela poput Tima kordinatora gradova i opština sliva Zapadne Morave sve značajnije. Značaj tih aktivnosti su ,za sada, prepoznali pojedinci i delovi javnih uprava u većin lokalnih samouprava u ovim gradovima i za to su dobili snažnu podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima , Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) , koji su inače, i podržali potpisivanje Protokola u Kraljevu. Nažalost, čulo se ,doduše stidljivo, ali ipak se čulo na sastanku u Raški, da neki čelnici lokalnih samouprava a i ostali donosioci odluka na tom nivou organizovanja ne shvataju značaj prevencije u borbi protiv klimatskih promena i elementarnih nepogoda pa ne pružaju adekavtnu podršku onim pojedincima i delovima loklanih uprava koji rade ,ili žele da rade na ovim poslovima.Takav njihov stav bazira se na ,nažalost neatraktivnosti ovih pitanja građanima, posebno u u izbornim procesima. I u Raški je , kao pozitivan primer , istaknut grad Kraljevo koji je formiranjem Odeljenja za poslove civilne zaštite kao dela gradske uprave značajno unapredio procedure u preventivnom delovanju protiv elementarnih nepogoda, pa se ,često, koristi kao primer dobre prakse na skupovima ,u zemlji i inostranstvu, na kojima se razgovara o ovim temama . Kraljevo je , nažalost, pretrpelo katastrofalan zemljotres, novembra 2010 godine , pa se , kroz aktivnosti na otklanjanju njegovih posledica paralelno radilo i na razvoju sopstvenog sistema za postupanje u vanrednim situacijama da bi ,vremenom, težište tih aktivnosti bivalo izmešteno na prevenciju protiv elementarnih nepogoda. Proces je zaokružen preimenovanjem Odeljenje za otklanjanje posledica zemljotresa i vanredne situacije u Odeljenje za poslove civilne zaštite a sve će , prema najavama , biti dodatno osnaženo i formiranjem posebnog budžetskog fonda na nivou grada Kraljeva u 2018 godini. Zato je i logično da ovaj deo uprave grada Kraljeva bude nosilac kompletnih logističkih aktivnosti na primeni Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave .Na skupu u Raški najviše pažnje prisutnih privukla prezentacija projekta „See urban ( Izgradnja urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi) koji za cilj ima prilagođavanje i primenu dobre prakse smanjenja rizika od katastrofa kako bi se umanjile posljedice i zaštitili ljudi, okolina i imovina od prirodnih nepogoda u jedinicama lokalne samouprave. Projekat je putem video konferanse predstavio Miroslav Tadić , portfolio menadžer u UNDP u Srbiji .Recimo, na kraju ovog izveštaja, da su se kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave upoznali i sa pripremama za obeležavanje Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar ) za kada je planirana akcija „Sto kao jedan“ tokom čijeg izvođenja bi se ,pored drugih aktivnosti, čistila priobalja reka u slivu Zapadne Morave.
Izveštaj je jedan od sadržaja medijskog projekta „Snagom zajedništva i znanja protiv prirodnih nepogoda“ koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja .
Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Kraljevo ugostilo predstavnike Caritasa iz Bosne i Hercegovine
Danas su ,u Kraljevu,realizujući jednu od svojih projektih aktvnosti iz projekta „Sprečavanje rizika od opasnosti u lokalnoj zajednici“ , boravili predstavnici Caritasa iz Bosne i Hercegovine predvođeni Dijanom Muzičkom koja kordinira ovim projektom na nivou BiH.Oni su gosti Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave grada Kraljeva sa kojim je,odnedavno, uspostavljena saradnja u delu razmene iskustava u oblasti edukacije najmlađih članova lokalnih zajednica za prepoznavanje faktora rizika i postupanje u vanrednim okolnostima izazvanim ,pre svega,elementarnim nepogodama.Goste iz Bosne i Hercegovine primila je zamenica gradonačelnika Marica Mijailović sa saradnicma i zahvalila se Caritasu na pomoći ukazanoj Kraljevu posle zemljotresa 2010 godine a i u drugim vanrednim situacijama .Potom su o aktivnostima lokalne samouprave u delu organizovanja sistema civilne zaštite na nivou grada Kraljeva govorili Zdravko Maksimović,načelnik Odeljena za civilnu zaštitu i pukovnik policije Radoica Kočović Načelnik regonalnog Sektora za vanrede situacije Raškog upravnog okruga. Kraljevo ,inače, spada u one malobrojne lokalne samouprave u Srbij koje su napravile ozbiljnije pomake u organizaciji i postupanju u primeni Zakona o vanrednim situacijama.Odnos prema pitanjima postupanja u vanrednim sitaucijama u Kraljevu se drastično promenio posle 2010 godine i razornog zemljotresa iz novembra te godine kada je porušeno nekoliko stotina objekat na teritoriji grada Kraljeva ali i kada su aktivnosti sprovedene na ublažavanju posledica zemljotresa pokazale potrebu revitalizovanja nekadašnjeg sistema civilne zaštite koji je,kao i moge druge stvari u ovoj zemlji, devastiran u vremenima ekonomske i društvene tranzicije.Za poslednjih sedam godina u Kraljevu je na poslovima obnavljanja funkcionalnog i efikasnog sistema koje može deleovati u vanrednim okolnostima urađeno puno toga a akcenat se stavlja na kontinuiranu obuku i opremanje činilaca sistema civilne zaštite. U skladu sa savremenim doktrinama postupanja u borbi sa elementarnim nepogodama kao posledicama klimatskih promena, akcenat je na merama prevencije i adatptacije a primarno na obrazovanju i obuci ljudskog faktora ,takozvanog socijalnog kapitala zajednice. Ovakve doktrinarne promene nailaze na nerazumevanje dela zajednice i dela donosioca odluka u lokalnim samoupravama pa i u Kraljevu .To je posebno uočeno kroz budžetsku politiku gde se delom iz opravdanih razloga a delom i zbog nerazumevanja važnosti preventive još uvek ne izdvaja dovoljan nivo sredstava za poslove civilne zaštite. Zato se ,u Kraljevu, razmišlja i o konstituisanju posebnog budžetskog fonda za ove namene. No, Kraljevo je ,kao je to danas i konstatovano od strane gostiju iz BiH , uzorna sredina po pitanju organizacije sistema delovanja u vanrednim situacijama gde se mogu steći dragocena iskustva. 
Zato su gosti iz BiH i planirali da boravak u Kraljevu traje tri dana kako bi,na Rudnu, u Centru za obuku civilne zaštite grada Kraljeva, razmenili svoja iskustva sa kolegama iz sistema civilne zaštite grada Kraljeva.