sreda, 12. decembar 2018.

Posts Tagged ‘klimatske promene’

Srbija je spremnija da se suoči sa posledicama klimatskih promena

Objavljeno: 17.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

 

Sa prezentacije iskustava i reultata Srbije na skupu u Skoplju

U Skoplju je , juče , okončan  dvodnevni skup posvećen završetku dvogodišnjih aktivnosti projekta „Izgradnja akcione mreže otpornosti u Jugoistočnoj Evropi-See urban“ koji je  sprovođen na prostorima zemalja Jugoistočne Evrope u organizaciji UNDP a  koji je  najvećim delom finansiran sredstvima Evropske Unije.

Projekt  je bio  usmeren na jačanje kapaciteta lokalnih organa i institucija koje se bave  procesima prevencije i  upravljanja rizicima koji su posledica  klimatskih promena  u šest zemalja Jugoistočne Evrope , kroz formalizaciju lokalne saradnje  na nivou opština i gradova, ali i na državnom  i prekograničninom  nivou saradnje.

Prognoze govore da će  , usled klimatskih promena , izloženost zemalja Jugoistočne Evrope elementarnim nepogodama i drugim nesrećama  progresivno rasti, pa je tim veći značaj svih aktivnosti koje doprinose jačanju otpornosti lokalnih zajednica.

Na završnom skupu u Skoplju je rečeno da je realizacija projekta „See urban“  doprinela  unapređenju znanja lokalnih stručnjaka  u oblastima koje se tiču  smanjenja rizika na lokalnom nivou od elementarnih nepogoda , ali i jačanju javne svesti o lokalnim rizicima od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao i jačanju svesti o potrebi umrežavanja lokalnih aktera  koji se angažuju , ili treba da se angažuju , u procesima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama.

Završni sastanak u Skoplju je bio i prilika da predstavnici svake zemlje ponaosob predstave svoja iskustva i promene , ostvarene u predhodne dve godine , u oblasti prevencije i upravljanja vanrednim situacijama izazvanim elementarnim nepogodama koje su nastale kao posledica klimatskih promena.

Iskustva i rezultate Srbije , na skupu u Skoplju , predstavljala je delegacija koju je predvodila Sandra Nedeljković ,zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije  u kojoj su bili predstavnici UNDP za Srbiju i predstavnici lokalnih samouprava udruženih u asocijacije rečnih  slivova Zapadne Morave ,Kolubare ,Velike Morave i Gornjeg Dunava-Banatski tokovi.

Partneri u relaizaciji ovog projekta u Srbiji su, pored Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije , bili i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ,Ministarstvo unutrašnjih poslova (Sektor za vanredne situacije ) i Stalna konferencija gradova i opština.

Čini se da su zainteresovani akteri u Srbiji ovaj projekat iskoristili kao dobar alat za udruživanje i povezivanje među brojnim sektorima , na svim nivoima organizovanja, u cilju jačanja kapaciteta kroz njihovo udruživanje. Činjenice poput nedavnih izmena Zakona o lokalnoj samoupravi koje daju novi normativni okvir , i impuls , udruživanju opština i gradova  ili pak formiranje asocijacija lokalnih samouprava u rečen slivove koje su , za sada, u četri sliva, obuhvatile 55 lokalnih smouprava ,što je trećina od ukupnog broja  u Srbiji,rečito govore u prilog ostvarenih benefita i od realizacije projekta See urban.

„Srbija je spremnija da se ,i na lokalnom nivou , suoči sa elementarnim nepogodama  koje su direktna posledica klimatskih promena i tome je , u predhodne dve godine doprinela i realizacija projekta „Izgradnja akcione mreže otpornosti u Jugoistočnoj Evropi-See urban“ ali i velika zainteresovanost i posvećenost ovim poslovima institucija i organizacija partnera na projektu. Značilo bi nam mnogo za dalje jačanje naših kapaciteta uključenih u borbu sa elementarnim nepogodama ako bi se ovaj projekat nastavio,  u ovom ili sličnom formatu, što ,prvenstveno, zavisi od Evropske Unije kojoj smo , inače , zahvalni  i za dosada pruženu pomoć“  rekla je za „KV Novosti“  Sandra Nedeljković sumirajući svoje utiske , kao vođe delegacije Srbije na sastanku  u Skoplju.

Srbija ima kreativne potencijale!

Dve nagrade za inovativnost autora iz Kraljeva u veoma oštroj konkurenciji

Objavljeno: 27.04.2018. | autor: KV Novosti -on line

Danas je,u Beogradu,u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj(UNDP) održan Sajam ideja i dodela nagrada za inovativnost, u okviru zajedničkog projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. Upućeni javni poziv fizičkim licima,organizacijama civilnog društva,naučnim institucijama,javnim upravama,privrednim društvima,javno komunalnim preduzećima,je privukao veliko interesovanje što potvrđuje brojka od 111 prispelih prijava.Ovo je,po rečima Gorana Trivana,Ministra za zaštitu životne sredine dobra informacija za Srbiju,potvrda nečeg jako bitnog a to je činjenica da znanja i kreativnosti ima ali nam,po nekad,nedostaje malo samopouzdanja.Odabrano je 25 najinovativnijih rešenja i timova koji će dobiti finansijsku i stručnu podršku za dalje aktivnosti na realizaciji svojih ideja.Pored nagrađenih šansu da koriste resurse “ Klimatskog inkubatora“ dobiće još devet prispelih projekata.Tu će im biti pružena mentorska podrška i pomoć u pronalaženju izvora sufinasiranja,promociji i povezivanju sa zainteredovanim akterima.Među nagrađenim projektnim idejama  dve su iz Kraljeva,projektna ideja magistra Jovana Nešovića „Energetski nezavisno mesto-I faza“ i projektna ideja Gradske uprave grada Kraljeva autora Zdravka Maksimovića.Osnovu nagrađene projektne ideje Jovana Nešovića u konkurenciji fizičkih lica,gde je bila najveća konkurencija, čini uvođenje novog koncepta samoodržive proizvodnje energije u okviru lokalnih zajednica po modelu “energetskih zajednica” koji zahteva učešće različitih lokalnih aktera. Idjea ima visok potencijalza smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Autor projektne ideje “Evergin” sa kojom se takmičila Gradska uprava grada Kraljeva je Zdravko Makimović,rukovodilac Odeljenja za poslove Civilne zaštite koji promoviše inovativni pristup smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte  usostavljanjem sistema ranom otkrivanju šumskih požara.

Komplimenti za asocijacije lokalnih samouprava kojima jačaju sopstvenu otpornost

Obeležena godišnjica potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivovima Zapadne Morave i Kolubare na poslovima prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda

Objavljeno: 22.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Danas je u Skupštini grada Beograda ,u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Stalne konferencije gradova i opština održan sastanak  posvećen obeležavanju godišnjice potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivovima Zapadne Morave i Kolubare na poslovima prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda. Drugi deo sastanka iskorišćen je za potpisivanje novih Protokola o saradnji opština i gradova slivova Velike Morave (Kragujevac, Jagodina, Požarevac, Batočina, Rača, Velika Plana, Smederevska Palanka, Žabari, Paraćin, Svilajnac, Varvarin i Ćićevac) i gornjeg dela sliva Dunava u Srbiji Banatski vodotoci (Ada, Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Žitište, Zrenjanin, Kanjiža, Kikinda, Kovačica, Kovin, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Kneževac, Opovo, Pančevo, Plandište, Senta, Sečanj i Čoka). Otvarajući sastanak Branko Ružić Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije je istako značaj udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja njihove otpornosti na elementarne nepogode i racionalnijeg korišćenja materijalnih i kadrovskih resursa kao u prevencij tako i u upravljanju vanrednim situacijama. Najavio je veću podršku njegovog a i drugih ministarstva ovim aktivnostima  lokalnih samouprava kroz uređenje normi i jačanje materijalne podrške za takve aktivnosti sa nacionalnog ,međunarodnog i lokalnog nivoa. Ono što je ,danas,posebno  godilo predstavnicima Kraljeva i Raškog upravnog okruga, koji su prisustvovali sastanku u Beogradu , jesu pohvale  gradu Kraljevu ,njegovom Odeljenju za poslove civilne zaštite pri gradskoj upravi i Zdravku Makimoviću ,rukovodiocu tog odeljenja za sve što je urađeno na kreiranju i implementiranju koncepta udruživanja lokalnih samouprava u rečne slivove. Ovu ulogu  su posebno istakli  u svojim obraćanjima ministar Branko Ružić, zamenica direkora Kancelarije za javna ulaganja Sandra Nedeljković ,zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji Steliana Nedera i Predrag Marić , Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Današnji sastanak kome je prisustvovalo više od sto predstavnika lokalnih samouprava iskorišćen je i za predstavljanje projekata „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ i „SEE-urban“ koji , svaki na svoj način, omogućavaju primarno  lokalnim samoupravama,  ali ne samo njima već i predstavnicima organizacija civilnog društva , javnim preduzećima , obrazovnim i naučnim institucijama da osnaže svoje kapacitete kako  za prevenciju u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena tako i za investiranje u objekte i opremu koji doprinose smanjivanju lokalnih uticaja na klimatske promene.

Zajedništvo kao preduslov za efikasniju borbu protiv elementarnih nepogoda

Održan VII sastanak koordinatora sliva Zapadne Morave

Objavljeno: 24.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Prisustvo državnog sekretara Ministarstva za zaštitu životne sredine dr.Branislava Blažića sedmom sastanku koordinator sliva Zapadne Morave održanom danas u Kosjeriću je,bez sumnje, vest koja će obeležiti ovaj skup uprkos sadržajnom dnevnom redu. Mišljenje svih učesnika je da je tek ovim činom prepoznavanja aktivnosti asocijacije gradova i opština udruženih u sliv Zapadne Morave od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine njima,  a i javnosti, poslata poruka da će , u narednom periodu, prevencija uzroka klimatskih promena organizovana na lokalnom nivou biti prioritet multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti koordiniranih sa državnog nivoa.Jer ,ovaj globalni problem ima, itekako , snažne lokalne uzročnike a i problemi se primarno vide na tom nivou.I upravo ti problemi ,pre svih poplave, erozije i drugi oblici degradacije poljoprivrenog zemljišta i šuma ,su isplivali na površinu u punom kapacitetu tek majskim poplavama 2014 i 2016 godine i doveli do toga da inicijativa pokrenuta odozdo rezultirala stvaranjem ove asocijacije.Tu činjenicu,autohtonosti i pionirstva asocijacije slivova Zapdne Morave i Kolubare, istakao je ,u svom obraćanju i dr.Blažić naglasivši da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine dati svoju podršku i pomoć da se normativno i institucionalno urede poslovi prevencije u borbi protiv elementarnih nepogoda jer je to par ekselans pitanje jačanja kvaliteta životne sredine.I druge dve teme iskristalisane kroz raspravu o programu rada asocijacije za 2018 godinu su vredne pažnje šire javnosti.Reč je pre svega o informaciji Stalne konferencije gradova i opština da će ,kroz svoje aktivnosti,podržati inicijativu iz Kraljeva da, do izrade budžeta lokalnih samourava za 2019 godinu,ova asocijacija jedinica lokalnih samouprava, koristeći neku vrstu svojih javnih ovlašćenja predloži Ministarstvu finansija izmene sipiska uniformnih programa i programskih aktivnosti lokalnih samouprava.Uočena je potreba da se izmenama postojećih programskih budžetskih linija obezbedi adekvatniji materijalni tretman aktivnostima prevencije protiv uzroka i postupalju u vanrednim situacijama od strane  lokalnih samouprava.Druga tema vezana je za sektor poljoprivrede koji je,po rečima Aleksandra Mentova programskog menadžera FAO za Srbiju,posle energetike,najizloženiji posledicama klimatskih promena pa i elementarnim nepogodama uzrokovanih tim promenama.On je najavio skori početak primene novog softvera koji će biti dostupan gradovima i opštinama a koji će proces procene šteta nastalih u poljoprivredi dejstvom elementarnih nepogoda učiniti znatno efikasnijim.FAO je ,inače,i u predhodnoj,prvoj godini rada asocijacija slivova Zapadne Morave i Kolubare,pružio podršku sprovođenjem radionica  na kojima se radilo na metodologijama procena šteta u poljoprivredi a i inicijativom prema pojedinim lokalnim samoupravama  da urade svoje procene ugroženosti poljoprivrede od klimatskih promena.Učesnike sastanka u Kosjeriću pozdravio je i predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić.

Čelnici lokalnih samouprava su za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama

Gradonačelnici i predsednici opština Raškog upravnog okruga će nastaviti da podržavaju rad Tima za koordinaciju aktivnosti Protokola o saradnji u slivu Zapadne Morave.

Objavljeno: 15.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Na današnjem sastanku organizovanom od strane Nebojše Simovića ,  Načelnika Raškog upravnog okruga , predsednici opština i gradonačelnici iz pet lokalnih samouprava koje pripadaju ovom okrugu upoznati su , između ostalog ,  i sa aktivnostima koje je sproveo prortal KV novosti realizujući  medijski projekat „Snagom zajedništva i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“  koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Projektnim aktivnostima bile su , primarno ,  obuhvaćene aktivnosti  delova javnih uprava u 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave u oblasti preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda , kao i aktivnosti civilnog sektora i drugih subjekata društva . U tom kontekstu centralna uloga , moderatora i inicijatora  udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja kapaciteta  za borbu protiv elementarnih nepogoda , s pravom je pripala gradu Kraljevu , tačnije delu njegove javne uprave koji je organizovan kao Odeljenje za civilnu zaštitu , što je konstatovano i na današnjem sastanku. Upravo  sa te adrese , a posle iskustva sa zemljotresom koji je zadesio Kraljevo novembra 2010 i velikih poplava delova teritorije grada u maju 2014 i 2016 godine , potekla je inicijativa za udruživanjem -umrežavanjem oskudnih resursa javnih uprava opština i gradova u cilju jačanja otpornosti na posledice elementarnih nepogoda. Ova inicijativa je pošla od logične predpostavke da su  granice  lokalnih samouprava  ozbiljna prepreka prilikom postupanja u pojedinim vanrednim situacijama i potrebe delovanja na širem frontu. Ovde reč granice treba posmatrati u kontekstu nemogućnosti da nacionalna a posebno lokalna normativa često kreira sistem koji nije efikasan u suoačavanju sa elementarnim nepogodama. A njh je , zbog izrazitih klimatskih promena , sve više , sa sve snažnijim  efektima i sve većim  štetnim posledicama  i za ljude i za materijalna dobra. Originalna ideja  udruživanja  u  organizacije koje obuhvataju lokalne samouprave slivova velikih reka u Srbiji , poznatih po svojim poplavnim karatkeristikama ,poput , recimo , Zapadne Morave i Kolubare  pretočena je u stvarnost februara ove godine potpisivanjem Protokola o saradnji  opština i gradova u slivu baš ove dve reke. Sliv Zapadne Morave , inače,  obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su , kao u čitavoj Srbiji , katastrofalne majske poplave u 2014 godini , ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo.Potencijale ideje i predloženog modela  udruživanja lokalnih samouprava u slivove u samom startu prepoznala je Kancelarija za javna ulaganja Vlade Republike Srbije koja je , inače , i formirana da uspostavi sistem u otklanjanju posledica velikih majskih poplava 2014 godine u kojima je Srbija pretrpela štetu nezabeleženu  u poslednjih 120 godina.Tada su bili ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Ovo Vladino radno telo je , zbog potencijala ideje i predloženog modela  udruživanja lokalnih samouprava u slivove reka , dobilo , za njenu implementaciju , podršku UNDP za Srbiju , ogranka Svetske banke za Srbiju , FAO za Srbiju i niza drugih relavantnih strukovnih asocijacija iz zemlje i inostranstva. Zahvaljujući sinergiji svih tih pozitivnih uticaja došlo je 17.februara.2017 godine , u Kraljevu ,  do potpisivanja Protokola o udrživanje u slivove Zapadne Morave i Kolubare. Malo je ideja ,sa ovih prostor a, koje su za tako kratko vreme opredmećene  a i prepoznate na širem regionalnom prostoru Zapadnog Balkana  i Evropske unije a to , udruživanje lokalnih samouprava  u rečne slivove, svakako jeste konstantovano je , sa zadovoljstvom , na današnjem sastanku u Raškom upravnom okrugu. U tom kontekstu i sam medijski projekat koji je ,u osnovi pratio  razvoj i implementaciju ove ideje je ,r ečeno je na današnjem skupu , doprineo kvalitetnijoj komunikaciji sa zainteresovnim javnostima pa samim tim i efikasnijem ustanovljavanju  jedinstvenih metodologija i procedura postupanja lokalnih samouprava u vanrednim situacijama što se najbolje može videti kroz prizmu činjenica da su predlozi i ideje opština i gradova okupljenih u slivu Zapadne Morave, preko Stalne konferencije opština i gradova , snažno uticale i na normativnu delatnost u vezi vanrednih situacija kako na nacionalnom , tako i na širem , regionalnom , prostoru.

Извештај је један од садржаја медијског пројекта „Снагом заједништва и знања против природних непогода“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржало Министарство културе и информисања .Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења Министарства културе и информисања.

 

Štete od elementarnih nepogoda u poljoprivredi traže brzu reakciju zajednice

Još jedna uspešno sprovedena obuka na Rudnu

Objavljeno: 02.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sve ono što nas je zadesilo u katastrofalnim poplavama 2014 i 2016 godine ostavilo je, itekako, velikog traga na naš ukupan život. Pre svega u usporenom oporavku i razvoju naše  ekonomije u kojoj je udeo poljoprivrede značajan. Prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili  su ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada. Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u  ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena  kao glavnog uzročnika  elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano  kroz prizmu iznetih podataka  na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u  Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva. U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti  na realizaciji Protokola  u slivu Zapadne Morave , uz  svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je  radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “.  Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i  gubitaka i  potreba u poljoprivredi  nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice  Protokola  u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi. Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore  podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih…Jer ,kako rekoše, klima određenog  područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!

 Извештај је један од садржаја медијског пројекта „Снагом заједништва и знања против природних непогода“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржало Министарство културе и информисања .Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења Министарства културе и информисања.

 

 

 

Ivan Karić u poseti Kraljevu

Zakon o klimatskim promenama pred javnošću u 2018 godini

Objavljeno: 20.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

 

U Kraljevu je danas boravio Ivan Karić , državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. On je učestvovao na okruglom stolu , održanomu hotelu Turist, na temu „Zelena ekonomija- pokretač lokalnog održivog razvoja“. Ova rasprava je  jedna od aktivnosti projekta „Zelena ekonomija u funkciji lokalnog razvoja“ koga , uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine relizuje UG „Novi put“ iz Kraljeva.Oko tridesetak učesnika ,predstavnika lokalne samouprave,javnih preduzeća,privrednih organizacija,obrazovnih ustanova i organizacija civilnog društva iz Kraljeva je imalo prilike da ,iz prve ruke čuje koje su aktivnosti koje Ministarstvo životne sredine sprovodi ili planira da sprovede u narednom periodu u cilju podrške i afirmacije zelene ekonomije kao pokretača održivog lokalnog ekonomskog razvoja.Obraćajući se prisutnima Ivan Karić je,između ostalog rekao: „ U okviru ministarstva sada će biti poseban sektor koji će brinuti o zaštiti prirode i o klimatskim promenama. Dve posebne grupe biće zadužene za mitigacije (ublažavanje) i adaptacije (prilagođavanje) na klimatske promene. Vrlo brzo tokom 2018. nas očekuje Zakon o klimatskim promenama. Srbija je bila prva zemlja u regionu i među prvih deset zemalja sveta koje su dostavile svoj Nameravani nacionalni klimatski doprinos, i započela sa uspostavljanjem sistema za procenu sadašnjih i pripremu narednih nacionalnih ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, utvrđivanjem dugoročnih ciljeva, i praćenjem i izveštavanjem o njihovom sprovođenju. Planirana strategija borbe protiv klimatskih promena Republike Srbije koja će biti usvojena 2019. godine omogućiće sprovođenje Nacionalnog plana ublažavanja posledica klimatskih promena, i definisati mere i sredstva za njegovu realizaciju. Zakon o klimatskim promenama omogućiće praćenje i izveštavanje o sprovođenju strategije koje je u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.“

Svoj boravak u Kraljevu državni sekretar Ivan Karić završio je razgovorom sa predstavnicima lokalnih medija i posetom preduzeću „Radijator inžinjering“ iz Kraljeva koje je , po broju zaposlenih najveće privatno preduzeće u Kraljevu , bavi  se proizvodnjom svih vrsta kotlova i sa uspehom izvozi više od 70 odsto svoje proizvodnje širom Evrope i sveta. On je u labaratoriji ovog preduzeća, koje ima sopstvenu službu razvoja u kojoj radi preko 20 inženjera  svih profila, upoznat sa planovima razvoja i projektom  postrojenja za proizvodnju električne energije preradom klaničnog otpada i stajnjaka sa farmi životinja.

Priznanje Kraljevu na međunarodnom skupu u Opatiji

Objavljeno: 17.10.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas je , u Opatiji,  u organizaciji UNDP, počeo dvodnevni , međunarodni skup skup civilne zaštite pod nazivom „South East Europe Urban Resilience Building Action Network“ (SEE Urban). Radi se o projektu  izgradnje urbane otpornosti na području jugoistočne Evrope (Hrvatske, BiH, Srbije, Makedonije, Kosova, Crne Gore i Albanije)  koji u   svoje aktivnosti  uključuje niz organizacija i udruženja iz ovog dela Evrope. Cilj SEE URBAN projekta je primena i prilagođavanje primera dobre prakse udruživanja jedinica lokalne samouprave radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u zemljama Jugoistočne Evrope, kako bi se umanjile posledice ovih događaja i zaštitili ljudi, životna sredina i imovina.Zato i ne čudi što su iskustva i primeri dobre prakse grada Kraljeva naišli i u Opatiji  na dobar prijem i zaslužena priznanja. Jer, podsetimo se Kraljevo je 10 februara ove godine bilo domaćin potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave na smanjivanju  posledica dejstva elementarnih nepogoda a u fokusu aktivnosti Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva  našle su se brojne preventivne aktivnosti koje značajno doprinose jačanju otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene. Ovaj segment gradske uprave je bio i ključni akter stvaranja preduslova za potpisivanje pomenutog protokola.  Zdravko Maksimović, Načelnik Odeljenja za poslove   civilne zaštite gradske uprave Kraljeva je, kao član delegacije Srbije, imao zapaženo izlaganje u Opatiji a zbog aktivnosti Kraljeva Srbija je,za inkluzivnost u procesima smanjivanja i upravljanja rizicima , nagrađena slikom.U delegaciji Srbije bili su i Ivan Bošnjak , državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Sandra Nedeljković,zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja ,Darko Drndić  predstavnik  Stalne konferencije gradova i opština i predstavnici 6 opština i gradova nedavno nagrađenih, u Kruševcu,  prilikom obeležavanja  13.oktobra- Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Skup u Opatiji se nastavlja sutra kada će u bivšem vojnom kompleksu Šapljane kod Rijeke biti izvedena pokazna vežba civilne zaštite.

Poljoprivreda je prva na udaru klimatskih promena !

Kraljevo domaćin panela o uticajima klimatskih promena na poljoprivredu

Objavljeno: 11.10.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas je, u Kraljevu, u okviru nedelje obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa , u Poljoprivredno-hemijskoj školi „dr.Đorđe Radić“, održana panel- diskusija na temu „Klimatske promene i uticaji na poljoprivredu. Organizatori panela, Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , FAO (Orgnizacija za hranu i poljoprivrednu Ujedinjenih nacija) za Srbiju i Poljoprivredno-hemijska škola „dr. Đorđe Radić “, su , pored učenika završnih razreda škole domaćina , pozvali i predstavnike Poljoprivredno savetodavne stručne službe „Ibar“, Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva i jedan broj poljoprivrednih proizvođača. Na panelu se , od više učesnika  u raspravi čulo niz relevantnih i zabrinjavajućih podataka o  brojnim , negativnim  promenama , u sektoru poljoprivrede , u ovom delu Srbije , koje su direktno uzrokovane klimatskim promenama. Proces degradacije poljoprivrednog zemljišta pod uticajem klimatskih promena se ispoljava u nekoliko pojavnih oblika a njihov zajednički imenitelj jeste smanjivanje površina obradivog zemljišta, što uz izražene trendove depopulacije sela u Srbiji za rezultat ima na jednoj strani sve veće troškove poljoprivredne proizvodnje a na drugoj sve neizvesnije konačne ishode u vidu obima i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Dodamo li tome , kako je danas na panelu rečeno, i nedostatak adekvatnih organizacija poljoprivrednika eto razloga više za zaključak da je poljoprivreda najugroženija privredna aktivnost u Srbiji dejstvom klimatskih promena. Otklanjanje uzroka  a to je bez sumnje borba protiv klimatskih promena na svim nivoima, a pre svega na lokalnom, iziskuje dobru  organizovanost  svih društvenih činilaca, multidisciplinarni  i multisektorski set  mera i aktivnosti. Katastrofalne poplave iz 2014 godine u kojima su  bili ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji ,  o  čijim razmerama  najbolje govore podatci da je  ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP, su otkrili i osnovni problem našeg društva a to je nepostojanje adekvatnog sistema bilo za prevenciju bilo za sanaciju posledica elementarnih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama.Nizom sistemskih mera organizacionog , normativnog i finansijskog karaktera uz pomoć više međunarodnih organizacija poput EU , FAO, UNDP, Svetske banke inicrane su mnoge promene kojim započinje izgradnja efikasnog i funkcionalnog sistema za borbu protiv klimatskih promena. Akcenat je prebačen na  aktivnosti preventivnog karaktera  među koje ,svakako, spadaju i razni oblici edukacije svih segmenata društva a posebno mladih u cilju jačanja njihovih sposbnosti percepcije uzročnika klimatskih promena na lokalnom nivou i njihovog uključivanja u preventivne aktivnosti raznog formata koje treba da smanje uzročnike klimatskih promena. No, reč je o dugoročnom, vrlo zahtevnom i kompleksnom poslu koji zahteva više zajedništva kako reče jedan od učesnika citirajući afričku poslovicu : Ako hoćeš brzo-Idi sam ali ako hoćeš daleko-Idi zajedno sa drugima.Jer, snaga za borbu protiv klimatskih promena se mora tražiti isključivo u znanju, organizovanosti i zajedništvu jedan je od zaključaka danas održanog panela u Kraljevu.

Izveštaj je jedan od  sadržaja medijskog  projekta „Snagom zajedništva i znanja protiv prirodnih nepogoda“ koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga  je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja .

Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

                                                                                        

 

Najmlađi kraljevčani u maloj školi civilne zaštite

Još jedna uspešna akcija Odeljenja za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva

Objavljeno: 30.09.2017. | autor: KV Novosti -on line

Oko 500 učenika nižih razreda, iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo je ,predhodnih dana, uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva.U školama su organizovane edukativne radionice  pod nazivom „Zaštita životne sredine i prevencija posledica prirodnih nesreća“. Ovu aktivnost Odeljena , kao i niz drugih ranije sprovedenih u cilju edukacije najmlađih za preventivno postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim posledicama klimatskih promena, podržao je „Karitas“ Srbije. Zahvaljujući ovoj organizaciji škole su dobile postere koji najmlađim daju praktična uputstva o njihovom postupanju u slučaju nastanka poplave, požara i zemljotresa.Školama su uručene i  edukativne društvene igre  „Ne rizikuj čoveče“. Izradu ovih materijala  podržali su i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sprovođenje ovog projekta samo je još jedna potvrda da se  Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , s pravom,  ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja  lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa  svog delovanja primarno na poslove preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena.