Dejan Koturanović,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške otvara izložbu „Upoznaj naš grad:Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“
Večeras je u Galeriji Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške ,otvorena treća izložba iz ciklusa „Upoznaj naš grad:Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ koja je deo bogatog programa kojim ovaj grad , u ponedeljak 17.septembra , obeležava svoj Dan opštine u znak sećanja na dan kada je 1845. godine Knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.
Vladar koji se borio za suverenitit Srbije, prepoznao je , pre ravno 173 godine , važnost formiranja varoši na specifičnom geo-strateškom položaju i neophodnost uspostavljanja institucija Kneževine Srbije na graničnoj liniji sa tadašnjom Otomanskom imperijom.
Ideja o organizovanju niza izložbi, objedinjenih projektom pod zajedničkim naslovom Upoznaj naš grad javila se, 2015. godine, nakon obeležavanja 170 godina od osnivanja varošice Raške, povodom novoustanovljenog praznika Opštine – 17. septembra. Idejni tvorac koncepta i autor projekta je istoričarka umetnosti , kustos Sonja Milićević.
Od 2016. godine, pod pokroviteljstvom Opštine Raška, Centar za kulturu „Gradac“ godišnje realizuje po jednu izložbu, sa željom da trajno sačuva od zaborava sve što je vezano za prošlost (ali i sadašnjost) Raške: od izgleda ulica, preko arhitekture, kulturnih i umetničkih spomenika, znamenitosti i umetničkih zbirki, zanata i običaja, do ličnosti koje su obeležile njenu istoriju kroz razne oblasti ljudskog delovanja. Do sada su realizovane dve izložbe Ulice (2016) i Arhitektura Raške (2017) koje su se bavile osnivanjem grada, njegovom urbanizacijom i arhitekturom.
Treća u nizu izložba, koja ima za cilj da prezentuje nepokretna kulturna dobra sa teritorije opštine Raška, nosi naziv Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka. Izložba je pokušaj da se pruži uvid u najstariju prošlost Raške, koja se sagledava preko rezultata arheoloških istraživanja: periodi praistorije, od neolita preko metalnih doba, do antičke prošlosti, kada je rimska država na ovim prostorima organizovala svoju upravu nad ibarskim argentarijama, na koju će se nadovezati period rane vizantijske vlasti. U srednjem veku, kada je formirana srpska država, čije srednjovekovno ime Raška nosi i čuva u izvornoj formi, ova oblast se tokom XIII veka našla u središtu njene teritorije, između arhiepiskopije u Žiči i prestonog grada Rasa, uzdižući svoju ekonomsku moć srebrom Kopaonika. Otuda poseban deo izložbe čini umetnost srednjeg veka, koja započinje sa spomenicima ranog hrišćanstva, kao izvanrednim slojem kulturnog nasleđa, a kulminaciju ima u spomenicima XIII i XIV veka, da bi tokom turskog perioda, stvaralaštvo bilo svedeno u lokalne okvire, ali ipak živo, na
Koncipirana kao pregled arheoloških lokaliteta i sakralnih spomenika, uz simultano korišćenje fotografija starijeg i novijeg datuma, originalnih i kopija predmeta, maketa, dokumenata, drugih prikladnih eksponata i informativnih panela, izložba treba da ukaže na bogatu kulturnu baštinu Raške i njene okoline, od praistorije i antike, preko srednjeg veka i perioda Osmanske vladavine, zaključno sa krajem 18. veka, i da na jednom mestu, prvi put, široj javnosti predstavi istraženu i čuvanu bogatu arheološku građu, kao i spomenike kulture sa teritorije opštine Raška.
Izložbu je , u prisustvu brojnih gostiju i autorskog tima, otvorio Dejan Koturanović,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške .
Autorke izložbe i tekstova za potrebe izložbe i kataloga su arheološkinja/muzejski savetnik Tatjana Mihailović i istoričarke umetnosti doc. dr Branka Gugolj i kustos Sonja Milićević.
Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II део “ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка
Od juče je ,kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture domaćin izložbe „ Stećci Bosne, Hercegovine, Srbije i Crne Gore“, autorke Mirjane Vukasović, dokumentaristkinje Muzeja u Perastu. Stećci, kao nadgrobna obeležja karakteristični su za prostor centralnog Balkana, u periodu od 13. do početka 16. veka. Način ukrašavanja i očuvane dekoracije čine ih vrednim umetničkim delima, a natpisi predstavljaju izuzetnu istorijsku vrednost, jer su pouzdani za njihovo datovanje. Na njima je evidentirano mnoštvo ćiriličnih natpisa u kojima se navode srpska narodna imena. Vrednost srednjovekovnih nadgrobnih spomenika međunarodno je potvrđena na Samitu UNESKO-a u Istanbulu 2016. godine, kada je prihvaćena zajednička nominacija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije i srednjovekovna kamena nadgrobna obeležja – stećci upisani na Listu svetske kulturne i prirodne baštine. Izložba Stećci je nastala u trenutku zajedničke nominacije srednjovekovnih kamenih nadgrobnih obeležja – stećaka za Listu svetske baštine Uneskoa, pokrenute na inicijativu ministara kulture Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Već vekovima nekropole pod stećcima privlače poglede svojom strogom monumentalnošću naglašenom belinom kamena. Stećci su najčešće oblika velike horizontalne ploče, sanduka, slemenjaka ili oblika krsta. Posebnu dokumentarnu vrednost imaju stećci ukrašeni likovnim predstavama, izuzetne simboličke vrednosti ili sa očuvanim natpisima, koji govore o poreklu i statusu pokojnika. Od ukrasa najčešće se sreću plitki reljefi i ugravirani crteži sa predstavama pokojnika, životinja, scenama iz svakodnevnog života, arhitektonskim elementima kao što su arkade ili pročelja kuća, simbolima rozete, mača, polumeseca ili girlande. Smatra se da su stećci bez ukrasa, sada praznih i glatkih površina ispranih stoletnim kišama, nekada nosili živo slikane scene i natpise: nadgrobnici su, dakle ličili na džinovske monolite prekrivene tkaninama živih boja….. Bila su to šarena sela u malom.Izložba će biti otvorena za posetioce do kraja februara.
