Sinoć  je u Narodnom  muzeju  Kraljevo predstavljana knjiga  Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera ,  koji su  večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca,  kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela  Gordana Timotijević a recenziju je potpisao  istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom  šezdeset strana koju je napisao  poznati austrijski istoričar osvetlivši  vreme i konteks  u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata,  još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i  ondašnje Federativne Narodne Republike  Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga  govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla  (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata,  biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik  drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom  je Luis i preživeo rat.  Knjiga koja  je napisana  sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina,  sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora  dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama  kao i porukama  da se ljudi i narodi međusobno  bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.