četvrtak, 21. septembar 2017.

Posts Tagged ‘budžet’

Prepoznaje li se javni interes u budžetu grada Kraljeva?

Ko i kako artikuliše i definiše javni interes građana grada Kraljeva ? - Nedostatak vizije, kompetencije i dobre volje obeshrabruje

Objavljeno: 30.12.2016. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave  u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih  problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se ,  prema važećim normama  iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ ,  grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja  za te procese. Naprotiv, normativa  društvenog  i političkog sistema jasno ukazuje  da  svi  pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za  neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja  javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski   a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg  pravnog ali i političkog akta  ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja  opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo  traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima  vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo  a da ne primetimo neke  pozicije na prihodnoj strani budžeta  ,na onoj strani koja treba da obezbedi  sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu  po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci  2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu  ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja  pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće),  ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja  opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara  i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno  čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos  sredstava predviđen  je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i  nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako   uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar?  Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela  političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada  za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.

 

Jedan budžet a dve „istine“ ?

Skupština grada Kraljeva-Još jedna propuštena šansa za neophodnu promenu navika

Objavljeno: 30.11.2016. | autor: KV Novosti -on line

img_20161129_135115Juče održanu ,osmu sednicu Skupštine grada Kraljeva obeležila je duga rasprava vođena na relaciji opzicija –vladajuća koalicija povodom razmatranja Izveštaja o realizaciji tekućeg budžeta grada za prvih devet meseci ove godine. Činjenicu da je,za prvih devet meseci zabeležen suficit u gradskoj kasi od 263.231.931 dinara predstavnici vladajuće koalicije tumačili su kao znak odgovornog i domaćinskog poslovanja dok je taj isti podatak opoziciji predstavljao „krunski dokaz“ nesposobnosti aktuelne vlasti da efikasno upravlja javnim finasijama i iste koristi kao alat za ubrzani ekonomski razvoj grada. Istovetne razlike ispoljile su se i povodom usvajanja najnovijeg ,drugog po redu, rebalansa ovogodišnjeg budžeta.Vlast je akcenat stavljala na zakonsku obavezu lokalnih samouprava da , do 1.decembra, usklade svoje budžete i razjasne pozicije direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Recimo razumevanja radi da u direktne korisnike budžetskih sredstava jedne lokalne samouprave spadaju organi i službe lokalne samouprave a u indirektne pak javna preduzeća ,javne ustanove, fondovi i direkcije  osnovani od strane lokalne samouprave i mesne zajednice. Predstavnici opozicije su se ,svojski trudili, da ukazujući na značajna povećanja rebalansom planiranih sredstava na pojedinim pozicijama (reprezentacija, specijalizovane usluge, troškovi putovanja..) osnaže svoju tezu o nesposobnosti aktuelne vladajuće koalicije da upravlja javnim finasijama. Pri tome su se , kao dodatnom argumetacijom služili poređenjem iznosa pojedinih, uvećanih, pozicija i ,kako su rekli, izdvajanjima za rad narodne kuhinje. Predstavnici opozicionog „Lokalnog fronta“ su , u više navrata tokom rasprave po ovim tačkama podsećali odbornike na , od prošle godine, važeću zakonsku   obavezu programskog budžetiranja opština i gradova što se , po njihovom mišljenju ne vidi ni u Izveštaju o realizaciji budžeta grada Kraljeva  za prvih devet meseci ove godine ni u drugom rebalansu budžeta grada Kraljeva za 2016 godinu. Pri tom su isticali obaveze donosioca programskih budžeta da organizuju čitav proces u nekoliko, zakonom definisanih, aktivnosti pri čemu je bitno organizovanje uključivanja šireg kruga građana u procese planiranja  kao i vršenje monitoringa nad svakom „etapom“ u planiranju i usvajanju programskog budžeta. Ne možemo a da ne primetimo, u diskusijama većine odbornika ,  vidno izostajanje pominjanja  značaja strateškog planiranja i strateških  dokumenata,  kao alata koji omogućava jasno definisanje prioriteta i utvrđivanje najboljeg načina korišćenja resursa javnih prihoda kojima raspolaže grad u funkciji efikasnog, održivog razvoja. Da je toga bilo možda bi se „načeli“ i neki ,na brzinu i bez dovoljno argumenata definisani strateški prioriteti , poput ,recimo, otkupa zemljišta za izgradnju avio-kargo centra ili izgradnje zatvorenog bazena a koji su apostrofirani kao reperi ,krajem prošle godine, pred usvajanje tekućeg budžeta za ,znalo se , ipak „izbornu godinu“. Možda tu treba tražiti uzroke nedopustivo visokog suficita  u budžetu grada Kraljeva za prvih devet meseci  iako je to pravdano, od strane predstavnika vladajuće koalicije, glomaznim i sporim procedurama javnih nabavki. Sada je već kasno za jednu ,po nama neophodnu, aktivnost organizovane edukacije odbornika gradskog parlamenta  o principima ,metodima i značaju programskog budžetiranja pa će i  novi  budžet za 2017 godinu ,verovatno, biti „replika“ već viđene prakse njegovog kreiranja u uskom krugu čelnika vladajuće koalicije koji će , „spisak želja i političkih obećanja “ u , opet ,  izbornoj godini (predsednički izbori) pokušati da „uguraju“ u smanjeni budžetski okvir (manje prihoda) jer se , u Kraljevu, još uvek nedovoljno radi na jačanju budžetskih prihoda njihovom diverzifikacijom i većim obuhvatom.