Kraljevo će , za nekoliko dana dobiti budžet za 2018 godinu. Ovaj političko-ekonomski dokument predstavlja svojevrsno ogledalo aktuelnog stanja i kompetencije menadžmenta svake lokalane samouprave pa i grada Kraljeva . Gradsko veće je već usvojilo Nacrt budžeta i on će se pred članovima gradskog parlamenta naći u forimi Predloga koji , nažalost, pokazuje kontinuitet višegodišnje prakse planiranja i usvajanja budžeta bez ikakve šire društvene , javne rasprave ukoliko se u to ne svrstaju sastanci koji će se ,narednih dana , dešavati u strankama vladajuće kolaicije koji za cilj imaju informisanje , pre svega , odbornika o ovom dokumentu a ređe i stranačkih organa posebno onih većih. Opozicija će , pak , predstojeće dane iskoristiti da se pripremi za ulaganje amandmana na predloženi budžet sa malim izgledima , sudeći prema dosadašnjoj praksi iz rada Skupštine grada, da im se bilo šta usvoji bez obzira na obim i kvalitet argumenata. Bez društvenih i političkih procesa oličenih u vidu uključivanja šire javnosti kroz dijalog koji služi za artikulaciju potreba i realnog sagledavanja resursa i mogućnosti jedne zajednice dobićemo dokument koji će ,još jednom, pokazati što izostajanje kompetencije menadžmenta grada što izostanak vizije u kom pravcu treba da ide Kraljevo. Da li je ovo pitanje inercije u radu i nastavka kretanja utabanim stazama ili pak želje da se kreira ambijent vremenske iznudice u kojoj se budžet mora usvojiti sa ciljem da se prikriju navedeni problemi videćemo u danima koji su pred nama. A do tada pokušajmo da , bar delimičnom analizom , predloženog budžeta ukažemo na njegove više nego očigledne manjkavosti koje su plod netransparentnog utvrđivanja opštih interesa na nivou grada Kraljeva. Pođimo , od planiranih rashoda , koji bi razloženi na budžetske pozicije trebali da budu finansijski izraz definisanih prioriteta za realizaciju javnog , opšteg interesa. Tako posmatrana rashodna strana budžeta je indikator politika razvoja i života uopšte koje zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija . Tu se najupečatljivije vidi koliko tako definisane javne politike predstavljaju opšti , javni interes . Zapitajmo se , u ovom kontekstu , kako da , recimo , tumačimo planirana velika izdvajanja u 2018 godini za segment programa komunalinih delatnosti nazvan upravljanje/održavanje javnim osvetljenjem grada u iznosu od 247.036.175 dinara ako je za iste namene u 2017 godini bilo planirano 232.000.000 da bi , a za prvih devet meseci , bilo utrošeno tek 92.043.741,93 dinara . Zapitanost je tim veća ako se ova izdvajanja uporede sa planiranim izdvajanjima za ,recimo lokalni ekonomski razvoj (unapređenje privrednog i investicionog ambijenta,mere aktivne politike zapošljavanja i podrška ekonomskom razvoju i promocji preduzetništva) u iznosu od 24.002.000 dinara. Čak deste puta manje nego za javno osvetljenje! Dodamo li ovome i podatke da je za razvoj turizma planirano tek 21.981.450 dinara a za poljoprivredu i ruralni razvoj 70.500.000 ispada da je za sve delatnosti u kojima je moguće najbrže kreirati nova radna mesta na teritoriji grada Kraljeva planirano tek polovina novca namenjenog za zamenu starih sijalica gradskog osvetljenja novim ,štedljivim , led sijalicama. Ovde treba znati da su te stare sijalice, a bilo ih je u sistemu javnog osvetljenja ,raznih vrsta, negde oko 16000 ,trošile na godišnjem nivou nešto više od 120.000.000 dinara. Bilo bi jako interesantno čuti obrazloženje kreatora budžeta za ovakav redosled poteza i ovakvo planiranje prioriteta a posebno bi bilo interesantno da kažu kad i gde su građani iskazali svoje mišljene o tim prioritetima , jer oni ipak pune taj budžet. A i ta prihodna strana pokazuje , potvrđuje inerciju u koncipiranju budžeta što se najbolje da videti na poziciji naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta ,pa je tako za 2018 planiran prihod po ovom osnovu u iznosu od 271.282.690 dinara iako je , od planiranih 284.328.550 dinara za 2017 godinu, za prvih devet meseci naplaćeno tek 16.018.629,48 dinara ili preskromnih 5,63 odsto. Da li je samo nesporna većina u gradskom parlamentu razlog zašto se može desiti dase usvoji ovakav dokumet ,kao i oni njemu slični godinam pre, ili tome , na svoj način , doprinos daje i apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem ? Razmere te apatičnosti i nezainteresovanosti građana su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to i zlouupotrebljava u cilju prikrivanja nedostaka vizije i nekompetentnosti dela političkih lidera vladajuće koalicije. Bez želje da umanjimo doprinos lokalnih medija ovakvom stanju ipak ne možemo a da ne podsetimo na nastavka prakse njihovog ekonomskog iscprljivanja što se najbolje vidi kroz podatak da je za takozvani javni interes u oblasti javnog informisanja ponovo izdvojeno famoznih 15.000.000 dinara ili 0,45 odsto budžeta što je , malte ne , ravno iznosu uvećanog troška za energente u prvih dvet meseci 2017 godine, i to samo kod onih korisnika koji te obaveze plaćaju preko Odeljenja društvenih delatnosti .Ovakva praksa u Kraljevu , kada je planiranje i usvajanje budžeta u pitanju , prolazi godinama unazaad samo se „opšti interesi i prioriteti“ menjaju… Sada je to javno osvetljenje a bio je to otkup zemljišta za kargo centra kraj aerodroma „Morava“ ili zatvoreni gradski bazen, ili stočna pijaca u Adranima, ili…. A prolazi jer budžet nikada nije „presušio“ a i kako bi kada se ,takođe, godinama unazad , ponavlja praksa zabeležena i u prvih devet meseci ove ,2017 godine, da se glavne budžetske programske pozicije poput recimo urbanizma i prostornog planiranja realizuju sa 3,7 odsto ili od planiranih 407.140.200 dinara utroši samo 69.140.989,30 dinara ili 3,7 odsto planiranog. Slično je i sa programom komunalnih delatnosti gde je od planiranih 414.750.000 dinara utrošeno tek 223.342.419,78 dinara od čega je , rekosmo to već , za javno osvetljenje utrošeno 92.043.741,93. Ostaje nam da se nadamo da će obnovljeno javno osvetljenje grada Kraljeva doprineti i da ,ubuduće, bolje vidimo manjkavosti ispoljavane u procesu kreiranja i usvajanja budžeta grada Kraljeva.
Antfile
Zaduženje za osvetljenje
U tekstu obrazloženja predloga Odluke o imeni Odluke javnom zaduživanju grada Kraljeva za finansiranje kapitalnih investicija,koja će se naći pred odbornicima Skupštine grada kaže se , uz pominjanje mišljenja Uprave za javni dug iz maja 2015 godine da se grad može zadužiti do iznosa od 250.000.000 dinara, i sledeće:„Što se tiče kredita u visini od 120.000.000,00 dinara koji je uzet za obezbeđivanje zemljišta za industrijsku zonu kod aerodroma u Lađevcima, zbog nemogućnosti da se uradi planski osnov za industrijsku zonu u blizini aerodroma Lađevci , jer se plan prostire na dve opštine Kraljevo i Čačak, nije bilo moguće pristupiti obezbeđivanju zemljišta i povući sredstva iz kredita. Smatramo da je opravdano pomenuta sredstva prenameniti za zamenu LED SVETILjKI za čiju realizaciju je grad Kraljevo u 2017-tojgodini utrošio sopstvena sredstva u visini od 120.000.000,00 dinara, i planira da u narednoj godini 2018-toj utroši još 120.000.000,00 dinara do kraja aprila 2018-te, tako da bi kreditom u visini od 100.000.00,00 dinara isplatio planirana sredstva.“ Nije nam baš sve jasno oko iznosa datih u ovom obrazloženju jer ,čini nam se, ne slažu se u potpunosti sa iznosima za ove namene iz budžeta za 2017 ali i za 2018 godinu. No, možda se nismo baš najbolje snašli u tumačenju dokumenata pa nam ostaje da tumačenje čujemo u raspravi na skupštini kada ovi dokumenti budu usvajani.
Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se , prema važećim normama iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ , grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja za te procese. Naprotiv, normativa društvenog i političkog sistema jasno ukazuje da svi pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg pravnog ali i političkog akta ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo a da ne primetimo neke pozicije na prihodnoj strani budžeta ,na onoj strani koja treba da obezbedi sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci 2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće), ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos sredstava predviđen je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar? Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.
Juče održanu ,osmu sednicu Skupštine grada Kraljeva obeležila je duga rasprava vođena na relaciji opzicija –vladajuća koalicija povodom razmatranja Izveštaja o realizaciji tekućeg budžeta grada za prvih devet meseci ove godine. Činjenicu da je,za prvih devet meseci zabeležen suficit u gradskoj kasi od 263.231.931 dinara predstavnici vladajuće koalicije tumačili su kao znak odgovornog i domaćinskog poslovanja dok je taj isti podatak opoziciji predstavljao „krunski dokaz“ nesposobnosti aktuelne vlasti da efikasno upravlja javnim finasijama i iste koristi kao alat za ubrzani ekonomski razvoj grada. Istovetne razlike ispoljile su se i povodom usvajanja najnovijeg ,drugog po redu, rebalansa ovogodišnjeg budžeta.Vlast je akcenat stavljala na zakonsku obavezu lokalnih samouprava da , do 1.decembra, usklade svoje budžete i razjasne pozicije direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Recimo razumevanja radi da u direktne korisnike budžetskih sredstava jedne lokalne samouprave spadaju organi i službe lokalne samouprave a u indirektne pak javna preduzeća ,javne ustanove, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne samouprave i mesne zajednice. Predstavnici opozicije su se ,svojski trudili, da ukazujući na značajna povećanja rebalansom planiranih sredstava na pojedinim pozicijama (reprezentacija, specijalizovane usluge, troškovi putovanja..) osnaže svoju tezu o nesposobnosti aktuelne vladajuće koalicije da upravlja javnim finasijama. Pri tome su se , kao dodatnom argumetacijom služili poređenjem iznosa pojedinih, uvećanih, pozicija i ,kako su rekli, izdvajanjima za rad narodne kuhinje. Predstavnici opozicionog „Lokalnog fronta“ su , u više navrata tokom rasprave po ovim tačkama podsećali odbornike na , od prošle godine, važeću zakonsku obavezu programskog budžetiranja opština i gradova što se , po njihovom mišljenju ne vidi ni u Izveštaju o realizaciji budžeta grada Kraljeva za prvih devet meseci ove godine ni u drugom rebalansu budžeta grada Kraljeva za 2016 godinu. Pri tom su isticali obaveze donosioca programskih budžeta da organizuju čitav proces u nekoliko, zakonom definisanih, aktivnosti pri čemu je bitno organizovanje uključivanja šireg kruga građana u procese planiranja kao i vršenje monitoringa nad svakom „etapom“ u planiranju i usvajanju programskog budžeta. Ne možemo a da ne primetimo, u diskusijama većine odbornika , vidno izostajanje pominjanja značaja strateškog planiranja i strateških dokumenata, kao alata koji omogućava jasno definisanje prioriteta i utvrđivanje najboljeg načina korišćenja resursa javnih prihoda kojima raspolaže grad u funkciji efikasnog, održivog razvoja. Da je toga bilo možda bi se „načeli“ i neki ,na brzinu i bez dovoljno argumenata definisani strateški prioriteti , poput ,recimo, otkupa zemljišta za izgradnju avio-kargo centra ili izgradnje zatvorenog bazena a koji su apostrofirani kao reperi ,krajem prošle godine, pred usvajanje tekućeg budžeta za ,znalo se , ipak „izbornu godinu“. Možda tu treba tražiti uzroke nedopustivo visokog suficita u budžetu grada Kraljeva za prvih devet meseci iako je to pravdano, od strane predstavnika vladajuće koalicije, glomaznim i sporim procedurama javnih nabavki. Sada je već kasno za jednu ,po nama neophodnu, aktivnost organizovane edukacije odbornika gradskog parlamenta o principima ,metodima i značaju programskog budžetiranja pa će i novi budžet za 2017 godinu ,verovatno, biti „replika“ već viđene prakse njegovog kreiranja u uskom krugu čelnika vladajuće koalicije koji će , „spisak želja i političkih obećanja “ u , opet , izbornoj godini (predsednički izbori) pokušati da „uguraju“ u smanjeni budžetski okvir (manje prihoda) jer se , u Kraljevu, još uvek nedovoljno radi na jačanju budžetskih prihoda njihovom diverzifikacijom i većim obuhvatom.