ponedeljak, 19. novembar 2018.

Sećanje na oktobar 1941 godine u Kraljevu

Objavljeno: 14.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Svečanom sednicom Skupštine grada , parastosom i  scenskim oratorijumom pod nazivom „Poručili su nam“ u izvođenju glumaca Kraljevačkog pozorišta ,održanim na Spomen parku pod Grdičkom kosom, Kraljevo je danas obeležilo sećanje na žrtve krvavog oktobra 1941 godine  kada su pripadnici 749. i 737. puka 717. divizije Vermahta, od kojih su 2/3 činili Austrijanci , u petodnevnom bestijalnom orgijanju streljali 2194 osobe. Za još 61 nastradalu osobu tokom oktobra 1941g u Kraljevu  nije moguće utvrditi tačno mesto stradanja.

Teror sproveden u Kraljevu , oktobra 1941 godine bio je deo unapred planiranih aktivnosti Nemačke vojske  o čemu , istoričar-muzejski savetnik  Narodnog muzeja u Kraljevu Siлvija Krejaković, piše „Van ratujućih formacija, a unutar okupacionih nedaća, civilno stanovništvo stradalo je u ratnim operacijama i mnogo pogubnije, od različitih represalija, koje su neposredno ili posredno proistekle iz ostvarivanja teze rasističke ideologije o „višim“ i „nižim“ narodima. U celoj Srbiji, od septembra 1941.godine, mere represije nad civilnim stanovništvom, pretvarajuse u masovne odmazde. Generalno naređenje za izvršenje zločina, inicirano je naredbom Adolfa Hitlera od 10. oktobra, zavedeno pod brojem 2848/4u Štabu opunomoćenog  generala u Srbiji, Franca Bemea. Ovlašćenja iz navedenog Štaba, su bila jasna, njihovoizvršenje konkretizovano, naredbom svim oficirima i vojnicima: Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv…Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo… Izvršenje naredbe najviše nemačke Komande na najsuroviji način sprovedeno je u Kraljevu i Kragujevcu.“

Silvija je ,inače, zaslužna za utvrđivanje ,imenom i prezimenom,  broja stradalih oktobra 1941.godine u Kraljevu

Danas, gotovo neverovatno zvuči podatak da je broj tačno stradalih imenom i prezimenom utvrđen tek krajem XX i početkom XXI veka ,bezmalo sedam decenija posle tragičnih događaja, jer se u decenijama posle rata umesto insistiranja na utvrđivanju imena i prezimena stradalih prilikom obeležavanja tih datuma i u Kraljevu i u Kragujevcu  insistiralo na svojevrsnoj mitologizaciji tih događaja u funkciji snaženja narativa, tih godina vladajuće ideologije, ali delom i prikrivanja nemara prema istorijskoj građi i dokumentima od strane onih čiji je posao da je čuvaju,obrađuju,tumače i javnosti interpretiraju.

„Nema slučajnih građevina, ni spomenika izdvojenih iz ljudskog društva i njegovog razvitka, kao što nema ni slučajnih rušitelja tih istih građevina i spomenika čije je najrazornije oružje: zaborav i nepoštovanje često vlastitih predaka“, piše   Ivo Andrić u Znakovima pored puta.

Kraljevo i kraljevčani bi i ovo trebali da imaju ,i danas, u vidu. Jer ,lepo je to što se,u ovim danima, stradalih sećamo, ali nema objašnjenja, ni opravdanja, da Spomen park ni danas nije  građevinski završen,niti je pak opremljen adekvatnim sadržajima namenjenim njegovim povremenim posetiocima.

Broj pregleda: 169

Tagovi: , ,

Komentari su zatvoreni.