Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić

U organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji danas je , u Kraljevu , organizovana prva u nizu debata pod nazivom „Pitaj me bilo šta o Evropskoj Uniji“ u okviru projekta „Evropa za mene“ koga podržava Delegacija Evropske Unije u Srbiji. Cilj je da se ,u javnosti , pokrenu teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije. Gošća prve debate bila je Tanja Miščević ,šefica Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Srbije a među učesnicima debate bio je i dr. Predrag Terzić , gradonačelnik Kraljeva. Pored njega , najveći broj učesnika današnje tribine u Kraljevu bilo je iz gradske uprave i javnih preduzeća a u svom pozdravnom obraćanju skupu gradonačelnik Kraljeva je ukazao  , poželevši dobrodošlicu gostima iz Evropskog pokreta u Srbij i , na  po njegovom mišljenju , svojevrsni zid neznanja o pregovaračkom procesu i strah od nepoznatog kada je reč o percepciji velikog dela javne uprave i zaposlenih u javnim preduzećima na lokalnom nivou , ne samo u Kraljevu,već i u čitavoj Srbiji pa su ,stoga , skupovi poput današnjeg više nego korisni i neophodni. U uvodnim napomenama pred raspravu koja se razvila Tanja Miščević je , između ostalog , rekla da Srbija , a ni ostale zemlje Zapadnog Balkana, ne mogu očekivati jasniji angažman  unije u  proširenju , jer će fokus angažovanja članova i organa Evropske unije biti na procesu razdruživanja sa Velikom Britanijom. To vreme ,po njoj, ne treba trošiti na preispitivanje članstva u Evropskoj uniji kao jednog od  spoljno-političkih ciljeva Srbije  jer suština ovog procesa i nije članstvo, kao njegov krajnji ishod ,već  promene na svim nivoima koje su neophodne da bi Srbija postala zemlja održivog razvoja i  osnaženog kvaliteta života njenih građana. Za to je potrebno poverenje ,i uverenje, građana da je taj proces pridruživanja , a potom i samo članstvo , od interesa za unapređenje kvaliteta njihovih života. Nažalost to poverenje u Evropsku Uniju i u ispravnost  naše spoljno-političke orjentacije jeste , što je delom i normalno, promenjljiva kategorija ali zabrinjava što trend tog poverenja ,uz neznatne oscilacije, beleži pad u rasponu od 2003 godine kada se ,po prvi put, počelo sa merenjem  poverenja građana Srbije  u Evropsku Uniju do danas. Od 73 % merenih te 2003 godine, stigli smo do sadašnjih 48 %. Razloga tome je mnogo, a jedan od njih je i neinformisanost građana. Skup poput današnjeg jeste dobar način da se poradi na informisanju donosilaca odluka na srednjem-lokalnom nivou organizovanja države  i da se time unaprede performanse menadžmenta na lokalnom nivou, ali bez adekvatnog angažmana  medija teško da će , samo to, znatnije unaprediti poverenje građana. A o medijima ,njihovom trenutnom stanju i poziciji u društvenom dijalogu danas ,  u debati u Kraljevu, nažalost nije bilo ni reči.Zašto,valjda znaju učesnici debate pa i malobrojni predstavnici  lokalnih medija među nima.