Vanredna sednica Skupštine grada Kraljeva ,održana juče, sa samo jednom tačkom dnevnog reda: „Rešenje o imenovanju vršioca dužnosti direktora Narodnog muzeja  iz Kraljeva“, završena je sa očekivanim ishodom . Izborom diplomirane pravnice Marije Žarčanin Štanišić koju je , za to mesto, predložio lokalni Pokret saocijalista koji je , kako na sednici reče njegov lokalni lider „preuzeo odgovornost“ za rad muzeja .Ova , vanredna ,sednica gradskog parlamenta samo je nastavak ranije započetih ,višemesečnih, aktivnosti unutar vladajuće lokalne koalicije da na čelo ove ugledne ustanove dovede „svog čoveka“ i ispoštuje famozni koalicioni sporazum.

Podsećanja radi ova stvar se dobrano odužila iz nekoliko razloga od koji su ,svakako, najvažnije činjenice da je dosadašnji direktor Dragan Drašković , i po mišljenju većine unutar vladajuće koalicije, uspešno vodio ovu ustanovu godinama unazad a i da je on ,kao jedna od osnivača lokalnog Srpskog pokreta obnove, uživao neupitnu podršku ove stranke koja je ,takođe, deo vladajuće koalicije u Kraljevu. Skoriji komunikacijiski šumovi  unutar vladajuće koalicije na republičkom nivou i disonantni tonovi lidera SPO-a Vuka Draškovića oko nekih spoljnopolitičkih aktivnosti Vlade i njenog , tadašnjeg, premijera bili su ,izgleda, samo podstrek lokalnom Pokretu socijalista da podseti ,i zatraži, od svojih kolaicionih partnera u Kraljevu ispunjenje koalicionih dogovora i da im se omogući „da  preuzmu odgovornost za muzej“ što u praktičnom znači da na mesto direktora postave koga oni hoće. I to se juče i desilo. „Sitnice“ poput zakonitosti čitavog postupka  ,kompetetivnosti predloženog kandidata, bespotrebnih materijalnih troškova i slične pale su u vodu raspršene kao najsitnije kapi vode udarivši  u „mramornu čvrstinu“ koalicionog sporazuma. I baš ta činjenica postojanje kolaicionog sporazuma, njegov značaj i snaga jesu povod za ispisivanje ovo nekoliko redova jer Draganu Draškoviću ova vrsta odbrane ,svakao, nije potrebna što zbog činjenice da je ,neupitno, dosegao profesionalne vrhove nedavno potvrđene i najvećim muzealskim priznanjem na nacionalnom nivou što zbog dokazanih upravljačkih kapaciteta jer je , za bezmalo dve decenije , na čelu kraljevačkog muzeja uspeo,zajedno sa svojim sardnicima, da ovu ustanovu postavi  u sam vrh sličnih na nacionalnom nivou.

Elem jučerašnji igrokaz u Skupštini grada Kraljeva ili „politička pokazna vežba“ na lokalnom nivou samo je ,još jedna ,od bezbroj poruka , kojima se želi demonstrirai postojeći poredak stvari koji, u javnom životu Srbije, traje ,malte ne,  od uvođenja višestranačja. A taj poredak stvari počiva na neupitnoj moći političkih stranaka kao reprezenata partikularnih interesa koji ,načešće, malo toga zajedničkog imaju sa opštim ,društvenim interesima. Snaga kolaicionog sporazuma, dokumenta koga je malo ko ,osim aktera koji su ga postigli, video i unutar političkih stranaka upravo i počiva na činjenici suprematije partikularnih nad opštim interesima. U praksi, čitav politički sistem ,evo već bezmalo tri decenije, funkcioniše tako a da,  pritom, stranačkim i ekonomskim oligarhijama  ne pada napamet da bilo šta menjaju. A i zašto bi ,kad od takvog poretka stvari itekako profitiraju u svakom smislu te reči. Slabašno i krhko  javno mnjenje nema mehanizama da se tome suprostavi jer političke i ekonomske oligrahije na svim nivoima organizovanja ,na razne načine, kontrolišu medije i druge komunikacijske kanale a demokratski ,društveni dijalog u traganju za skladom između opšteg,partikualrnog i ličnog u Srbiji je još uvek misaona imenica.Posebno unutar ogromne većine političkih stranaka i njihovih organizacija lokalnog nivoa.

Slučaj promene direktora kraljevačkog muzeja treba posmatrati u tom kontekstu sa , nažalost, oporim utiskom da će se ,skorije, bilo šta  menjati na bolje. I u Kraljevu i u Srbiji. A da je tako mogao se uveriti svaki ,prosečan ,gledalac jedne od lokalnih televizja koja je ,nedavno, napravila mini anketu sa građanima povodom kadrovskih promena u kraljevačkom muzeju. Razmere nezaintersovanosti  ,neznanja i neinformisnosti  o društvenim dešavanjima na lokalnom nivou ,bezmalo svih  anketiranih, jesu ta snaga koja postojeći poredak stvari čini ,naizgled, nepromenjljivim a svaku aktivnost u pravcu zalaganja za opšte interese čini,naizgled, besmislenom.