U organizaciji beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“ sinoć je upriličena prezentacija Planova razvoja grada na Ibru i Programa rada Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ u 2015.godini.Bio je to nadasve neobičan i zanimljiv sastanak na kome su oni koji su veći deo svog života proveli van Krajeva imali prilike da , iz prve ruke , saznaju šta se radi i šta se planira da se radi u gradu njihovog detinjstva i rane mladosti.Tema i njeni prezenteri ( zamenik gradonačelnika Milun Jovanović i direktor Direkcije Nenad Nerić) privukli su veliku pažnju okupljenih zavičajajaca među kojima je bilo i vremešnih starina ali i vrlo mladih i obrazovanih kraljevčana koji žive i rade u glavnom gradu.Tako je vreme planirano za upoznavanje sa planovima razvoja njihovog zavičaja više puta bilo produžavano jer su znatiželja , a i date sugestije, zasluživale da se ne gleda na sat.Prisutni su bili prijatno iznenađeni činjenicom da kraljevačka Direkcija za planiranje i izgradnju, broji samo 65 zaposlenih od kojih je 58,2 % sa visokom stručnom spremom i 11,9 % sa višom a da inžinjeri i arhitekte raspolažu svim licencama što omogućava da direkcija može samostalno da realizuje najzahtevnije planske dokumete poput generalnih i detaljnih urbanističkih planova.Iako su veze prisutnih sa Kraljevom , na razne načine žive i kontinuirane , mnogi su , ipak,ostali prijatno iznenađeni saopštenim podatcima o novosagrađenim, kapitalnim, objektima u poslednjih pet-šest godina.Malo je gradova u Srbiji koji se mogu pohvaliti da su u godinama trajanja ekonomske krize uspeli da sagrade objekte poput nove hale sportova površine peko 9000 metara kvadratnih, dva nova mosta na Ibru duga po dvestotinak metara, obaloutvrdu- kej na levoj obali Ibra u dužini od 1,5 kilometara, gradski kej kraj Ibra , nekoliko novih, modernih saobraćajnica , i niz drugih, manjh po vrednosti ali ne i manjih po značaju, infrastrukturnih objekata.I sve to ,uglavnom, sredstvima iz gradskog budžeta koji se , godinama unazad, kreće oko tridesetak miliona evra. Izgrađeno a i planovi za nove sadržaje , najčešće , ostaju u senci informacija o prestanku rada velikih industriskih preduzeća kao što su „Magnohrom“, „Fabrika Vagona“, „Jasen“, „Autotransport“….velikom broju izbeglica i interno raseljenih lica (trenutno ih je oko 20 000), 13500 nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, zemljotresu, poplavama…Ako takvim pokazateljima dodamo da je Kraljevo i grad značajnih sportskih i kulturnih manifestacija i institucija poput nedavno održanog „Dejvis kupa“ ili svetskog i evropskog prvenstva u kajaku na divljim vodama,ili „JazzIbar“-a, ili „ Veselog spusta“,ili „Dana preobraženja“ samo ćemo uneti dodatne, zbunjujuće , kockice u mozaik opšte slike grada.Stoga ne čudi,kako reče jedan od učesnika skupa , da je opšta , mahom mediski kreirana , slika o gradu na Ibru zbunjujuća pa ,češće, i negativna iako to ,u poređenju sa mnogim drugim ,sličnim, gradovima ne bi trebalo da bude.Najbolje su to rekli kraljevčani, zavičajci koji i sami , dolaskom u svoj rodni grad, najpre uočavaju one loše stvari poput, recimo , problema sa parkiranjem a one, pak , druge , dobre , prihvataju kao normalne.Ili kada se ,u danima između dva dolaska u Kraljevo, oslanjaju samo na izveštavanje , većine , medija koji , po pravilu , zarad tiraža i gledanosti, prednost daju informacijama sa negativnim predznakom.Zato su malte ne svi učesnici skupa imali puno razumevanje za predlog Petra Slavkovića ,možda najmlađeg učesnika skupa , o neophodnosti osmišljenog i multidisciplinarno kreativnog brendiranja Kraljeva što je , samo jedan, od predloga koji je upućen rukovodstvu grada.