Iako je ,prošle godine, proslavljeno četvrt veka manifestacije  „Dani jorgovana“ iz koje je ,kasnije, nastala i manifestacija „Dani kraljice Jelene“ u  manastiru Gradac i Raški  ove godine ta manifestacija  neće biti organizovana u Kraljevu.

Kako smo saznali udruženje građana „Drušvo Jelana Anžujska“ koje ima eksluzivna prava organizovanja manifestacije nije ni konkurisalo za sredstva iz budžeta grada.

Pre dvadeset pet godina kraljevački novinar Milan Glišović je, posle jednog od svojih putovanja u Pariz i ostvarenog kontakta sa Antom Granićem, predsednikom tadašnjeg Društva jugoslovensko-francuskog prijateljstva, došao na ideju da u Kraljevu organizuje manifestaciju u čast srpske kraljice Jelene, žene kralja Uroša Prvog Nemanjića i majke srpskih kraljeva Milutina i Dragutina koja je vodila poreklo iz francuske kraljevske porodice Anžuja.Manifestacija nastala u samo predvečerje krvavog raspada nekadašnje Jugoslavije od starta je kuburila sa jačom podrškom lokalne zajednice a posebno podrške sa nacionalnog nivoa iako je promovisala činjenicu da su Srbi sa Evropom u viševekovnim i slojevitim vezama. Godinama se borila za svoje mesto pod suncem u kalendaru manifestacija podržanih od lokalne samouprave i doživela je svoj „srebrni“ jubilej, pre svega zahvaljujući neviđenom entuzijazmu i upornosti njenog idejnog tvorca Milana Glišovića. On je vremenom svojim entuzijazmom za ovu manifestaciju „inficirao“ i jedan broj svojih prijatelja i članove svoje porodice da bi kasnije suorganizaciju uz formirano društvo “Jelena Anžujska”, prihvatila i Turistička organizacija Kraljeva. Koncept manifestacije se iz godine u godinu menjao pa je od skromnih početaka evoluirao do dešavanja na tri punkta: u Kraljevu, u srednjovekovnoj tvrđavi Maglič i u manastiru Gradac, zadužbini kraljice Jelene. Kasnije je Raška, kao lokalna samouprava, počela sa sopstvenom manifestacijom Dani kraljiceJelene , koja se održava u manastiru Gradac krajem maja. Ovo dešavanje koje je kasnije preraslo u turističko-ekološku manifestaciju, u središte priče stavilo je narodnu legendu o tome kako je navodno kralj Uroš Prvi Nemanjić u čast dolaska svoje supruge, francuske princeze, naredio da se dolinom reke Ibar zasade jorgovani. I zaista, ovo nesvakidašnje cvetno drvo moglo se viđati duž puta u Ibarskoj dolini, na potezu od Kraljeva do Brvenika, u većem obimu sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, kada je što stalnim erozijama, što radovima na putu a dobrim delom i zahvaljujući nekontrolisanom, vandalskom branju, gotovo nestalo. Tek ova manifestacija je skrenula pažnju javnosti na nestajanje jorgovana i inicirala povremen akcije sadnje, kao duž trase puta u Ibarskoj dolini tako i u samom gradu Kraljevu.Izgleda,nažalost, da će manifestacija „Dani jorgovana“ doživeti sudbinu jorgovana u Ibarskoj klisuri,no eto i nade ća će i manifestaciju, kao i jorgovane u klisuri,neko ,obnoviti.