ponedeljak, 17. juni 2019.

Odgovornost bez nadležnosti

Kako normativni okvir postaje utočište za neučinjeno u sitemu upravljanja vodama

Objavljeno: 08.03.2016. | autor: KV Novosti -on line

Poplava paragrafaNajnovije ,više puta ponovljeno, stradanje meštana Grdice od nabujalih voda Zapadne Morave i potoka Čađevac surovo ogoljuje svu našu stvarnost i endemsku neorganizovanost različitih nivoa vlasti u vršenju poverenih poslova od interesa za građane. Ako već , pre više decenija, država nije imala (a imala je) normativni okvir da spreči(destimuliše) formiranje naselja u nebranjenom rečnom pojasu onda se traganje za rešenjima zaštite takvog , i sličnih , divljih naselja nametalo kao stalno prioritetni zadatak a ne samo iniciran posle prirodnih nepogoda. Pošto je , naš , trenutni , primarni zadatak bavljenje politikama raspolaganja prirodnih resursa na nivou grada Kraljeva , u koje spadaju i vode , to ovde nećemo elaborirati nesumljivu odgovornost građana kako za izbor mesta svog  stanovanja a ponajpre za svoje (ne) činjenje koje je dovelo do toga da su nam potoci , rečice i reke postale deponije a odvodni ,odbrambeni putni kanali kraj naših kuća , često,  zatrpani. Pozabavićemo se , skromnom analizom, sistema upravljanja vodama i pre svega nejsno definisanim i nedorečenim normama koje , ne poštujući prirodne zakone po kojima , primarno , funkcionišu vodotokovi uređuju taj normativni okvir kao generator brojnih problema i sigurno utočište za odgovornost od nečinjenja na različitim nivoima vlasti i poverenih funkcija upravljanja istim.Na najvišem , državnom , nivou taj , normativni , okvir čine , pre svega , Zakon o vodama , Zakon o zaštiti životne sredine , Zakon o komunalnim delatnostima i  Zakon o javnim preduzećima uz još neke druge zakone . Osnovni nedostatci na ovom nivou su  nepostojanje adekvatnog sistema podzakonskih akata i nepostojanje regionalnih organa u upravljanju vodam, jer to postojeći upravni okruzi to nisu. Zakon o lokalnoj samoupravi kao „krovni zakon“ koji definiše brojne funkcije lokalne samouprave ,kada je u pitanju upravljanje vodama  te nadležnosti ,prvenstveno , definiše na uređivanja  prečišćavanja i distribucije vode i prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, uređivanje i utvrđivanje načina korišćenja i upravljanja izvorima , javnim bunarima i česmama , utvrđivanje vodoprivrednih uslova, izdavanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivrednih dozvola za objekte lokalnog značaja; organizovanje zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda i stvaranje uslova zanjihovo otklanjanje, odnosno ublažavanje njihovih posledica; stara se se o zaštiti životne sredine… I po Zakonu o vodama  jedinice lokalne samouprave imaju određene nadležnosti za upravljanje vodama na lokalnom nivou, kao što su zaštita od erozije , zaštita od poplava , suspenzija vodnih prava i rente. Po ovom Zakonu Vlada utvrđuje popis voda I reda ali zato  ostaje nedefinisano pitanje popisa voda II reda ,koje su , reklo bi se, u  nadležnosti lokalnih samouprava.Iz ove nejasnoće ostaje nejasno i pitanje održavanja vodnih objekata koje se , iznova , pokreće posle svake elementarne nepogode poput ove , trenutno, aktuelne. Posebno u delu nadležnosti za prikupljanje budžetskih sredstva za redovno održavanje vodnih objekata na vodama II reda .Tako , recimo , Zakon o vodama ,  daje kontradiktorne  nadležnosti lokalnim samoupravama u  kontroli i sprečavanju eksploatacije rečnih nanosa sa dna ili padine rečnog korita u prevenciji zaštite od erozija i bujica a bez nadležnosti ih ostavlja u oblasti ekspolatcije rečnih nanosa i vršenju nadzora nad ovim poslovima. Sličnih nejasnoća ima i sa pitanjima održivanja zona sanitarne zaštite i nadležnostima lokalne samouprave. One podnose zahtev za njihovo određivanje a nemaju nikave nadležnosti u nadzoru istih…Dodamo li ovome i pitanja vezana za kategoriju  referentne cene vode u sistemu naknada, koju utvrđuje Vlada i time centalizuje politiku cene vode , čime, bez sumnje,  zadire u autonomiju lokalnih samourava, eto potrebe da se , posle primarne sanacije nastalih šteta od poplava na teritroiji grada Kraljeva , pokrene jedna isplanirana i organizovana aktivnost, u saradnji sa drugim jedinicama lokalne samouprave, da se normativni okvir koji reguliše  sistem upravljanja vodama u Srbiji menja kao uslov uslova za izgradnju efikasnog institucionalnog i održivog finasijskog okvira istog sistema. Bez tih aktivnosti a i onih edukativnih i represivnih prema građanima i dalje ćemo sa strepnjom isčekivati kiše bez kojih bi naše nenavodnjavane oranice davale još manje prinose.

Broj pregleda: 1703

Komentari su zatvoreni.