petak, 20. april 2018.

Ljudi su ključni akteri svakog sistema!

Objavljeno: 02.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sa-svečanosti-potpisivanja-Protokola-u-Kraljevu 10.februara 2017

Skup održan 10 februara 2017 godine u Kraljevu na kome su predstavnici 25 lokalnih samouprava iz slivova Zapadne Morave i Kolubare potpisali Protokol o saradnji čiji ishod treba da bude objedinjavanje napora i kapaciteta na zajedničkoj prevenciji vanrednih situacija, zajedničkom odgovoru na njih i zajedničkom radu na brzom oporavku , sigurno je , ući će u anale države Srbije. Bila je to jedna od retkih inicijativa potekli iz baze koja , je za relativno kratko vreme , dobila institucionalnu podršku kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Podestimo se , neposredno uoči godišnjice ovog datuma , da je tada , posle višemesečnog intezivnog rada i verifikacije na svakoj  od 25 lokalnih Skupština kao najvažnijih  organa lokalne samouprave, usvojen akt koji  u svojih 13 članova trasira novi , a mi dodajemo i jedino mogući , pravac delovanja u brobi protiv elementarnih nepogoda. Saradnja između opština i gradova u slivovima se  se uspostavlja na načelima partnerstva, konsenzusa ,transparentnosti , odgovornosti , zajedničkog planiranja i usklađivanja aktivnosti ,zajedničkog interesa i međusobnog informisanja i autonomnosti svih strana. Sigurno se pitate šta je pa tu posebno u odnosu na mnoge slične , akte , opštih kvalifikacija i opšte postavljenih ciljieva koji su , mahom ,ostajali „mrtvo slovo na papiru“? Posle višemesečnog neposrednog uvida u aktivnosti koje su preduzete po potpisivanju ovog dokumenta ,u opštinama i gradovima iz sliva Zapadne Morave ,  čini nam se da smo , barem delimično , stekli pravo da damo i svoju verziju šta je to ,u slučaju ovih dokumenata, i njihove primene posebno.Bez sumnje su to tri stvari ,tri činioca. Na pvom mestu su to bolna iskustva iz katastrofalnih poplava iz maja 2014 godine kada su upravo ove lokalne samouprave i pretrpele najveću štetu u Srbiji . A njene  katstrofične razmere su bile zaista jedinstvene: Tada su , prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je , tada , prema rezultatima izvršene procene , ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Ovde , kod ovog prvog činioca , bolnih iskustava , svakako treba istaći inicijatora čitave akcije a to je grad Kraljevo , tačnije deo njegove javne uprave koji se , do prošle godine zvao Odeljenje za  poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove koji je formiran , neposredno posle zemljotres kada se shvatilo da veliku akciju sanacije oštećenih objekata i aktivnosti Štaba za vanredne situacije nije moguće uspešno realizovati bez koordinacije  iz jednog organa gradske uprave. „Naslednik“ tog organa i incijator nastanka ideje umrežavanja lokalnih samouprava i njihovih resursa u rečne slivove je Odeljenje za poslove civilne zaštite grada Kraljeva. Drugi činilac su bez sumnje ljudi i to pre svih oni zaposleni u javnim upravama opština i gradova koji su neposredno postupali u otklanjanju posledica vanrednih događaja a pre svih  katastrofalnih   majskih poplava 2014 pa i  onih iz 2016 godine. Njih je spojila i u nužnost međusobnog udruživanja uverila  bolna spoznaja da smo u , kako se to eufemistički kaže , vremenu tranzicije , ostali i bez sistema osposobljenog za postupanje u vanrednim situacijama kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. Dodatno vezivno tkivo tih ljudi  bila je i njihova pozicija unutar sistema javnih uprava na lokalnom nivou jer su ti poslovi od sredine devedesetih godina , a posebno od 2000-te , bil više nego marginalizovani i u svakom smislu podcenjivanji. Žalosno ali istinito , mnogi od njih sa višedecenijskim iskustvom na poslovima delovanja u vanrednim sitaucijama bili su stigmatizovani sa negativnim ,mahom ideološkim, predznakoma kao neki bespotreban recidiv prošlosti unutar javnih uprava.Treći ,  i po nama presudan , činilac jeste snažna podrška  inicijativi umrežavanja lokalnih samouprava  u   rečne  slivove kao njihov novi model interesnog  organizovanja , od strane  Stalne konferencije gradova i opština kao asocijacije lokalnih samouprava , noovoformirane Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije i međunarodnih organizacija koje deluju na području Srbije  poput Evropske unije , Ujedinjenih nacija, FAO-a, UNDP i Svetske banke. No , posle prve godine iskustva ušlo se u jednu ,po nama, fazu neizvesnosti koju indukuje poslovična indolentnost i opuštanje kod ,većine, takozvanih  donosioca odluka na lokalnom nivou posebno ako nije , kao što Hvala Bogu nije, bilo elemetarnih nepogoda sa većim posledicama. Posle početnog entuzijazma dok su bolna iskustva  iz katasrofa  2014 i 2016  bila još sveža a radovi na sanaciji posledica  u toku, ušlo se u ciklus izbornih aktivnosti, na lokalnom i nacionalnom nivou  gde se prioriteti političkih akcija na lokalnu bivali redefinisani.O tome , najbolje, a mi  dodajemo i najbolnije, svedoče budžetska izdvajanja u većini lokalnih samouprava  za preventivne aktivnosti i  reorganizovanje delova javnih  uprava koji bi trebali da se bave poslovima prevencije u borbi protiv elementarnih nepogoda. Zato , za kraj ovog teksta , uoći godišnjice od potpisivanja Protokola u Kraljevu podesćamo da je  loše bilo koji posao ostaviti nedovršen a u ovom slučaju i vrlo ,vrlo opasno. No , mesta za optimizam ima i njegovo uporište jesu opet ljudi ,akteri koji su izneli i izdržali prvu godinu stvaranja funkcionalne mreže opština i gradova otpornih na dejstvo elementarnih nepogoda. I podrška koju oni nesmanjenim intezitetom dobijaju od Stalne konferencije gradova i opština , Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije i međunarodnih organizacija koje deluju na području Srbije  poput Evropske unije, Ujedinjenih nacija, FAO-a, UNDP i Svetske banke. Baš zato želimo da javnosti  , u nekoliko narednih tekstova, predstavimo  pojedince i institucije najzanačajnije za realizaciju jednog pionirskog posla u Srbiji.

Извештај је један од садржаја медијског пројекта „Снагом заједништва и знања против природних непогода“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржало Министарство културе и информисања .Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења Министарства културе и информисања.

Broj pregleda: 400

Tagovi: , ,

Komentari su zatvoreni.