subota, 18. avgust 2018.

Kakvi su dometi Talanoa dijaloga?

Objavljeno: 08.05.2018. | autor: KV Novosti -on line

Danas je u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu, u organizaciji Centra za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, i uz podršku Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC Kancelarija u Srbiji održan okrugli sto „Klimatske promene i civilno društvo u Srbiji u kontekstu Talanoa dijaloga“. Obzirom da, na poslednjem skupu, svetskog nivoa, posvećenom klimatskim promenama – COP 23, održanom, novembra 2017. godine u Bonu, a kojim je predsedavao Fidži, nije postignuta saglasnost oko rešavanja finasiranja projekata za borbu protiv klimatskih promena odlučeno je da se tokom 2018. godine pokrene dijalog na svetskom nivou.

Taj dijalog je nazvan Talanoa. Talanoa je reč koju koriste stanovnici Fidžija i drugih delova Pacifika i u kulturi polinežana označava proces inkluzivnog, participativnog i transparentnog dijaloga. Talano dijalog je zamišljen kao konsultativni proces fokusiran na radi podizanje ambicija klimatskih ciljeva država do 2030. godine i zasniva se na traganju za odgovrima na tri ključna pitanjima: Gde se nalazimo? , Gde želimo da budemo? i Kako da do toga dođemo? Ovo je, između ostalog, posledica i neodređenog okvira Pariskog sporazuma iz 2015. godine jer, mnoge zemlje, a naročito najrazvijenije koje su ujedno i najveći emiteri gasova sa efektom staklene bašte, daleko su od ispunjenja svojih ciljeva za smanjenje emisija tih gasova. Na ozbiljnost ovog globalnog problema ukazuju i poslednji izveštaji UN kao i podatak da je, u 2017. godini, posle trogodišnje stagnacije ponovo došlo do povećanja globalnog nivoa emisija CO2. Zato je hitno potrebna konkretna i odlučna akcija na globalnom nivou i povećanje obećanih nacionalnih ciljeva za smanjenje emisija.

Učesnici današnjeg, beogradskog, Talanoa dijaloga razgovarali su o izvorima emisija, postojećem pravnom i strateškom okviru u Srbiji i ulozi organizacija civilnog društva, značajnim inicijativama, dobrim praksama, postojećim uspešnim modelima i raspoloživim resursima u borbi protiv klimatskih promena, sa aspekta ispunjenja obaveza Srbije prema Sporazumu iz Pariza. Pored toga što je prihvatila i ratifikovala Pariski sporazum Srbija je na skupu u Bonu imala zapaženu ulogu. Tako je naš ministar zaštite životne sredine Goran Trivan predsedavao sastankom Saveta za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council ‒ RCC kome su prisustvovali ministri država regiona.

Tom prilikom usvojena je Deklaracija o ekološkom i klimatskom delovanju na području Zapadnog Balkana a kod nas su, trenutno, u toku aktivnosti na analizi stavova iznetih tokom, nedavno završene, javne rasprave o Nacrtu Zakona o klimatskim promenama. Iako, kao zemlja ne spadamo u kategoriju, velikih zagađivača i emitera gasova sa efektima staklene bašte naš doprinos globalnom problemu narušene klime nije za zanemarivanje. Pre svega zbog nas samih koji smo, svakodnevno, izloženi negativnim uticajima klimatskih promena koje su, nažlost, postale vidljive i okom laika. Tako su, ove godine, po rečima dr. Vladimira Đurđevića sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, šume u Srbiji na visinama iznad 1000 metara, po prvi put procvetale pre maja. Pažnju zaslužuje i podatak iznet od istog stručnjaka da je, u Beogradu ovogodišnji april bio najtopliji u predhodnih 2000, (dvehiljade!!) godina.

Učesnici dijaloga su saglasni da je osnovni zadatak civilnog društva da, uz veću podršku medija, kreira ambijent pritiska javnost na donosioce odluka, posebno na nacionalnom nivou i to pre svega u sektoru energetike i saobraćaja koji sa 80% učestvuju u emisiji gasova sa efektima staklene bašte. I za kraj recimo da su učesnici dijaloga sa žaljenjem kostatovali upadljivo odsustvo baš predstavnika ovog sektora a bili su pozvan predsavnici Ministarstva za energetiku i Elektroprivrede Srbije.

Tekst i foto: Zoran Nikolić

Broj pregleda: 172

Komentari su zatvoreni.