Danas je u Skupštini grada Kraljeva održan okrugli što  je jedna od  aktivnosti medijskog  projekta „Tvoje pare-Tvoje pravo“ koga realizuje portal KV Novosti a koga je podržao grad Kraljevo.Tema projekta a i održanog okruglog stola jesu mogućnosti većeg učešća neporeskih prihoda u budžetu grada Kraljeva po osnovu raznih naknada koje se ubiraju za korišćenje prirodnih bogatstava u javnoj svojini.Kao osnovna prepreka za ostvarivanje većeg udela neporeskih prihoda u vidu naknada u ukupnim javnim prihodima jedinica lokalne samouprave naveden je postojeći pravni okvir. Donošenjem Zakona o javnoj svojini, u septembru 2011. godine, stekli su se uslovi da lokalne samouprave dobiju vlasništvo nad imovinom i uspostave upravljanje tom imovinom u najboljem interesu cele lokalne zajednice.Budžeti lokalnih samouprava su, od 2012. godine, podneli veliki teret sprovedenih reformi poreskog sistema, pre svega neporeskih prihoda. Iako je dosta toga urađeno na povećanju obuhvata, broja poreskih obveznika, pre svega u segmentu poreza na imovinu kompenzacija umanjenih i nedostajućih prihoda se, u narednom periodu, treba više fokusirati na redefinisanje nadležnosti centralnog nivoa vlasti i drugačiji sistem raspodele prihoda.No,i tamo gde postojeći normativni okvir daje mogućnosti ubriranja većih  javnih prihoda ,poput, recimo,korišćenja poljoprivrenog zemljišta u svojini grada to se ne dešava.Čulo se ,danas, da grad Kraljevo raspolaže sa 10117,3 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini , da je sačinjen Godišnji program zaštite ,uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2016 godinu, da su pribavljene sve potrebne saglasnosti resornog ministarstva ali  da taj dokument tek treba da bude usvojen na Skupštini grada u novom sazivu. Zato je i u budžetu grada Kraljeva,kao i u većini drugih opština i gradova, učešće ostvarenih prihoda po osnovu naknada za korišćenje prirodnih bogatstava u javnoj svojini nešto veće od jednog procenta. Da bi se omogućilo da opštine i gradovi ostvaruju značajnije prihode po ovom osnovu neophodno je,kako je već rečeno, pre svega menjati pravni okvir.Inicijative za te promene trebale bi da budu stvar planiranih i organizovanih aktivnosti opština i gradova oko kojih bi se okupili predstavnici javnog sektora,političkih stranaka,organizacija civilnog društva,obrazovnih i naučnih institucija i medija.Nažalost ,  godinama unazad, stvorena je praksa da inicijative za izmene normative dolaze iz vrha , da su javne rasprave koje predhode usvajanju zakona više formalne nego što su shvaćene kao mogućnost  uključenja javnosti i tu praksu je teško menjati. Svoj doprinos tako uspostavljenom sistemu odlučivanja daju i političke stranke koje  su ,po svom unutrašnjem ustrojstvu, više liderske nego potrebna mesta za demokratski dijalog u društvu. A dok je tako teško je očekivati da će se državni i stranački vrhovi dobrovoljno razvlastiti zarad jačanja ovlašćenja i prihoda lokalnih samouprava.Zato će , i dalje, o mnogim stvarima ,poput recimo, vađenja šljunka na Zapadnoj Moravi biti odlučivano u Beogradu odakle će se  vršiti i distribucija novca ubranog kao naknada za taj posao a Kraljevu će biti ostavljno da samostalno ,iz sopstvenih prihoda, sanira veći deo posledica te eksploatacije po komunalnu infrastrukturu i životnu sredinu.