četvrtak, 25. maj 2017.

Kad se razum povuče….

Kome trebaju i čemu služe politikantske igre u kraljevačkim ustanovama kulture?

Objavljeno: 09.05.2017. | autor: KV Novosti -on line

Glavna tema današnje konferencije za štampu u Narodnom muzeju  u Kraljevu , izložba „Beogradski atlas Jovana Cvijića“ kojom će se ,od 11 do 20 maja ,  kraljevčanima , u okviru predstojeće ,nacionalne , manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10“, predstaviti Muzej grada Beograda  ostala je u senci reakcije kolektiva ove renomirane , gradske, ustanove kulture na  Rešenje o razrešenju direktora muzeja koga je ,prošlog petka , na svojoj XI sednici donela Skupština grada Kraljeva u svojstvu osnivača muzeja. Muzejski savetnik Tatijana Mihajlović je , predstavnicima medija , pročitala Saopštenje koga su , kako je rečeno, podržali-potpisali svi zaposleni ,njih 26, u muzeju. Povod za ovakvu reakciju bila je ,zaista, čudna odluka skupštinske većine da najpre izglasa pomenuto Rešenje o razrešenju direktoru muzeja  zbog prestanka mandata a da , potom, ta ista većina koju su ,tog dana , činila 38 odbornika vladajuće koalicije najpre ostane uzdržana kod usvajanja novog Stauta Narodnog muzeja u Kraljeva a potom i kod , očekivanog ,(re) izbora Dragana Draškovića.Time je , na veliko iznenađenje , ne samo stručne javnosti ustanova kulture već i većine kraljevčana  bez ikakvog suvislog obrazloženja uskraćeno poverenje čoveku koji je , svojim radom kao istoričar  a i ,uspešnim  rukovođenjem muzejom u predhodnih osamnaest godina , trajno obeležio jednu epohu na mapi kulturnih dešavanja u gradu na Ibru. Da iznenađenje bude kompletno postarali su se sami odbornici većine koji su ,najpre, kroz predloge skupštinskih tela poput Komisije za izbor i imenovanje a i kroz predlog Upravnog odbora muzeja dali potrebne saglasnosti na (re)izbor Draškovića ne štedeći komplimete za njegov rad što za skupštinskom govornicom što u kuloarima pre i tokom same sednice. Veleobrt u , do sada javno neobrazloženoj promeni stavova o radu Draškovića , usledio je na samoj sednici kada su, odbornici vladajuće većine ,očigledno na neki javnosti nejasan-nevidljivi  signal , kao po komandi glasali suprotno svemu što su predhodno  kazivali što o radu muzeja što o Draškovićevom direktorovanju. Iako živimo u društvu i vremenima  kada je i najnevernijem Tomi jasno da je politička volja svemoguća čini se ,na prvi pogled, da je ovaj salto mortale kraljevačkih odbornika  novina- novi prilog za istoriju politikanstva u Srbiji. Oni , pak, upućeniji u  kraljevačke političke kuloare  su  ovakvo Rešenje naslućivali temeljeći te svoje slutnje na , navodnom, koalicionom , nepotpisanom ali važećem ,sporazumu za čije sprovđene su zadožena tri-četi stranačka čelnika. Po tom , javnosti nedostupnom  a očigledno postojećem sporzumu Narodni muzej u Kraljevu je „pripao“ lokalnom Pokretu socijalista koji je,navodno, najpre hteo da zadrži Draškovića (člana i osnivača lokalnog SPO-a) da bi potom,opet navodno, poželeo da tu udomi jednu svoju članicu koja je prešavši iz Ujedinjenih regiona Srbije u Pokret socijalista postala ,što bi rekao popularni Radašin „kapacitetna“ da vodi i muzej ,ako „drugovi kažu da treba treba“. Drugi koji su ,kažu, još upućeniji u „šira politička kretanja“ ovo povezuju sa nedavnim javnim istupanjima lidera SPO-a na televiziji N1 kada je ,opet Drašković ali  Vuk, kritički progovorio o „diplomatskom kuršlucu“ na relaciji Srbija –Francuska u vezi „slučaja Haradinaj“. Ti,još upućeniji, svoju tezu osnažuju i primerom (ne) dogovorene ostavke direktora JKP „Putevi“ iz Kraljeva koji je ,iako ,donedavno član „verolomne“ Nove Srbije“, trebalo da  dogovrenom ostavkom ,u  dogovorenom tajmingu, „ustupi“ mesto jednom „espeovcu“ a što je trebalo da se ozvaniči na ovom istom skupštinskom zasedanju. Ispalo je tako da lokalni naprednjaci ,stožerna stranka vladajuće koalicije sa SPS-om, imaju „komunikacijske šumove“ sa svojim ,takođe, kolaicionim partnerima i iz Nove Srbije i iz SPO-a. Šta god da je od ovoga tačno žalosno je što se takvi ,politikanski računi, namiruju urušavanjem , ovoga puta ustanova kulture. Ustanova , čijim radom su se dičili i diče sve vlasti u Kraljevu zadnjih decenija i koje su bile „zadužene“ za proizvodnju ,ekstremno retkih dobrih vest, koje su se u širu javnost odašiljale iz ,tranzicijom, razorenog Kraljeva. Nažalost , sva je prilika da će takva praksa još dugo potrajati u državi u kojoj , svakim danom , zjapi ogromna provalija izazvana nedostatkom stvarnog društvenog dijaloga o brojnim  problemima u društvu  zašta su najodgovornije   političke stranke koje su postale sve drugo samo ne mesto gde se može i treba voditi , artikulisani i argumentovani dijalog na mnoge tema pa i na tu kakve su nam ustanove kulture potrebne i kakvi ljudi na njihovom čelu.

Broj pregleda: 240

Tagovi: , ,

Komentari su zatvoreni.