Umesto da greje energija banjske vode odlazi u etar !

Jošanička Banja -Savremeni welnes i spa centar je opšti cilj definisan dokumentom Strategija održivog razvoja opštine Raška 2009-2019 – Akcioni plan za period 2012-2016. Dokument je  napravljen 2012 godine uz  finansijsku pomoć Evropske unije a podržali su ga Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Stalna konferencija gradova i opština i  Nemačka razvojna agencija (GIZ).On je inkorporiran u viziju opštine Raška kao moderne turističke opštine sa očuvanom životnom sredinom, kulturnim nasleđem i zadovoljnim ljudima. Dakle, kao i u mnogim drugim slučajevima u Srbiji, u dokumentima su prilično jasno definisani ciljevi barem sa stanovišta potreba-želja donosioca .Koliko su oni kao takvi u korelaciji sa  stvarnošću-mogućnostima drugo je pitanje. No sa stanovišta vizije dobro je , za početak, da postoje tako ,opšte, definisani ciljevi. Mogu ,i treba, da služe za merenje uspešnosti , po fazama, aktivnosti koju sprovodi jedna organizacija , u ovom slučaju opština Raška,  kao jedinica lokalne samouprave. No ,možda, nije loše razjasniti malo bilže pojmove welnnes i spa centar jer , nažalost,  to u ovom dokumentu, iz nama nepoznatih razloga , nije urađeno a trebalo je. Ne zbog redefinsanja postavljenih opštih  ciljeva ili pak vizije već zbog potrebnog pojašnjenja akterima u  aktivnostima realizacije planiranog.

Svedoci smo da se , u svakodnevnom životu , sve češće srećemo sa obe reči  , welnes i spa, pa nam se ,na mah, može učiniti da i znamo njihovo značenje. Posebno jer ih , zbog dela već realizovanih sadržaja tog tipa, odmah vezujemo sa pojmom banja. Barem u onom ,opštem, značenju koje je dominantno kod nas i koje podrazumeva mesto bogato lekovitom vodom ili blatom u mestu očuvane prirode. Zabunu unosi pojava welnes centara u velikim , urbanim, sredinama koje nemaju napred pomenute  prirodne resurse  a u kojima se praktikuje i sprovodi  wellnes koncept .

Pa , o čemu je , onda,reč?  Wellness je engleska reč koja je došla iz Amerike i sastavljena je iz wel-being (dobro se osećati) i fitness (biti u formi). Doktor Halbert Dunn je krajem pedesetih godina prošlog veka prvi prvi pisao o posebnim stanjima zdravlja koja podrazumevaju osećaj dobrog stanja gde se čovek posmatra kao jedinstvo tela , duše i uma,  zavisno od svoje okoline.  Među , neki bi , s pravom ili ne , rekli retkim dobrim stranama globalizma je i sve jača   svest o značaju  zaštite i očuvanja životne sredine, iz čega proističe i  potreba  zadovoljenja  življenja u netaknutoj prirodi, odnosno zadovoljenja potreba za čistom vodom, hranom i vazduhom. Dakle pravi ambijent za sprovođenje wellnes koncepta je priroda posebno ona netaknuta i koja , poput Jošaničke Banje, raspolaže  retkim , dodatnim , prirodnim sadržajima. U ovom slučaju reč je o , retkim , hipertermalnim vodama sa određenim balneološkim svojstvima.

Sanus per aqua  (lat. vodom do zdravlja), ili skraćeno spa što je, vremenom zbog belgijskog gradića Spa , mesta sa brojnim termalnim izvorima i lečilištima postalo sinomim za sve banje.

Zato, u kontekstu definisanja postojećeg stanja u kome se nalazi Jošanička Banja  i potreba njegovog menjanja na putu ka ostvarenju kako pomenutog opšteg cilja tako i razvojne  vizije opštine Raška, treba ,za početak, evidentirati šta je sve to što je  , do sada ugrožavalo, a i sada  ugrožava  prirodni ambijent  a samim tim i  sprovođene wellnes koncepta sa vodom kao sredstvom na putu do zdravlja.

To su ,nažalost, ljudi ,  pre svih meštani Jošaničke Banje , sa svojim navikama i običajima u odnosu prema pridodnom bogatstvu koga ne primećuju i prema kome se , manje-  više,  neodgovorno ponašaju. Ili,  pogrešno smatraju da im , samo, novac fali da realizuju ciljeve i ispune viziju bez potrebe da bilo šta menjaju u svom odnosu prema bogatstvu koje im je povereno i koga su dužni da sačuvaju i za svoje potomke.