Pravni okvir koji definiše nadležnosti opština i gradova u energetskom sektoru i  nadležnosti za jačanje energetske efikasnosti čine Zakon o komunalnim delatnostima , Zakon o planiranju i izgradnji , Zakon o energetici i Zakon o energetskoj efikasnosti.Svojim širim ovlašćenjima to , na neki način ,  čini i  Zakon o lokalnoj samoupravi.Lokalne samouprave sa ovakvim pravnim okvirom igraju višestruku ulogu u pogledu vršenja energetske delatnosti : kao proizvođači i isporučioci energije i usluga , kao potrošači energije, kao regulatori tržišta , planeri i donosioci strateških dokumenata i odluka,  i kao motivatori i promoteri modela ponašanja. Odgovornosti  lokalne samouprave za aktivnosti u vezi energetske efikasnosti u svakom od ovih segmenata su  velike. Grad Kraljevo kao proizvođač i isporučioc energije raspolaže i upravlja sa dva sistema. Jedan je sistem daljinskog grejanja kojim ,u ime i za račun grada, upravlja Javno energetsko preduzeće Toplana a drugi je sistem javne rasvete kojim u ime i za račun grada upravlja Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ preko svoje Službe za održavanje komunalne infrastrukture uz angažovanje „Elektrodistribucije Kraljevo“ i drugih preduzeća.Pružajući,druge,komunalne usluge (Čistoća,Vodovod,Pijaca…) i raspolažući brojnim  javnim zgradama grad Kraljevo se javlja i kao veliki potrošač energije.Kao regulator tržišta u segmentu energetskog sektora grad Kraljevo se, preko Skupštine grada ,Gradskog veća i gradonačelnika, pojavljuje i u ulozi regulatora tržišta ,kada ,u skladu sa zakonskim ovlašćenjima,donosi razne odluke kojima reguliše prava i obaveze korisnika usluga sistema daljinskog grejanja. Isti organi lokalne samouprave uz angažovanje stručnih službi gradske uprave i angažovanje drugih institucija,pre svega naučnih,obavljaju i ,možda,najznačajniju funkciju  planera u energetskom sektoru na nivou grada.Imajući u vidu značaj, brojnost, multifunkcionalnost i multidisciplinarnost aktivnosti koje se , svakodnevno, odvijaju u energetskom sektoru grada i potrebu da se on , permanentno, čini efikasnijim ostaje nejasno kako to da se nije uočila potreba ustanovljavanja nekakvog kordinirajućeg tela-tima, na nivou grada,zaduženog za energetiku i energetsku efikasnost.Tačnije pravo pitanje je zašto je prestao sa radom Tim za energetsko planiranje formiran još 2005 godine na nivou grada ili zašto je neaktivan Regionalni centra za energetsku efikasnost  pri Fakultetu za građevinarstvo i mašinstvo u Kraljevu? Pretpostavki je bezbroj a odgovore će mo pokušati da  dobjemo od nadležnih.Ono što je , i bez  tih odgovora , jasno je da izostanak globalnog planiranja pojedinih aktivnosti u energetskom sektoru  na nivou grada ,za posledicu ima manju energetsku efikasnost pa , dakle , i manje efekte na uštede budžetskih sredstava.