ЗА МЕНАЏЕРСКУ ВЛАСТ У КРАЉЕВУ!

Лични став

Људи који претендују да преузму локалну власт, ветерани првоборци, исти они који су својом неспособношћу отерали Телеком из Краљева, Горење из Магнохрома и многе друге, сада оптужују да се незаконито продаје земљиште на коме се гради Темпо, хипермаркет који ће запослити 300 људи и донети значајне пореске приходе овом граду.

Да се разумемо, Краљеву је преко потребна проевропска власт која ће да поведе град у економски развој. Али, да ли су ови мамути од политичара – живи сведоци и саучесници погибије краљевачке привреде – они који ће повести овај град напред?
Зар нам је суђено да нас воде лекари и кафеџије, глумци и људи без занимања? Да ли је сточна пијаца укинута, да би исту могли да пратимо свакодневно у виду политичких кулоара – ко с ким може у коалицију, а ко не може?
Овде је само једно важно, у Краљеву је званично незапослено 14.000 људи и њима треба да се понуди будућност. Нама су потребни менаџери који ће да лобирају да се више инвестиција одваја за овај град. Ових дана се одлучује о НИП-у. Да ли ће бити средстава да се аеродром у Лађевцима претвори у цивилни аеродром? Да ли ће бити настављен рад на стварању индустријске зоне у Шеоцима? Да ли ће бити настављени радови на обилазници око Краљева, да би се око будуће обилазнице подигло низ индустријских објеката и подстакло запошљавање?
Ако локалну власт буду предводиле струје који се опиру продаји локација за инвеститоре, онда неће бити ништа од инвестиција. Ко ће нормалан из света бизниса да дође у Србију и Краљево, ако нема намеру да заради дупло више него у својој земљи порекла? Да ли би ми ишли у неку земљу босоногих да нам се не обећа барем дупло већи профит? Не знам да ли сам довољно јасан, али ми морамо да платимо нормалном пословном свету да уложи свој капитал у Србију, а то нарочито важи за Краљево.
Најбољи пример је Ратарско имање. Обећавани су станови, а изникли су корови.

Ова локација је злата вредна за многе озбиљне инвеститоре који на њој могу да направе велике производне погоне и трговинске центре. На овој локацији би могло да се запосли 1.000 људи у новим фирмама, ако се она понуди на тендеру. Нека се узме у закуп и бесплатно, само је важно да се изда банкарска гаранција да ће посао да се заврши и упосли потребан број људи. Зар је тако тешко договорити се са Пољоприведном школом око огледног добра на некој другој, мање важној, локацији? Граду је потребна чврста рука.
Не може једна школа да омета развој града, а да притом омета и сопствени развој.
Војска Србије располаже са занимљивим локацијама за стамбено-пословну изградњу. Зар је тако тешко да се договори откуп њене имовине, у замену за изградњу станова за војна лица? Овде град може да буде менаџер посредник, да привуче приватне инвеститоре који ће откупити имовину војске у замену за станове или готови новац.
Војска је данас више него спремна да претвори вишак имовине у жив капитал.

Да би се град развијао, буџет града треба да је развојни – да се више средстава одваја за инвестиције у привреду. Откуп приватног земљишта и комунално опремање истог је смер у коме треба да се крећу инвестиције из градског буџета. Значајан део средстава треба да се одвоји и за промотивну кампању Краљева. Најбољи маркетиншки трик је привући познате људе из света бизниса, спорта или културе да усмере инвестиције у овај град. Зашто познати спортисти као што су Дивац или Брђовић не би добили бесплатно примамљиве локације за изградњу стамбено-пословних објеката и спортских центара? Зашто увек очекујемо да ће ови велики и познати људи сав свој новац потрошити овде, а да ми као град њима не понудимо ништа у замену? Свуда у свету, познати људи очекују да добију нешто вредно у замену за промоцију коју праве за неки град, компанију или земљу. Зашто се не би формирао Савет за промоцију града који би био састављен од познатих људи који су пореклом из Краљева и околине?

И на крају, вратимо се на актуелну тему: будућности сточне пијаце. Директор ове установе се правда да нова пијаца изван града није изграђена јер се није могла предвидети будућност сточних пијаца у Србији. Већу глупост одавно нисмо чули. Да није можда мислио да ће се жива стока продавати по хипермаркетима? Или се можда овај врсни менаџер успавао услед силне зараде на овој трговини, па је заборавио да стижу нова времена када више не може да се само жање, а да се ништа не засеје. Будућност сточних пијаца у Србији је иста као и свуда у Европи. Стога Краљево има шансу да направи регионалну сточну берзу која би била савремено опремљена и хигијенски исправна. Оваква берза би била својеврсни изложбени салон који би омогућио најузорнијим фармерима да своју робу продају за више новца, тако што би се привукли платежно способнији купци.
Колико се новца троши на стручно усавршавање директора, а колико на ресторане, горива и телефоне? Да ли су партијски изабрани директори способни да воде јавна предузећа у реформе и да тако избегну гиљотину чиновника коју држава спрема?

И да ли ће нова локална власт – проевропска – бити способна да нове директоре изабере на конкурсима из редова стручњака, или ће бити слаба да се избори са притисцима чланства које тражи ухлебљење, а и прилику да заради први милион за чије порекло се не пита?
Довољно је да се тражи компјутерска писменост и познавање страних језика, и ту онда виђеније чланство више нема шта да тражи, а тиме се отвара простор за младе и неискварене људе да преузму одговорност за будућност града у коме живе.

Ненад Трајковски Дипл.економиста

Назад на претходну страницу