СВЕТИ АРАНЂЕЛЕ ПОМАГАЈ!

Актуелно

Није било лако на Аранђеловдан Сретену Јовановићу, председнику локалног СПС-а у Краљеву. Испрозиван је у том дану, верујемо више него за читав предходни радни век. Чиме ли је то овај локани политички лидер заслужио, питали су се они мање упућени у „тајне чаршијске политичке кухиње“? Како ли је то и чиме заслужио толику повику ?

Од оних који су га прозвали, чули смо да је „вероломник“, да се „не држи договора“, да је „све подредио личним (којим је изостало!?) интересима“, итд, итд...
Једноставно он, Сретен, је главом и брадом „крив“ што не можемо одмах да почнемо са уживањем у „благодети експертске власти проевропских странака“, доказаних и проверених у задњих дванасет година „благостања“ њихове владавине.
Када је већ прошао тај први цунами сваковрсних прозивки, остало је да се запитамо да ли је то баш тако? Да ли је тај Стерен баш толико моћан да нас све „кочи на путу у светлу будућност“ и ако је, којим случајем тако, зашто и ко то дозвољава? Није ли, можда, та реакција СПС-а, персонификована у Сретену, била логична на благо речено „чудан“ предлог дневног реда за ванредну седницу Скупштине Града? И колико је, логично, перманентно „прозивати и вређати“ потенцијално неопходног партнера за „прекомпоновање“ већине?
Наравно, као и често у политици, а што није добро, ради се о мањку аргументације и вишку емоција изазваног неуспехом планираног. Тако је и овде примењена стратегија „одвајања и жигосања“ појединца од његовог окружења. Једноставно, неко је замислио, и овога пута погрешну стратегију, да се у општој и интерној јавности СПС-а, изазове одиозност према појединцу на кључној функцији (председник ООСПС) те да се изазове или персонална промена или бављење собом унутар те организације, па дакле и губљење ресурса времена и енергије на те, наметнуте теме уместо на теме које живот и легално и легитимно поверене функције намећу.

Нико дакле не спори легитимност сталног преиспитивања постојеће већине у парламенту Града од стране опозиције, али то, ипак, треба радити са аргументима, а не само обећањима о бољем које ће аутоматски настати „пресликавањем“ републичке коалиционе већине на градски ниво. Па забога и Милошевић је, као оличење недемократе по неким мишљењима, хтео - не хтео, вољно или невољно трпео различити „политички распоред снага“ у већини градова Србије још од средине деведесетих! Опасније од тога је, данас примењивати његове методе у обрачуну са „опозиционим“ градовима у виду ускраћивања подршке републичке власти или изазивања проблема тамо где их објективно нема (Ко је то и зашто поменуо сточни пијац!?), а притом се позивати на „европске вредности“ или „изборну вољу грађана“.
И тако када се „побркају политички лончићи“ посеже се за стратегијама политичке борбе које методом „замене мете“ замагљују суштину и одвлаче пажњу јавности на периферне ствари.

А суштина је, рекло би се, у овом политичком тренутку Краљева да се што пре формирају стручни (а не подобни!) тимови по областима који ће понудити стратегије суочавања са већ присутном кризом. Господо лидери и лидерчићи, разговарајте мало са привредницима, посебно онима који нешто производе и извозе. Ако нећете са њима, поразговарајте мало са оним остацима разних синдиката или директно са запосленима у приватном сектору. Или „прекопирајте“ нешто од других, формирајте социјално-економски савет Града и окупите и једне и друге! Можда ће вам после тога бити јасније шта се то „ваља иза брега који је већ ту“ и како је несувисло трошити време и енергију (и наше паре у јавним фондовима) на стварење фаме о „свемогућем“ Сретену или било ком другом појединцу. А тако нажалост размишљају, још увек, поједини „опозиционари“, који нам јавно поручују да ће сада наставити са „трагањем за колебљивим (поткупљивим???) појединцима“ у супротном табору. И то, да ствар буде гора, као решење предлажу они који су колико до јуче неприкосновено „ведрили и облачили“ политичким животом Града. Зато и не треба да нас чуди стање у коме смо акo, ти исти наши дојучерашњи „кројачи судбина“, индиректно признају да су владали уз помоћ таквих које сада траже у супротном табору и којих, нажалост, вероватно има. А да ли ћемо их поново видети показаће време пред нама. Зато, поновимо наслов:
Свети Аранђеле помагај! Ако смо заслужили.

З.Н.

Назад на претходну страницу