"СКАДАР НА БОЈАНИ"
О Ратарском имању са градоначелником Симовићем
Спонзор бесплатних текстова. Сазнајте више о рекламирању на kraljevackenovosti.com
На Ратарском имању је 2000. године отпочела (и завршила) изградња станова за младе брачне парове. Била је предвиђена изградња око 300 станова, али је Грађевинска инспекција утврдила да не постоји Решење о изградњи, као и да су започети радови у супротности са Генералним урбанистичким планом.
Пољопривредна школа у Краљеву је најстарија школа те врсте у Србији, основана је 1882. године, била је смештена у објекту данашњег градског Музеја, да би се 1926. уселила у објекат у којем је до данас. То је основни разлог због којег је 2007. Завод за заштиту споменика културе из Краљева донео одлуку о стављању под заштиту овог споменика културе са околином.
Исте године је Републички завод за заштиту споменика културе примио захтев о стављању под заштиту објекта, а 2009. је, по уобичајеној процедури, захтев пренет Министарству културе. Током 2009. године је ово министарство тражило сагласност министарстава просвете и финансија чијом потврдом би дефинитивно били створени сви услови да се објекат Пољопривредне школе са припадајућом околином, неспорне културно-историјске вредности, стави под заштиту.
Десет година након неуспеле градње решење је на помолу. Одлуком Републичке грађевинске инспекције простор ће бити враћен првобитној намени. Међутим, поново се јављају идеје о изградњи управо на том простору.
Актуелни градоначелник Љубиша Симовић у сваком свом наступу за јавност од именовања на ову функцију, говори о новом Генералном урбанистичком плану. Он ће важити до 2020. године јер је претходни трајао до краја 2009. „Тиме ће се отворити развојни потенцијали на неким тачкама града које су до сада биле блокиране а сачиниће се и нове урбанистичке зоне“, рекао је Симовић у једном од прошлих интервјуа.
Градоначелник Симовић: Генерални урбанистички план и Просторни план града Краљева до 2020. године, су у фази израде и у та два главна плана ће бити предвиђена могућност да се стамбено пословни објекти граде на Ратарском имању.
Краљевачке новости: Да ли говорите само о земљишту? Како ћете одвојити земљиште од објеката?
Г.С: Сматрамо да је Ратарско имање велики ресурс за изградњу од 32,5 ха које ја могу да препознам као слободно земљиште за градњу, а ми ћемо се потрудити да и том планском делу отворимо ту могућност градње. Оно што је неопходан услов је да се све приче, које су више закулисне него реалне о томе да ми нешто хоћемо на силу да одузмемо, објасне. Нећемо ништа на силу да одузмемо.
К.Н: С обзиром на то што је на силу одузет део земљишта за потребе изградње надвожњака, земљиште на којем је Аутотранспорт, па и земљиште које је дато за изградњу Темпа, као и 5 хектара на којима је почета градња 2000. године, не чуде приче о насилном одузимању. Како мислите да надокнадите земљиште?
Г.С: Ништа на силу нећемо радити. Законски минимум од 80 ха, колико пољопривредна школа мора да има, биће очуван и ми ћемо да понудимо адекватну замену за пољопривредно земљиште. Ту би евентуално додатно извршили неке интервенције које би биле у складу са потребама Пољопривредне школе у смислу неких мањих објеката који су неопходни за коришћење тог пољопривредног земљишта. На тај начин ћемо да уђемо у размену.
К.Н: Где ћете обезбедити толику површину у једном комаду?
Г.С: Па нема је, ми тек морамо да је обезбедимо.
К.Н: То ће бити прилично скупо, поготово када се рачуна цена земљишта Пољопривредне школе, али и потребе инфраструктурне изградње која ту не постоји. Због чега се не окренете неким другим, једноставнијим и реалистичнијим решењима?
Г.С: Тако великог ресурса нема, то је једини ресурс у ужем градском простору који је слободан. Постоји нешто удаљеније, али исто тако добро земљиште у Чибуковцу где смо расправили планску недоумицу и то је поново отворен простор где би могли да очекујемо инвеститоре и неку градњу.
К.Н: А започета изградња на Берановцу, горе има још простора, инфраструктурно је неупоредиво боље сређено, иако недостаје котларница. Зашто се не настави изградња на тој локацији?
Г.С: На Берановцу нема простора ни приближно као ово горе и неупоредиво је.
К.Н: Међутим, има простора на Воћаревим ливадама у Рибници. Зар није потребно много више развијати десну обалу Ибра?
Г.С: Воћареве ливаде је одлична локација, али је у стечајној фази где је стечајни управник улазио у неку врсту понуде за продају која није примерена стању и статусу у којем се налази. Ја сам преко правобранилаца успео да зауставим целу ту продају, а мислим да нисам довољно изанализирао целу ту прилику. Мислим да постоји такође потенцијал за изградњу. Треба проверити само у том смислу колико нас закон ограничава у вези са близином војног објекта. Чини ми се да када би се ти проблеми разрешили, да би то такође био један добар потенцијал.
К.Н: Ако о томе нисте, да ли сте размишљали о размени за војне објекте у Рибници, што је тренутно актуелно у Србији, а што може бити од интереса како за војску тако и за локалну самоуправу, посебно за становнике Рибнице?
Г.С: То је нешто о чему ћу такође бринути, мислим да имамо добру основу за разговор са Министарством одбране зато што је министарство потпуно отворено за такву врсту приче. Ипак, не може се поистоветити локација Воћаревих ливада са локацијом која је малтене у центру града.
К.Н: Иако у Воћаревим ливадама имате потпуно сређену инфраструктуру?
Г.С: Уколико Топлана процени да није економски исплатива градња још једне котларнице, ми смо у фази изградње секундарне гасне мреже Краљева и тај простор ће бити покривен, што је начин за долазак до јефтинијег грејања. И на Берановцу ће доћи гас, то је ушло у процедуру.
К.Н: И на крају, реците нам, с обзиром на претходна искуства неуспеле изградње, али и на све оно што требате обезбедити да би Ваш план био реализован, да ли је ваша активност потенцијални Скадар на Бојани?
Г.С: Када бих то тако видео ја бих био ненормалан човек, да зидам Скадар на Бојани који неће никада бити сазидан! Најбоље онда ништа да не зидамо.
Било како било, јасно је да Рибница, која ће пре или касније постати општина, није у фокусу иако има неупоредиво сређенију инфраструктуру, већу развојну потребу, чак и простор на којем је могуће градити лево и десно од пута за Матарушку бању. У предизборној кампањи се великом бирачком телу у Рибници другачије говорило. И обећавало.
У неком од наредних бројева Краљевачких новости ћемо представити колико средстава су до сада бројне међународне институције уложиле у објекте око и у саму Пољопривредну школу. Такође, очекујемо писмо некадашњег шефа Делегације Европске комисије у Београду, Жозепа Љовераса.
Е. К. Н.
