Краљевачки споменик

Спонзор бесплатних текстова. Сазнајте више о рекламирању на kraljevackenovosti.com
Опружило се Краљево од Камиџоре до Јанока и од Мораве до Ибра. И тамо даље, и тамо шире.
Сместио град у себе зграде и људе, тесне сокаке и широке улице. И тамо у центру Споменик.
-Прва намера Краљевчана била је да подигну обележје изгинулим ратницима у балканским ратовима за које је већ постојао пројекат који је израдио инжењер Анте Хубнер., каже Драган Драшковић, историчар. Међутим, до реализације ове идеје није могло дођи због новог рата. Након завршетка Првог светског рата идеја о подизању споменика је обновљена.
Радови су почели 1931. године у летњем периоду и трајали су до краја године, а већ следеће, 1932. године, уздигао се, истина недовршен, споменик у центру града, прича Драган Драшковић...
Смењивале се јесени и зиме, богами и власти, а црно-бели живот текао поред споменика. И она вешала испред Пелнаржове апотеке на којима је, 29. августа 1941. године обешено тело Драгомира Вилотијевића-Црног који је претходно стрељан у кругу војних коњушница, и она козарачка кола која се вила после ослобођења, и оне бројне првомајске и остале параде, мотоциклистиче трке, па и боксерски мечеви на рингу испод споменика...
Па трг и споменик на њему био нераздвојни део града и људи. На постољу његовом Шкула и Аца Шаров шале збијали, дежурни милиционар нас са постоља његовог терао речима : „Силази отален. Нисте ви Краљевићи Марци па да бидете споменик“. ..
Власти се, рекосмо, смењивале па дошли и они којима споменик и бронзани војник засметали.
Толико да су га преместили на градско гробље.
Чамио споменик у кутку градског гробља,
подизале се нове зграде око градског трга, а идеја о враћању споменика на старо место живела је у граду.
-Реализација идеје за враћање споменика у центар града започела је 1980. године, а довршена 1982. године, када је на чело општине дошао за председника Бранко Маричић, наставља причу Драган Драшковић. Једном широком акцијом и великом подршком грађана који су дали преко 36.000 добровољних прилога, и уз знатну материјалну помоћ бројних фирми, споменик је враћен у центар града.
Измештање споменика на нову, односно стару локацију извршено је 13. новембра 1982. године и то тачно у 13 часова. Радови на коначном уобличавању трга и споменика трајали су до 29. новембра и споменик је за Дан ослобођења Краљева. 29. новембра 1982. године поново откривен, каже Драган Драшковић.
Постављањем споменика у центру града стручњаци у Заводу за заштиту споменика културе, који је био носилац посла око реконструкције постоља и повраћаја споменика, могли су да одахну...
Писале се на овом тргу и испод бронзаног војника многе странице историје Краљева. Па међу њима и она која се исписивала од новембра 1996. до фебруара 1997. године.
Звали га Милутин или онако како га Краљевчани од првог дана зову -Споменик- бронзани војник био и остао симбол града.
Бронзани војник на каменом постољу заустављен у трену и времену.
За његова и наша трајања.
ИЗМЕШТАЊЕ НА ГРОБЉЕ
Општинско веће НОО Краљево донело је 28. новембра 1959. године одлуку да се споменик измести на градско гробље. Приликом демонтирања споменика нестао је доњи део бронзаног копља заставе дужине 3,30 метара и до данас није пронађен.
РЕПЛИКА СПОМЕНИКА У БЕОГРАДУ
Споменик у Краљеву је, иначе, реплика Спомен-костурнице ослободиоцима Београда без доброг броја обележја који постоје на споменику у Београду
Овај споменик, који је је дело Романа Верховског, руског архитекте-уметника и вајара прихваћено је да буде и обележје у Краљеву. Изливање бронзаног војника, по моделу који је у гипсу урадио вајар Живојин Лукић, извршено је у уметничкој ливници Миодрага-Паје Јеремића на Вождовцу у Београду.
Остало је записано да су на изливању бронзаног војника радили мајстори-ливци Васо Вујанић, Златко Кнежевић и Божо Марић из Хрватске и Милован Милинковић из Србије.
ПРВИ ГРАДСКИ РЕФЕРЕНДУМ
Како је долазило до жучних расправа где да се подигне споменик тадашњи председник општине Јелисије-Лесо Јелисијевић спровео је својеврсни референдум међу грађанима и на основу њега донета је одлука да се споменик постави на пијаци, како се тада говорило.
М.Пантовић