КО УЂЕ КАЈАЋЕ СЕ,КО "ИЗВИСИ" ЈОШ ВИШЕ!
Локална политичка сцена
Спонзор бесплатних текстова. Сазнајте више о рекламирању на kraljevackenovosti.com
Свакодневна, исцрпљујућа битка за голо преживљавање довољна је брига већини грађана. Ко још има времена, воље и што је још важније информација да се бави анализом дешавања на „локалној политичкој сцени“? У „великим“ електронским и штампаним медијима бије се рововска битка између „катастрофичара“ и „вечитих оптимиста“ о последицама економске кризе која, добрано већ, „љуља светску економију“ и о њеним последицама на земљу Србију. Републичка власт окупирана је пројектовањем буџета за наредну годину, а економска криза им је богомдани алиби за „анулирање“ нереалних предизборних обећања.
У таквом макро-амбијенту наши локални „политички стратези“ бију одсудну битку за већину у Градском парламенту. Заједнички именитељ свима је један: хоће власт! И ови што сад као владају и ови што би као да владају. А власт, пак по својој суштини је исто што и „рођена жена“ - не дели се (вољно) ни са ким! А, ако пак и мора бити деобе, онда је то из незнања и/или безвољно. Па кад је већ тако онда је најбољи онај већ виђени модел: сви мало губе, сви мало добијају. Тако ће се најлакше „намирити“ највише њих. Зато нас грађане и не дотичу баш те њихове „бриге“. Једнако ваљда, као и наше њих. Осећамо, да ће се „они наши и они њихови“ нагодити већ некако. Осим тог „осећаја“ ни једни се и не претржу баш у објашњењу зашто би нам било боље/горе са њима као већином. Рачунају да су нам, пред изборе, обећали све што су могли, да смо ми то запамтили. И да не морају више, мислим, да нам обећавају! На такву „велику коалицију“ највише рачунају или већ доказани локални политички лидери који деценију уназад „харају“ градом. Последице тог њиховог „харања“ видимо и осећамо. А какве су, нећемо речи трошити у описивању. Оставићемо Вама, поштовани грађани, да их изговорите пре него ли их заборавите. Они, рачунају на нашу пословичну заборавност, а „утрнулост од свакодневнице“ само појачава ту колективну амнезију. А да би остао привид њихове „напорне борбе за наше интересе“ неко мора и да буде „губитник“. Остаје још само неки дан да се утврди „ценовник губитника“, да нам се славодобитно саопште „новости“, па да кренемо напред: У сусрет последицама економске кризе са „новим-старим“ вођама. Срећан нам пут! А среће ће нам требати понајвише кад већ немамо избора.
Чешљар
