Спортска инфраструктура

Спонзор бесплатних текстова. Сазнајте више о рекламирању на kraljevackenovosti.com
Завршен је историјски поход одбојкаша Рибнице кроз Европу, домаћи одбојкашки шампионат се такође ближи крају, сезона у кошарци је на измаку, па је време да се реално сагледа стање дворанских спортова у нашем граду на истеку прве деценије XXI века. Уз све сиромашније клупске буџете и крпљење играчког кадра од данас до сутра, проблем краљевачких дворанских спортова који траје деценијама - НЕМАЊЕ ХАЛЕ СПОРТОВА, прети да у овој календарској години зада свој коначан ударац. Рибница је међународне утакмице играла у Врњачкој Бањи, чиме се одбојка уз рукомет сврстала у ред колективних спортова које је немогуће играти и гледати у нашем граду. Да зло буде веће, правилима ће од следеће сезоне и кошаркашки клубови, некадашњи понос града на Ибру, српске Болоње (како то сада тужно звучи), бити натерани да се селе из Краљева. А зашто? Јер Краљево НЕМА ХАЛУ СПОРТОВА.
Наиме, колико сутра ће доћи септембар и октобар, а наредна кошаркашка сезона захтева нове димензије терена (помера се линија за три поена, мења се облик рекета...), промене усвојене правилима игре пар година уназад и предвиђене за примену од сезоне 2010/11. Дакле, то није нешто што се зна од јуче. Још од раније су сви клубови упознати с том променом, и сви ће, сем наших клубова бити у могућности да се од сезоне 2010 /11 прилагоде новим прописима на адекватан начин. А црно Краљево планира да се „прилагоди“ новим рушењем трибина у постојећој „кутији шибица“!!! Селидба из Краљева или играње у њему, а без простора за публику - своди се на исто. Стога, логично је претпоставити да ћете поштовани суграђани, уколико будете стрпљиви још коју годину, имати прилике да се дивите правом архитектонском чуду у нашем граду - хали која неће имати трибине, већ само кров и носеће стубове. У њој ћете спортове гледати пијуцкајући кафу удобно уваљени у баште околних кафића, без страха да ће вам једног дана небо пасти на главу. Јер, како се спортови буду развијали, а ми се по опробаном рецепту будемо прилагођавали рушењем уместо изградње, на месту данашње Хале спортова поново ће бити терен на отвореном, као средином прошлог века. Импресивно, зар не? Каква привилегија!
А сад озбиљно: да ли је неког у овом граду било и јесте срамота? Колико је тешко направити једну најобичнију ХАЛУ СПОРТОВА, која се у Краљеву намеће као насушна потреба? Да ли је било доста виртуелних пројеката, неубедљивих предизборних обећања и реторике у стилу „могли би халу овде или онде, овако или онако, али не може сада из овог или оног разлога...“? У данашње време процес изградње хале је одавно престао да по степену сложености буде раван издвајању осиромашеног уранијума у нуклеарном реактору, сем можда у Биафри.
И док генерације политичара достижу изнова и изнова врхунце демагогије наводећи невероватна оправдања за нешто што је очигледан пример неспособности и недостатка воље, живот неумитно пролази, а краљевачки спорт немањем основне инфраструктуре дотиче дно. За бесповратно просутим млеком (изгубљеним временом) не треба жалити, већ делати одмах. Много пута је речено, али сада заиста јесте тако - дворански спорт у Краљеву је на ивици, на самом рубу провалије из које више нема повратка!
Да ли ћемо дозволити да нам спорт, сфера која је у нашем граду изнедрила бројне асове светског калибра, доживи судбину локалне привреде. Некада административни центар региона који је обухватао подручја неколико данашњих округа, данас је клоака Србије, град гладних радника у напуштеним бетонским споменицима пропалих приватизација, измештених седишта великих јавних предузећа и установа, и регрутни центар младих и интелигентних људи који га чим заврше средњу школу занавек напуштају.
Тако нам рукометаши и рукометашице играју у Чачку, одбојкаши у Врњачкој Бањи, кошаркаши још увек не знају шта ће и куд ће, основне услове немају ни куглаши, ни атлетичари...
Најављена изградња затвореног базена улива наду да ствари крећу са мртве тачке, али ако се у најскоријем року не реши питање спортске дворане, поред хлеба кога одавно нема, у Краљеву ускоро неће бити ни игара.
И. Тановић