ДРУЖЕЊЕ ЗА НЕЗАБОРАВ
Завичајци у Београду
Спонзор бесплатних текстова. Сазнајте више о рекламирању на kraljevackenovosti.com
Број Краљевчана који живе у Београду ниједна организација не може званично да потврди. Незванично, претпоставља се да их је петнаестак хиљада. На дружењу које једном годишње организује подружница Завичајног друштва „Краљево“ у Београду окупи се тек око два одсто тих људи. Али, то онима који свој град носе у срцу, не смета да се те вечери забављају пуног срца и душе. Овогодишњи сусрети организовани су прошлог петка у ресторану „Дедиње“ у срцу Београда...
Те вечери Краљевчани су били и гости, и домаћини. Четрдесетак их је, у организацији Завичајног друштва „Краљево“ и његове агилне потпредседнице Зорице Петковић кренуло из Краљева на дружење са онима који у наш град долазе да оживе лепе, понекад најлепше успомене, неминовно проткане сетом што нас време, где год живели, пребрзо троши.
- Ибар, градске улице... Кад дођем у Краљево, најлепши град у Србији, обиђем сва места своје младости. Али, све мање срећем људе које знам и због тога ми је пуно жао - сетно каже Никола Ломић кога Краљевчани памте као наставника физичког васпитања.
Отишао је у Београд, променио професију, па данас са супругом „крцка“ лепе пензионерске дане.
Наше жеље су предосећања способности које леже у нама, па је анестезиолог светског гласа др Томислав Мареновић још у родном Витковцу осетио да ће свет бацити под ноге. Своју скромност није успео да излечи, али већ 55 година, колико је прошло од матуре, чува тајну зашто му је Краљево прирасло срцу:
- Ја сам најпре Витковчанин, онда Краљевчанин, али за мене је Краљево најлепши град на свету. Страшно сам поносан што сам и његов почасни грађанин.
Председник Подружнице у Београду др Драгољуб Вуксановић не заборавља да помене да је Студеничанин и Краљевчанин, иако већ три деценије живи у Београду. Некада је радио у краљевачкој „Југобанци“, био директор „Унион“ банке, данас је професор Факултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду и на Високој школи за пословну економију и предузетништво у Београду. Као некоме ко је опредељен за рад са младима, и на дружењу Краљевчана у Београду, највише га је мучило како анимирати младе да препознају лепоту оваквих окупљања. Јер, евидентно је да их нема.
- Велика ми је жеља да Краљеву помогнем да постане универзитетски град и на томе радим - каже председник Подружнице у Београду.
Ту своју жељу др Драгољуб Вуксановић је предочио и градоначелнику Љубиши Симовићу који је, кажу, откад се овакви сусрети одржавају, први на тој позицији који је, на дружењу завичајаца, у друштву свијих најближих сарадника, својим појављивањем на овој свечаности послао поруку Краљевчанима да су свом граду подједнако важни, где год да их је живот одвео.
Уз пратњу оркестра Александра Софронијевића, стао је Ибар на тренутак да се бивши Краљевчани подсете јесу ли сва стара места лепа као онда када су их оставили.
Било је то вече кад смо сви постали сигурни да све што човек жели мора најпре да одсања. А заједнички сан ове вечери био је да на дружењу следеће године буде пуно младих људи.
M. M. Д.
