ДЕМОКРАТЕ - СТУБОВИ ПАРЛАМЕНТАРИЗМА
У Краљеву представљено четворотомно издање "Историја Демократске странке"
Спонзор бесплатних текстова. Сазнајте више о рекламирању на kraljevackenovosti.com
- У протекле две деценије Демократска странка је прешла пут од опозиционе странке и једног од највећих бораца за успостављање демократије до партије модерне европске левице и носиоца актуелне власти, чуло се, између осталог, на представљању књиге „Историја Демократске странке“, коју је уприличио Историјски архив Краљева поводoм обележавања пет деценија своg постојања у Клубу одборника Скупштине града Краљева.На почетку обраћања, председник Градског одбора ДС у Краљеву Милан Вуковић се присетио оснивача странке из 1990. године и посебно нагласио значај који је у њеном развоју имао убијени председник странке др Зоран Ђинђић.
- Демократска странка је до сада окупила више од 170.000 чланова, а земљу је водила, у коалицији са другим странкама, у три владе од демократских промена 2000. године. Демократе су сада на власти у 119 општина и градова у Србији, у републичком парламенту имају 64, у Скупштини АП Војводине 57 посланика, а рејтинг се у последње време, у зависности од аутора истраживања, креће до 30 одсто подршке бирачког тела, истакао је он.
Четворотомна монографија „Историја Демократске странке (1919-2009)“ у издању „Службеног гласника“, заправо прати пут развоја парламентаризма у Србији, а њени аутори су Бранислав Глигоријевић, Коста Николић, Драган Тешић, Момчило Павловић, Бојан Димитријевић, Срђан Цветковић и директор и приређивач издања Слободан Гавриловић.
- На идеју о обнављању рада ДС је у новембру 1989. године дошла група од 13 интелектуалаца, међу којима су били садашњи председник Политичког савета ДС Драгољуб Мићуновић и садашњи лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница. На конференцији за новинаре, 11. децембра 1989. у Београду, оснивачи су саопштили да ДС обнавља рад и позвали грађане да јој приступе. У оснивачком одбору су, поред Мићуновића и Коштунице, били Коста Чавошки, Милован Данојлић, Зоран Ђинђић, Гојко Ђого, Владимир Глигоров, Слободан Инић, Марко Јанковић, Борислав Пекић, Миодраг Перишић, Радослав Стојановић и Душан Вукајловић, казао је овом приликом Слободан Гавриловић, и сам сведок и учесник овог догађаја.
Демократска странка је једна од ретких на домаћој политичкој сцени која има идејне везе са својим политичким претечама из доба преткомунистичке Србије. Због престанка рада у периоду комунистичког режима од 1948. до 1990. године, њена историја је подељена на део у време Краљевине Југославије и део после обнове рада. ДС своје идејне претече види у Српској напредној странци, основаној 1881. године и Самосталној радикалној странци које је основана 1901. године након што је група млађих радикала иступила из Народне радикалне странке.
- Историја ДС, прве југословенске странке и једне од најјачих странака у међуратном периоду, почиње у фебруару 1919. године оснивачком конференцијом одржаном у Сарајеву. Неки од првака ове нове странке били су Љубомир Давидовић, који је и изабран за председника, Светозар Прибићевић, Јаша Продановић, Војислав Вељковић, Божидар Максимовић и Коста Кумануди. На првим изборима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године ДС осваја највише гласова и у коалицији са другим странкама формира владу чији је председник постао Давидовић, наставља Гавриловић и додаје:
- ДС је још неколико пута током двадесетих година учествовала у влади, а после завођења диктатуре краља Александра, 1929. године, прелази у опозицију, у којој остаје све до Другог светског рата. После смрти Давидовића, на чело ДС долази Милан Грол, познати српски интелектуалац и једно време управник Народног позоришта у Београду.
Када је Немачка 1941. окупирала Краљевину Југославију, део руководства ДС одлази у Велику Британију, где са осталим странкама приступа влади у избеглиштву. Млађи руководиоци остају у земљи и под окупацијом активно учествују у герилском покрету Драже Михајловића и антифашистичком покрету Јосипа Броза Тита. По завршетку рата и споразума Петра Другог Карађорђевића и Тита, део руководства ДС се враћа у земљу и учествује у Привременој влади. Председник странке Грол постаје потпредседник владе. Због комунистичке репресије и нерегуларности, руководство ДС 1945. позива народ да бојкотује комунистичке изборе.
Уредник издања Слободан Гавриловић, гостујући у Краљеву, напоменуо је и то да „Историја демократске странке“ показује да је за 90 година, од оснивања, Демократска странка постала стуб парламентаризма у Србији.
Према његовим речима, ДС је била и остала стуб националне одговорности и социјалне солидарности, стуб борбе за људска права и права националних мањина, борбе за тржишну економију, а посебно стуб борбе за модерну и демократску Србију.
Ј. С.
