U više od 150 zemalja među kojima je i Srbija danas se ,na razne načine obeležava Dana planete Zemlje (Earth Day 2017). Ovaj datum se službeno  obeležava od 1992 godine kada je na samitu Ujedinjenih nacija , u Rio de Ženeiru,usvojena Dekleracija  o zaštiti eko-sistema i održivom razvoju poznatija kao „Rio dekleracija“ koja se sastoji od 27 principa čiji je cilj održivi razvoj sveta. Trebalo je , inače, da prođe dve decenije od  prve  Svetske konferencije Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini, održane  1972. godine u Stokholmu,  gde je , po prvi put je na visokom međunarodnom nivou ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou do usvajanja ovo strateškog dokumenta  koji je , po prvi put, povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine. Tada je usvojen i Akcioni plan održivog razvoja u 21 veku koji u svom 28 poglavlju daje preporuku da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21 koja  nije samo strategija zaštite životne sredine već uključuje i   i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja . „Moramo stvoriti globalno građanstvo koje razume koncepte klimatskih promena i svesno je pretnje bez presedana za našu planetu. Mi moramo osnažiti sve ljude znanjem kako inspirisati delovanje na zaštiti okoline. Ekološka i klimatska pismenost su pokretač ne samo ekološke politike i poboljšanja životne sredine  i klimatskih zakona i politika, ali takođe i razvoja ekoloških tehnologija i radnih mesta u zaštiti okoline“ kaže se ,između ostalog u ovogodišnjoj poruci  međunarodne globalne inicijative ,koja za fokus ovogodišnjih eko- aktivnosti preporučuje  učešće javnosti u odlučivanju o strategijama procene uticaja, izdavanju integriranih dozvola, problematici razvoja „klimatske pismenosti“ i većeg učešća žena u ekološkim naporima (princip rodne ravnopravnosti). O tome kakav je naš odnos prema   ovim problemima  dovoljno rečito govori i podatak da   ovom značajnom datumu nije posvećena ni jedna aktivnost u gradu kako lokalne samouprave tako i  lokalnog nevladinog sektora.Šta više nedavno je  objavljena  i stupila na snagu  Odluka Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine ,  kojom je proglašena  nezakonitom Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva iz 2015 godine zbog činjenice da prilikom  njenog donošenja nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave.