subota, 22. juli 2017.

Da li je Jošanička Banja zapostavljena zbog Kopaonika?

Kopaonik - I prepreka i šansa Jošaničke Banje

Objavljeno: 06.06.2016. | autor: KV Novosti -on line
Energetska samoposluga ili...?

Energetska „samoposluga“ ili…?

Kopaonička turistička regija smeštena u jugozapadnom delu Srbije između reka Jošanice na severu, Ibra i Sitnice na zapadu, Laba na jugu – jugoistoku i delovima Rasine i Toplice na istoku, sa dominantnim masivom Kopaonika površine 2758 kvadratnih kilometara, je najznačajnija sportsko turistička destinacija u Srbiji. Okosnicu čini sama planina Kopaonik čijem razvoju u pravcu značajnog turističko – sportskog centra je, od šezedesetih godina prošlog veka, poklanjana velika pažnja države. Posebno u periodu osamdesetih godina kada je od 1980. do 1986. godine zabeleženo čak 36000 što jačih što slabijih zemljotresa. Tako su, maja 1988. godine, na zajedničkoj sednici Odbora za Kopaonik Srpske akademije nauka i umetnosti, tadašnje Vlade i predstavnika opština na čijoj teritoriji se nalazi masiv Kopaonika, razmatrana kompleksna pitanja razvoja Kopaonika uz istovremenu zaštitu prirode. Tragajući za merom stvari između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine na tom skupu je, kao prioritetni cilj istaknuta potreba ravnoteže u razvoju visokih delova planine i potkopaoničkih delova. Kao prioriteti u ulaganju definisani su: zaštita prirode, nauke i kulturnih vrednosti, turizam, izgradnja magistralnih puteva, stočarstvo, proizvodnja zdrave hrane, izgradnja mini hidro elektrana, korišćenje solarne energije i biomase… Nažalost devedesete godine, u mnogo čemu razvojno nepovratno izgubljene za Srbiju, ostavile su posledice i na realizaciju ovako definisan ih ciljeva kada je u pitanju razvoj ove turističke regije. Zbog efikasnije valorizacije potencijala primat je dat razvoju uslova za zimske sportove pa je to, reklo bi se, urađeno jednostrano na uštrb svih drugih prirodnih resursa među koje, svakako, spadaju i termomineralne vode potkopaoničkih banja: Jošaničke, Lukovske i Kuršumlijske. Istine radi, ovi resursi se, delimično, koriste u svrhe zdravstvenog turizma, ali nedovoljno, posebno u Jošaničkoj Banji. Tim jednostranim favorizovanjem Kopaonika, kao centra zimskih sportova, zanemaruju se drugi prirodni resursi koji jesu izuzetna osnova za razvoj i raznih vidova turizma i drugih, komplimentarnih, privrednih delatnosti. Uz neadekvatno rešene komunalno – infrastrukturne probleme Kopaonika, posebno u tretmanu otpada i otpadnih voda koje se stvaraju boravkom turista na višim delovima planine, ozbiljno se, na duže staze, ugrožavaju prirodni i ekonomski potencijali regije. U kombinaciji sa konstantnom ekonomskom krizom koja, manje – više, u Srbiji, traje bezmalo tri decenije i sa učinjenim sistemskim promenama kreira se društveni ambijent koji, zarad „njegovog veličanstva profita“, favorizuje parcijalne i partikularne interese nesposobne i nezainteresovane da prepoznaju značaj strateškog planiranja i postupanja sa prirodnim dobrima. Dodamo li tome krhke institucije države, pritisnute neviđenom partokratijom koja, najčešće, sledbenički prati parcijalne i partikularne interese biznisa eto, dodatnih razloga za brigu kada je reč o odnosu prema prirodnim dobrima. Nažalost, potrebni korektivi koji bi trebalo da stižu iz sfera nauke, institucija civilnog društva i medija se ne čuju, jer je njihova ekonomska zavisnost od sfera biznisa i politike, pre svega, neupitna. U toj, barem za sada, izgubljenoj bitci visokih delova planine i potkopaoničkih delova izgubila su se „vrata Kopaonika“ kako, ne retko, zovu Jošaničku Banju. To se prvenstveno odrazilo na demografska kretanja, pa je tako, migracijama, početim još krajem šezdesteih, a nastavljenim do današnjih dana drastično smanjen broj stanovnika. Evo nekih podatak po rezultatima popisa 1948. godine (1.175 stanovnika), 1953. (1.342), 1961. (1.332), 1971. (1.391), 1981. (1.363), 1991. (1.296), kao i 2002. godine (1.154 stanovnika), uočljiv je pad broja stanovnika Jošaničke Banje.Po poslednjem popisu u naselju živi 576 muškaraca i 578 žena. Prosečna starost stanovništva u Jošaničkoj Banji iznosi 41 godinu, a u naselju živi 929 punoletnih stanovnika. Ove godine će se, kažu, u prvi razred osnovne škole „Jošanička Banja“ upisati 7 – 8 prvaka u jednom od tri izdvojena odeljenja, u Crnoj Glavi, nastave nema već šesta godina.Ima li većih razloga da se ,odmah, krene u širu planiranu i koordiniranu aktivnost  koja bi za krajnji cilj imala veće  korišćenje energije termalnih voda Jošaničke Banje ,pre svega, u poljoprivrednoj proizvodnji a potom i za grejanje?  Ili ,možda, neko misli da je ispražnjen prostor atraktivniji za potencijalne investitore?

Pogledajte dokumentaciju u PDF-u

Broj pregleda: 1384

Komentari su zatvoreni.