četvrtak, 25. april 2019.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Opština Raška podržala zaštitu i promociju kulturne baštine sa više sredstava

Objavljeno: 29.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Opština Raška spada u onu , malobrojnu , grupu lokalnih samouprava u Srbiji  u kojima je svest o značenju i značaju kulturne baštine za promociji i unapređenje turističke ponude prisutna prilikom koncipiranja planova i programa rada

Sa svojom bogatom turističkom ponudom Kopaonik privlači  , iz godine u godinu , sve više posetilaca. Hotelijeri i ugostitelji sa ove planine ,uz nesebičnu pomoć opštine  Raška, čine mnogo toga da Kopaonik bude privlačna turistička destinacija i van sezone skijanja.Zato je ovde sve više gostiju  i tokom leta pre svega.

Pored ulaganja u komunalnu infrastrukturu na Kopaoniku kao bitnog preduslova za uspešno bavljenje turizmom opština Raška , preko svoje Turističke organizacije i Centra za kulturu „Gradac“, sve uspešnije prezentuje i svoje , nadasve vredne,  kulturno-istorijske spomenike kreirajući na taj način dodatnu vrednost već postojećoj hotelijerskoj i ugostiteljskoj ponudi Kopaonika. Jer ,gosti Kopaonika sada , a posebno u letnjoj sezoni , imaju mogućnosti da , za relativno kratko vreme  i sa neznatnim dodatnim troškovima, vide i upoznaju se sa lepotom i vrednostima neponovljivih spomenika kulture od koji su mnogi i međunarodna ,da ne kažemo i svetska atrakcija.

U svom Info centru na Kopaoniku Turistička organizacija Raške nudi promo materijale u kojima je dosta pažnje i prostora poklonjeno upravo prezentaciji lepota i sadržaja „Doline kraljeva“. To su , pre svega, obližnji manastiri Studenica i Gradac, zatim crkve  Stara i Nova Pavlica, manastir Končul , arheološki lokalitet „Nebeske stolice na samom Kopaoniku, Jošanička Banja…

I upravo zbog takvog shvatanja značaja kulturne baštine bilo da je ona materijalna ili nematerijalna Turistička organizacija Raške je , od samih početaka , uz već pomenuti Centar za kulturu „Gradac“ suorganizator nekoliko kulturnih manifestacija koje su , bez sumnje i velika dodatna vrednost turizmu opštine Raška. To su pre svega „ Raške duhovne svečanosti “ koje su za četvrt veka svoga postojanja, svojim programima i sadržajem, postale manifestacija od nacionalnog značaja. Tu su i „ Dani  kraljice  Jelene “ tokom koje se afirmišu stari zanati i igre iz ovog kraja a u slavu i sećanje na kraljicu Jelenu Anžujsku , ktitorku manastira Gradac i suprugu Stefana Uroša I Nemanjića,najmlađeg sina  Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo.

U Turističkoj organizaciji  Raške su nam rekli da je posebno važno što sve više stranih gostiju pohodi Kopaonik i njegovu okolinu i to ne samo zbog direktne  ekonomske koristi od njihovog boravka, nego zbog činjenice da oni , posle upoznavanja sa  kulturno istorijskim spomenicima na  teritoriji opštine, u mnogome menjaju svoju percepciju Srbije formiranu najčešće na medijskim stereotipima kreiranim i plasiranim u   vreme  burnog raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.

Tako ,eto, kulturna baština opštine Raška vešto inkorporirana i upotpunjena atraktivnim sadržajima kulturnih manifestacija sve više biva i svojevrsni promoter našeg , duboko evropskog, identiteta.

Da je svest o tome prisutna kod donosioca odluka u ovoj lokalnoj samoupravi  govori  i podatak da je budžetom opštine Raška  za promociju turističke ponude  u koju ,delom, spada i promocija kulturne baštine , za 2019 godinu planirano 10.250.000 dinara za razliku od 8.500.000 dinara u 2018 godini.

Ono što manjka jesu , po običaju , finansijska sredstva koja jedna lokalna samoprava poput Raške može izdvojiti za aktivnosti adekvatnije zaštite i prezentacije kulturne baštine.To se vidi iz podataka da je, budžetom za 2019 godinu za razvoj kulture i informisanja izdvojeno 57.569.254 dinara što je za 1.459.746 dinara manje nego u ovoj , 2018, godini iako je tako planirani budžet , za 2019,  od 1.563.268.291 dinara veći od prošlogodišnjeg za 183.154.091 dinara.No, dobro je da ,u uslovima smanjenja iznosa sredstava za razvoj kulture i informisanja , povećan iznos predviđen  za unapređenja sistema očuvanja i prezentacije kulturno istoriskog nasleđa sa 1.300.000 dinara u 2018 na 1.950.000 dinara u 2019 godini.  Nema sumnje da je tako uvećanom budžetu opštine Raška doprineo i rast broja gostiju koji , kao turisti , borave , pre svega na Kopaoniku , kao što nema sumnje da tome , itekako,  doprinosi i adekvatna prezentacija kulturne baštine i kulturni sadržaji kao svojevrsne  dopune osnovnim elementima ukupne turističke ponude opštine Raška.

Likovni atelje „Linija“ je svojevrsni rasadnik talenata !

Objavljeno: 26.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Večeras je , u prepunom  holu Skupštine grada Kraljeva , otvorene XII godišnja izložba radova likovnog ateljea „Linija“.

Slađana Miljković pozdravlja goste na otvaranju XII godišnje izložbe likovnog ateljea „Linija“

Koncept rada ateljea koga vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković je  okupljanje  talentovane dece , uzrasta od  sedam do osamnaest godina, sa kojom ona radi na njihovom likovnom opismenjavanju i edukaciji. Praksa ovog atelje je , da pored učešća na grupnim izložbama i brojnim kulturnim manifestacijama u gradu, organizuje i godišnju smotru stvaralaštva svojih polaznika .Godišnja izložba  je prilika da   svaka  generacija polaznika  izloži svoje najbolje radove i javnosti pokaže svoje likovno umeće i napredak postignut tokom školovanja.Za proteklih dvanaest godina preko 600 najmlađih kraljevčana, a i dece iz susednih gradova, steklo je svoja prva znanja o crtanju i slikanju u ovom likovnom ateljeu.Većina njih provede u proseku četri godine u ateljeu „Linija“ stičući osnovna teoretska i praktična znanja o crtanju i slikarstvu. Mnogi od njih su ,kasnije, bavljenje slikarstvom ili dizajnom izabrali za svoje životno opredeljenje i svoj profesionalni poziv. Jedna od njih, Viktorija  Zdravković , studentkinja IV godine Filološko-umetničkog fakulteta , na odseku zidnog slikarstva u Kragujevcu  je , večeras, otvarjući izložbu istakla da je Slađanin pedagoški pristup deci presudno uticao i na njenu odluku kod izbora svog buduććeg poziva .

Prepun hol Skupštine grada Kraljeva prilikom otvaranja XXII godišnje izložbe likovnog ateljea „Linija“

Među stotinu  večeras izloženih radova polaznika likovnog studija „Linija“ ima i radova kojima bi mogli da se podiče i već afirmisani stvaraoci potvrdilo nam je i nekoliko  starijih likovnih umetnika iz Kraljeva koji su prisustvovali otvarnju ove  nesvakidašnje izložbe.

Manje novca za aktivnosti u kulturi grada Kraljeva

Objavljeno: 23.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo, bez sumnje, spada u gradove sa brojnim kulturnim institucijama i dinamičnim kulturnim životom.Tome pored  kulturnih institucija čiji je osnivač lokalna samouprava na svoj način, i u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose i one organizacije civilnog društva  koje okupljaju  svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti. Tu je i , nekoliko privrednih subjekata  poput Multimedijalnog centra KVart i par ateljea likovnih i primenjenih umetnika koji dopunjavaju kulturnu ponudu grada na Ibru i dinamiku  njegovog kulturnog života.

No u Kraljevu je, deceniju posle donošenja Zakona o kulturi koji je predvideo i druge modele kulturnih politika,  i dalje dominatan ,možemo to s pravom reći,  državni model kulturne politike što se jasno uočava kroz dva primera. Prvi primer predstavlja distribucija javnih, budžetskih , sredstava opredeljenih za finansiranje kulture a drugi je nepostojanje Saveta za kulturu grada Kraljeva koji bi ,u skladu sa zakonskim rešenjima trebalo da obezbedi veće participiranje zaintersovanih javnosti (građana) u kreiranju kulturne politike grada.

Za posledicu takvog model u kulturnoj politici grada imao i to da se smanjuju ionako skromna  javna sredstva za  kulturu , ne računajući, naravno,  rast onog dela javnih prihoda koji se izdvaja za ,inače skromne , plate zaposlenih u ustanovama kulture. Tako je za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture  u 2018  opredeljeno  194.416.000 dinara a za istu namenu u 2019 godini  planirano je 204.670.000 dinara.

Budžetom grada Kraljeva za 2018 godinu za programsku aktivnost Razvoj kulture i informisanja opredeljeno je 236.525.185 dinara ili 6,8% od ukupnog budžeta grada a predlog za 2019 godinu je 241.744.000 dinara ili 6,3% od ukupnog budžeta grada .

 Od tog iznosa u 2018 godini  samo 26.106.185 dinara je opredeljeno  za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva , a  za 2019 godinu  planirano je  čak 10.483.185 dinara manje,  samo 15.623.000 .  Praksa i iskustva o distribuciji  tih više nego skromnih  sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva je takva da se taj novac u većem obimu daje lokalnim ustanovama kulture za njihove projekte koji su deo njihovih  redovnih godišnjih planova i programa aktivnosti a neznatan deo posluži za sufinansiranje organizacija civilnog društva  koje okupljaju  svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti.

Još manje sredstava ,samo 1.003.000 je opredeljeno,  u 2018 , za veoma važne delatnosti jačanja sistema očuvanja i predstavljanje  kulturno istorijskog nasleđa. Za ove aktivnosti u 2019 godini planirano je  1.451.000 dinara!

Silen konarevski

Iznos izdvojenih sredstava za bitnu aktivnost predstavljanja  kulturno istorijskog nasleđa jasno pokazuje da su donosioci odluka u gradu Kraljevu daleko od shvatanja značaja kulturne baštine kao važnog  resursa svake  zajednice.

Tamo gde izostaje svest donosioca odluka na lokalnom nivou  o značaju i važnosti kulturnog nasleđa  kao strateškog resursa za inicijaciju brojnih društvenih i privrednih aktivnosti, teško je govoriti o napredku u bilo kom segmentu lokalne zajednice.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Filmom,muzikom i plesom do Evrope

Objavljeno: 23.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Festivali i karnevali

         Poslednjih decenija 20. veka, Vrnjačka Banja je imala „Kulturno leto“ čiji je moto bio: Za 100 dana – 100 kulturnih događaja. Početkom 21. veka,  zbog ekonomske krize, broj događaja je prepolovljen. Danas je Banja nastoji da, po ugledu na evropska banjska mesta, kulturnim manifestacijama prilagođenim interesovanjima turista, ponovo zauzme nekadašnju poziciju. 

                Preteče Vrnjačkog karnevala, koji već 14 godina u Banju dovodi plesne grupe iz celog sveta, bili su maskenbali i kermesi održavani u Vrnjačkoj  Banji krajem devetnaestog i početkom 20. veka. Na vrnjačkim kermesima okupljali su se svi, bez obzira na društveni status. Banja je tada bila mesto  obilja dobre hrane i pića, ali i kulturnih dešavanja. Iz svih krajeva Srbije dolazili su slikari, glumci, pozorišne grupe i muzičari kako bi učestovali u banjskim kermesima i maskenbalima. Tek šezdesetih godina 20. veka u Vrnjačkoj Banji je  organizovan prvi pravi karneval, ali bez očekivanog efekta, kao ni nekoliko sledećih. Ipak, Vrnjčani tvrde da su baš šezdesete godine prošlog veka odredile Banju kao evropski, karnevalski grad.  Tako, svake godine sredinom jula,  zbog karnevalske atmosfere,  atraktivnih plesnih grupa kao što su kubanske i brazilske i   bogatog, svakodnevnog  muzičkog programa na dve bine u centru grada    Vrnjačku Banju poseti oko 100 hiljada turista.

             Pre 12 godina, mladi entuzijasti Vrnjačke Banje sledeće evropske i svetske muzičke trendove, organizovali su prvi „Love Fest“, jedinstvenu kulturnu platformu koja promoviše urbanu muziku,  umetnost i, kao što naziv sugeriše,  ljubav. Na festivalu su, kroz nastupe najpoznatijih evropskih  di – džejeva na 5 bina, zastupljeni različiti muzički pravci.  Love Fest, iz godine u godinu,  privlači sve više publike i izvođača i bitno menja starosnu strukturu banjskih gostiju. O njegovoj popularnosti govore i sponzori ove muzičke manifestacije, među kojima su najpoznatiji evropski brendovi. Za vreme Festivala ljubavi, u Vrnjačkoj Banji i okolini nema slobodnih ležajeva, a prihod od javne potrošnje dostiže 2, 5 miliona evra. Vrnjčani kažu da ih u ta 3 festivalska dana ima duplo više, jer na noćenju imaju oko 30 hiljada gostiju. Pri tome ne računaju  „prolazne“ goste i „Love Fest camp“, koji organizatori postavljaju pored izvora „Jezero“ i koji daje još jednu dimenziju zbližavanju mladih, uglavnom iz Balkanskih zemalja.         

             Tradicionalno, sredina avgusta rezervisana je za najstariji kulturni događaj u Vrnjačkoj Banji – Festival filmskog scenarija, po koncepciji jedinstven u Evropi i kao takav uvršten u Svetski katalog važnih filmskih festivala. Od prvog, održanog 1977. do ovogodišnjeg, 42. izdanja, Festival filmskog scenarija ostao je jedini festival ozbiljno  posvećen onome na čemu se film zasniva. Da bude drugačiji od ostalih festivala, doprineo je i Simpozijum, koji je od prvog dana važan segment u okviru kojeg su brojni evropski i srpski teoretičari filma i filmski stvaraoci izlagali svoja promišljanja o filmu, kasnije objavljivana u festivalskoj ediciji „Simpozion“.  Mlađa od Simpozijuma, ali ništa manje važna je festivalska Škola filmske dramaturgije „Slobodan Stojanović“, koju su proteklih godina vodili značajni fimski stvaraoci. Iz te škole potekli su neki od, u evropskim okvirima, uspešnih filmskih stvaralaca. Festival filmskog scenarija imao je i višegodišnju, plodnu saradnju sa festivalima u Kotbusu i Visbadenu.

           Čuvanjem tradicije i prihvatanjem novina, Vrnjčani žele da svom mestu vrate nekadašnju, visoku  poziciju u srpskoj kulturi i da, istovremeno, Evropi pokažu da su usvojili njene kulturne vrednosti.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Tradicija servirana na moderan način

Objavljeno: 18.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

UTŠ ,  Vrnjačka Banja :  nasleđe dobre hrane i usluge 

                  Ugostiteljsko – turističkaškola, za 7 decenija postojanja, obrazovala je više od 7000 kuvara ,poslastičara, konobara, kulinarskih, ugostiteljskih  i turističko – hotelijerskih tehničara. Škola ima učenike iz cele Srbije, od  Bele Crkve do Bujanovca, a nagrade koje oni osvajaju ne poznaju granice. Medalje su zaslužili i kao čuvari nasleđa, za tradicionalna srpska jela. 

             Ugostiteljsko – turistička škola sa Domom učenika, osnovana je 1949. godine, kao Niža ugostiteljska škola. Iakoje od tada do danas menjala  nazive obrazovnih profila i nastavnih programa, kvalitet obrazovanja koje pruža ostao je isti. Zato je  svake školske godine potrebno sve više bodova za  upis u ovu školu, jer na jedno mesto konkurišu 2 – 3 kandidata. Kada završe školu, lako nalaze posao,kako u Vrnjačkoj Banji, tako i dalje, pa u Ugostiteljsko – turističkoj školi s ponosom ističu da njihovi bivši učenici rade u poznatim hotelima širom Evrope.Ponosni su i na nagrade koje osvajaju na kulinarskim takmičenjima, domaćim i međunarodnim. Imaju ih toliko, da su odavno prestali da ih broje. Posebno mesto među priznanjima zauzimaju medalje sa nadmetanja u pripremanju tradicionalnih jela. Pre 3godine, u Ljubljani su osvojili Zlatno priznanje za projekat“Gde je Srbin – tamo je i slava“. Direktorka škole, JelenaČeperković, ističe i najnoviji uspeh sa Kalemegdana.

Jelena Čeperković 

Na nedavo održanom „Festivalu srpske trpeze“ naši učenici su osvojili prvo mesto u pripremanju i serviranju srpske večere iz srednjeg veka. Taj zadatak i namirnice  su dobili su pošto je počelo takmičenje i pred žirijem su pripremali i postavljali „Kneževu večeru“. Sem znanja i kreativnosti, njihovom uspehu je doprinelo i posuđe iz muzejske zbirke „Krstovgrada“ kod Kraljeva. Cilj takmičenja na Kalemegdanu je očuvanje gastronomskog nasleđa, a mi smo pobedom pokazali kako to nasleđe čuvamo, kao što smo to pokazali i pre 2 godine u Moskvi, na sličnom takmičenju.

            Vrnjačka Banja, ove godine obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom. U mestu lekovitih voda, ponosnom na svoju tradiciju,  Ugostiteljsko – turistička škola, kroz  redovne predmete posvećene nacionalnoj kuhinji i nacionalnim poslasticama, doprinosi negovanju kulinarskog nasleđa ovog kraja.

–  Ne možemo da zaboravimo ko smo, odakle smo ili šta volimo da jedemo. Mi to ponekad malo modernizujemo. Tako naši učenici uče da spremaju kafansku sarmu, koja treba bude dimenzija 2 X 5 cm, a onda probaju da naprave duplo manju i uspeju u tome, pa je i serviraju na drugačiji način. Tako spajamo nasleđe i savremeno, ja volim da kažem da tradicionalno serviramo na moderan način i to prija i oku i čulu ukusa, kaže Jelena Čeperković.

        Ugostiteljsko – turistička škola ima 4 objekta: školsku zgradu sa kabinetima za praktičnu nastavu, Dom učenika sa 85mesta, Poslastičarnicu „Beba“ koja uskoro treba da bude rekonstruisana i Školski restoran za obuku „Istra“, sa kioskom za prodaju pecivakoja prave učenici. Kao jedan od najboljih primera dualnog obrazovanja u Srbijii čuvar gastronomskog nasleđa,  škola je otvorena i za tradiciju drugih zemalja i u tome je, takođe uspešna. Ove godine,njeni kulinari su doneli 4 medalje iz Gabrova u Bugarskoj, gde su se takmičili u karvingu, drevnoj kineskoj veštini u rezbarenju voća i povrća.

       Za uspehe u negovanju gastronomske tradicije, Ministarstvo prosvete je 2015. godine  Ugostiteljsko – turističkoj školi dodelilo „Svetosavskunagradu“ i proglasilo je za najbolju srednju školu u Srbiji.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Predstavljena četvorotomna edicija „Kraljevo u velikom ratu“

Objavljeno: 17.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Danas je , u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva , u prisustvu velikog broja gostiju , promocijom četvorotomne edicije „Kraljevo u velikom ratu“ čiji je autor penzionisani artiljerijski major Rade Vukosavljević, obeležena 58.godišnjica Istoriskogarhiva Kraljeva.

Direktorka Istorijskog arhiva Kraljeva profesor Vesna Milojević pozdravlja goste na proslavi 58.godišnjice Arhiva

Pozdravljajući prisutne goste direktorka Istorijskog arhiva , profesorka Vesna Milojević je između ostalog rekla : „Na mapi čuvara nacionalnog i kulturnog identiteta naša kuća ima posebno mesto. Ona sređuje i trajno čuva arhivsku građu i to jeste naša primarna delatnost, ali je taj proces  zaokružen tek kada na osnovu tako sređene i čuvane građe mi „ispričamo priču“ poput ove koja nas je danas ovde  okupila. Zato i naglašavam da je u našem radu podjednako važna i izdavačka delatnost i mi ćemo joj , kao ustanova , u vremenima koja dolaze posvetiti dužnu pažnju.“

Potom je o najnovijem izdavačkompoduhvatu Istorijskog arhiva Kraljeva, četvortomnoj ediciji „Kraljevo u velikom ratu“ govorio vojni istoričar ,pukovnik dr. Mile Pršić koji je uz priznanje autoru za veliki i uspešno obavljeni posao kakvim se ,po njegovim rečima, bave čitave ustanove i institucije ,posebno pohvalio njegov pristup i doprinos  istorijatu Srpske vojske koja je ,predvođena velikim vojnim stratezima Vojvodom Putnikom ,Vojvodom Stepom Stepanovićem i Vojvodom Živojinom Mišićem ,dala nemerljiv i nezaboravan doprinos slamanju vojnog saveza Centralnih sila u I svetskom ratu.

Objašnjavajući motive svog pristanka da učestvuje na današnjoj promociji edicije „Kraljevo u velikom ratu“  akademik profesor dr.VasilijeKrestić je naglasio svoju obavezu predsedavajućeg  Odbora za proučavanje genocida nad spskimnarodom i drugim narodima u Jugoslaviji ali i svoje trdesetsedmogodišnje rukovođenje Arhivom ove institucije. Stoga je posebno zahvalan autoru edicije „Kraljevo u velikom ratu“  Radu Vukosavljeviću za njegovu posvećenost da se od zaborava sačuvaju velike žrtve kako Sprske vojske tako i narod u celini postradalog od okupatorske vojske Austro-Ugarske za vreme I svetskog rata na teritoriji Kraljeva.

Autor edicije Rade Vukosavljević 

Na kraju današnje svečanosti prisutnima se obratio i autor penzionisani artiljerijski major RadeVukosavljević zahvalivši se na podršci gradonačelniku Kraljeva dr.PredraguTerziću ali i članovima Gradskog veća koji su omogućili da njegovo obimno delo ugleda svetlost dana u formi četvorotomne edicije. On je ,pored zahvalnosti ,rekao  da je edicija plod   njegovog višegodišnjeg trenskog  rada , zajedno sa grupom entuzijasta iz Kraljeva , na mapiranju i obeležavanju svih značajnih toponima vezanih za teške bitke vođene u kasnu jesne 1915godine na ovim prostorima kada se Spska vojska zajedno sa  Kraljem Petrom I , prestolonaslednikom Aleksandrom i Vladom povlačila Ibarskom dolinom put Kosova i Metohije i Albanije potom.

Kraljevo je ,inače, još prošle godine formiralo Odbor za obeležavanje stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata i izgradnju Vojničke spomen kapele na Planini Čemerno. Na ovoj planini je , novembra 1915 godine vođena jedna od većih bitaka tokom koje je stradalo više od 1000  vojnika iz ovih krajeva štiteći odstupnicu glavnini Srpske vojske Ibarskom dolinom.

Najstarija crkva u Srbiji je u Novom Pazaru

Objavljeno: 16.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

 Petrova crkva u  je najstariji sačuvani pravoslavni hram u Srbiji ,   sagrađena je  krajem IX i  početkom X veka,  na temeljima starijeg hrama iz VI veka. To su utvrdili istraživači pedesetih  i šezdesetih godina  prošlog veka.

 U gradnji Petrove crkve, kako navodi protojerej stavrofor Tomislav Milenković, ima više slojeva gradnje: temelji su iz VI veka,sadašnja konstrukcija iz IX  i početkaX  veka,kasnije je bilo dogradnje i rekonstrukcije ,a prema nekim istraživačima jedan deo zapadne priprate je sagrađen u prvoj polovini XV veka. Renovirana je 1728.godine, južna priprata je dozidana  1835.godine. Vršena su arheološka istraživanja pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka a konzervacija i restauracija fresaka vršena je  osamdesetih godina prošlog veka.

 Krajem prošlog veka su konačno završena sva arheološka istraživanja  područja Starog Rasa   i  deo te celine  , Petrova crkva , se  od 1979 godine nalazi se na listi  svetske baštine  UNESKO-a  u okviru prostorne kulturno istorijske celine Stari Ras sa Sopoćanima. U  tu celinu spada  i utvrđenje Ras,Trgovište i manastir Đurđevi stupovi kao  prva kategorija spomenika.

 Petrova crkva sagrađena je u stilu romanske arhitekture u obliku rotonde i to je njena specifičnost. Svi stari pravoslavni hramovi u Srbiji imaju kvadratnu osnovu, jedino Petrova crkva ima kružnu i to je čini izuzetnom. Hram Sv. Donata u Zadru iz kraja IX veka je sličan po  obliku rotonde, ima galeriju kao i Petrova crkva ali je većih dimenzija od Petrove crkve.

Petrova crkva je  vezana za dinastiju Nemanjića ali treba reći da nema mnogo pisanih tragova o samom istorijatu Petrove crkve. Jedan pisani istorijski  izvor je  ,letopis popa Dukljanina i  smatraju ga verodostojnim u nekim podacima.Tu je zapisano da je Petrovu crkvu sagradio  knez Pavlomir Bela u VI veku.

 U to vreme  Srbi su bili naseljeni na ovim prostorima . Krajem IX veka ovde  je vladao knez Časlav, nije postojala samostalnost srpske crkve već je  ona bila u okviru  tadašnje  ohridske arhiepiskopije pod upravom Vizantije.

 Petrova crkva je bila sedište stare Raške episkopije u vreme vladavine Stefana Nemanje. UPetrovoj crkvi je sačuvana stara srednjovekovna krstionica a  u toj krstionici kršteni  su i Nemanjini potomci, Vukan, Stefan i Rastko. Tu je , sve do prvih decenija XVI veka bilo sedište  Raške episkopije.

Stefan Nemanja  se 1196 godine na Saboru održanom u Petrovoj crkvi odrekao  vlasti , zamonašio se zajedno sa ženom mu Anom a potom oni   odlaze,  Stefan u Studenicu , a Ana u Bogorodičin manastir kod Kuršumlije.

 Kada su Turci  u osvojili Balkansko poluostrvo i Srbiju sedište  Raške episkopije je izmešteno  iz Petrove crkve  tokom prvih decenija XVI veka,  u manastir Svete Varvare čiji se ostaci nalaze na putu za manastir Sopoćan. Tu je bilo sedište episkopije  sve do početka XVIII veka kada je prebačeno u sam grad Novi Pazar ,na lokaciju  u sadašnjoj ulici Relje Krilatice.

Danas se u Petovoj crkvi obavljaju redovna bogosluženja  a ona je  i vrlo posećeni objekat od strane turista iz svih zemalja sveta.  Njih  najviše interesuje arhitektura crkve , ta preromanska arhitektura sa  dogradnjama iz kasnijih perioda ,posebno  galerija u crkvi .

Turistička organizacija Novog Pazara prezentujući potencijale i ponudu grada uvek ističe i prezentuje i Petrovu crkvu. 

 Privodi se kraju  izrada projektne dokumentacije za revitalizaciju  objekta  u severnom delu porte na starim temeljima  kako bi se stvorili bolji uslovi za prijem i prihvat sve većeg broja turista.

 Za  to postoji podrška Ministarstva kulture, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture,  a očekuje se i podrška Ministarstva trgovine ,turizma i telekomunikacija kako bi se unapredila okolna  turistička infrastruktura.

  Iako na Uneskovoj listi Svetske baštine Petrova crkava još uvek nema monografiju koja bi u potpunosti osvetlila njenu ulogu u istoriji  Srpskog naroda i ovih prostora.

 Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ аkogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstusu isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin nepredstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

ČUVARI NASLEĐA

Objavljeno: 13.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

U godini jubileja, u kojoj Vrnjačka Banja obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom, pored velikih ulaganja u rekonstrukciju Promenade – glavne šetališne zone i Crkvenog brda,  zaštićene kulturno- istorijske celine, lokalna samouprava je izdvojila  i značajna sredstva za obnavljanje i održavanje banjskih paviljona i fasada starih vila. 

             Paviljoni su jedno od obeležjaVrnjačke Banje od njenog osnivanja. Najstariji među njima,  paviljon – poslastičarnica, pojavljuje se na banjskim razglednicama iz 1906. godine. Desetak godina kasnije, izgrađen je paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu. Posebna atrakcija bio je paviljon -školjka, podignut 1936. u centralnom banjskom parku. U njemu je, za vreme sezone sviralo odeljenje Orkestra kraljeve garde. Srušen je posle Drugog svetskog rata.

         Muzički paviljon u Vrnjačkom parku izgrađen jetridesetih godina prošlog veka. Ima šestougaonu osnovu od orlovačkog kamena. Gornji deo paviljona napravljen je od ukrasno rezane građe, a donji od  ukrštenih daščica koje su uklonjene posleDrugog svetskog rata. Paviljon je, uglavnom, služio za promenadne koncerte, kojisu bili aktuelni i šezdesetih godina. Njegova rekonstrukcija omogućiće još jednu namenu – da bude prostor za venčanja na otvorenom.

Muzički paviljon

– Nastojimo da sačuvamo banjske istorijske i kulturne znamenitosti. Zato smo u ovoj,jubilarnoj godini, uz veliku pomoć Vlade Republike Srbije, velika sredstva izdvojili za održavanje i obnavljanje kulturnih dobara. Paviljon u parku ćemo rekonstruisati prema prvobitnom izgledu, kao i paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu, koji je zbog dotrajalosti morao da bude srušen. Sledećeg meseca ćemo obnoviti fasadu Vile „Belimarković“. Već smo završili čišćenje umetničkih dela u Parku skulptura, jedinstvenom u Evropi po tome što ima 2 skulpture Ernsta Neizvesnog. Ove godine smo obnovili  fasadu Muzeja banjskog lečenja, završili prvu fazu rekonstrukcije Crkvenog brda, koje ima status prostorne, kluturno – istorijske celine od velikog značaja. Počeli smo i rekonstrukciju fasade i krova Vile „Zora“ u kojoj je biblioteka.Jednostavno, ako ne čuvamo naše nasleđe, onda nećemo imati šta da ostavimo generacijama koje dolaze i nećemo ih naučiti kako se poštuju tradicija, istorija i kultura jednog naroda,kaže Dušan Stevanović, pomoćnik predsednika Opštine Vrnjačka Banja.

Dušan Stevanović

          Jedan od primera za odnos Vrnjčana prema nasleđu je i spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću Ujedinitelju, ucentralnom delu Vrnjačkog parka, podignut 1936. blizu Rimskog izvora. Spomenik je  srušen je posle Drugog svetskog rata,a rekonstruisan 2006 prema jedinoj sačuvanoj fotografiji.

Spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću

          Vrnjačka Banja je u jubilarnoj godini postala članica Evropskog udruženja rimskih termalnih banja,  u kojem je jedina banja van Evropske unije. Da su Rimljani koristili vrnjačke tople izvore, potvrđeno je slučajno, prilikom kaptaže izvora, 1924. godine, kada je pronađena vertikalna, pravilno isklesana stena sa otvorom iz kojeg je isticala topla mineralna voda. Na istom mestu pronađeno je  oko 200 rimskih novčića iz vremena rimskih imperatora Avgusta i Valentinijana.

Rimski izvor

Otkriveni su i arheološki ostaci prvog poznatog bazena za kupanje u termalnim vodama, na prostoru Vrnjačke Banje. Izvor je tada uređen, ali je za vreme Drugog svetskog rata bio zatrpan i zaboravljen sve do 1989. kada je rekonstruisan. Obnavljanjem Rimskog izvora, Banja se odužila dalekoj prošlosti, bez koje ne bi imala budućnost.


Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka

Objavljeno: 12.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

U Galeriji Narodnog muzeja Kraljeva otvorenena je izložba „Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ čiji su autori arheolog Tatjana Mihailović, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo,istoričari umetnosti dr Branka Gugolj, docent na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i SonjaMilićević, kustos Galerije Centra za kulturu „Gradac“.

Deo autorskog tima izložbe 
SonjaMilićević i 
Tatjana Mihailović

Ova izložba deo je višegodišnjeg projekta Centraza kulturu „Gradac“ iz Raške pod nazivom„Upoznaj naš grad“. To je ,treća u nizu izložbi u okviru ovog projekta a,  ona,  i dve predhodne imaj za cilj  da prezentuju najstarije nasleđe ovog prostora.

Pozdravljajući prisutne na otvaranju TatjanaMihailović je , govoreći o samoj izložbi ,rekla da ona obuhvata period praistorije, od neolita preko metalnih doba, do antičke prošlosti, kada je rimska država na ovim prostorima organizovala svoju upravu nad Ibarskim rudnicima srebra. U srednjem veku, kada je formirana srpska država, čije srednjovekovno ime grad  Raška nosi i čuva u izvornoj formi, ova oblast se tokom XIII veka našla u središtu njene teritorije, između arhiepiskopije u Žiči i prestonog grada Rasa, uzdižući svoju ekonomsku moć srebrom Kopaonika.

Izložba je realizovana uz podršku Narodnog muzejaKraljevo, koji je nadležan za teritoriju Raške i iz čije Arheološke zbirke je izložen deo reprezentativnog materijala ove oblasti. Fotodokumentacijom izložbuje podržao i Zavod za zaštitu spomenika Kraljevo.

Izložba je povezana u antičkom delu sa izložbom„Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja Zadar, otvorenom u Narodnom muzejuKraljeva u četvrtak 6. decembra, tako da publika ima priliku da vidirekonstrukciju najbogatijeg groba sa nekropole Lanište u Korlaću kod Baljevca.

Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II  део “  кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност„КВ Новости-он лине“ и ни на који начин не представљају ставове и мишљења општине Рашка

Kultura ne poznaje granice

Objavljeno: 08.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Intervju: Husein Memić, direktor Kulturnog centra Novi Pazar

Direktor novopazarskog Kulturnog centra, Husein Memić kaže da u Godini evropske kulturne baštine Novi Pazar postaje sve prepoznatljiviji na kulturnoj mapi Srbiji, a samim tim i Evrope. Ističe da već nekoliko godina unazad Kulturni centar seinfrastrukturno, tehnički, ali i sadržajno i suštinski u kontinuitetu razvija,te najavljuje brojne ambiciozne planove u budućnosti. Ovu kulturnu jesen,tačnije drugu polovinu novembra, obeležava Festival evropskog filma u Novom Pazaru, kao i otvoreni konkurs za takmičenje mladih u besedništvu. Ipak, prema rečima Memića, ključni događaj koji je obeležio tekuću godinu je nastup Sarajevske filharmonije u ovom gradu.

Husein Memić
  • Kada su u pitanju događaji i manifestacije, ono što se svakako izdvaja je prvo gostovanje

Sarajevske filharmonije u našem gradu. Na oduševljenjenaše publike, to je događaj koji se posebno ističe. Ono što je takođe bitno za2018. je nastavak ulaganja u infrastrukturu, i za to moram pohvaliti Grad NoviPazar koji izdvaja značajna budžetska sredstva. Negde oko 300 hiljada, zajedno sa drugim donatorima mi smo uložili u infrastrukturu i izgradnju jednog potpuno novog ambijenta. Svakako da treba napomenuti da smo jedan od retkih kulturnih centara koji će u skorije vreme dobiti svoj bioskop. Projekat koji nije ni malomali u finansijskom smislu. Za digitalizaciju bioskopa javna nabavka je raspisana ovih dana, a iznos je 13.200.000 dinara. Grad raspisao tender za taj projekat, a Kulturni centar za izgradnju kino kabine i kupovinu platna, što ukupno čini negde oko 15 miliona dinara. Finansijsku podršku dalo jeMinistarstvo kulture i informisanja i Filmski centar Srbije. To znači da ćemo mi u skorije vreme imati najsavremeniju bioskopsku opremu i da ćemo moći da prikazujemo svoj repertoar; da nećemo više čekati na emitera koji dolazi izBeograda u kombi vozilu jednom mesečno sa kojim nećemo morati ni da delimo finanskijsku dobit, veće ćemo sav prihod ulagati u neke novije kulturne sadržaje.

Što se prostora tiče, to podrazumeva korišćenje postojeće koncertne dvorane?

  • Tako je. To je jedan multifunkcionalni prostor. Imaćemo nekoliko dana u nedelji, u

zavisnostiod interesovanja, ali sigurno imaćemo redovan filmski repertoar. Inače, Kulturnicentar je jedna potpuno renovirana ustanova. Imali smo oronulu fasasdu iz1963.godine. Poslednje tri godine radili smo zid po zid, i sada imamo moždajedan od najlepših kulturnih centara u Srbiji. Renovirali smo dotrajali sistemgrejanja u koncertnoj dvorani, sanirali kotlove i izgradili klima komoru, zašta je izdvojeno negde oko 3 miliona dinara. Zapravo, da bismo mogli da imamo bioskop, predhodno smo stvorili uslove. Našli smo novac, 11 miliona dinara od pristupnih fondova, što je jako teško u ovom vremenu, posebno kada je u pitanju kultura. Moram da pohvalim i Grad odobrio 3 miliona, čime je zatvorena finansijska konstrukcija digitalizacije bioskopa.

Pomenuli ste važne projekte i rezultati su vrlo vidljivi infrastrukturno i tehnički.Suštinski, reklo bi se da ima i kulturnih sadržaja i da se kultura u ovom gradu zaista dešava. Da li se nešto promenilo kada je publika u pitnju? Imali i tu pozitivnih pomaka?

  • Naravno da jeste! Nismo oskudevali ni u jednom segmentu kada je u pitanju kultura, bilo

daje vezano za tribinski, pozorišni, muzički, ili neki drugi program. Prvi put smo uradili popis svih umetničkih dela. Kulturni centar od 63.godine sakuplja dragocene umetničke slike, koje nikada pre nisu popisane. Osim što smo ihpopisali, uredili smo jedan novi prostor depoa, koji se nalazi dole u podrumu,i to je jedino što nam je ostalo da renoviramo. I ti radovi su u toku i to će sigurno biti jedan od lepših višenamenskih prostora. Što se tiče sadržaja, prvi put smo imali dve produkcijske predstave. Iako u Novom Pazaru postojiRegionalno pozorište, mi ranijih godina nismo ulazili u produkcijsku sferu.Prvi put ove godine smo imali dve takve predstave. Prva je “Bojte se Allaha –smisao života Ćamila Sijarića“, autentična i ozbiljna priča u režiji Zlatka Pakovića i u kooprodukciji sa bosanskim Narodnim pozorištem iz Zenice.Predstava i dalje živi, gostuje i u januar ćemo imati priliku ponovo da je gledamo u Novom Pazaru. Osim te predstave imali mso i Deportaciju, jedan izuzetno i finansijski jak i dobar projekat. Želeli smo da neke stvari, koje sunas Bošnjake ovde godinama tištale, ne zaboravimo. Tiče se zločina nad Bošnjacima na prostoru Crne Gore. Predstavu je režirao Vladimir Goev. Nameranam je bila da uključimo sve konfesije. Imamo reditelja Hrvata, glumce izSarajeva, Beograda, Crne Gore, pisac je Crnogorac Željko Vušurević. Zapravo,jedna mešovita ekipa, koja šalje izuzetno jaku poruku. Ovih dana imali smo i dolazak Emira Hadžihafizbegovića, koji nas je svojim projektom “Sve je do nas“ oduševio. Tu je i Festival sevdaha “Zeman“, koji je prvi put organizaovan ove godine u avgustu. Namera nam je da naredne godine taj festival unapredimo dodatno, s obzirom da je pored Bosne i Hercegovine sevdah itekako prisutan i u Novom Pazaru, ali nikako nismo imali ni jedan događaj koji to manifestuje. Takođe, vrlo je važno što ni jednu tradicionalnu manifestaciju nismo ugasili. Naprotiv, svaku smo dodatno oplemenili, ne “gušeći“ druge sadržaje. Među novim manifestacijama su i nagrada “Ahmed Vali“ za najvećidoprinos u kulturi. To je nešto što je falilo Novom Pazaru i kulturnim radnicima. Tu je i kniževna nagrada “Amir Dautović“. Trenutno je aktuelan Festival evropskog filma, otvoren je konkurs za takmičenje u besedništvu i verujte da ne prođe ni jedna nedelja bez nekog jakog kulturnog sadržaja. Sa urednicima smo se dogovarali da idemo u neku sferu koju ranije nismo imali, a taj evropski film nam je uvek falio.

Govorite o kooprodukciji, učešću različitih konfesija, pa se stiče utisak da i Novi Pazaru značajnoj meri učestvuje u kulturnoj razmeni na prostoru bivše Jugoslavije,jer kultura ne poznaje granice.

  • Mi želimo da ne pravimo događaje koji će samo bitilokalnog karaktera. Imamo nameru

 da napravimo jedan veliki Film fest. On neće doći samo od sebe, mi to znamo i zato spremamo infrastrukturu. Zato dovodima i Emira Hadžihafizbegovića, zato je prošle godine bio i Kenović. Želimo da uvežemo Sarajevo, Istanbul, Srbiju, kroz neke naše velike manifestacije. Otuda i premijera filma “Moj brat“, kada smo imali privilegiju da premijeru, odmah nakon Minhena, Bakua i Amsterdama, gledamo uNovom Pazaru, pred nekoliko hiljada ljudi koji su bili ispred, jer nisu moglida uđu, a želeli su da pozdrave popularnog glumca Buraka Oždževika, koji je došao u Novi Pazar. Sve to govori da kultura ne poznaje granice i koliko mi u Kulturnom centru želimo da tu kulturu, uslovno rečeno podelimo i razmenimo sa svim narodima u okruženju. Cilj nam je, i ja se nadam da ćemo to uspeti da napravimo veliki Film fest u Novom Pazaru i da u početnoj fazi uvežemo region,možda opet nekim filmom iz Turske, gde bi došlo još poznatih glumaca. Hoćemo da pokažemo da Novi Pazar nije samo politika, da ne spominjem senzacionalističke naslove, već da svi vide u pravom smislu kakvi smo mi ljudi i šta mi organizujemo i koliko smo vredni kada ulažemo u kulturu. Siguran sam da se svaki dinar uložen u kulturu višestruko vrati.

Kako vidite Novi Pazar u kulturnom miljeu Srbije, odnosno Evrope?

  • Pokušaću da objasnim. Pre desetak godina desio se nastanak jednog jednog pozorišta. U

tom periodu dolazili su ljudi sa semenkama i bez elementarne pozorišne kulture,kada je bilo teško održati predstavu. Koliko je to sve sada drastično drugačije govori utisak Emira Hadžihafizbegovića, koji je odigrao tri hiljade predstava,koji je rekao da je retko gde viđao ovakvu publiku, koja s posebnom pažnjom prati predstavu. Mi smo za poslednjih deset godina značajno podigli lestvicu.Svake godine kada pravimo budžet razmišljamo šta je to što bi nas vodilo korak više. Svojim programom se približavamo Beogradu, Novom Sadu i svim prestonicama kulture. Evropa i svet daju veliki značaj kulturi. To je oblast koju moramo razvijati, i u koju moramo još više ulagati, jer ni jedan jedini dinar koji seuloži u kulturu nije bačen, već uložen u decu, njihovu bolju budućnost i nas same.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа