četvrtak, 25. maj 2017.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Ražalovani direktor kraljevačkog muzeja najbolji muzealac Srbije u 2017 godini

Šta li će na ovo reći odbornici vladajuće koalicije u Skupštini grada Kraljeva ?

Objavljeno: 18.05.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Dragan Drašković prima najveće priznaje muzealaca Srbije

Danas je u Muzeju Vojvodine  u Novom Sadu , povodom Međunarodnog dana muzeja održana svečana sednica Skupštine Muzejskog društva Srbije, Nacionalnog Komiteta ICOM-a Srbije i Osnivačkog odbora manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10”.Na svečanosti je,između ostalog, uručeno i najveće priznanje u muzejskoj delatnosti Srbije- nagrada „Mihailo Valtrović“. Nagrada nosi ime prvog  sprskog  muzeologa koji je postavio temelje sistematskom sakupljanju spomenika kulture na teritoriji Srbije.  Ovogodišnji laureata je je Dragan Drašković , istoričar, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo , donedavni direktor Narodnog muzeja u Kraljevu koga je uspešno vodio zadnjih osamnaset godina. On je ,danas,  primio nagradu iz ruku Draga Njegovana,predsednika  Muzejskog društva Srbije. Ni nepodeljneo mišljenje stručne , i šire javnosti, o njegovom uspešnom radu i rukovođenju kraljevačkim muzejom nije bilo od naročitog značaja za odbornike Skupštine grada koji su iz ,valjda samo njima znanih razloga , nedavno na sednici Skupštine grada Kraljeva Draškoviću uskratili poverenje ne izabravši ga čak ni za v.d. ustanove čime su otvorili svojevrsnu krizu u rukovođenju ovom ustanovom kojom se Kraljevo,s prvom ,ponosilo.

Trg Srpskih ratnika postaje ,na jedan dan, stecište roka!

Objavljeno: 16.05.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Konferencijom za štampu, danas održanom u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva, najavljena je jedna pažnje vredna manifestacija. Kraljevo će , pored još nekih gradova u Srbiji , biti domaćin svojevrsnog festivala dobre rok muzike . Naime , 27 maja ,na centralnom gradskom trgu-Trgu Srpskih  ratnika,  biće održana „Mini gitarijada“. Ovaj muzički događaj organizuje se u saradnji sa populrnom „Zaječarskom gitarijadom“ koja se , iako pedsetprva po redu, ove godine , po prvi put održava u junu, i to u periodu od 29.juna do 1.jula. Cilj mini gitarijada je da afirmišu rok muziku pružajući šansu mladim demo bendovima  koji su na početku svojih muzičkih karijera ,omogućavajući im nastup na profesionalnoj sceni koja podrzumeva dobru ,binu, svetlo i razglas  pred publikom koja voli tu vrstu muzičkog izraza. Mini gitarijade imaju i svojevrsni takmičarsko-selektorski karakter jer će najboljim demo sastavima iz gradova poput Kraljeva, gde se organizuju „Mini gitarijade“,biti omogućen nastup na 51-oj Zaječarskoj gitarijadi. Da će se na ovim predtakmičenjima voditi računa i o kvalitetu muzike postaraće se stručni žiriji sastavljeni ,mahom, od već  afirmisanih lokalnih rok stvaralaca i dokazanih muzičkih stručnjaka. Tako će , recimo, u Kraljevu umeće rok demo-bendova  na ovogodišnjoj „Mini gitarijadi“ ocenjivati Aleksandra Pavlović ,muzički urednik u SKC“Kragujevac“, Vladimir Krunić frontmen pank rok grupe „Krstaši“ iz Kraljeva koja je,  prošle godine, učestvovala na „Zaječarskoj gitarijadi“ i Vladislav Jurić ,rok muzičar.Kako smo ,danas,  čuli od gospođe Elizabete Todorović ,direktorke KC „Ribnica“ i  Bojana Petrovića , muzičkog urednika u ovoj ustanovi, rok za prijavu zainteresovanih rok grupa je do 20.maja a očekuju se učesnici i iz susednih gradova poput Kragujevca, Vrnjačke Banje, Trstenika, Raške, Novog Pazara…Svojevrsna podrška mladim rokerima  ali i svojevrsna pozivnica posetiocima kraljevačke „Mini gitarijade“ biće i sastav „Električnog orgazma“ koji će ,prema rasporedu, uslediti odmah po okončanju nastupa demo bendova.

Kad se razum povuče….

Kome trebaju i čemu služe politikantske igre u kraljevačkim ustanovama kulture?

Objavljeno: 09.05.2017. | autor: KV Novosti -on line

Glavna tema današnje konferencije za štampu u Narodnom muzeju  u Kraljevu , izložba „Beogradski atlas Jovana Cvijića“ kojom će se ,od 11 do 20 maja ,  kraljevčanima , u okviru predstojeće ,nacionalne , manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10“, predstaviti Muzej grada Beograda  ostala je u senci reakcije kolektiva ove renomirane , gradske, ustanove kulture na  Rešenje o razrešenju direktora muzeja koga je ,prošlog petka , na svojoj XI sednici donela Skupština grada Kraljeva u svojstvu osnivača muzeja. Muzejski savetnik Tatijana Mihajlović je , predstavnicima medija , pročitala Saopštenje koga su , kako je rečeno, podržali-potpisali svi zaposleni ,njih 26, u muzeju. Povod za ovakvu reakciju bila je ,zaista, čudna odluka skupštinske većine da najpre izglasa pomenuto Rešenje o razrešenju direktoru muzeja  zbog prestanka mandata a da , potom, ta ista većina koju su ,tog dana , činila 38 odbornika vladajuće koalicije najpre ostane uzdržana kod usvajanja novog Stauta Narodnog muzeja u Kraljeva a potom i kod , očekivanog ,(re) izbora Dragana Draškovića.Time je , na veliko iznenađenje , ne samo stručne javnosti ustanova kulture već i većine kraljevčana  bez ikakvog suvislog obrazloženja uskraćeno poverenje čoveku koji je , svojim radom kao istoričar  a i ,uspešnim  rukovođenjem muzejom u predhodnih osamnaest godina , trajno obeležio jednu epohu na mapi kulturnih dešavanja u gradu na Ibru. Da iznenađenje bude kompletno postarali su se sami odbornici većine koji su ,najpre, kroz predloge skupštinskih tela poput Komisije za izbor i imenovanje a i kroz predlog Upravnog odbora muzeja dali potrebne saglasnosti na (re)izbor Draškovića ne štedeći komplimete za njegov rad što za skupštinskom govornicom što u kuloarima pre i tokom same sednice. Veleobrt u , do sada javno neobrazloženoj promeni stavova o radu Draškovića , usledio je na samoj sednici kada su, odbornici vladajuće većine ,očigledno na neki javnosti nejasan-nevidljivi  signal , kao po komandi glasali suprotno svemu što su predhodno  kazivali što o radu muzeja što o Draškovićevom direktorovanju. Iako živimo u društvu i vremenima  kada je i najnevernijem Tomi jasno da je politička volja svemoguća čini se ,na prvi pogled, da je ovaj salto mortale kraljevačkih odbornika  novina- novi prilog za istoriju politikanstva u Srbiji. Oni , pak, upućeniji u  kraljevačke političke kuloare  su  ovakvo Rešenje naslućivali temeljeći te svoje slutnje na , navodnom, koalicionom , nepotpisanom ali važećem ,sporazumu za čije sprovđene su zadožena tri-četi stranačka čelnika. Po tom , javnosti nedostupnom  a očigledno postojećem sporzumu Narodni muzej u Kraljevu je „pripao“ lokalnom Pokretu socijalista koji je,navodno, najpre hteo da zadrži Draškovića (člana i osnivača lokalnog SPO-a) da bi potom,opet navodno, poželeo da tu udomi jednu svoju članicu koja je prešavši iz Ujedinjenih regiona Srbije u Pokret socijalista postala ,što bi rekao popularni Radašin „kapacitetna“ da vodi i muzej ,ako „drugovi kažu da treba treba“. Drugi koji su ,kažu, još upućeniji u „šira politička kretanja“ ovo povezuju sa nedavnim javnim istupanjima lidera SPO-a na televiziji N1 kada je ,opet Drašković ali  Vuk, kritički progovorio o „diplomatskom kuršlucu“ na relaciji Srbija –Francuska u vezi „slučaja Haradinaj“. Ti,još upućeniji, svoju tezu osnažuju i primerom (ne) dogovorene ostavke direktora JKP „Putevi“ iz Kraljeva koji je ,iako ,donedavno član „verolomne“ Nove Srbije“, trebalo da  dogovrenom ostavkom ,u  dogovorenom tajmingu, „ustupi“ mesto jednom „espeovcu“ a što je trebalo da se ozvaniči na ovom istom skupštinskom zasedanju. Ispalo je tako da lokalni naprednjaci ,stožerna stranka vladajuće koalicije sa SPS-om, imaju „komunikacijske šumove“ sa svojim ,takođe, kolaicionim partnerima i iz Nove Srbije i iz SPO-a. Šta god da je od ovoga tačno žalosno je što se takvi ,politikanski računi, namiruju urušavanjem , ovoga puta ustanova kulture. Ustanova , čijim radom su se dičili i diče sve vlasti u Kraljevu zadnjih decenija i koje su bile „zadužene“ za proizvodnju ,ekstremno retkih dobrih vest, koje su se u širu javnost odašiljale iz ,tranzicijom, razorenog Kraljeva. Nažalost , sva je prilika da će takva praksa još dugo potrajati u državi u kojoj , svakim danom , zjapi ogromna provalija izazvana nedostatkom stvarnog društvenog dijaloga o brojnim  problemima u društvu  zašta su najodgovornije   političke stranke koje su postale sve drugo samo ne mesto gde se može i treba voditi , artikulisani i argumentovani dijalog na mnoge tema pa i na tu kakve su nam ustanove kulture potrebne i kakvi ljudi na njihovom čelu.

(Ne)raskidiva veza političke moći i kolektivnog zaborava

Objavljeno: 12.04.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć otvorenom izložbom „ Fotografije kao svedočanstva prisustva- Drug Tito i drug Marko u Rankovićevu i Kraljevu“ autora Silvije Krejaković , Narodni muzej iz Kraljeva je otpočeo sa nizom manifestacija koje organizuje povodom obeležavanja  19. aprila- imendana Kraljeva , datuma kada je Kralj Milan Obrenović svojim ukazom , a povodom svog krunisnja , promenio ime  varoši Karanovac u Kraljevo. O izložbi fotografija koje , na osobeni način, svedoče o usponima i padovima nosilaca političke moći i uticaju takvih događaja na (de) konstrukciju sećanja i kolektivno pamćenje govorili su pored autorke izložbe i Suzana Novčić i dr. Miloš Timotijević, muzejski savetnik  iz Narodnog muzeja u Čačku koji se, inače, i sam bavi tumačenjima odnosa prošlosti i sadašnjosti. Po njegovim rečima autorka ove izložbe pokreće jednu važnu temu u društvu a to je kultura sećanja na epohu socijalizma. „Zbog svega onoga što se desilo u našoj bliskoj prošlosti ,zbog samog prekida epohe socijalizma  širom sveta došlo je do zaborava perioda socijalizma , a u samom socijalizmu pak , dolazilo je do zaborava pojedinih perioda i ličnosti , kao što je , posle sredine šezdesetih godina i čuvenog Brionskog plenuma , došlo do zaborava Aleksandra Rankovića- druga Marka. Zato pojedine fotografije na ovoj izložbi, skrajnute  u jednom periodu , sada svedoče o tom „zaboravu“. Zahvaljujući Silviji Krejaković i njenom naporu da iz raznih depoa izvuče ove fotografije, nama se nudi jedno novo čitanje, pa zato ovo nije samo jedna dokumentarna izložba već i svojevrsna analiza konstrukcije prošlosti u doba socijalizma“ rekao je otvarajući izložbu dr. Miloš Timotijević.

Kad „Bura“ izazove buru emocija

Sudbine boraca za pravdu u nepravednom ratu

Objavljeno: 05.04.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć  je u Narodnom  muzeju  Kraljevo predstavljana knjiga  Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera ,  koji su  večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca,  kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela  Gordana Timotijević a recenziju je potpisao  istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom  šezdeset strana koju je napisao  poznati austrijski istoričar osvetlivši  vreme i konteks  u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata,  još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i  ondašnje Federativne Narodne Republike  Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga  govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla  (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata,  biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik  drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom  je Luis i preživeo rat.  Knjiga koja  je napisana  sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina,  sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora  dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama  kao i porukama  da se ljudi i narodi međusobno  bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.

Deca i Miloje se (za)uvek razumeju!

Predstavljena knjiga Miloja Radovića „Ispričaj mi svet“

Objavljeno: 03.04.2017. | autor: KV Novosti -on line

Miloje Radović-Uvek sa najmlađim !

Večeras je , na Dečijem odeljenju kraljevačke biblioteke  „Stefan Prvovenčani“, pred prepunom salom , predstavljena knjiga  Miloja Radovića „Ispričaj mi svet“ u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ iz Raške. Pesnik i pisac iz Kraljeva , Miloje Radović, je već poznato ime u svetu dečije književnosti čija su dela prevođena na engleski,bugarski i ruski jezik i koji je zastupljen u brojnim domaćim i stranim antologijama dečije poezije i proze. Objavio je ,do sada,  knjige Livada moga dede , Kako se voli šuma, Kućni predeo, Prodavci smeha ,Popis, Male pesme i Salata od slavujevih jezika. Najnovija Radovićeva knjiga , Ispričaj mi svet , sazdrži četrdeseti šest neponovljivih priča za najmlađe koje , kako  na promociji reče jedan od recezenata dr.Vladimir Vukomanović Rastegorac ,ukazuju na mnogostrukost svetova u kojima postojimo i koje čitaoca suočava sa činjenicom da svet nije samo ono što se vidi,već i ono što se (za)misli). Na većerašnjoj promociji o knjizi i njenom autoru govorili su još i Miloko Milićević u ime idavača i mr. Ana Gvozdenović ispred biblioteka domaćina čiji je ,inače, Miloje Radović v.d. direktor. Za dobru atmosferu koja uvek prati predstavljanje Radovićevih knjiga najzaslužniji su najmlađi , njegovi verni čitaoci ,koji su za ovu priliku došli iz Dečijeg SOS sela i osnovne škole Svetozar Marković a posebnim aplauzom nagrađen je dečiji hor „Zvezdice“ pod upravom Lidije Spaski.Recimo, na kraju, da je Goran Trajković autor brojnih ilustracija koje su zaista ukrasile ovu knjigu a koje su se mogle videti i na platnu,  tokom predstavljanja knjige.

Kulturna baština je neprocenjiv resurs grada na Ibru!

Predstavljena nova monografija Kraljeva

Objavljeno: 22.03.2017. | autor: KV Novosti -on line

Autorka monografije,arheolog Gordana Gavrić

Danas je u svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva  predstavljena monografija „Kraljevo- Jedan srpski topos“ autora Gordane Gavrić. Projekat čiji je krajnji ishod ova knjiga, u  izdanju  Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. U svom obraćanju prisutnim gostima na promociji autorka , arheolog Gordana Gavrić je , najpre podsetila činjenicu da je prošlo šest decenija od objavljvanja slične monografije „Kraljevo i okolina“ a  „da ovaj topos, uprkos brojnim novim naučnim saznanjima, nije dobio publikaciju koja bi široj čitalačkoj publici, u pogledu na njegovo spomeničko nasleđe, prikazala bogatu kulturnu baštinu grada i okoline“. Govoreći o svom radu i izazovima koji su bil pred njom tokom nastanka monografije Gordana je ,između ostalog ,rekla: „Imajući u vidu, s jedne strane, značaj Grada Kraljeva na kulturnoj mapi Srbije i, s druge strane, oskudnost literature koja bi posetioce grada uvela u čudesan svet Ibarske doline od praistorije do savremenog doba, odlučili smo da čitaocu ponudimo ulazak u taj čudesni svet kroz portal spomeničkog nasleđa. Na njegovom putu leži obilje svedočanstava o kulturnoj istoriji ovoga toposa, od ostataka starih naselja sa vinčanskim figurinama, preko otisaka sandala rimskih legionara, do monumentalnih građevina srpskih vladara, a onda do brvnara, gradskih kuća i spomenika srpskim ratnicima“. Autorka se za pruženu pomoć i podršku posebno zahvalila arhimandritu studeničkom, igumanu Tihonu na ustupljenoj manastirskoj foto-dokumentaciji, bez koje bi knjiga u vizuelnom smislu bila daleko skromnija, dizajneru Draganu Pešiću, Daliboru Anđelkoviću, fotografu Zavoda, kao i direktoru Muzeja u Kraljevu, Draganu Draškoviću, na ustupljenim fotografijama iz oblasti arheologije i urbanog razvoja grada. Posebna zahvalnost je iskazala recenzentima, dr Vladeti Petroviću i arheologu Dušanu Raškoviću koji su prilježno pratili nastanak teksta, kao i prevodiocu dr Branislavu Cvetkoviću koji je kao vrhunski profesionalac brižljivo poredio srpsku i englesku verziju teksta.

Na današnjem predstavljanju monografije pored autorke govorili su i  v.d. direktor Zavoda Ivan Milunović , gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić , recezent dr Vladeta Petrović i prof.dr.Dragan Bulatović.

Ministar kulture u poseti Kraljevu

Nova medijska strategija biće gotova za par meseci !

Objavljeno: 15.03.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas je, u Kraljevu , boravio Vladan Vukosavljević   , Ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije ,predstavljajući  akciju „Negujmo srpski jezik“.“  Ministar je u Kraljevu najpre imao razgovor sa gradonačelnikom Kraljeva dr. Predragom Terzićem i njegovim saradnicima iz ustanova kulture grada Kraljeva. Posle sastanka ,koji mediji nisu mogli da prate u celini  , ministar i gradonačelnik su odgovarali na novinarska pitanja a jedno od njih bilo je i naše ,upućeno ministru , o tome da li mu je zasmetalo što, prilkom njegovog prvog boravka u Kraljevu u funkciji Ministra kulture i informisanja nije bilo predstavnika medija na zvaničnom sastanku ,što ,naravno, nije njegov propust već propust organizatora iz Kraljeva. Odgovarajući na to , a i na kasnije postavljena druga pitanja u vezi medija , ministar Vukosavljević je, objasnivši da mu je žao što nije bilo predstavnika medija na zvaničnom sastanku, izrazio spremnost da se što pre njegov državni sekretar, ili on lično, sretnu sa predstavnicima kraljevačkih medija  istakavši potrebu da lokalni mediji i njihove asocijacije uzmu aktivno učešće u izradi nove medijske strategije.Taj dokument će , po njegovim rečima , bit urađen za par meseci i predhodiće neophodnim izmenama Zakona o javnom informisanju.I kroz izradu Strategije i kroz izmene Zakona nastojaće se da se jasnije postave pravila sprovođenja projektnog finasiranja od strane lokalnih samouprava.Time bi se stvorio normativni okvir koji bi onemogućavao sadašnje šarenolko postupanje opština i gradova koje se ,između ostalog , ogleda i u činjenici da mnogi gradovi i opštine, poput Kraljeva recimo,  još uvek nisu raspisali konkurse za projektno sufinasiranje medija što praktično znači da u tim sredinama lokalni mediji u prvoj polovini godine neće dobiti ni dinara budžetskih sredstava za svoje projektne aktivnosti.U senci ministrovih odgovora o problemima lokalnih medija  ostalo je i hvaljenje gradonačelnika Kraljeva podatkom da se iz gradskog budžeta za rad ustanova kulture izdvaja više od 6 odsto gradskog budžeta ili preko 200 miliona dinara.Razumljivo, jer tu hvalu slušaju i   javnosti  treba da prenesu mediji za čije je  finasiranje iz gradskog budžeta opredeljeno tek 15 miliona dinara ili 0,5 odsto budžeta. Eto i to je alarmantni podatak o dvostrukim aršinima čelnika grada Kraljeva kada je reč o odnosu prema medijima i kulturi.Ovi prvi se ,stalno, podsećaju na to da su na tržištu a ovi drugi se, barem u Kraljevu još uvek uspešno „čuvaju“ od tog istog tržišta.Svoj boravak u Kraljevu ministar je završio obilaskom Kraljevačkog pozorišta, gde ga je upravnik pozorišta Miodrag-Miško Dinulović upoznao sa stanjem  u ovoj ustanovi kulture koja ima problema sa neuslovnim prostorom koji  je , početkom februara, dodatno devastiran havarijom toplovoda. Upravnik Dinulović je izrazio nadu da će Ministarstvo kulture imati više razumevanja za potrebe ovog pozorišta istakavši posebno  projekat kojim  pozorište i lokalna samouprava učestvuju  na konkursu „Gradovi u fokusu 2017“  čija bi realizacija trebala da unapredi  kapacitete u kulturi i kulturnu ponudu Kraljeva.

Sećanje na bolje dane radija

Uspešna prezentacija jednog neobičnog i vrednog sajta u Narodnom muzeju Kraljeva

Objavljeno: 14.12.2016. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu predstavljen sajt Audio i foto arhiv Simić ( www.audioifotoarhiv.com )  čiji je osnivač i autor Dragoslav Simić  dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2. Pasionirani slušaoci radija iz nekih  vremena kada je radio  bio dominantniji mediji pamte Simića kao  autora  edicije dokumentarnih emisija u 100 naslova  „Knjige koje govore“ o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u XX veku . Kraljevčanima sinoć predstavljeni  sajt je pokrenut 2009 godine  a  bazira se  na dokumentarnim radio emisijama, fototeci, istraživačkom radu u oblasti radiofonije, književnim tekstovima i novinskim zapisima Dragoslava Simića,  baštini živu reč našeg XX veka i  spada u oblast nematerijalne kulture.

Za prezentaciju svog sajta Simić je odabrao vrlo interesantnu formu koja je zaintrigirala veliki broj posetilaca  u Narodnom muzeju u Kraljevu. Uz pomoć  Dragana Bajovića , Mileta Nedeljkovića i Predraga Markovića ,  svojih prijatelja i  nekadašnjih kolega iz Kraljeva, on je predstavio stvaralaštvo  pokojnog Miroslava Kačarevića- Kača dugogodišnjeg spikera , novinara i urednika kulturne rubrike   Radio Kraljeva kome je na Simićevom sajtu posvećena jedna strana gde se mogu čuti neke od Kačarevićevih radio emisija za koje je on ,pak, dobijao brojna priznanja.

Tako je prezentacija sajta istovremeno bila i svojevrsni  omaž stvaralaštvu  Miroslava Kačarevića koji je pored posla u medijima  bio i pesnik koji je , dodouše, retko objavljivao svoja dela. Program nazvan „Miroslav Kačarević-Kačo, novinar –na sajtu  Dragoslava Simića“ je uspeo da , kod prisutnih , pobudi pregršt sećanja i emocija  kako na pokojnog Kačarevića tako i  na  neke prošle dana kada je moć radija kao medija bila neuporedivo veća nego danas ali ujedo i da podseti na  žilavost  radija jer je uspeo da ,znatno tehnološki i programski  izmenjen, preživi sudar sa internetom kao medijem koji pomera sve granice u komunikacijama.  Prezentacija  Simićevog sajta  u kraljevačkom muzeju  je , između ostalog,  pokazala i  jednu od mogućih uloga interneta u očuvanju radija kao medija.

Rukotvorinama do osmeha !

Još jedan primer dobre prakse Kulturnog centra "Ribnica" iz Kraljeva

Objavljeno: 12.12.2016. | autor: KV Novosti -on line

Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva nastavio je , i  pred ove novogodišnje praznike, sa praksom organizovanja kreativnih radionica za najmlađe učenike u osnovnim školama na seoskom području. Na tim radionicam učenici se upoznaju sa tehnikama izrade novogodišnjih čestitki i prigodnih ukrasa za novogodišnju jelku  od materijala koji su im dostupni. Olivera Marjanović, voditeljka kreativnih radionica se , prošlog petka , družila u  Zakuti,  sa učenicima isturenog četvororazrednog odeljenja koje pripada OŠ „Branko Radičević“ iz Vitkovca. Učenici drugog razreda  škole u Zakuti  Anastasiji Gajović i njenim   , starijim,   drugarima  iz IV razreda , Vladimiru Živanoviću , Stefanu Lazareviću i Nikoli Teofiloviu ostaće u lepoj uspomeni druženje sa Oliverom a svakako će   obradovati i najbliže svojim rukotvorinama  ukrasivši   školu i svoje domove za predstojeće praznike. I ovaj primer aktivnosti Kulturnog  centra „Ribnica“ iz Kraljeva pokazuje kako  je i sa malo sredstava  moguće poraditi na takozvanoj decentralizaciji  kulturnih sadržaja van urbanog dela grada. Ovo je primer koga bi i neke druge ustanove kulture iz grada Kraljeva mogle da slede  prilagodivši bar deo svoji aktivnosti potrebama seoskog satnovništva na teritoriju grada Kraljeva koje čini bezmalo polovinu od ukupnog broja stanovnika. Tim pre jer je tertorija grada Kraljeva, kao administrativne jedinice , najveće prostranstvo u republici pa u uslovima besparice i slabog lokalnog javnog saobraćaja znatnom broju građana,  iz ruralnih delova grada , sadržaji kulture bivaju nedostupni iako i oni ,kroz javne prihode, učestvuju u njihovom finasiranju.