subota, 23. juni 2018.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Biblioteke kao spona između Kraljeva i Herceg Novog

Objavljeno: 13.06.2018. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

U Herceg Novom je ,u galeriji „Josip Bepo Benković“,krajem nedelje,  organizovana  izložba „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ autora Danke Spasojević i Ivana Hrenka. Izložbu je otvorio istoričar dr Miloš Ković , docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu istakavši da je Stefan Prvovenčani prikazan kao „državnik, kao pisac, kao zadužbinar, kao porodičan čovek“  i da autori ove izložbe praktično ništa nisu zaboravili što je vezano za prvog srpskog krunisanog kralja. Željko Komnenović, predsednik UO Matice Boke, je ,govoreći  o razlozima koji su ih motivisali da otvaranje izložbe bude organizovano u Herceg Novom, podsetio  „da su pod uticajem bečko-berlinske škole iz istorije potisnuta  sjećanja na dva vijeka Nemanjićke uprave Bokom. Godine 1185. Stefan Nemanja uspostavlja Kotor kao svoj carski grad, 1219. godine Sveti Sava na Miholjskoj Prevlaci osniva Zetsku episkopiju, koja je korijen današnje Mitropolije crnogorsko primorske i temelj današnje države Crne Gore“.Deo  programa je bio posvećen  prezentaciji bogate izdavačke delatnosti NB ,,Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva o čemu su govorili urednica Ana Gvozdenović i glavni i odgovorni urednik Dejan Aleksić. Oni su predstavili pesničke edicije rezervisane za domaću i prevedenu poeziju, kao i biblioteke koje donose naslove iz oblasti književne teorije, kritike i esejistike. Naročit osvrt učinjen je predstavljanjem knjiga „Sabrana dela Stefana Prvovenčanog“, objavljene u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom i „Stefan Prvovenčani pesnički odlomci“, u izboru Vaska Pope, a u priređivačkoj koncepciji profesora Đorđa Trifunovića. Imajući u vidu zajedničke interese na području bibliotečke i informacione delatnosti, a u želji da unaprede zajedničku saradnju i da doprinesu razvoju kulturnih veza, Nevenka Mitrović, direktorka Javne ustanove Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i Miša Milosavljević, direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo su, 8. juna, u Herceg Novom, potpisali su Protokol o saradnji. Protokol predviđa razmenu iskustva, znanja i stručnjaka; saradnju u regionalnim, evropskim i međunarodnim projektima; saradnju na zajedničkim programima i projektima kao što su izložbe, radionice i programi za decu, publikacije, seminari, prezentacije, književni programi, digitalizacija i slično. Sadržajnom programu su prisustvovali konzul Srbije Zoran Dojčinović, predsednica SO Kotor, Dragica Perović, sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo, arhejerejski namesnik hercegnovski Radomir Nikčević, beogradski pisac Vlada Arsić, kao i mnogobrojna hercegnovska publika.

Najavljen početak kraljevačkog kulturnog leta

Objavljeno: 31.05.2018. | autor: KV Novosti -on line

Bojan Petrović ,muzički urednik KC „Ribnica“

Konferencijom za štampu,održanom danas, u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva najavljen je ovogdišnji Festival umetnosti  „Maglič“. Ovom manifestacijom , koja se  ,ove godine organizuje po osmi put za redom, po trdiciji otpočinje program kulturnih dešavanja kojima se , kraljevčanima i gostima grada , tokom letnjih meseci , organizuju razni  kulturni sadržaji.Organizator tih dešavanja, već pomenuti KC „Ribnica“ se , godinama unazad, trudi da žanrovskim i sadržajnim miksom repertoara , prvenstveno muzičkih dešavanja, zadovolji različite ukuse publike.Na današnjoj konferenciji za štampu Bojan Petrović, urednik muzičkog programa je rekao da se,  zbog strukture ovogodšnjih učesnika,  za moto ovogodišnjeg  Festivala umetnosti „Maglič“ može uzeti i  „Kraljevčani Kraljevu“, jer u dva od četri gostujuća ansambla ima kraljevčana. Festival će , koncerom klasične muzike, u subotu 2.juna u 18 časova, otvoriti  orkestar„Monteverde ensemble“ iz poljskog grada Zelena Gora koji ,evo, već preko tri decenije neguje prijateljske veze sa Kraljevom. Nakon toga , istoga dana u 20,30 ,  u Kraljevačkom pozorištu, nastupa gudački kvartet iz Podgorice „The Gentis“ predvođen violinistom  Milanom Jovićem , rođenim kraljevčaninom. Osnivači i članovi gudačkog kvarteta “The Gents” su četvorica mladih muzičara, članova „Montenegrin Symphony Orchestra“  iz Podgorice a na reperoaru  im je opus otvoren prema svim žanrovima, obogaćen odličnim spojem klasične i savremene muzike. I druge festivalske večeri nastupa muzički sastav „Kepa&Free Spirits“ predvođen kraljevčaninom Slobodanom-Stojanovićem-Kepom ,bubnjarom legendarne rok grupe „Smak“, koji je , od 2016 godine, i nosliac priznanja „Zaslužni građanin grada Kraljeva“. Na Festivalu umetnosti „Maglič“ u vremenu od 4 do 8.juna  ,u dvorištu „Francuske kuće“,  biće prikazana četri filma u okviru dvanaeste turneje „Slobodna zona“.Projekcije filmova su od 20 časova a prvi će biti prikazan dokumentarni  film „Dan oslobođenja“ režisera  Ugis Olte Morten Traavika koji se bavi fenomenom kultnog benda   Lajbah koji je bio  prva strana rok grupa koja je nastupala u Severnoj Koreji.

 Novi termin za VIII „JazzIbar“

Kraljevački  „Goodwill“-a na predhodnom „JazzIbar“-u

Festival „JazzIbar“ koji  je , pre osam godina, pokrenuo Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva, a njegov koncept  postavio i  , do svoje smrti, sprovodio  Mihajlo Miša Blam, kao umetnički direktor festivala, će se održati  u novom terminu , polovinom septembra. Tako će se udovoljiti brojnim primedbama  o ,dosadašnjem,  preklapanju održavanja ove manifestacije sa  manifestacijom „Veseli spust“.  Pored ove , jedna od primedbi je bila da je stari termin ,početak jula, udarno vreme godišnjih odmora pa da mnogi kraljevčani nisu ,zbog toga,bili u mogućnosti da prate ovaj festival.U trenutku kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti juna 2014 godine, našao na prekretnici  za  opstanak , Mišin  započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov i tako , sa pozicije umetničkog direktora ,  doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.Ovogodišnji VIII „JazIbar“ je , kao autentičnu i jasno profilisanu umetničku manifestaciju, podržalo i Ministarstvo kulture.

Žički duhovni sabor-Preobraženje predstavljen na Cetinju

Objavljeno: 26.05.2018. | autor: KV Novosti -on line

Predhodna dva dana , na Cetinju, u Svečanoj sali Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“,   je održana prva Međunarodna Konferencija bibliotekara, arhivista i muzeologa pod nazivom.“Libraries, Archives and Museums Conference (LAM), Montenegro, 2018″. Na ovom regionalnom ,međunarodnom skupu svoje radove su izložila 33 učesnika. Među njima su bili i predstavnici kulturnih ustanova iz Kraljeva, magistar Ana Gvozdenović, iz Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Mirjana Savić, viši kustos istorije iz Narodnog muzeja Kraljeva.One su  na prvoj sesiji odmap posle svečanog otvaranja prezentovale svoj rad pod nazivom „Žički duhovni sabor Preobraženje- Mesto gde je baština živa i gde se čuva“. Bila je to jedinstvena prilika da se istaknutim kulturnim radnicima iz zemalja regiona predstavi ova značajna kulturna manifestacija koju ,već treću deceniju zaredom, organizuju  Književni klub „Kraljevo“, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo i Narodni muzej Kraljevo.To je kulturno-naučna manifestacija koja neguje, izučava i afirmiše autentične vrednosti srpske kulture.Manastir Žiča i 19.avgust , dan kada Srpska Pravoslavna Crkva slavi Preobraženje gospodnje  odabrani su simbolično kako bi se izrazila suština manifestacije  a to je spoj tradicije, temelja srpske duhovnosti i državnosti otelotvorene u Manastiru Žiči, i savremene vrednosti srpske kulture izražene kroz aktuelno pesničko stvaralaštvo. Pored afirnacije savremenog pesničkog stvaralaštva u sklopu manifestacije organizuje se i niz drugih  muzičkih i likovnih sadržaji  a sve to čini   da Kraljevo, sredinom avgusta postane kulturna prestonica Srbije.Organizatori ne zaboravljaju ni struku te se trude da ugoste eminentne stručnjake iz različitih humanističkih oblasti.Tako je, osim književno naučnih skupova o poeziji laureata, pod okriljem manifestacije priređeno pet značajnih multidiscciplinarnih naučnih skupova: „Staro nasleđe u savremenoj srpskoj poeziji” (1993), „Kulturno nasleđe i njegova zaštita” (1994), „Žiča – umetnost istorija” (1995), „Rudo Polje – Karanovac – Kraljevo: od prvih pomena do Prvog svetskog rata” (1997), „Kraljevo–Rankovićevo–Kraljevo” (2016).Ovakav koncept Žičkog duhovnog sabora pokazuju kako se tradicionalno i moderno mogu, na najbolji način,ujediniti u interesu negovanja poezije i kulturne baštine.

Kraljevčani saglasni sa aktuelnošću dela Radomira Konstantinovića

Objavljeno: 22.05.2018. | autor: KV Novosti -on line

Radivoje Cvetićanin na promociji svoje knjige u kraljevačkoj biblioteci

Sinoć  je , u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Konstantinović. Hronika“  autora Radivoja Cvetićanina. Na promociji su , pored autora , učestvovali , prof. dr Aleksandar Jerkov vanredni profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Vladimir Marović ,profesor filozofije u kraljevačkoj Gimnaziji. Razumljivo ,najviše pažnje na promocijiji Cvetićaninove knjige je posvećeno Konstantinovićevoj „Filosofiji palanke“, delu koje je , prvi put,  objavljeno u ediciji Trećeg programa Radio Beograda. Od 1969. do 2008. godine, knjiga je imala sedam izdanja u Beogradu i jedno u Sarajevu. I danas ,pet decenija kasnije, ova knjiga ima  buran život izazivajući oštre i ,naizgled, nepomirljive razlike u njenom tumačenju. Baveći se istorijom ovog dela Radivoje Cvetićanin je izabravši za njen naslov pojam Hronika ,obezbedio kako je to jednom primetila Latinka Perović „dovoljno širok okvir za istoriju dela, pa i za druge žanrove: prvi korak u biografiju“. I uvodničari na sinoćnjem , kraljevačkom, predstavljanju knjige „Konstantinović.Hronika“ su pohvalili pažnje vredan trud autora da , na jednom mestu, prikupi gotovo sve relevantne činjenice vezane kako za nastanak  dela Radomira Konstantinovića tako i za njega kao autora  ali i za  bezmalo, petodecenijski život „Filozofije palanke“.Tako je Vladimir Marović ,imeđu ostalog rekao i : „Postojati znači biti otrgnut od zaborava, a zaborav , kako Konstatntinović piše u svojim dnevničkim zabeleškama ,jeste mentalno ubistvo koje je, po nekad , možda, i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Knjiga gospodina Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“  jeste , dokaz ne toliko  poželjnosti , koliko potrebe postojanja Radomira  Konstatinovića.“ Prof. dr Aleksandar Jerkov je govoreći o značaju Cvetićaninove knjige rekao ,između ostalog i : „Kad bih mogao da zamislim raj proučavanja srpske književnosti i kulture,onda bi on izgleda tako da svaki srpski pisac ,svaki mislilac dobije jedno ovako delo posvećeno njemu.To bi bilo fantstično.“ Obrativši se , na kraju promocije publici u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“,Radivoje Cvetićanin se zahvalio uvodničarima na biranim rečima o njegovom  delu i dodao kako ga i ova promocija u Kraljevu uverava da je njegov petogodišnji trud na pisanju knjige biblioteci  „Konstantinović.Hronika“ imao punog smisla jer je duh planake , fundiran na ksenofobiji , zatvorenosti i ograničenjima ,postao globalna pojava. On je dodao kao će ,već krajem ove nedelje biti u prilici da o životu i delu Radomira Konstantinovića govori na američkom univerzitetu Stanford koji slovi za jedan od najprestižnijih u svetu , što ga ohrabruje sa stanovišta činjenice da su problemi koji nastaju kao ishod palanačkog mentaliteta, anticiprirani Konstantinovićevim delom, u fokusu pažnje mislilaca širom sveta.A to samo potvrđuje značaj Konstantinovića kao mislioca XX veka i nagoveštava novi život njegovog dela i van ovih prostora što će se ,uskoro, završetkom prevoda „Filozofije palanke“ na engleski.

Kad emocije sačuva brava zavičaja !

Objavljeno: 16.04.2018. | autor: KV Novosti -on line

Ljubiša Đidić sa svojom sestrom pred školom u Popovićima

Danas je u pitomom pomoravskom selu Popovići , kraj Kraljeva , u  malenoj , četvrororazrednoj školi , upriličena skromna svečanost na kojoj je poznati pesnik, prozaista esejist, putopisac ,dečiji pisac i antologičar Ljubiša Bata Đidić ,školi uručio zbirku svojih knjiga .A stvralački opus ovog dobitnika Vukove , Zmajeve i mnogih drugih nagrada ,dugogodišnjeg urednika književnih  časopisa „Bagdala“ i  „Bagdala za decu“ iz Kruševca  nije mali. Napisao je i objavio zbirke pesama Podignute ruke, Nagrižen prsten, Prolistalo koplje, Svrake vole sjajne stvari, Gorionik ,Prometejeva činija – poema ,Severnjača nad Bagdalom ,Pakao za dnevnu upotrebu ,Priznaješ li pepeo svetlosti, Srpski carski rez , Sveti poljubac ,putopise Čudesna Kina ,Pod Južnim krstom – Latinska Amerika , Ruža Budimpešte , romane Dnevnik za Teu ,Carska deca: roman za malu i veliku decu ,Skraćenice , najkraće priče ,Miris proleća , Dnevnički zapisi , monodramu Kneginja Jelena Balšić ,zbirke pesama za decu S točkovima od maslačka do oblačka, Zlatne kočije , Zaljubljive pesme , Zaljubljive reke, Kako sanja jedna Sanja, Ogledalce nema dance…. Ljubiša Bata Đidić je priredio i antologije Dogodilo se u Kruševcu ,Kruševačka rozeta , SDrpska kuća – pesnici o Bidu , Krfu i Zejtinliku ,Beskrajni plavi krug – pedeset godina modernog srpskog pesništva , Hilandar u srpskom pesništvu,  Duhovnica – pravoslavno srpsko pesništvo. Napisao je imonografiju Kruševca a oprobao se i kao autor dokumentarnih filmova o Kruševcu i manastiru Milentija. Iako je najveći deo svog života proveo u Kruševcu gde je stekao i punu stvaralačku afirmaciju Ljubiša Đidiđ je ,rođenjem, vezan i za Popoviće. On se ,kao dete prvog učitelja u školi u Popovićima ,koja je , nedavno proslavila osam decenija postojanja ,rodio,1937 godine, u ovom selu ,tu proveo prvu godinu svog života a potom , sa službenim premeštajem roditelja , nastanio u gradu pod Bagdalom.I kako je to ,nedavno, rekao na predstavljanju svog stvaralačkog opusa u kraljevačkom Kulturnom centru „Ribnica“ u ovim poznim godinama zov zavičaja postaje sve jača. Na današnjoj svečanosti u Popovićima on je ,sa setom, govorio i o tome kako je ,ranije, prilikom jednog od svojih  retkih dolazaka u Popoviće , skinu bravu sa rodne kuće ,koja je u međuvremenu i srušena, i tu jedinu materijalnu uspomenu na svoje mesto rođenja čuva u  današnjem domu kao svojevrsnu relikviju. „Za mene je ona (brava sa vrata rodne kuće) materijalizovana emocija kojom , često, „otvaram vrata mojih sećanja“ iza kojih , i danas, naviru snažne emocije od kojih , mnoge, završe u stihovima koji me sudbinski vežu za Moravu i ovaj deo Srbije “ rekao nam je , posle svečanosti, Ljubiša Bata Đidić.

Ponos našeg pomoravlja

O njemu su , danas , učenicima i meštanima Popovića govorili ,njegovi gosti, znameniti ljudi iz ovog kraja: dr.Dušan-Munđa Ristić ,doajen srpske pedijatrije , Borko Gvozdenović , višegodišnji dopisnik „Politike“ iz Moskve i Pekinga , dr.inž Tomislav Simović , nekadašnji direktor Fabrike Vagona iz Kraljeva i  ministar privrede u vladi SRJ i dipl.ekonomista  Ljubomir –Ljubo Lazarević,  jedan od pionira i organizatora  kargo transporta u ondašnjoj Jugoslaviji koji se , 2015 godine u rodnim Popovićima  javnosti predstavio  i kao pisac ,autor knjige „Šaputanje vremena“. Bio je ,ovo , bez sumnje , dan koji će učenici škole u Popovićima zapamtiti a verujemo da su ,mnogi od njih, dobili podstrek  da dostignu i nadmaše svoje današnje goste .

Škola u Popovićima

Nagrada „Janko Šafarik“ dodeljena Dragani Tipsarević

Objavljeno: 01.03.2018. | autor: KV Novosti -on line

Dragana Tipsarević okružena svojom porodicom na dodeljivanju nagrade „Janko Šafarik“

Juče je, u Beogradu, svečano obeležena 186 godina od osnivanja Narodne biblioteke Srbije. Osnovana je ukazom knjaza Miloša Obrenovića i bila je prva ustanova kulture u ondašnjoj Srbiji.Ova ustanova od neprocenjivog značaja ,seljena više puta  i  nemilosrdno uništavana ,poput bombardovanja Beograda aprila 1941 godine, danas čuva oko šest miliona knjiga i publikacija.Povodom jubileja u Narodnoj biblioteci Srbije otvoren je Centra slovenskih kultura koga je osnovao  Forum slovenskih kultura. Reč je o  međunarodnoj  organizacija sa sedištem u Ljubljani, koja ujedinjuje 13 država, na čijim teritorijama živi oko 300 miliona Slovena. Članice Foruma su Srbija, Slovenija, Rusija, Belorusija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Češka, Hrvatska, Makedonija, Poljska, Slovačka i Ukrajina.Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković uručio je na dan te institucije nagradu „Janko Šafarik“ Dragani Tipsarević, donedavnom upravniku Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Obrazloživši odluku žirija koji je ,ove godine ,radio u sastavu Ivana Dimić, Tamara Butigan, Vladislav Bajac i Ljubomir Branković, predsednik žirija Mihajlo Pantić je rekao da je Dragana, zajedno sa članovima kolektiva značajno očuvala duh tradicije i unapredila rad matične kuće dodavši to da je ona pokrenula  i organizovala niz raznolikih akcija i manifestacija, učinivši da kraljevačka biblioteka postane prosvetiteljska ustanova koja  služi na čast celoklupnoj nacionalnoj kulturi. Zahvalivši se  na nagradi Dragana Tipsarević je ,između ostalog, rekla i : „Kada ste godinama na čelu biblioteke u Kraljevu koja u temelju sažima povlašćenu geografiju – blizinu svete Žiče, a u nazivu ime prvog srpskog kralja i pisca, kada među zaposlenima imate imena koja vrhune srpskom književnošću, kada iz vaše kuće knjiga svake godine izlepršaju nove, sa znakom Povelje, postajete svesni da ste dužni, najbolje što umete, da gradite i sabirate.A onda kada vam sabirci nemaju zbira, dužni ste da svaku nepriliku shvatite kao golemu priliku i podsticaj da uradite najviše što možete, ma kojim aršinima to kasnije procenjivano, jer Biblioteka vam postaje jedina moguća mera“.

Omaž renesansnom gospodinu sa kraljevačkih ulica

Objavljeno: 03.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć, osam meseci i sedam dana od kada je Zoran Milojčević –Čombe otišao , kako to reče reditelj, scenarista i producent dokumentarnih filmova Milan Nikodijević, „da traga za nekim dalekim novim zvezdama“ u krcatom kraljevačkom kafeu „Alexandar“ održan je svojevrsni omaž  ovom poznatom kraljevačkom muzičaru. Već na samom početku novog kompakt diska koji je , kako to reče Čombetov sin, profesor Žarko Milojčević testamentarni projekat koga je on , uz pomoć legendarnog „Smakovca“ Slobodana Stojanovića- Kepa i profesora kraljevačke muzičke škole Miroslava Filipovića priredio za izdavanje , nalaze se dve nove numere pomalo čudnih imena „Proja“ i „Nova stvar“ koje su nastale bukvalno zadnjih meseci Čombetovog života.Tom logikom  nižu se i ostale numere na ovom pažnje vrednom nosaču zvuka pa je tako zadnja numera nastala još daleke 1999 godine.Radi se o , bez preterivanja, legendarnoj obradi poznate pesme Dragiše Nedovića „Stani stani Ibar vodo“ koju je Zoran Milojčević maestralno odsvirao na hromatskoj usnoj harmonici. I ma koliko ,na prvi pogled zazvučalo grubo, ne mogu a da ne saopštim  ličnu impresiju da bi ,da je samo ovo uradio Čombe ostao trajno zapamćen na prebogatom kraljevačkom muzičkom nebu. Na sreću svih ljubitelja dobre muzike opus, ovog „gospodina sa ulice“ kako ga je sinoć nazvao Milomir –Mile Nedeljković, bard kraljevačkog glumišta i Čombetov saputnik u mnogim večerima koja će generacijama kraljevčana „ iz pedeset i neke“ ostati u trajnom sećanju, je veći i muzički značajniji. Čombetovo bavljenje muzikom počinje od njegovih srednjoškolskih dana, kada je, krajem šezdesetih, sa nekoliko svojih drugova, među kojima je bio i kasnije čuveni klavijaturista Laza Ristovski, oformio čuvenu kraljevačku rok grupu Bezimeni. Kao solo gitarista sa Bezimenima je nastupao širom Jugoslavije, a pored pobeda i zapaženih nastupa na brojnim, značajnim, gitarijadama tog vremena (Sanad, Trstenik), grupa je 1974-te nastupala na velikom koncertu  u novobeogradskoj Hali sportova sa nekim od tada vodećih rok grupa u zemlji (Pop mašina, Time, Smak i mnogim drugim). Sticajem okolnosti (glas vokalnog  soliste ostavljao je na nosaču zvuka, za tadašnje standrde, nedopustiv šum), grupa Bezimeni nije snimila svoju debitantsku ploču. Umesto toga, iza njih su ostale kompozicije Maštarenje i Suviše mali, koje zu zabeležene na PGP-ovim kompilacijama Veče uz radio (pločama posvećenim kultnoj emisiji Radio Beograda, čiji su Bezimeni bili česti gosti).  Nakon rasformiranja Bezimenih, oformio je grupu Bluz projekcija koja je, iako nije trajala dugo i nije zabeležila uspehe Zoranove prethodne grupe, bila značajna po nečemu drugom- bubnjar ovog sastava bio je l „Smakovac“ Slobodan Stojanović Kepa, sa kojim će sarađivati i na svom poslednjem projektu. Sredinom osamdesetih, Čombe je gitaru „gurnuo“ u drugi plan i posvetio se usnoj harmonici, koju je, istina usputno, svirao još iz vremena Bezimenih. Hromatska usna harmonika (koju je uglavnom svirao, ne zanemarujući ni diatonsku, tzv. bluzašicu kod nas mnogo učestaliju) nije toliko čest instrument kod nas. Svirajući na njoj sve- od evergrina, džeza,  roka, latino standarda, klasike, pa sve do obrada izvornih narodnih pesama, Čombe je imao, uz nesumnnjiv tehnički kvalitet, jedan moderan i interesanan pristup ovom instrumentu. Dvehiljaditih svira po klubovima širom Srbije, nastupa i sa nekim poznatim muzičarima, ali najznačajniji nastupi su bili krajem 2003. u Centru lepih umetnosti Gvarnerius, gde je svirao na poziv našeg proslavljenog vioiniste Jovana Kolundžije.Od 2013-te počinje da radi svoju, autorsku muziku. Mešavina roka (od malo sirovijeg do nešto sofisticiranijeg), latino zvuka, bluza i svega onoga što jeste bio njegov izraz, oblikuje se kroz kompozicije koje nastaju sve do početka 2017-te godine. Velike planove, energiju, ideje o novim pesmama i ostvarenje sna da konačno izda svoj album, prekinula je iznenadna smrt krajem maja 2017-te.Ipak, iza njega je ostala njegova muzika. Autorske pesme koje predstavljaju presek njegovog rada na usnoj harmonici, gitari i muzici uopšte, kojima su kao „bonus track“ dodate i neke od onih snimljenih krajem devedesetih, čine  disk „Na kraju…početak“. Za kraj,ove priče o muzičkoj legendi Kraljeva citirajmo ponovo Milana Nikodijevića na čijem filmu „Zarobljeno vreme – Rokopisac“ je Čombe , kao muzički saradnik, radio bezmalo tri godine ne dočekavši njegovo pojavljivanje u javnosti : „Duh ovog renesansnog čoveka zauvek će se ,pesmom „Ibar vodo“ viti kraj Spomenika srpskom ratniku na centralnom trgu grada koga je Čombe bezmerno voleo“.

Stećci- naš deo univerzalne kulturne baštine

Objavljeno: 02.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Od juče je ,kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture domaćin  izložbe „ Stećci Bosne, Hercegovine, Srbije i Crne Gore“, autorke Mirjane Vukasović, dokumentaristkinje Muzeja u Perastu. Stećci, kao nadgrobna obeležja karakteristični su za prostor centralnog Balkana, u periodu od 13. do početka 16. veka. Način ukrašavanja i očuvane dekoracije čine ih vrednim umetničkim delima, a natpisi predstavljaju izuzetnu istorijsku vrednost, jer su pouzdani za njihovo datovanje. Na njima je evidentirano mnoštvo ćiriličnih natpisa u kojima se navode srpska narodna imena. Vrednost srednjovekovnih nadgrobnih spomenika međunarodno je potvrđena na Samitu UNESKO-a u Istanbulu 2016. godine, kada je prihvaćena zajednička nominacija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije i srednjovekovna kamena nadgrobna obeležja – stećci upisani na Listu svetske kulturne i prirodne baštine. Izložba Stećci je nastala u trenutku zajedničke nominacije srednjovekovnih kamenih nadgrobnih obeležja – stećaka za Listu svetske baštine Uneskoa, pokrenute na inicijativu ministara kulture Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Već vekovima nekropole pod stećcima privlače poglede svojom strogom monumentalnošću naglašenom belinom kamena. Stećci su najčešće oblika velike horizontalne ploče, sanduka, slemenjaka ili oblika krsta. Posebnu dokumentarnu vrednost imaju stećci ukrašeni likovnim predstavama, izuzetne simboličke vrednosti ili sa očuvanim natpisima, koji govore o poreklu i statusu pokojnika. Od ukrasa najčešće se sreću plitki reljefi i ugravirani crteži sa predstavama pokojnika, životinja, scenama iz svakodnevnog života, arhitektonskim elementima kao što su arkade ili pročelja kuća, simbolima rozete, mača, polumeseca ili girlande. Smatra se da su stećci bez ukrasa, sada praznih i glatkih površina ispranih stoletnim kišama, nekada nosili živo slikane scene i natpise: nadgrobnici su, dakle ličili na džinovske monolite prekrivene tkaninama živih boja….. Bila su to šarena sela u malom.Izložba će biti otvorena za posetioce do kraja februara.

 

„Memento mori“ je , svakako , knjiga o životu !

Objavljeno: 12.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć je, u prepunoj čitaonici Narodne biblioteke „ Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Memento mori“ autora Petra Jeknića , psihoterapeuta iz Kraljeva. Reč je , inače,  o petoj  knjizi ovog autora živopisne biografije i bogatog životnog iskustva. Petar Jeknić je,  najpre,završio  poljoprivredni fakultet a potom i psihologiju i master studije iz oblasti psihoterapije, radio je kao novinar izveštavajući sa ratišta u Hrvatskoj i na Kosovu i kao  prosvetni radnik u kraljevačkoj Šumarskoj školi , aktivista u civilnom sektrou  i društvenom životu grada na Ibru. Poseban detalj iz njegovog života jeste bezmalo dvogodišnji boravaku u opkoljenom Sarajevu tokom ratova na prostoru Bosne i Hercegovine koji ga je ,kako on sam kaže, posebno obeležio.Knjiga „Memento mori“ je nastala kao plod Petrovog višegodišnjeg bavljenja pružanjem psihološke i psihoterapeutske podrške pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje. Značaj knjige , iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju ,svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje  a koje bi trebalo da pokrenu i širu , i stručnu , raspravu  o konceptu  modela koji se , u ovoj oblasti , sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model ,  u našim medicinskim ustanovama ,  je primarno okrenut bolesti , tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju.Tek ovom knjigom stručna a i šira javnost spoznaje koliko je bitna psihološka i psihoterapeutska podrška obolelima i članovima njihovih porodica pa bi ,i na osnovu u njoj iznetih iskustava,trebalo otvoriti procese institucionalizovanja i normiranja tog segmenta u zbrinjavanju najtežih bolesnika.O knjizi su sinoć govorili primarijus doktor Periša Simonović, psihijatar u Institutu za javno zdravlje „Batut“ u Beogradu, Radmila Vesković, novinarka iz Kraljeva i Vesna Bondžić, predsednica udruženja „Ženski centar Milica“ iz Vrnjačke Banje u okviru koga  Jeknić kao psiholog i geštalt psihoterapeut,već dve godine,pomaže pacijentkinjama obolelim od raznih oblika karcinoma.Ako vas kojim slučajem naslov knjige , a posebno njen podnaslov, zavara da je,u njoj, primarno, reč o  jednom stručnom aspektu psihologije kao nauke ipak je pročitajte i uverite se da se ona najviše tiče života svakog od nas jer nas podseća na ono od čega sa strahom bežimo a to je naša konačnost.

Dobra poezija uvek ima šta da kaže!

U Kraljevu je predstavljena zbirka pesama „Prasvršetak“ autora Lasla Blaškovića

Objavljeno: 27.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas je, u Narodnoj  biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, predstavljena nova knjiga pesama Lasla Blaškovića intrigantnog naslova „Prasvršetak“. U programu koga je otvorio magistar Miša Milosavljević ,koji se , od nedavno , nalazi na čelu kraljevačke biblioteke, pored autora učestvovali su i Živorad Nedeljković, pesnik iz  Kraljeva i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik Arhipelaga iz Beograda.Konstatujući pesničku zrelost i specifičnost proze Lasla Blaškovića Živorad Nedeljković je primetio kako dobra poezija uvek ima šta da kaže pa se ta konsttacija u punom svom značenju može vezivati i za ovu knjigu pesama Lasla Blaškovića.U sličnom tonu o delu Lasla Blaškovića govorio je i Gojko Božović uzazavši na slojevitost i višeznačnost Blaškovićeve proze. Autor je pak  pročitavši ,u nekoliko navrata, neke od svojih pesama iz knige „Prasvršetak“  govrio i o  početcima  svog bavljenja pisanjem ,pre ravno tri decenije, najavivši da će publici ,uskoro, predstaviti knjigu svojih putopisnih beleški pod nazivom „Gle“ . Laslo Blašković,pesnik, romansijer, pripovedač i esejista –  rođen je u Novom Sadu 1966. godine.  Za roman Svadbeni marš Blašković je dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Madonin nakit dobio je Nagradu Fonda „Borislav Pekić“, za roman Adamova jabučica  dobio je Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“  za najbolju knjigu godine, a za roman Turnir grbavaca dobio je Nagradu „Stevan Sremac“ za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik.Laslo Blašković je upravnik Narodne biblioteke Srbije.