subota, 18. avgust 2018.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Festival filmskog scenarija je ogledalo naše kinematografije!

Objavljeno: 13.08.2018. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Od početaka,avgusta 1977 godine , tada pod imenom filmske  smotre pokrenute 1974 “Jugoslovenski igrani film u akciji”, pa do danas Fetival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji je uspeo da se profiliše kao strukovno jedinstveni festival  filmskog scenarija u svetskim razmerama. Redovni profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu Milan Nikodijević vezan je festival ,onda  kao urednik popularnog radija Vrnjačka Banja, od njegovih prvih dana. Bio je i njegov direktor sa najdužim stažom (od 1998 do 2011). Ovogodišnji, 42 po redu F estival filmskog scenarija koji počinje danas (ponedeljak 13.08.) se održava u u godini koja se obeležava  i kao „Evropska godina kulturnog nasleđa“. To je bio povod da Milanu Nikodijeviću postavimo nekoliko pitanja

KVN: Da li je,po vama, i koliko ovaj jedinstveni festival doprineo ,za bezmalo pola veka svog postojanja, afirmaciji svesti o našoj , evropskoj, prošlosti i doprinosu našeg stvaralaštva u kulturi vrednostima koje jačaju naš osećaj  evropskog identiteta?

MN – Činjenica da su, samo šest meseci posle prve filmske projekcije braće Limijer u Parizu, pokretne slike prikazane 6. juna 1896. u kafani „Zlatan krst“ u Beogradu na izvestan način govori o „evropskom identitetu“ srpske kinematografije. Kako je Festival filmskog scenarija nastao i tokom mnogih godina obitavao u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji svakako da postoji prilično impozantna lista imena koja su svojim radom i delanjem na filmu daleko preskakala granice i one velike i ove male zemlje. Od braće Manaki, preko Pavlovića, Makavejeva, Saše Petrovića, Dušana Vukotića i Emira Kusturice do Stefana Arsenijevića. Bivajući uvek ogledalom kinematografije u kojoj je egzistirao i Festival filmskog scenarija je putem svih svojih programa, od takmičarskog, preko Simpozijuma, Letnje škole filmske dramaturgije, Radionice za mlade filmske kritičare, saradnje sa drugim festivalima, pokušavao, ne zaboravljajući primarni status manifestacije posvećene domaćem filmu, da jača i neguje osećaj pripadnosti evropskoj kinematografskoj porodici.

KVN:Kakav je , trenutni, beleg ove manifestacije u našem izuzetno bogatom kulturnom nasleđu i da li je on ,FFS , posebno njegovi prateći programi poput simpozijuma, i koliko doprineli onim vrednostima koje jačaju osećaj ,našeg, evropskog identiteta?

MN: Na to pitanje ne znam odgovor ali je nesporna činjenica da je više od četrdeset Simpozijuma na različite filmske teme, na kojima su govorila najznačajnija imena sa ovih prostora, potvrda stalnog stremljenja Festivala ka proširivanju prostora delovanja i uticaja. Svakoj kinematografiji bi služilo na čast da je imala i ima mesto na kome su otvarane značajne i škakljive teme, od zabranjenih filmova i crnog talasa u SFRJ preko sličnosti i razlika u dramaturgiji bioskopskog i televizijskog filma do promena u kinematografijama zemalja u tranziciji, koje su pokretane i realizovane u trenucima kada su bile aktuelne. I kod nas i u svetu.

KVN: Šta nam možete reći o tome  i da li je ,možda, vođena nekakava evidencija o broju gostiju na FFS iz inostranstva i o broju stranaca koji su bivali u publici ili je ,pak, jezička barijera, bila nepremostiva prepreka za veći  broj gostiju i publike iz inostranstva?

MN: Neka od velikih imena iz sveta filma pohodila su tokom protekle četiri decenije FFS. Gost i učesnik Simpozijuma bio je Stojan Stiv Tešić, dobitnik Oskara. Vrnjce su pohodili i Alen Korno, veliko ime francuske kinematografije, Viktor Merješko iz bivšeg SSSR… Učesnik Radionice za mlade filmske kritičare bio je tri godine i Klaus Eder, predsednik Međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI, vrlo uticajna ličnost u svetu filma. Jako je zavoleo ovaj festival. Jedan od selektora berlinskog festivala Bernd Buder, godinama je pohodio FFS. Što se publike tiče, ne znam. Broj je svakako zanemarljiv jer stranih gostiju ima malo. Tako je uvek bilo u Vrnjcima.

KVN:Da li je FFS, obzirom da je jedinstvena smotra filmskih stvaralaca,  predstavljan negde u inostranstvu? Ako jeste gde i kada?

MN: Šireći, u jednom periodu, svoje programe, Festival filmskog scenarija je uspostavio uspešnu saradnju sa Festivalom istočnoevropskog filma u Kotbusu, GOEAST festivalom u Visbadenu i Alpe adria cinema u Trstu. Od 2000. do 2011. razmenjivali smo programe i koristili mogućnost da na tim festivalima promovišemo Festival filmskog scenarija i Vrnjačku Banju. Koliko sam upoznat, ta praksa je sada prekinuta.

42 Festival filmskog scenarija će početi projekcijom filma „Koreni“, u 20 časova ,na letnjoj pozornici koja nosi ime Danila  Bate Stojkovića , snimljenog po romanu Dobrice Ćosića za koji je scenario napisao Đorđe Milosavljević a režirao ga je Ivan Živković  dok glavne uloge igraju Žarko Laušević i Sloboda Milosavljević. Prvi film u zvaničnoj konkurencije je „Erdelezi Rising“,scenariste Dimitrija Vojinova, u režiji Lazara Bodroža u kome igraju Stoya, Sebastian Cavazza, Maruša Majer a njegova projekcija je zakazana za 22 časa.

Završena VII Međunarodna strip kolonija u Raški

Objavljeno: 08.08.2018. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Učesnici VII međunarodne strip kolonije na Semeteškom jezeru

Juče je na Semeteškom jezeru završena VII Međunarodna strip kolonija koja je trajala četri dana koju je,i ove godine, finansijski podržala opština Raška. Kolonija je,ove godine,okupila više od dvadeset učesnika iz zemlje i inostranstva a pored radnog dela,tokom trajanja kolonije.upriličena je izložba Bojana. M. Đukića – „Umetnost zabave“  u Galeriji Centra za kulturu „Gradac“ kao i predavanje o aktuelnom strip trenutku koga su održali Bojan M. Đukić, Darko Stojanović, Petar Meseldžija i Željko Pahek.Tokom zložbe u Centru za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ Raška promovisan je i 5. broj strip revije „Ras Komik“ koji predstavlja skup radova nastalih na prošlogodišnjoj „Strip koloniji Raška“.Da ovogdišnja, VII Međunarodna strip kolonija ,protekne u najboljem redu i da  Raška time potvrdi status jedne od retkih lokalnih zajednica u zemlji  koja podržava strip postarali su se , kao organizatori, Klub likovnih umetnika „Raška škola“ i Kancelarija za mlade opštine Raška. Naravno, tome nije izostala ni tradicionalana podrška Centru za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ koji ovom ,a i nizom drugih manifestacija „zagreva atmosferu“ za ovogodišnje , jubilarne, XXV Raške duhovne svečanosti koje će se pod sloganom „Kultura u tri reči“ održati u Raški u periodu od 15 do 19 avgusta ali , ove godine ,  i sa dodatnim sadržajem 22.avgusta-koncertom „Bjelog dugmeta“.

Raška ima kulturna dobra nacionalnog značaja

Objavljeno: 29.07.2018. | autor: KV Novosti -on line

Stara Pavlica-Foto: J. Raspopović

Opština Raška ima veliki broj , registorovanih , nepokretnih kulturnih dobara na svojoj teritoriji.Ta dobra ,na svoj način, svedoče o značajnim dometima stanovništva, ne samo u oblasti graditeljstva, već i o kulturnom, istorijskom i ekonomskom razvoju u dugom vremenskom periodu, od praistorije do današnjeg doba.Sva ta registrovana , nepokretna kulturna dobra, razvrstana u određene grupe (Spomenici,, Spomen česme i Spome ploče, Arheološki lokaliteti, Stambeno -poslovni objekti – varoške kuće, Objekti industrijskog nasleđa, Objekti narodnog graditeljstva i stara groblja, Nemački bunkeri pored železničke pruge) evidentirana su prema podacima nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.Njihov spisak, a reč je o više od stotinu objekata, je sastavni deo dokumenta Strateška procena uticaja Prostornog plana opštine Raška na životnu sredinu. Naravno da nisu sva ta nepokretna kulturna dobra jednakog značaja niti su pak sva u istom stanju zaštite.Uostalom njihovo razvrstavanje pa dakle i nivo pripadajuće im zaštite definisan je normativnim aktima različitog nivo među kojima je svakako najvažniji Zakon o kulturnim dobrima iz 2011 godine kao i niz drugih,podzakonskih akata, među kojima su najvažnije različite Odluke o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i od velikog značaja.U centralnom registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture trenutno je,na teritoriji Srbije, upisano 2536 nepokretnih kulturnih dobara, od toga 2192 spomenika kulture, 77 prostorno kulturno-istorijskih celina, 191 arheoloških nalazišta i 77 znamenitih mesta. Kategorisanih nepokretnih kulturnih dobara ima 782 od čega 200 od izuzetnog značaja a 582 od velikog značaja.Među nepokretnim kulturnim dobrima od izuzetnog značaja nalazi se 155 spomenika kulture, 11 prostorno kulturno-istorijskih celina, 18 arheoloških nalazišta i 16 znamenitih mesta, a među nepokretnim kulturnim dobrima od velikog značaja 512 spomenika kulture, 28 prostorno kulturno-istorijskih celina, 25 arheoloških nalazišta i 17 znamenitih mesta. Od kategorisanih nepokretnih kulturnih dobara u Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska prvi je upisan spomenički kompleks Stari Ras sa Sopoćanima 1979. godine, zatim manastir Studenica 1986, slede manastir Dečani 2004, manastiri Gračanica i Pećka Patrijaršija i crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu 2006, kao i arheološko nalazište Gamzigrad / Romulijana 2007.Na nacionalnom spisku nepokretni kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa teritorije opštine Raška nalazi se manstir Gradac a na spisku od 630 nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja sa teritorije opštine Raška nalaze se manastiri Stara i Nova Pavlica , crkve Svetog Nikole u Šumniku i Baljevcu i manastir Končulić. U Registru teritorijalno nadležnog Zavoda za zaštiu spomenika kulture iz Kraljeva ,pod različitim vidovima zaštite, pored već pomenutih nepokretnih kulturnih dobara na nacionalnom nivou nalaze se još i: crkva Svete Petke u Trnavi, stara kuća u Gradcu (kuća Radomira Vujanca), Kursulića kuća, srednjovekovni grad Brvenik sa crkvom posvećenom Svetom Nikoli, staro i novo kupatilo u Jošaničkoj Banji i arheološki lokalitet Zajačak u Kremićima.

Bogatstvo graditeljskog nasleđa opštine Raška

Objavljeno: 29.07.2018. | autor: KV Novosti -on line

Foto: Josif Raspopović

Raška se , kao uostalom i druge lokalne samouprave u Srbiji, nalazi na raskršću pred izazovima i izborima kako uskladiti potrebu za većim i efikasnijim ekonomskim razvojem koji , svakako, podrazumeva i odgovorno korišćenje prirodnih potencijala i resusrsa , sa potrebom njihovog održivog korišćenja. Održivost primarno podrazumeva sklad , meru između mogućnosti koje , na određenoj teritroriji-predelu nude prirodni i drugi potencijali i potreba aktuelne ,odgovorne, populacije koja , trenutno, nastanjuje taj prostor , za njenim ekonomskim napretkom uz maksimalno uvažavanje činjenice da su prirodna dobra i prostori nešto što jednakim pravom pripada i dolazećim generacijama. Neraskidivi segment prirodnog nasleđa na određenom prostoru čine i elementi kulturnog nasleđa , materijalna i nematerijalna kulturna dobra , nastala umešnošću i radom predhodnih generacija koje su ,nekada, pre nas sadašnjih, baštinile određeni prostor. Materijalna i nematerijalna kulturna dobra pak čine bitnu kariku , segment dnk-a identiteta žitelja koji nastanjuju određene predele-regije učvršćujući vekovne veze predela i ljudi na njemu. Otuda stalna , nekada podsvesna i nesistematizovana , ljudska ponašanja usmerena na kakvo takvo očuvanje kulturnih dobara tih „segmenata dnk-a naših regionalnih identiteta“. Otuda veliki značaj koji ta kulturna ,materijalna i nematerijalna , dobra imaju ne samo za tumačenje naše prošlosti nego i za pravilno raspoznavanje nagoveštaja naše budućnosti na određenom prostoru.Tim je važnije da , uprkos trenutnim ,raspoloživim, materijalnim mogućnostima jedne zajednice, njene kulturne elite i njeno privredno i političko rukovodstvo neprestano ukazuju na značaj očuvanja nepokretnih kulturnih dobara ne dozvoljavajući da ona budu zaboravljena i ljudskim aktivnostima devastirana , posebno ne u trci za , trenutno značajnim a dugoročno efemernim , profitom! Uostalom odgovorno i održivo upravljanje jedne generacije nekim prostorom podrazumeva ,između ostalog , i odgovorno ponašanje prema nepokretnim kulturnim dobrima koja ,danas u savremenom svetu , znaju biti itekako značajan zamajac turističkih privrednih aktivnosti i izvor lepih prihoda za lokalno stanovništvo. Otuda se potreba za permanentnom edukacijom lokalnog stanovništva o prirodnim i kulturnim vrednostima područja , kao i o uslovima za održivo korišćenje tih vrednosti , nameće kao nešto što bi trebalo da je obavezna aktivnost odgovornih upravljača jednom lokalnom zajednicom. Naravno uz , permanentnu ,organizovanu stručnu i materijalnu podršku viših nivoa vlasti ,čitajte slobodno države kao krovne zajednice na određenoj teritoriji, kako u sprovođenu edukacije stanovništva kroz sistem obrazovanja tako i u zaštiti i očuvanju materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara. Pokušaćemo da, govoreći kroz medijske sadržaje projekta „Bogatstvo graditeljskog nasleđa opštine Raška“, o trenutnom statusu nekih od nepokretnih kulturnih dobara na teritorij opštine Raška , osvetlimo ponašanje najodgovrnih u lokalnoj zajednici ali i ponašanje žitelja te , lokalne, zajednice prema nečemu što ih okružuje , što spada u kategoriju nepokretnih kulturnih dobara , a čijeg značenja i značaja oni , njima najbliži , često nisu dovoljno svesni.

Biblioteke kao spona između Kraljeva i Herceg Novog

Objavljeno: 13.06.2018. | autor: KV Novosti -on line

U Herceg Novom je ,u galeriji „Josip Bepo Benković“,krajem nedelje,  organizovana  izložba „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ autora Danke Spasojević i Ivana Hrenka. Izložbu je otvorio istoričar dr Miloš Ković , docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu istakavši da je Stefan Prvovenčani prikazan kao „državnik, kao pisac, kao zadužbinar, kao porodičan čovek“  i da autori ove izložbe praktično ništa nisu zaboravili što je vezano za prvog srpskog krunisanog kralja. Željko Komnenović, predsednik UO Matice Boke, je ,govoreći  o razlozima koji su ih motivisali da otvaranje izložbe bude organizovano u Herceg Novom, podsetio  „da su pod uticajem bečko-berlinske škole iz istorije potisnuta  sjećanja na dva vijeka Nemanjićke uprave Bokom. Godine 1185. Stefan Nemanja uspostavlja Kotor kao svoj carski grad, 1219. godine Sveti Sava na Miholjskoj Prevlaci osniva Zetsku episkopiju, koja je korijen današnje Mitropolije crnogorsko primorske i temelj današnje države Crne Gore“.Deo  programa je bio posvećen  prezentaciji bogate izdavačke delatnosti NB ,,Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva o čemu su govorili urednica Ana Gvozdenović i glavni i odgovorni urednik Dejan Aleksić. Oni su predstavili pesničke edicije rezervisane za domaću i prevedenu poeziju, kao i biblioteke koje donose naslove iz oblasti književne teorije, kritike i esejistike. Naročit osvrt učinjen je predstavljanjem knjiga „Sabrana dela Stefana Prvovenčanog“, objavljene u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom i „Stefan Prvovenčani pesnički odlomci“, u izboru Vaska Pope, a u priređivačkoj koncepciji profesora Đorđa Trifunovića. Imajući u vidu zajedničke interese na području bibliotečke i informacione delatnosti, a u želji da unaprede zajedničku saradnju i da doprinesu razvoju kulturnih veza, Nevenka Mitrović, direktorka Javne ustanove Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i Miša Milosavljević, direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo su, 8. juna, u Herceg Novom, potpisali su Protokol o saradnji. Protokol predviđa razmenu iskustva, znanja i stručnjaka; saradnju u regionalnim, evropskim i međunarodnim projektima; saradnju na zajedničkim programima i projektima kao što su izložbe, radionice i programi za decu, publikacije, seminari, prezentacije, književni programi, digitalizacija i slično. Sadržajnom programu su prisustvovali konzul Srbije Zoran Dojčinović, predsednica SO Kotor, Dragica Perović, sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo, arhejerejski namesnik hercegnovski Radomir Nikčević, beogradski pisac Vlada Arsić, kao i mnogobrojna hercegnovska publika.

Najavljen početak kraljevačkog kulturnog leta

Objavljeno: 31.05.2018. | autor: KV Novosti -on line

Bojan Petrović ,muzički urednik KC „Ribnica“

Konferencijom za štampu,održanom danas, u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva najavljen je ovogdišnji Festival umetnosti  „Maglič“. Ovom manifestacijom , koja se  ,ove godine organizuje po osmi put za redom, po trdiciji otpočinje program kulturnih dešavanja kojima se , kraljevčanima i gostima grada , tokom letnjih meseci , organizuju razni  kulturni sadržaji.Organizator tih dešavanja, već pomenuti KC „Ribnica“ se , godinama unazad, trudi da žanrovskim i sadržajnim miksom repertoara , prvenstveno muzičkih dešavanja, zadovolji različite ukuse publike.Na današnjoj konferenciji za štampu Bojan Petrović, urednik muzičkog programa je rekao da se,  zbog strukture ovogodšnjih učesnika,  za moto ovogodišnjeg  Festivala umetnosti „Maglič“ može uzeti i  „Kraljevčani Kraljevu“, jer u dva od četri gostujuća ansambla ima kraljevčana. Festival će , koncerom klasične muzike, u subotu 2.juna u 18 časova, otvoriti  orkestar„Monteverde ensemble“ iz poljskog grada Zelena Gora koji ,evo, već preko tri decenije neguje prijateljske veze sa Kraljevom. Nakon toga , istoga dana u 20,30 ,  u Kraljevačkom pozorištu, nastupa gudački kvartet iz Podgorice „The Gentis“ predvođen violinistom  Milanom Jovićem , rođenim kraljevčaninom. Osnivači i članovi gudačkog kvarteta “The Gents” su četvorica mladih muzičara, članova „Montenegrin Symphony Orchestra“  iz Podgorice a na reperoaru  im je opus otvoren prema svim žanrovima, obogaćen odličnim spojem klasične i savremene muzike. I druge festivalske večeri nastupa muzički sastav „Kepa&Free Spirits“ predvođen kraljevčaninom Slobodanom-Stojanovićem-Kepom ,bubnjarom legendarne rok grupe „Smak“, koji je , od 2016 godine, i nosliac priznanja „Zaslužni građanin grada Kraljeva“. Na Festivalu umetnosti „Maglič“ u vremenu od 4 do 8.juna  ,u dvorištu „Francuske kuće“,  biće prikazana četri filma u okviru dvanaeste turneje „Slobodna zona“.Projekcije filmova su od 20 časova a prvi će biti prikazan dokumentarni  film „Dan oslobođenja“ režisera  Ugis Olte Morten Traavika koji se bavi fenomenom kultnog benda   Lajbah koji je bio  prva strana rok grupa koja je nastupala u Severnoj Koreji.

 Novi termin za VIII „JazzIbar“

Kraljevački  „Goodwill“-a na predhodnom „JazzIbar“-u

Festival „JazzIbar“ koji  je , pre osam godina, pokrenuo Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva, a njegov koncept  postavio i  , do svoje smrti, sprovodio  Mihajlo Miša Blam, kao umetnički direktor festivala, će se održati  u novom terminu , polovinom septembra. Tako će se udovoljiti brojnim primedbama  o ,dosadašnjem,  preklapanju održavanja ove manifestacije sa  manifestacijom „Veseli spust“.  Pored ove , jedna od primedbi je bila da je stari termin ,početak jula, udarno vreme godišnjih odmora pa da mnogi kraljevčani nisu ,zbog toga,bili u mogućnosti da prate ovaj festival.U trenutku kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti juna 2014 godine, našao na prekretnici  za  opstanak , Mišin  započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov i tako , sa pozicije umetničkog direktora ,  doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.Ovogodišnji VIII „JazIbar“ je , kao autentičnu i jasno profilisanu umetničku manifestaciju, podržalo i Ministarstvo kulture.

Žički duhovni sabor-Preobraženje predstavljen na Cetinju

Objavljeno: 26.05.2018. | autor: KV Novosti -on line

Predhodna dva dana , na Cetinju, u Svečanoj sali Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“,   je održana prva Međunarodna Konferencija bibliotekara, arhivista i muzeologa pod nazivom.“Libraries, Archives and Museums Conference (LAM), Montenegro, 2018″. Na ovom regionalnom ,međunarodnom skupu svoje radove su izložila 33 učesnika. Među njima su bili i predstavnici kulturnih ustanova iz Kraljeva, magistar Ana Gvozdenović, iz Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Mirjana Savić, viši kustos istorije iz Narodnog muzeja Kraljeva.One su  na prvoj sesiji odmap posle svečanog otvaranja prezentovale svoj rad pod nazivom „Žički duhovni sabor Preobraženje- Mesto gde je baština živa i gde se čuva“. Bila je to jedinstvena prilika da se istaknutim kulturnim radnicima iz zemalja regiona predstavi ova značajna kulturna manifestacija koju ,već treću deceniju zaredom, organizuju  Književni klub „Kraljevo“, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo i Narodni muzej Kraljevo.To je kulturno-naučna manifestacija koja neguje, izučava i afirmiše autentične vrednosti srpske kulture.Manastir Žiča i 19.avgust , dan kada Srpska Pravoslavna Crkva slavi Preobraženje gospodnje  odabrani su simbolično kako bi se izrazila suština manifestacije  a to je spoj tradicije, temelja srpske duhovnosti i državnosti otelotvorene u Manastiru Žiči, i savremene vrednosti srpske kulture izražene kroz aktuelno pesničko stvaralaštvo. Pored afirnacije savremenog pesničkog stvaralaštva u sklopu manifestacije organizuje se i niz drugih  muzičkih i likovnih sadržaji  a sve to čini   da Kraljevo, sredinom avgusta postane kulturna prestonica Srbije.Organizatori ne zaboravljaju ni struku te se trude da ugoste eminentne stručnjake iz različitih humanističkih oblasti.Tako je, osim književno naučnih skupova o poeziji laureata, pod okriljem manifestacije priređeno pet značajnih multidiscciplinarnih naučnih skupova: „Staro nasleđe u savremenoj srpskoj poeziji” (1993), „Kulturno nasleđe i njegova zaštita” (1994), „Žiča – umetnost istorija” (1995), „Rudo Polje – Karanovac – Kraljevo: od prvih pomena do Prvog svetskog rata” (1997), „Kraljevo–Rankovićevo–Kraljevo” (2016).Ovakav koncept Žičkog duhovnog sabora pokazuju kako se tradicionalno i moderno mogu, na najbolji način,ujediniti u interesu negovanja poezije i kulturne baštine.

Kraljevčani saglasni sa aktuelnošću dela Radomira Konstantinovića

Objavljeno: 22.05.2018. | autor: KV Novosti -on line

Radivoje Cvetićanin na promociji svoje knjige u kraljevačkoj biblioteci

Sinoć  je , u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Konstantinović. Hronika“  autora Radivoja Cvetićanina. Na promociji su , pored autora , učestvovali , prof. dr Aleksandar Jerkov vanredni profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Vladimir Marović ,profesor filozofije u kraljevačkoj Gimnaziji. Razumljivo ,najviše pažnje na promocijiji Cvetićaninove knjige je posvećeno Konstantinovićevoj „Filosofiji palanke“, delu koje je , prvi put,  objavljeno u ediciji Trećeg programa Radio Beograda. Od 1969. do 2008. godine, knjiga je imala sedam izdanja u Beogradu i jedno u Sarajevu. I danas ,pet decenija kasnije, ova knjiga ima  buran život izazivajući oštre i ,naizgled, nepomirljive razlike u njenom tumačenju. Baveći se istorijom ovog dela Radivoje Cvetićanin je izabravši za njen naslov pojam Hronika ,obezbedio kako je to jednom primetila Latinka Perović „dovoljno širok okvir za istoriju dela, pa i za druge žanrove: prvi korak u biografiju“. I uvodničari na sinoćnjem , kraljevačkom, predstavljanju knjige „Konstantinović.Hronika“ su pohvalili pažnje vredan trud autora da , na jednom mestu, prikupi gotovo sve relevantne činjenice vezane kako za nastanak  dela Radomira Konstantinovića tako i za njega kao autora  ali i za  bezmalo, petodecenijski život „Filozofije palanke“.Tako je Vladimir Marović ,imeđu ostalog rekao i : „Postojati znači biti otrgnut od zaborava, a zaborav , kako Konstatntinović piše u svojim dnevničkim zabeleškama ,jeste mentalno ubistvo koje je, po nekad , možda, i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Knjiga gospodina Cvetićanina „Konstantinović. Hronika“  jeste , dokaz ne toliko  poželjnosti , koliko potrebe postojanja Radomira  Konstatinovića.“ Prof. dr Aleksandar Jerkov je govoreći o značaju Cvetićaninove knjige rekao ,između ostalog i : „Kad bih mogao da zamislim raj proučavanja srpske književnosti i kulture,onda bi on izgleda tako da svaki srpski pisac ,svaki mislilac dobije jedno ovako delo posvećeno njemu.To bi bilo fantstično.“ Obrativši se , na kraju promocije publici u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“,Radivoje Cvetićanin se zahvalio uvodničarima na biranim rečima o njegovom  delu i dodao kako ga i ova promocija u Kraljevu uverava da je njegov petogodišnji trud na pisanju knjige biblioteci  „Konstantinović.Hronika“ imao punog smisla jer je duh planake , fundiran na ksenofobiji , zatvorenosti i ograničenjima ,postao globalna pojava. On je dodao kao će ,već krajem ove nedelje biti u prilici da o životu i delu Radomira Konstantinovića govori na američkom univerzitetu Stanford koji slovi za jedan od najprestižnijih u svetu , što ga ohrabruje sa stanovišta činjenice da su problemi koji nastaju kao ishod palanačkog mentaliteta, anticiprirani Konstantinovićevim delom, u fokusu pažnje mislilaca širom sveta.A to samo potvrđuje značaj Konstantinovića kao mislioca XX veka i nagoveštava novi život njegovog dela i van ovih prostora što će se ,uskoro, završetkom prevoda „Filozofije palanke“ na engleski.

Kad emocije sačuva brava zavičaja !

Objavljeno: 16.04.2018. | autor: KV Novosti -on line

Ljubiša Đidić sa svojom sestrom pred školom u Popovićima

Danas je u pitomom pomoravskom selu Popovići , kraj Kraljeva , u  malenoj , četvrororazrednoj školi , upriličena skromna svečanost na kojoj je poznati pesnik, prozaista esejist, putopisac ,dečiji pisac i antologičar Ljubiša Bata Đidić ,školi uručio zbirku svojih knjiga .A stvralački opus ovog dobitnika Vukove , Zmajeve i mnogih drugih nagrada ,dugogodišnjeg urednika književnih  časopisa „Bagdala“ i  „Bagdala za decu“ iz Kruševca  nije mali. Napisao je i objavio zbirke pesama Podignute ruke, Nagrižen prsten, Prolistalo koplje, Svrake vole sjajne stvari, Gorionik ,Prometejeva činija – poema ,Severnjača nad Bagdalom ,Pakao za dnevnu upotrebu ,Priznaješ li pepeo svetlosti, Srpski carski rez , Sveti poljubac ,putopise Čudesna Kina ,Pod Južnim krstom – Latinska Amerika , Ruža Budimpešte , romane Dnevnik za Teu ,Carska deca: roman za malu i veliku decu ,Skraćenice , najkraće priče ,Miris proleća , Dnevnički zapisi , monodramu Kneginja Jelena Balšić ,zbirke pesama za decu S točkovima od maslačka do oblačka, Zlatne kočije , Zaljubljive pesme , Zaljubljive reke, Kako sanja jedna Sanja, Ogledalce nema dance…. Ljubiša Bata Đidić je priredio i antologije Dogodilo se u Kruševcu ,Kruševačka rozeta , SDrpska kuća – pesnici o Bidu , Krfu i Zejtinliku ,Beskrajni plavi krug – pedeset godina modernog srpskog pesništva , Hilandar u srpskom pesništvu,  Duhovnica – pravoslavno srpsko pesništvo. Napisao je imonografiju Kruševca a oprobao se i kao autor dokumentarnih filmova o Kruševcu i manastiru Milentija. Iako je najveći deo svog života proveo u Kruševcu gde je stekao i punu stvaralačku afirmaciju Ljubiša Đidiđ je ,rođenjem, vezan i za Popoviće. On se ,kao dete prvog učitelja u školi u Popovićima ,koja je , nedavno proslavila osam decenija postojanja ,rodio,1937 godine, u ovom selu ,tu proveo prvu godinu svog života a potom , sa službenim premeštajem roditelja , nastanio u gradu pod Bagdalom.I kako je to ,nedavno, rekao na predstavljanju svog stvaralačkog opusa u kraljevačkom Kulturnom centru „Ribnica“ u ovim poznim godinama zov zavičaja postaje sve jača. Na današnjoj svečanosti u Popovićima on je ,sa setom, govorio i o tome kako je ,ranije, prilikom jednog od svojih  retkih dolazaka u Popoviće , skinu bravu sa rodne kuće ,koja je u međuvremenu i srušena, i tu jedinu materijalnu uspomenu na svoje mesto rođenja čuva u  današnjem domu kao svojevrsnu relikviju. „Za mene je ona (brava sa vrata rodne kuće) materijalizovana emocija kojom , često, „otvaram vrata mojih sećanja“ iza kojih , i danas, naviru snažne emocije od kojih , mnoge, završe u stihovima koji me sudbinski vežu za Moravu i ovaj deo Srbije “ rekao nam je , posle svečanosti, Ljubiša Bata Đidić.

Ponos našeg pomoravlja

O njemu su , danas , učenicima i meštanima Popovića govorili ,njegovi gosti, znameniti ljudi iz ovog kraja: dr.Dušan-Munđa Ristić ,doajen srpske pedijatrije , Borko Gvozdenović , višegodišnji dopisnik „Politike“ iz Moskve i Pekinga , dr.inž Tomislav Simović , nekadašnji direktor Fabrike Vagona iz Kraljeva i  ministar privrede u vladi SRJ i dipl.ekonomista  Ljubomir –Ljubo Lazarević,  jedan od pionira i organizatora  kargo transporta u ondašnjoj Jugoslaviji koji se , 2015 godine u rodnim Popovićima  javnosti predstavio  i kao pisac ,autor knjige „Šaputanje vremena“. Bio je ,ovo , bez sumnje , dan koji će učenici škole u Popovićima zapamtiti a verujemo da su ,mnogi od njih, dobili podstrek  da dostignu i nadmaše svoje današnje goste .

Škola u Popovićima

Nagrada „Janko Šafarik“ dodeljena Dragani Tipsarević

Objavljeno: 01.03.2018. | autor: KV Novosti -on line

Dragana Tipsarević okružena svojom porodicom na dodeljivanju nagrade „Janko Šafarik“

Juče je, u Beogradu, svečano obeležena 186 godina od osnivanja Narodne biblioteke Srbije. Osnovana je ukazom knjaza Miloša Obrenovića i bila je prva ustanova kulture u ondašnjoj Srbiji.Ova ustanova od neprocenjivog značaja ,seljena više puta  i  nemilosrdno uništavana ,poput bombardovanja Beograda aprila 1941 godine, danas čuva oko šest miliona knjiga i publikacija.Povodom jubileja u Narodnoj biblioteci Srbije otvoren je Centra slovenskih kultura koga je osnovao  Forum slovenskih kultura. Reč je o  međunarodnoj  organizacija sa sedištem u Ljubljani, koja ujedinjuje 13 država, na čijim teritorijama živi oko 300 miliona Slovena. Članice Foruma su Srbija, Slovenija, Rusija, Belorusija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Češka, Hrvatska, Makedonija, Poljska, Slovačka i Ukrajina.Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković uručio je na dan te institucije nagradu „Janko Šafarik“ Dragani Tipsarević, donedavnom upravniku Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Obrazloživši odluku žirija koji je ,ove godine ,radio u sastavu Ivana Dimić, Tamara Butigan, Vladislav Bajac i Ljubomir Branković, predsednik žirija Mihajlo Pantić je rekao da je Dragana, zajedno sa članovima kolektiva značajno očuvala duh tradicije i unapredila rad matične kuće dodavši to da je ona pokrenula  i organizovala niz raznolikih akcija i manifestacija, učinivši da kraljevačka biblioteka postane prosvetiteljska ustanova koja  služi na čast celoklupnoj nacionalnoj kulturi. Zahvalivši se  na nagradi Dragana Tipsarević je ,između ostalog, rekla i : „Kada ste godinama na čelu biblioteke u Kraljevu koja u temelju sažima povlašćenu geografiju – blizinu svete Žiče, a u nazivu ime prvog srpskog kralja i pisca, kada među zaposlenima imate imena koja vrhune srpskom književnošću, kada iz vaše kuće knjiga svake godine izlepršaju nove, sa znakom Povelje, postajete svesni da ste dužni, najbolje što umete, da gradite i sabirate.A onda kada vam sabirci nemaju zbira, dužni ste da svaku nepriliku shvatite kao golemu priliku i podsticaj da uradite najviše što možete, ma kojim aršinima to kasnije procenjivano, jer Biblioteka vam postaje jedina moguća mera“.