sreda, 24. juli 2019.

Vesti iz kategorije ‘Ekonomija’

Održana dva sastanka u dva dana na temu aerodroma u Kraljevu

„Aerodromi Srbije“ prvi korak ka cilju

Objavljeno: 04.02.2016. | autor: KV Novosti -on line

AERODORM 1„Vlada Republike Srbije je, 13.januara ove godine, donela odluku i formirala preduzeće „Aerodromi Srbije“ sa zadatkom da umreži i shodno mogućnostima i potrebama ,sukcesivno, unapredi nivo  mogućnosti usluga na postojećih 30 malih aerodroma u Srbiji od kojih 22 imaju dozvole.Prioritetni zadatak je otvaranje aerodroma „Morava“ u Lađevcima koji ima dosta toga od potrebne infrastrukture a formiranjem „Aerodroma Srbije“ stvorena je normativna predpostavka da ima ko da završi započeti pregovarački proces i potpiše neophodne ugovore sa Ministarstvom odbrane kako bi ovaj aerodorm ,ubuduće, funkcionisao kao mešoviti vojno-civilni.Otvarnje aerodroma ne znači automatski i kontinuirano poslovanje. Do toga će doći kada potencijalni operateri prepoznaju kapacitete i potencijale aerodorma i , u skladu sa svojim potrebama i interesima, se opredele da taj aerodorm bude njihova matična,tranzitna ili povremena luka.Zato je na nama da započeto dovršimo i da , do završetka dela koridora 11 od Beograda do Preljine, poboljšamo kvalitet rulne staze, sagradimao adekvatnu vezu između te staze i pristanišnog dela, opremimo aerodrom uređajima za noćno sletanje i time omogućimo kontinuirano sletanje većih aviona tipa Erbas 319 ili Boing 737. Trenutno ,na aerodorom „Morava“ mogu da slete avioni tipa ATR  72 i slični“.Ovo je , između ostalog ,danas u Kraljevu, izjavio Zoran Ilić pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj koji je bio jedan od učesnika sastanka kod Načelnika Raškog upravnog okruga. Na tom  sastanaku  pored Načelnika okruga Nebojše Simovića prisustvovali su i : Nenad Nerić , državni sekretar u  Ministarstvu odbrane, Predrag Babić v.d.direktor novoformiranog preduzeća Aerodromi Srbije kao i Tomislav Ilić gradonačelnik Kraljeva , Slobodan Jolović ,Načelnik Moravičkog  okruga,  i predstavnici opština Novi Pazar i Tutin .Istorijijat  ideje o aerodromu u Lađevcima  seže,inače, u prošlost od nekoliko decenija unazad ali svi ozbiljniji pokušaji i zahtevi privrednika i lokalnih samouprava odbijali su se ,do 2008 godine, o stavove nekadašnje JNA a potom Vojske Srbije čiji su se tadašnji predstavnic suprotstavljali ideji pretvaranja vojnog aerodoma u Lađevcima u civilni.  Do sada su izgrađeni novi kontrolni toranj,  pristanišna zgrada i drugi prateći objekti. Dok se ne produži i proširi pista sa 2.200 na 2.500 metara na ovaj aerodrom mogu sletati manji putnički avioni poput ATR 72 i slični,  a produžavanjem i proširivanjem piste ,u vrednosti od oko 10 miliona evra, stekli bi se svi uslovi za sletanje najvećih putničkih i ,što je za ovaj kraj važnije,teretnih aviona.Svojevremeno su predstavnici  Turske bili spremni da investiraju taj iznos ali je do zastoja u razgovorima sa njima došlo odmah posle izbora 2012 kada se u njih uključio Velimir Ilić,tadašnji ministar saobraćaja koji je bio protiv takvog kreditnog aranžmana.Aerodromu „Morava gravitira 38 opština i gradova sa preko milion stanovnika i u kojima se trenutno realizuje preko 30 odsto ukupnog inoturističkog prometa u Srbiji. Aerodrom  može zadovoljiti i potrebe  značajnih turističkih destinacija (Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja,…) jer se sve pomenute naleze u zoni bližoj od 100 kilometara. Gradovi i opštine centralne Srbije posebno su zainteresovani za osposobljavanje aerodroma „Morava“ za kargo letove i spremni su da, zajednički, podrže stvaranje kargo-zon u  neposrednoj blizini aerodroma.

Antrfile

(Pred)izborno rulanje

Okupljeni novinari na današnjem sastanku u Kraljevu , uz sve komplimente pomoćniku Iliću za njegovu kompetentnost, ipak su ga podsetili da od 2008 godine gotovo pred svake izbore se priča o aerodromu „Morava“ aktuelizuje a bogami i sleti po koji avion sa političarima.Tako su ,i danas,  bili razočarani što nisu mogli da čuju kokretniji datum kada će ,najzad, aerodrom „Morava“ početi da prima prve putnike. Ilićevo objašnjenje o redosledu poteza koje treba učiniti do tada nije ih ,baš u svemu , razuverilo u skepski koja se , s pravom , skupila posle praćenja brojnih sastanaka u zadnjoj deceniji  na kojima je aerodrom „otvaran“.

I kad možemo-Ne znamo !

Da li se i zašto grad odriče sigurnih prihoda ?

Objavljeno: 02.02.2016. | autor: KV Novosti -on line

slika 1 jpgZakon o rudarstvu i geološkim israživanjima Sl.gl.RS br .88-2011 predviđa da se prihodi od eksploatacije mineralnih sirovina , koji su prihod Republike dele u odnosu 40 % budžetu Grada ( (Kraljeva), 60 % Budžetu Republike. Na računu 741510 Budžeta grada Kraljeva nisu planirani prihodi po ovom osnovu ni za 2015 niti 2016. Mogući ,a neostvareni prihodi od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina su: (више…)

Bez njih loše- Sa njima komplikovano

Kako uskladiti dobre i loše strane korisničkih naknada?

Objavljeno: 02.02.2016. | autor: KV Novosti -on line

slika 6a jpgGodinama unazad , prilikom planiranja budžetskih prihoda grada Kraljeva gotovo nikako ili veoma malo koriste  se razni vidovi korisničkih taksi poput ,recimo,  nadokande za korišćenje mineralnih dobara.Ovo je ,delom, razumljivo ako se znaju neke ,negativne,  karakteristije ove vrste neporeskih prihoda. Neporeski prihodi iz kategorije korisničkih naknada  služe za plaćanje dobara i/ili usluge od koje korisnik ima direktnu korist u vrednosti iznosa koji plaća.One,korisničke naknade,pripadaju kategorij takozvanih kvazifiskalnih dažbina (uz takse za pružanje javnih usluga,regulatorne naknade,specijalizovane naknade) ,kojih je,po jednom sprovedenom istraživanja NALED-a, blizu 400 i putem kojih se ubira preko  2% BDP. (више…)

Vidite-Ima rešenja !

Umesto uvoda

Objavljeno: 02.02.2016. | autor: KV Novosti -on line

11Stanje u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji se menja.Sporo i nedovoljno ali se,ipak,menja. U poslednjoj deceniji ,u oblasti stvaranja stručnih,normativnih i materijalnih predpostavki za povećanje energetske efikasnosti učinjeno je mnogo više nego decenijama pre toga.Nažalost učinjeno,još uvek,nije dovoljno da se iskobeljamo sa dna liste evropskih zemalja u pogledu neefikasnog korišćenja gotovo svih izvora energije neophodne u proizvodnji i zadovoljenju brojnih drugih potreba.I dalje imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici, zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade.Kod nas se , u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh a u Danskoj,recimo, 96kWh. (више…)

Vreme je za akciju !

Povodom sve učestalijih rezultata o zagađenom vazduhu u Kraljevu

Objavljeno: 27.12.2015. | autor: KV Novosti -on line

промене„U sklopu redovnog monitoringa aerozagađenja na teritoriji grada Kraljeva, Zavod za javno zdravlje Kraljevo svakodnevno se obavlja uzimanja uzoraka vazduha za analizu. Dobijeni rezultati u periodu od prvog novembra do danas 2015. godine pokazuju opterećenje vazduha česticama PM 10.U ovom jesenjem periodu aktivira se veliki broj individualnih ložišta i povećava frekvencija motornih vozila, što je dovelo do povećane emisije štetnih gasova u atmosferu. Zbog vremenskih prilika, povišenog atmosferskog pritiska, toplih dana i hladnih noći dolazi do temperaturne inverzije, dokondezacije vodene pare i stvaranja magle, što na nivou atmosfere u kojem se obavljaju disanje i ljudske aktivnosti dovodi do stvaranja čestica PM 10 od vodene pare i zagađujućih materija iz atmosfere i njihove povećane koncentracije. Ove čestice mogu imati nadražajno delovanje i provocirati tegobe kod srčanih i plućnih bolesnika.“ (више…)

A gde smo , tu , mi…?

Objavljeno: 23.12.2015. | autor: KV Novosti -on line

lavirintUkupna ulaganja u svetu u energetsku efikasnost tokom 2011. godine procenjena na 300 milijardi US dolara. Toliko je , pre četri godine, širom sveta, investirano i u dobijanje energije iz uglja , nafte i gasa… Srbija , još uvek , ima 2 do 3 puta veću potrošnju energije u proizvodnji po jedinici BDP-a u odnosu na razvijene zemlje.Budžetski fond Srbije za unapređenje energetske efikasnosti , u ovoj godini ,raspolagao je sa 180 miliona dinara koji su ,delimično, upotrebljeni za projekte javnog sektora. Prema najavama odgovornih u 2016 godini lokalnim samoupravama će , na raspolaganju biti 160 miliona dinara iz budžeta republike za povećanje energetske efikasnosti javnih objekata. (више…)

Partnerstvom do rezultata

Objavljeno: 19.12.2015. | autor: KV Novosti -on line

asssSudeći po nekim, do sada, sprovedenim istraživanjima obim a posebno kvalitet javnih usluga koje se finansiraju novcem iz budžeta Republike i  drugih nivoa vlasti, je  nedovoljan. U te usluge spadaju i one vezane za obezbeđivanje energije za zagrevanje javnih objekata. Na  (ne) kvalitet ovih usluga utiču brojni faktori  a nedavno realizovani projekat „Štedimo energiju-Štedimo novac“  UG „ Novi Put “ na teritoriji grada Kraljeva  koji su podržali grad  Kraljevo i  Ministarstvo poljoprivrede i  zaštite životne sredine je , sprovedenim istraživanjima , potvrdio brojne  neracionalnosti i neefikasnosti  u zagrevanju javnih objekata. Tako se , recimo, potrošnja toplotne energije za zagrevanje poslovnog prostora kreće od 50 Kwh/m2  dо 300 Kwh/m2 .Тo praktično znači da se jedinačni troškovi zagrevanja poslovnog prostora kreću od 900 din/m2 do 2900 din/m2.Razlika od preko tri puta ukazuje na neminovnost hitnog postupanja u cilju smanjenja potrošnje toplotne enrgije rehabilitacijom  objekata i svim drugim merama. Ovaj i drugi primeri koji ukazuju na nisko rangirane prioritete  koje pitanja energetske efikasnosti imaju u radu lokalne samouprave svoju potvrdu dobijaju i  letimičnim uvidom u budžet grada i finasijske planove ustanova i javnih preduzeća. Odluka da se ,u tim preduzećima i ustanovama , investira u energetsku efikasnost , na teritorij grada Kraljeva, ima manje nego prstiju na jednoj ruci a njihov izostanak direktno utiče na visinu sredstava koja ćemo , u narednim godinama, izdvajati kroz javne nabavke za nabavku energenata.Time se nastavlja vrzino kolo neracionalnog ponašanja koje , bez sumnje , za konačno ishodište ima dalje ekonomsko stagniranje grada. Stoga je hvale vredan potez grada da  preko  svog Odseka za zaštitu životne sredine podrži  projektne aktivnosti nevladinog sektora i usmeri ih na pitanja jačanja energetske efikasnosti.Nevladin sektor kao indirektni korisnik budžeta je u hijerarhiskoj strukturi učesnika u budžetskom ciklusu na samom dnu budžetskih odobrenja ali je među prvima kada su u pitanju inicijative za efikasnije , racionalnije korišćenje javnih sredstava.Bilo bi jako dobro da  i Skupština lokalne samouprave(grada) koja je na samom vrhu donošenja budžeta u svoj plan rada uvrsti i inicijative koje stižu iz nevladinog sektora.Time bi na pravi način afirmisala princip partnerstva organa javnih vlasti, ekonomskih i socijalnih partnera te organizacija koje predstavljaju civilno društvo što je, inače,  jedan od temeljnih principa vrednosti evropske politike.Pitanja energetske efikasnosti se nameću kao nešto što bi hitno trebalo uvrstiti  planove rada Skupštine grada jer bi se menjanjem stanja u ovoj oblasti za kratko vreme osetili , brojni, pozitivni, efekti.

Može li grad pomoći „ Agensu“ da reši problem grejanja ?

Objavljeno: 17.12.2015. | autor: KV Novosti -on line

 

agens ASpecijalna bolnica „Agens“ u Mataruškoj Banji je „svetla tačka“ u ovom devastiranom i zapuštenom banjskom mestu nadomak Kraljeva. Sa svojim visoko stručnim kadrom i medicinskom opremom ,uz pomoć blagotvornog dejstva mineralne vode ova ustanova pruža usluge u lečenju koštano zglobnog sistema , reumatskih oboljenja, neuroloških bolesti , stanja nakon moždanih udara, periferne pareze i paralize,  ginekoliških bolesti kao i priprema za vantelesnu oplodnju pacijentkinje. Objekat sagrađen još 1976 godine raspolaže sa 230 postelja u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i apartmanima.Posle dogradnji i rekonstrukcija „Agens“ se prostire na površini od 5500 metara kvadratnih pa je zagrevanje ovog prostora jedan od većih problema u tekućem poslovanju koji može da utiče na zadovoljstvo korisnika njegovih usluga. Iako je kotlarnica u ovom objektu rekonstruisana 2012 godine ona  i dalje troši 93 tone  lož ulja godišnje, za šta  se tokom jedne godine izdvaja bezmalo 100.000 eura.Ne manji problem  je  i ugljen dioksid koji nastaje kao nus produkt tokom sagorevanja čije prisustvo itekako narušava imdž banje kao oaze zelenila na obali Ibra.Bilo je ranije , a i sada, razmišljanja da se problem grejanja rešava korišćenjem toplotne energije termomineralne vode čija je temperatura između 48 i 52 stepena. Problem je ,međutim u velikoj koncentraciji sumpora od čak 127 miligrama po litru što stvara određene tehnološke probleme i dodatno povećava troškove eventualnog grejanja  sistemom toplotnih pumpi.I dok se ne stvore tehnološki i materijalni uslovi za konačno rešenje grejanja „Agensa“ uz pomoć tople, termo-mineralne, vode valja razmišljati u hitnom prelasku na neke druge energente poput,recimo, peleta.Analiza koju je,nedavno,za potrebe grada sačinilo UG „Zeleni Navigator“ jasno ukazuje da rešenje,za jedan duži vremenski preiod,treba tražiti u tom pravcu.  U toj anallizi se kaže da je ,u „Agensu“ zamenom lož ulja peletom moguća ušteda na godišnjem nivou od čak 6,5 miliona dinara ili  blizu polovine od ukupne sume koja se ,sada, izdvaja za grejanje u jednoj godini.Ovakva ušteda omogućava da se kompletna investicija otplati u roku od dve i po godine i što je ,u ovom slučaju, najvažnije drastično smanji emisija ugljen dioksida.I baš zbog tog efekta je neophodno da se i grad Kraljevo uključi i pomogne da se ovaj problem reši iako je „Agens“ u izvesnom smislu , delimično, upućen na tržište kao poslovni subjekt a , delimično, na republiku kao osnivača.Mogući pravac razrešenja ovih problema na zadovoljstvo svih je javno-privatno partnerstvo sa proizvođačima kotlova i pelete sa teritorije grada Kraljeva. To bi omogućilo da grad Kraljevo , za ove namene ne izdvaja dodatna sredstva već samo da se javi kao garant a da se sve otplati, u dogovrenom roku, od ostvarenih ušteda na razlikama u ceni lož-ulja i peleta. A ta razlika je više nego očigledna čak i sada kad je cena nafte , pa dakle i lož-ulja, na  minimumu posmatrano u nekoliko zadnjih decenija.

Javno-privatnim partnerstvom do ušteda

Objavljeno: 17.12.2015. | autor: KV Novosti -on line

4 текстPravni okvir za javno privatno partnerstvo u našoj zemlji kreiran je još 2011 godine kada je donet Zakon o javno-privatnom partnerstu i koncesijama. Razlog tome je da su uočene sve veće potrebe za ulaganjem u dobra od opšteg interesa , za gradnju nove javne infrastrukture i za efikasnijem pružanju usluga od opšteg interesa.Zadovoljenje ovih potreba u uslovima ekonomske krize i sve težeg punjenja budžeta kreatorima javnih politika predstavlja balast koga bi rado skinuli ali nerado i sa skepsom ,zbog brojnih predrasuda i stereotipa,pribegavaju legalnim, i legitimnim, modelima javo-privatnog partnerstva. (више…)

Neracionalnost koju (ne)vidimo?

Objavljeno: 15.12.2015. | autor: KV Novosti -on line

сколаOsnovna škola „Vuk Karadžić“ u Ribnici sa svoja tri izdvojena odeljenja spada u red većih škola na teritoriji grada Kraljeva. Objekat matične škole u Ribnici površine 2268 metara greje se iz sopstvene kotlarnice na ugalj koja je,slobodno rečeno ,„na umoru“. Stoga i ne čudi što učenici i nastavnici sa strepnjom dočekuju zimske dane jer, priznaćete, nije baš lako sedeti i učiti u hladnim učionicama. Školska sala površine 558 metara kvadratnih ima sopstveno grejanje na gas kao i objekat isturenog odeljenja na Beranovcu čija je površina 1638 metra kavadratnih ima sopstveno grejanje na lož ulje. Pored problema u eksploataciji i održavanju, koji nastaju iz činjenice da se koristi više vrsta grejanja, za troškove energenata izdvaja se, na godišnjem nivou oko 5 miliona dinara što, priznaćete nije zanemarljiva suma. I, što je najgore za taj novac se ne obezbeđuje kvalitetno grejanje. Naravno da škola samostalno ne može da reši ove probleme, a materijane mogućnosti lokalne samouprave su limitirane sa tendencijom da, u godinama koje dolaze, budu još manje. Uz to, uprkos evidentnim problemom sa grejanjem ova škola i nije, po tom pitanju, najugroženija na teritoriji grada Kraljeva. Dakle, i da se kojim čudom, i obezbede sredstva za te namene ostaje pitanje prioriteta, jer para za sve nit je bilo niti će biti. Zato je ideja o javno-privatnom partnerstvu, kao modelu za rešavanje problema zamene starih, neefikasnih kotlarnica i lož ulja kao energenta u javnim objektima, i izneta kao jedan od predloga iz projekta „Zelenog Navigatora“ koji bi lokalna samouprava trebalo da razmotri. U osnovi ovog predloga, a posle izvršenih analiza, su činjenice da na teritoriji grada Kraljeva ima respektabilnih izvora obnovljivih izvora energije u javnom vlasništvu, zatim renomiranih proizvođača peleta kao i veći broj drvo – prerađivača koji, u procesu rada, odbacuju nusproizvode koji se mogu i treba iskoristiti kao izvor toplotne energije. Nesporna činjenica u prilog ovom predlogu je i postojanje „Radijator – inžinjeringa“ renomiranog proizvođača kotlova svih vrsta i veličina. I pored pobrojanog, što jasno ukazuje na neefikasnost i sve neizvesniju ekonomsku održivost postojećeg modela grejanja (i finasiranja) javnih objekata, rešenje se ne nazire iako se, tako reći, „spotičemo“ o njega. Treba pokušati i povezati – umrežiti raspoložive potencijale funkcionalnim, ekonomski održivim modelom, a to je, u ovom slučaju, baš javno – privatno partnerstvo.