petak, 24. novembar 2017.

Vesti iz kategorije ‘Društvo’

Kad boks spoji Ibar i Lepenicu !

Objavljeno: 24.11.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Sinoć je , u prostorijama  beogradske  podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“, predstavljena knjiga dr.Milana Matijevića „Spomenar kraljevačkog boksa“ kojom je ovaj nadasve vredni hroničar Kraljeva sačuvao od zaborava sedamdestogodišnju istoriju boksa u gradu na Ibru. Interesovanje za ovaj sport započelo je daleke 1936 godine kada je Kraljevo bilo industrijski centar u koga su , zbog Fabrike aviona i Železničke radionice (kasnije Fabrike vagona) došli radnici iz svih krajeva ondašnje kraljevine ali i iz inostranstva , mahom Francuzi i nešto Čeha i Nemaca. Kraljevčani su boks voleli do te mere da su mečevi , u periodu krajem pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka , organizovani na gradskom fudbalskom stadionu. Tih godina su uspostvaljene i sportske bokserske veze sa susednim Kragujevcom čiji je boks klub Radnički bio višestruki prvak države i koji je dao mnoge istaknute majstore plemenite veštine. Ta činjenica a i činjenica da se kraljevačani i kragujevčani okupljaju zajedno svakog četvrtaka u Beogradu ,  u prostorijama  koje pripadaju gradu Kragujevcu  koje su ustupljene njihovim zavičajcima , bile  su presudne da se i sinoć o Matijevićevoj knjizi i istorijatu boksa u ova dva grada  razgovara u tom , mešovitom, kraljevačko-kragujevačkom sastavu .Veče priče o boksu  na momente protkano i stihovima svojim prisustvom upotpunili su i proslavljeni asovi ovog sporta  Dragomir Vujković, Mirko Puzović, Milivoje Labudović i Dušan Mileusnić . Svi oni , osim Dragomira Vujkovića , nosili su dres Radničkog iz Kragujevca a kako su rekli , na momenat su prekinuli žiriranje na boks reviji „Zlatan rukavica“  koja se održavau beogradskoj  „ Kombank areni “, da bi učestvovali na ovom događaju i ukazali počast svom učitelju Slavku Sorgiću Cobriju koji je , iako u dobrim devedesetim godinama , sinoć bio sa svojim kragujevčanima i kraljevčanima. Ljubiteljima boksa Sorgić je poznat kao dvostruki prvak države u srednjoj kategoriji 1955. i 1956. godine , kragujevčanima i kao bokserski pedagog ali i kao svestrani intelektualac i pisac poezije . Pre nego što je sam govorio svoju pesmu „Zemlja belih breza“ Slavko Sorgić je otkrio i neke druge malo poznate detalje iz svoje biografije poput onih da ga je Rezolucija Infombiroa 1948 godine zatekla u Moskvi ,kao oficira na školovanju , da ga je to koštalo trogodišnjeg surovog robijanja na Golom otoku ali da ga je sve to , na neki način , ojačalo i uputilo na dokazivanje kroz sport a potom i kroz školovanje  na fakultetu i stvaralaštvo u poeziji.O njegovoj svestranoj ličnosti anegdotom je posvedočio i dr. Milan Matijević koji se,čitavog života bavio atletikom , ispričavši kako je , tih pedesetih godina Sorgić , iako bokser , došao na jedan atletski miting u Kraljevu i pobedio sve atletičare.Tokom sinoćnje večeri  u Beogradu i priča o boksu pomenut je i nedavno preminuli Vojislav Janićijević-Janez , nekadašnji bokser kraljevačkog „ Metalca “ koji se , kasnije , kao sportski radnik i predsednik boks-kluba,više od dve decenije borio i na razne načine dovijao da boks preživi izrazito teška vremena za sport u gradu na Ibru.Kako je Janez drugovao sa svim sinoć prisutnim bokserskim legendama oni su zdušno podržali inicijativu da se ime ovog kraljevačkog sportiste i sportskog radnika sačuva od zaborava organizovanjem jedne memorijalne bokserske revije u Kraljevu sa njegovim imenom.Recimo na kraju da je sinoć ,pre predstavljanja knjige, prikazan desetominutni tv prikaz knjige dr .Milana Matijevića koga je snimio Radoslav- Rade Živković  a u kome je  tekst čitao Dragan-Džaro Blagojević.

Investira(j)mo u otpornost društva

Objavljeno: 24.11.2017. | autor: anporior Bez komentara

Kako povećati otpornost zajednice na uticaje klimatskih promena?

Danas je, u Beogradu, nastavljena dvodnevna rasprava na kojoj okupljeni predstavnici državnih i lokalnih organa, organizacija civilnog društva i stručnjaka iz zemalja Zapadnog Balkana (Makedonije, Albanije,Crne Gore, Hrvatske, BiH i Srbije) razmenjujući svoja iskustva u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda tragaju i za rešenjima budućeg delovanja. Sa njima su i predstavnici UNDP, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Beogradskog centra za političku izuzetnost koji su i organizatori ovog skupa.

Klimatske promene, mere adaptacije na iste i prevencija u borbi sa uzrocima njihovog nastanka su bile dobrim delom u fokusu pažnje većine učesnika skupa. No, bez sumnje primarna pažnja posvećena je temama fokusiranim na izgradnju otpornijihzajednica.Ta bitka za otpornije društvo se dobija ili gubi na lokalnom nivou, u opštinama i gradovima i to pre svega skladom mera preventivnog i investicionog karaktera. I što je posebno naglašeno udruženih, umreženih lokalnih zajednica na širem, regionalnom nivou. I na ovom skupu kao primer dobre prakse u Srbiji predstavljene su aktivnosti Odeljenja civilne zaštite gradske uprave Kraljeva.

Posebno je podržana i pohvaljena inicijativa potekla iz ovog Odeljenja za stvaranje funkcionalne zajednice opština i gradova udruženih u slivove reka. Tako je, februara ove godine, potpisan Protokol o saradnji koji je omogućio zajedničko preventivno delovanje 12 opština i 5 gradova u slivu Zapadne Morave.

Ivan Karić u poseti Kraljevu

Zakon o klimatskim promenama pred javnošću u 2018 godini

Objavljeno: 20.11.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

 

U Kraljevu je danas boravio Ivan Karić , državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. On je učestvovao na okruglom stolu , održanomu hotelu Turist, na temu „Zelena ekonomija- pokretač lokalnog održivog razvoja“. Ova rasprava je  jedna od aktivnosti projekta „Zelena ekonomija u funkciji lokalnog razvoja“ koga , uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine relizuje UG „Novi put“ iz Kraljeva.Oko tridesetak učesnika ,predstavnika lokalne samouprave,javnih preduzeća,privrednih organizacija,obrazovnih ustanova i organizacija civilnog društva iz Kraljeva je imalo prilike da ,iz prve ruke čuje koje su aktivnosti koje Ministarstvo životne sredine sprovodi ili planira da sprovede u narednom periodu u cilju podrške i afirmacije zelene ekonomije kao pokretača održivog lokalnog ekonomskog razvoja.Obraćajući se prisutnima Ivan Karić je,između ostalog rekao: „ U okviru ministarstva sada će biti poseban sektor koji će brinuti o zaštiti prirode i o klimatskim promenama. Dve posebne grupe biće zadužene za mitigacije (ublažavanje) i adaptacije (prilagođavanje) na klimatske promene. Vrlo brzo tokom 2018. nas očekuje Zakon o klimatskim promenama. Srbija je bila prva zemlja u regionu i među prvih deset zemalja sveta koje su dostavile svoj Nameravani nacionalni klimatski doprinos, i započela sa uspostavljanjem sistema za procenu sadašnjih i pripremu narednih nacionalnih ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, utvrđivanjem dugoročnih ciljeva, i praćenjem i izveštavanjem o njihovom sprovođenju. Planirana strategija borbe protiv klimatskih promena Republike Srbije koja će biti usvojena 2019. godine omogućiće sprovođenje Nacionalnog plana ublažavanja posledica klimatskih promena, i definisati mere i sredstva za njegovu realizaciju. Zakon o klimatskim promenama omogućiće praćenje i izveštavanje o sprovođenju strategije koje je u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.“

Svoj boravak u Kraljevu državni sekretar Ivan Karić završio je razgovorom sa predstavnicima lokalnih medija i posetom preduzeću „Radijator inžinjering“ iz Kraljeva koje je , po broju zaposlenih najveće privatno preduzeće u Kraljevu , bavi  se proizvodnjom svih vrsta kotlova i sa uspehom izvozi više od 70 odsto svoje proizvodnje širom Evrope i sveta. On je u labaratoriji ovog preduzeća, koje ima sopstvenu službu razvoja u kojoj radi preko 20 inženjera  svih profila, upoznat sa planovima razvoja i projektom  postrojenja za proizvodnju električne energije preradom klaničnog otpada i stajnjaka sa farmi životinja.

Zašto se u Kraljevu kasni sa javnom raspravom o naknadi za zaštitu životne sredine ?

Ima li mesta sumnji o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti ?

Objavljeno: 19.11.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Po svemu sudeći  i ovoga puta ostaćemo bez odgovora na pitanje o razlozima  zbog kojih  se kasni sa organizovanjem javne rasprave o  Odluci o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Naime Odeljenje za inspekcijske poslove , tačnije njegov Odsek za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu životne sredine je svojim dopisom od 14.11.2017 godine upoznao javnost da će , u periodu od 17. do 27. novembra ove godine , organizovati javnu raspravu o Nacrtu Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva. Podsećanja radi  Kraljevo je još 2015 godine usvojilo ovaj akt ali  je,  odlukom Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , koja je stupila na snagu danom svog objavljivanja u Službenom glasniku  Republike Srbije , krajem februara ove godine,  isti prestao da važi. Ustavni sud je takvu svoju odluku doneo zbog činjenice da prilikom donošenja Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva  u 2015 godini nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave. Na taj način je prestalo ubiranje prihoda po ovom osnovu koji jesu izvorni prihod budžeta grada ali namenjen  primarno poslovima u oblasti jačanja kapaciteta zaštite životne sredine. Prema procenama nadeležnih radi se o prihodu  nešto većem od jednog procenta gradskog budžeta lil oko 35 miliona dinara. Smanjivanje prihoda po ovom osnovu uticalo je i na smanjivanje  aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine u tekućoj godini .Svojevrsna potvrda  za ovakve konstatcije dobijena  je  i Odlukom Skupštine grada o  izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada za 2017 godinu od 5 oktobra ove godine. Rebalnsom budžeta planirana sredstva  za  zaštitu životne sredine u iznosu od 66.600.000 dinara smanjena su na  48.600.000 dinara iako se ,istom aktom , planira povećanje budžeta  u 2017 godini , sa prvobitnih 3.149.416.550,00 na 3.244.633.472,12. Iako je od primene odluke Ustavnog suda do raspisivanja javne rasprave o novoj Odluci o naknadama za zaštitu životne sredine prošlo čitavih osam-devet meseci  čini se da to vreme nije utrošeno na kvalitetnu analizu stanja i potreba u oblasti zaštite životne sredine. O tome na svoj način svedoči i visina predloženog iznosa naknade  u iznosima ispod onih dozvoljenih Uredbom resornog ministarstva iz 2009 godine. I u ovoj novopredloženoj Odluci o naknadama osnovi naknada se obračunavaju po kvadratnom metru korišćene nepokretnosti  razvrstanih u objekte stanovanja, poslovanja i zemljišta za  obavljanje privrednih delatnosti. Čemu ovaj gest jeftinog populizma usmeren ka kreiranju mogućnosti da se građanima to predstavi kao tobožnja briga za njihovo teško ekonomsko stanje čućemo ,valjda,  tokom javne rasprave ili na samoj sednici Skupštine grada kada odluka bude usvajanja. Ovako se šalje jasna poruka da su aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i dalje van fokus gradske političke elite ,jer ako nečemu ,nekoj oblasti , u startu , smanjujete materijalne resurse teško da možete govoriti o brizi za tu oblast. A da sumnja o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti , bude još izraženija , na svoj način , svedoči budžetska pozicija u programu Komunalne delatnosti-upravljanje/održavanje javnim osvtljenjem  koja sa prvobitno planiranih 232.000.000,00 dinara u 2017 godini , tri meseca pre njenog kraja , raste na 283.400.000,00. Reći će neko da je to prvenstveno zbog aktivnosti na zameni neefikasnih sijalica energetski efikasnim led sijalicama  koja se  , trenutno , sprovodi na delu  gradske javne rasvete. Ali ako se zna da toj aktivnosti nije predhodila , ili barem nije javnosti predočena ,  analiza postojećeg sistema javne rasvete i Program i Plan energetske efikasnosti čije je usvajanje  zakonska obaveza  kako lokalne samouprave kao kreatora sistema energetskog menadžmenta na svojoj teritoriji tako i  Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta kao dela ustanovljenog sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou , koje , inače , upravlja mrežom gradske  javne  rasvete i vodi poslove oko njene rekonstrukcije, onda se teško može govoriti o jednakim aršinima . No, o tome drugom prilikom.

Kopaonik bogatiji za novi edukativno-turistički sadržaj

Gljivarska staza na raspolaganju posetiocima Kopaonika

Objavljeno: 18.11.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Današnjim otvaranjem Edukativne gljivarske staze na Kopaoniku realizovana je jedna od projektnih aktivnosti istoimenog projekta koga je realizovao Mikološko gljivarski savez Srbije u partnerstvu sa Javnim preduzećem „Nacionalni Park Kopaonik“ i Turističkom organizacijom opštine Raška. Projekat je podržan od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine iznosom od 450.000 dinra .Stazu dugu 1750 metara smeštenu na potezu od hotela „Rtanj“ do Letnje radionice „NP Kopaonik“ je proglasio otvorenom Zoran Jelenković , predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije . Svečanom otvarnju prisustvovali su predstavnici partnerskih organizacija na projektu, i predstavnici Turističke organizacije Brus. Osnovna funkcija novootvorene gljivarske staze na Kopaoniku, pored unapređenja već postojeće turističke ponude , je pre svega edukacija posetilaca o svuda prisutnom carstvu gljiva (Fungi), živih bića o kojima tako malo znamo a koja su nam , svakodnevno , na dohvat ruke. Nauka nema precizan odgovor o broju  vrsta gljiva pa se , najnovijim istraživanjima , ranije utvrđena brojka od sedamdeset do osamdeset hiljada vrsta pomera na preko milion i po vrsta. Ono što gljive razlikuje od biljaka je i njihova autonomija od svetlosti.One , poput čoveka i drugi životnja , iz prirode uzimaju gotovu hranu što znači da im svetlost nije neophodna za život ali jeste ,vazduh , voda i hrana. Gljive su hiljadama godina unazad prisutne u čovekovoj ishrani o čemu na poseban način sve doče brojni dokazi poput , recimo , ostataka zaleđenih gljiva nađenih u torbici neolitskog „ledenog čoveka“ Oci-ja pronađenog u austrijskim glečerima 1991 godine. Veliki broj gljiva je jestiv ali samo iskusni i obučeni sakupljači ih mogu razlikovati od otrovnih gljiva. Zato profesor Branislav Uzelac , autor knjige „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“ koji važi za našeg najboljeg poznavaoca carstva gljiva , u predgovoru svoje Skripte za skupljače gljiva izdate 2005 godine kaže: „ U carstvo gljiva nije pametno ulaziti na mala vrata. Brojne opasnosti vrebaju svakog ko se upusti u sakupljanje gljiva bez predhodne pripreme.O tome svedoče i brojna trovanja, uz ironičan podatak da se kod nas ova namirnica koristi manje nego u bilo kojoj evropskoj zemlji. Zato ako niste spremni da studiranju ovog carstva živih bića  posvetite mnoge časove slobodnog vremena ,najracionalnije je da se pečurkama snabdevate kod naših vrednih odgajivača . Ako pak osećate neodoljivi zov prirode i želite da se okušate u skupljnju samoniklih vrsta ,imajte na umu da nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije“. Profesor Uzelac je , inače , angažovan i na realizaciji projekta „Eukativne gljivarske staze Kopaonika“ u svojstvu rukovodioca stručnog dela projekta. Pored ovog terenskog dela posla projektom je predviđena i obuka rendžera , turističkih vodiča i članova Gljivarskog društva „Kopaonik“ iz Raške koji će , inače , voditi posetioce Kopaonika edukativnom gljivarskom stazom, informisati ih o značaju gljiva u prirodi , načinima zaštite i demonstrirati korišćenje aplikacije i portala za fotografisanje gljiva. U narednoj fazi realizacije projekta biće urađena aplikaciju za mobilne telefone uz pomoć koje će svaki posetilac Kopaonika moći aktivno da učestvuje u zaštiti gljiva fotografišući ih. Pored toga, aplikacija će sadržati uputstvo za korisnike, osnovne informacije o carstvu gljiva i o Edukativnoj gljivarskoj stazi.Fotografije sa osnovnim podacima o staništu i koordinatama nalaza će slati na portal koji će služiti kao skladište vrednih podataka o rasprostranjenosti vrsta gljiva naKopaoniku. Očekuje se da se, i  na taj način, doprinese  smanjivanju  uništavanja gljiva od strane  gostiju na Kopaoniku  a  i da se  prikupe informacije o diverzitetu gljiva.

 

Srednjoškolke iz Kraljeva osvojile prestižnu nagradu

Objavljeno: 12.11.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Pobednice !

Početkom avgusta ove godine organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) je  u okviru projekta “Svet znanja”,  finansiranom od Ministarstva omladine i sporta , otvorila konkurs za odabir četvoročlanih ekipa srednjoškolce iz 15 gradova u Srbiji. Na konkursu je učestvovala i ekipa Kraljeva koja je formirana od srednjoškolki čija su motivaciona pisma bila najkvalitetnija i nju su činile  Tamara Savić (Gimnazija) , Ivana Krasić (Medicinska škola), Milica Dukanac (Gimnazija), Maša Vukobratov (Gimnazija). Ove devojke su , uz uz podršku stručnog tima OSSI-ja , mentorke Tanje Krnete i koordinatora Dragana Roganovića iz IDE iz Kraljeva, razradile projektnu ideju pod nazivom „Kingstown for students“. Nijhova ideja podržava razvoj omladinskog turizma baziranog na kulturno-istorijskom nasleđu i prirodnim vrednostima Kraljeva, kroz animaciju učešća mladih iz bratskih gradova Kraljevu i organizaciju višednevne manifestacije. Rad na projektu se sastojao od analize postojećeg stanja i potreba, intenzivnih konsultacija sa ključnim akterima i definisanju aktivnosti, rezultata i ciljeva. Osvajanjem prvog mesta ekipa kraljevačkih srednjoškolki je stekla mogućnost da obezbedi potrebna sredstva za realizaciju projekta,što podrazumeva da u avgustu 2018.godine, Kraljevo bude domaćin petodnevne turističko-sportske  manifestacije na kojoj će učestvovati 30-tak studenata iz inostranstva i 20-tak mladih iz Srbije. Mlade kraljevčanke su pobedile u konkurenciji od još 15 ekipa a njihov rad je ,na završnoj manifestaciji, održanoj nedavno na Avali, ocenjivao stručni žiri ali i članovi drugih,konkurentskih, ekipa srednjoškolaca koje su učetvovale u takmičenju što ostvarenom rezultatu daje još veću vrednost. Bez sumnje da su četri mlade devojke iz Kraljeva na najbolji mogući način reprezentovale svoj grad i kreativne potencijale najmlađih iz grada na Ibru koji ,uz adekvtnu pomoć i podršku starijih ,kakva je iskazana u svim fazama realizacije ovog projekta, uvek daju odlične rezultate.

Počela javna rasprava o nacrtu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa

Šanse u borbi protiv klimatskih promena su male bez ustavnih promena i harmonizacije normativne delatnosti na državnom nivou

Objavljeno: 09.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sa prve javne rasprave održane u Kragujevcu

Danas je , u Kragujevcu , u organizaciji Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova , grada Kragujevca , i Regionalne privredne komore  Šumadijskog i Pomoravskog Upravnog okruga ,održana prva , od četri najavljene , javne rasprave o Nacrtu Zakona  o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama . Na početku skupa goste je pozdravio  Predraga Lučića , v.d. direktora Privredne komore Srbije – RPK Kragujevac , a predlog novog  Zakona  predstavili su Predrag Marić , pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije i dr.Živko Babović , načelnik Uprave za rizike u Sektoru za vanredne situacije. Tom prilikom Predrag Marić je , kao dva osnovna razloga , za donošenje novog zakona istako potrebu pomeranja težišta sistemskih aktivnosti na prevenciju i veće uključivanje mladih u sistem za smanjivanje rizika od elementarnih nepogoda. On je dodao kako  on i Sektor za vanredne situacije , koji je vodio aktivnosti na izradi Nacrta zakona , smatraju da su rešenja iz predloženog Nacrta zakona  potpuno u duhu direktiva usvojenih na  Konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) o smanjivanju rizika od katastrofa održanoj marta 2015 godine u japanskom gradu Sendaiju. Dr.Babović je ,najpre , problemima sa serverom Sektora za vanredne situacije , obrazložio činjenicu da je mali broj učesnika današnje javne rasprave  ,a to su , mahom , bili ljudi iz lokalnih samouprava iz ovog dela Srbije koji se ,inače , bave poslovima  postupaljana u vanrednim situacijama , dobio unapred tekst Nacrta zakona. Potom je pokušao da prisutne upozna sa novinama koje donose predložena zakonska rešenja ali nam se   čini , da je nedovoljno ukazao na novopredložena zakonska rešenja čija primena preventivno delovanje na otklanjanju uzroka prirodnih katastrofa , stavlja u središte aktivnosti sistema  zaštite . Zašto je to tako i da li u Nacrtu zakona ima tih rešenja pokazaće  javna rasprava koja je tek krenula . Ono što se čulo danas u Kragujevcu , pored primedbi zbog nedostavljanja Nacrta zakona na vreme , tiče se pre svega zabrinutosti ljudi,   angažovanih na poslovima civilne zaštite i vanrednih sitaucija u lokalnim samoupravama,  da li će te iste lokalne samouprave imati finansijske , kadrovske i kompetetivne kapacitete da iznesu sve one poslove koji im se  novim zakonskim rešenjima nameću. Tu dilemu je , najrečitije , sažeo predstavnik Smedereva koji je govoreći o radu na terenu ukazao na nerealna očekivanja od angažmana mesne zajednice  i ljudi koji njom rukovode.Iznevši sumornu sliku o depopulaciji naselja i starosnoj struktruri aktivista  mesnih zajednica on je prisutne zasmejao ali i zabrinuo pričom o umornim starcima koji dremaju na skupovima u tim istim mesnim zajednicama a čiji je položaj  u sistemu normativno nedefinisan. I malobrojni predstavnici privrednih subjekata su tu sumornu stvarnost na terenu dodatno oslikali govoreći o činjenicama da su , u zadnje tri decenije , privredni subjekti u borbi za preživljavanje i opstanak na tržištu  zapostavili većinu mera i aktivnosti usmerenih na prevenciju protiv elementarnih nepogoda. Jedan od trinaest vodećih principa usvojenih na već pomenutom skupu u Sendaiju kaže da „iako je uloga državnih i drugih viših nivoa vlasti u omogućavanju , vladavini i koordiniranjui dalje od posebne važnosti , potrebno je osnažiti lokalne vlasti i lokalne zajednice za smanjenje rizika od katastrofa , pored ostalog i putem resursa , podsticaja i odgovornosti pri odlučivanju , po potrebi“. Ako je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije u uvodu javne rasprave istako duh Sendaija koji , po njemu, prožima predložena rešenja onda smo ,sudeći po diskusijama koje su se čule u Kragujevcu , zaključili da je predlagač u fokus rešenja akcenat stavio na obaveze i  odgovornost lokalnih samouprava zanemarujući realno stanje na terenu. Ministarstvu unutrašnjih poslova i Sektoru za vanredne situacije i ne pripada da daju rešenja za uređenje mesta i uloge opština i gradova u  državi  ali uvažavanje realnosti i njihovog faktičkog poloažaja  se , ipak , podrazumeva . No , ako je to put i način da se  , u  predstojećoj međuresorskoj raspravi  , izazovu  i druga ministarstva na njihovo angažovanije uključivanje u ovu  javnu raspravu onda to možemo , donekle , i razumeti. Posebno će biti interesntan stav novoformiranog Ministarstva za zaštitu životne sredine o pitanjima uređenja preventivnog delovanaj  protiv elementarnih nepogoda na lokalnom nivou ,jer je , valjda , ono najodgovornije za mere i aktivnosti predviđene pregovaračkim poglavljem 27 – Životna sredina ,zbog činjenica da  se  zaštita životne sredine zasniva se na preventivnom delovanju, suzbijanju štete, zajedničkoj odgovornosti i integrisanju  zaštite životne sredine u ostale politike  države.  Sva je prilika da će javna rasprava i o ovom zakonskom predlogu  još jednom ukazati na nužnu i efikasnu harmonizaciju normativne delatnosti države ali i na neophodne sistemske promene koje nisu moguće bez odgovarajućih ustavnih promena.

 

Ovaj tekst je objavljen uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje  u okviru projekta „Snagom  zajedništva  i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva za kulturu i informisanje .

Nužnost prevencije u borbi protiv elementarnih nepogoda

Kako da lokalne samouprave u Srbiji umrežene oko slivova reka dopinesu jačanju otpornosti zajednice na klimatske promene?

Objavljeno: 07.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sa sastanka u Požegi

Požega je , danas , bila domaćin V sastanka Tima za koordinaciju aktivnosti gradova i opština sliva Zapadne Morave . Radi se o radnom telu koga čine predstavnici 12 opština i 5 gradova koji su , 10 februara ove godine , u Kraljevu, potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave   u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda . Sastanak, koji je organizovan uz podršku UNDP  a kome su prisustvovali i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština i FAO programa UN za Srbiju , je iskorišćen za analizu  već preduzetih aktivnosti lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave na upoznavanju sa međunarodnom metodologijom procene šteta od elementarnih nepogoda   Post-Disaster Needs Assessments , skraćeno PDNA  (Procene potreba za oporavak i obnovu od elementarnih nepogoda). Istaknuta je potreba da se nastavi sa praksom započetom u septembru ove godine kada je na Rudnu  održan  trodnevni Seminar-trening radionica u organizaciji  Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalne konferencije gradova i opština , Svetske banke , ogranaka Ujedinjenih nacija FAO i Odeljenja za  poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva.Majske poplave 2014 godine su , posle kraljevačkog zemljotresa iz novembra 2010 godine, ponovo ukazale na probleme u procenjivanju šteta od elementarnih nepogda jer su se iste radile po ,do nedavno , jedino važećoj  metodologiji  iz nekadašnje SFRJ koja je usvojena još 1987 godine. Stoga se  primena međunarodne PDNA metodologije , uz predhodno prilagođavanje našim uslovima i  potrebama, nameće kao prioritet. Na skupu u Požegi bilo je reči i o predstojećim  aktivnostima na državnom nivou u segmentu  normativne delatnosti jer  se , za koji dan, očekuje početak javne rasprave o Nacrtu  novog Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama koji bi trebalo da predstavlja budući krovni zakon  i u oblasti civilne zaštite. No , kako se danas čulo u Požegi, nacrt ovog  dokumenta , još uvek, nije dostupan lokalnim samoupravama , tačnije onim delovima javnih uprava opština i gradova koji se ,trenutno, bave poslovima civilne zaštite,poslovima  izrade Procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i Planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Šta više ionako malobrojni  ljudi angažovani na ovim poslovima u lokalnim samoupravam ,do danas, nisu znali ni kako će i gde sve biti organizovana javna rasprava o ovom izuzetno važnom dokumentu . Dodamo li ovom i činjenicu da je aktuelni Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan , nedavno, na završnoj konferenciji Tvining projekta „Uspostavljanje mehanizma za sprovođenje Uredbe o mehanizmu monitoringa“ najavio izradu Zakona o klimatskim promenama kao jednog  od najvažnijih zakona koji će biti donešen , onda ne čudi što se , u onom delu , malobrojne, stručne javnosti koja se bavi pitanjima klimatskih promena i poslovima civilne zaštite , javlja zapitanost o razlozima zbog kojih je, očigledno, izostala međuministarska koordinacija oko nekih važnih pitanja vezanih za izgradnju sistema koji će biti funkcionalan u borbi protiv klimatskih promena. Jer, toj javnosti je itekao poznat uticaj klimatskih promena na pojavu elementarnih nepogoda kojima bi , po prirodi svog postojanja , u velikoj meri trebala da se bavi civilna zaštita organizovana , pre svega , na lokalnom nivou sa jasno definisanim nadležnostima  i nadasve funkcionalnim  položajem u celini bezbedonosnog sistema države. Možda bi predstojeće rasprave o  nacrtima oba ovde pomenuta zakona trebalo dopuniti i pitanjem zašto se mesto i uloga civilne zaštite kao dela sistema bezbednosti ne bi rešila posebnim Zakonom o civilnoj zaštiti koji bi , za početak , precizno odredio njenu poziciju u sistemu bezbednosti , organizaciju i nadležnosti uklučujući i deo vezan za prevenciju u borbi protiv klimatskih promena.

Ovaj tekst je objavljen uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje  u okviru projekta „Snagom  zajedništva  i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva za kulturu i informisanje .

Prošlo je sedam godina od razornog zemljotresa u Kraljevu

Pouke iz iskustva sa zemljotresom

Objavljeno: 03.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

U sredu , 3. novembra 2010 godine  u 01,56 časova, Kraljevo je pogodio razorni zemljotres snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepenipo Merkalijevoj skali). Republički seizmološki zavod je u periodu do 13 časova 09.11.2010. registrovao je 258 zemljotresa u istom epicentralnom području. Epicentar prvog , najjačeg ,zemljotresa bio je u okolini Vitanovca dok , u Kraljevu , sve posećeniji sajt European-Mediterranean Centre kaže da je epicentar najjačeg potresa bio bliže gradu – u Grdici. I jedna i druga institucija se slažu da je epicentar bio na maloj dubini (od 2 do 10 km) što je ostavilo teže posledice po objekte u blizini. Zemljotres je, nažalost, odneo i dve žrtve ,bračni par Nataliju i Sinišu Stašić, koji su poginuli usvojoj porodičnoj kući u Grdici .Lekarsku pomoć zatražiloje, u prvom trenutku, blizu stotinu građana. Od zemljotresa je, prema prvim  prijavama , manje ili više oštećeno preko 12.000 objekata. Do ponedeljka, 8. novembra, pregledano je 4.846 objekata, a njih 900 nije za upotrebu. Dva sata posle zemljotresa u Kraljevo je prvi stigao ministar policije Ivica Dačić, a sutradan su Kraljevo posetili i predsednik Tadić i premijer Cvetković kao i malte ne svi ministri u Vladi.  Do prve godišnjice od zemljotresa u Kraljevu je  pregledano 8262 stana a 6894 vlasnika je dobilo novčanu pomoć  za šta je utrošeno 75.499.090 dinara. U istom vremenskom periodu utvrđeno je da je  na 15.333 individualna objeka zabeležena šteta manjeg ili većeg obima ,izgrađene su 463 montažne kuće, od kojih je 229 površine do 40 metara kvadratnih , 172 do 60 metra kvadratnih , a 62 novosagrađene kuće imaju 80 metara kvadratnih. Prosečna cena novosagrađenih kuća iznosila je oko 340 evra po metru kvadratnom. Građanima čije su kuće razvrstane u IV i V kategoriju oštećena isplaćeno je ,u prvoj godini od zemljotresa , 189.630.000 dinara a onima iz tri najniže kategorije 319.628.010. Ono što iz današanje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći jeste da je novembarski zemljotres iz 2010   za Kraljevo bio ono što su majske poplave iz 2014 za Srbiju a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicjije , zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama. Istine radi  kraljevački gradski Štab za vanredne situacije se tada više nego dobro snalazio ako se zna da su njegove nadležnosti bile potpuno normativno nejasne a materijalni reursi za postupanje u vanrednim situacijama malte ne  nepostojeći.Možda je baš ta spoznaja da nemamo adekvatan sistem za delovanje u vanrednim situacijama uticala na državne organe  i nosioce najviših državnih  funkcija da pruže veliku , ad hoc,  pomoć Kraljevu da se ,kojim slučajem, ne bi  razotkrile sistemske manjkavosti u ovoj oblasti. U Kraljevu je to ,na sreću, shvaćeno pa je neposredno posle zemljotresa formirano Odeljenje za otklanjanje posledica od zemljotresa kao segment gradske uprave jer se shvatilo da postojeća uprava nema kapaciteta da se ,uz redovne poslove, na duži rok bavi i otklanjanjem posledica od zemljotresa i servisiranjem rada Štaba za vanredne  situacije. Sedam godina kasnije taj segment gradske uprave,koji je  u međuvremenu preimenovan u Odeljenje za poslove civilne zaštite,  postao je  primer dobre prakse i za druge lokalne samouprave u Srbiji  ali  i inicijator i pokretač sistemski promena i rešenja na državnom nivou  u oblasti preventivnog delovanja na otklanjanju uzroka potencijalnih vanrednih situacija.Njegova osposobljenost  ali i sposobnost gradskog Štaba za vanredne situacije provererena je , i dokazana , u poplavama iz 2014 i 2016 godine.

Održivi razvoj je odgovor na neracionalno korišćenje prirodnih resursa!

Na Zlatiboru je danas završena trodnevna međunarodna konferencija „Održivi razvoj-Agenda 2030“

Objavljeno: 25.10.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sa jedne od radionica na Međunarodnoj konferenciji „Održivi razvoj-Agenda 2030“

Danas je ,na Zlatiboru završena trodnevna međunarodna konferencija „Održivi razvoj-Agenda 2030“ koju je u okviru Institucionalnog granta koji se finansira sa sredstvima CSOnnect  programa realizovao  Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA. Na konferenciji je učestvovalo 48 učesnika iz Srbije, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine iz poslovnog, javnog i civilnog sektora. Na skupu je posebna pažnja posvećena inovativnim pristupima koji su vezani za upravljanje otpadom i organsku proizvodnju.Primerima iz pakse predstavile su se nekolike firme pa je tako Dogma doo iz Zrenjanina  predstavila svoj inovativni pristup u proizvodnji višenamneskih stubova od recikliranih materijla i reciklirane ispune. Firme Superior doo iz Velike Plane i Floriva doo su predstavile svoje programe proizvodnje organskog sadnog materijala, dok je Floriva prezentovala i svoj kooperantski model saradnje sa proizvođačima jagodičastog voća.Međunarodna konferencija je bila prilika da se učesnici  informišu o dostignućima predstavnika civilnog sektora u oblasti zelene ekonomije, organske proizvodnje, edukacije mladih za bavljenjem biznisom i sovijlanom preduzetništvu. Deo vremena učesnici su iskoristili i za upoznavanje sa primerima dobre prakse iz ove regije pa su tako posetili nekoliko poljoprivrednih proizvođača iz opština Arilje, Čajetina,Ivanjica i grada Užica. Sa organskom proizvodnjom maline upoznali su se  u domaćinstvu Radojka i Mire Luković iz Arilja, proizvodnju sadnog materijala su upoznali u   firmi Floriva doo iz Ivanice, o održivom turizmu se govrilo prilkom poste  Etno parku „Terzića avlija“ u Zlakusi,o proizvodnji peleta se razgovaralo prilokom obilaska  preduzeća „Gorštak“ iz Braneškog polja (Čajetina)a mlekara „Zlatka“ u Čajetini,  im je predstavljena kao  primer javno privatnog partnerstva.Etno selo Sirogojno,  je poslužilo kao pravi primer  kako se tradicijas koristi u turističkoj ponudi.Glavne poruke trodnevne,danas završene ,međunarodne konferencije na Zlatiboru sažete su u usvojenim zaključcima u kojima su,između ostalog ,iznete i glavne poruke : da održivi razvoj treba prilagoditi realnim potrebama i potencijalima lokalnih zajednica, da je potrebno  unaprediti saradnju na svim nivoima od regionalnog, nacionalnog, pa dao lokalnog, a  da  ključni aspekti razvoja treba da doprinesu očuvanju planete Zemlje, unapređenju socialnih elementa svake zajednice i aktivne ekonomije.

?

U svim tim segemntima treba voditi računa o primerima dobre prakse, jer oni značajno doprinose prenosu znanja i podspešuju saradnju i inovativnost što je realizaciom ove konferencije i demonstrirano