utorak, 21. februar 2017.

Vesti iz kategorije ‘Društvo’

Snagom zajedništva u borbu sa prirodnim katastrofama

Objavljeno: 10.02.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Danas su u Kraljevu predstavnici   pet  gradova i  11 opština  u slivu Zapadne Morave  i jednog  grad i 7 opština u slivu Kolubare  potpisali Protokol za saradnji gradova i opština  u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Do potpisivanja ovog protokola dolazi posle  negativnih iskustava koja su gradovi i opštine potpisnici protokola imali tokom katastrofalnih majskih poplava 2014 godine i tada uočenih slabosti u sistemu zaštite od elementarnih nepogoda.Tada su  ,prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP.

Akt koji je danas svečano potpisan u Kraljevu  podržan je od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).Usvojeni dokument je u skladu sa sadašnjim okvirom za smanjenje rizika od katastrofa  usvojenim   na Trećoj svetskoj konferenciji za smanjenje rizika od katastrofa, koja je održana od 14. do 18. marta 2015. godine u Sendaju (Japan) i  Nacionalnim programom upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda koga je Vlada Srbije usvojila decembra 2014 godine. Svi ovi dokumenti ističu da je od ključnog značaja i preko potrebno da se predvidi, planira i smanji rizik od katastrofa, kako bi se na delotvorniji način zaštitili ljudi, zajednice, uslovi za stvaranje sredstava za život, zdravlje, kulturno nasleđe, društveno-ekonomski napredak i ekosistemi, i time jačala njihova otpornost na katastrofe. Prakse za smanjenje rizika od katastrofa treba da se zasnivaju na višestrukim opasnostima i da budu multisektorske, inkluzivne i pristupačne kako bi bile efikasne i delotvorne. Gradovi i opštine  potpisnice sporazuma su se obavezale da ,između ostalog sarađuju na razvoju jedinica civilne zaštite opšte namene, prikupljanju, obradi i razmeni podataka između gradova i opština i republičkih ustanova o hazardima,  izloženosti hazardima,osetljivosti na hazarde i kapacitetima za odgovor i brz oporavak kao i na  zajedničkom planiranju i sprovođenju infrastrukturnih mera u skladu sa preporukama, studijama i analizama za problem poplava u slivovima Zapadne Morave i Kolubare. Inače, sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika ,dok sliv Kolubare ima površinu od 3.205 kvadratnih kilometra  a na toj teritoriji živi 298.958 stanovnika.

Pored predstavnika gradova i opština koji su  potpisali Protokol ,  svečanosti potpisivanja u Kraljevu prisustvovali su i predstavnici resornih ministarstava ,JP „Srbija voda“ , Kanacelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Stalne kongerencije gradova i opština.

„ Strateški zaokreti “ u eko- sektoru grada Kraljeva

Objavljeno: 31.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

Jučerašnjom ostavkom direktora Javno komunalnog preduzeća „Čistoća“ realizovan je tek deo nečega  o čemu se  , u političkim kuloarima  Kraljeva , govori duže vremena. Nije manje tajna da je to trebalo biti obavljeno još  do kraja 2016 godine ali da se od toga , privremeno , odustalo jer je nešto „ omanuluo u kadrovskom ringišpilu“ kraljevačkih socijalista koji su , zadnjih godina, „polagali pravo“ na kadrovanje u „Čistoći“. Suština okasnelih promena ipak nije u pukoj personalnoj promeni na čelu ne baš uspešnog javnog preduzeća već  u „ustupanju prava“ na „Čistoću“ koalicionom partneru , Srpskoj naprednoj stranci. I da ne bude zabune, to „ ustupanje prava na Čistoću“ nije ništa drugo do realizacija ranijih, čak predizbornih , dogovora između lidera dve najveće članice vladajuće koalicije u Kraljevu. Pažljivi čitaoc se , sigurno , već pita pa šta je , sada, tu novo u decenijama prisutnoj praksi na političkoj sceni Kraljeva i čemu ovaj uvod? Razloga je mnogo ali ,u osnovi, ovo treba da odslika kontekst i nivo u kome se kreću razmišljanja većine onih koji ,danas, upravljaju gradom i razmišljaju o njegovom opstanku da ne kažemo razvoju svega pa i eko-sektora. I da ne bude zabune oni su samo nastavljači višedecenijske prakse ponašanja prema ključnim , komunalnim,  problemima  u gradu na Ibru kao što su poslovi komunalne higijene , zbog kojih je ,valjda, i formirano ovo  javno preduzeće. U decenijama lutanja u izboru adekvatnih  strategija za rešavanje nagomilanih problema komunalne higijene grada  došli smo do stanja u kome je sve teže prikrivati probleme koji prete da ozbiljno ugroze ionako ugroženu životnu sredinu.Ove ,2017 godine, ističe, po ko zna koji put, rok za korišćenje gradske deponije, formirane na nekadašnjem smetlištu, površine oko 7 hektara u  neposrednoj blizini Zapadne Morave, koja se dnevo uveća za blizu 350 kubnih metara rastresitog komunalnog otpada. Prošle , 2016 godine, u septembru, pred odbornicima gradskog parlamenta našao se predlog Ugovora o osnivanju d.o.o „Region Kraljevo“ za upravljanje čvrstim otpadom na teritoriji Kraljeva, Raške, Vrnjačke Banje,Trstenika i Paraćina. Obrazloženje je bilo da  je to uslov Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade koji će , sa 563580 eura , preko fonda FASEP podržati izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove. U međuvremenu, do jučerašnje sednice Gradskog veća najpre je gradonačelnik dr.Predrag Terzić „abdicirao“ sa mesta predsednika Skupštine novoformiranog preduzeća ustupivši mesto stranačkom kolegi Vuku Konjukušiću a potom je ,saznajemo,  izabrana i direktorka novog preduzeća, čije će sedište biti u Kraljevu u „Čistoći“,  i predsednik Skupštine preduzeća iz Paraćina. I , kao juče reče gradonačelnik za nju treba obezbediti „samo“ platu u nivou ili nešto veću od republičkog proseka. U svim ovim pričama oko „uključivanja“ francuza koji će nam (po)kazati gde i kakava treba da bude deponija za pet gradova  pominje se i jedan naš sugrađanin koji decenijama unazad živi i radi u Parizu ovdašnjoj javnosti poznat i po organizaciji boravaka zvezda estrade u Francuskoj. Oni koji pamte sećaju se predhodne gradske uprave predvođene demokratama (sa neizbežnim socijalistima u koaliciji) i njihove eufornične najave izgradnje spalionice po nemačkoj tehnologij u koju je trebalo da se dovozi i komunalni otpad iz Novog Pazara zbog čega je,rekli su tada, trebalo da se gradi pruga Raška-Novi Pazar. U međuvremenu „kreativni stratezi“ iz gradske vlasti planirali da iz , juče usvojenog , Programa korišćenja sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine u 2017 godini izdvoje 9.080.000 dinara ,od ukupno planiranih 25.000.000 dinara , za pražnjenje 22 kištre na seoskom području i tako „pomognu Čistoći“  da zaradi koju paru i kupi bar jedno novo vozilo za odnošenje smeća . U međuvremenu je postojeća , nelegalna , deponija narasla za nove desetine hiljada kubnih metara , našeg , komunalnog otpada.U međuvremenu je , naša , lokalna i srpska struka ostala po strani. Da li zato što je nemamo ili zato što je „istrenirana“ na povlačenje pred političkim voluntarizmom zaključite sami.

U Kraljevu održana prva sednica Gradskog veća u 2017 godini

Nastavak tendencija da se o važnim pitanjima za razvoj grada odluke donose voluntaristički u , uskom krugu , takozvane gradske političke elite.

Objavljeno: 30.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas je u Kraljevu održana šesnaesta , redovna , sednica Gradskog veća a prva u novoj 2017 godini. Na dnevnom redu našle su se 34 tačke dnevnog reda, među njima su dominirale teme vezane  za  programe rada  i finansijske planove  ustanova čiji je osnivač grad Kraljevo . Veće je donelo odluke o raspodeli sredstava za osnovno i srednje obrazovanje ,  za tekuće i kapitalne transfere kao i sredstava za zdravstvenu i socijalnu zaštitu .Veće je usvojilo i predlog Programa uređivanja građevinskog zemljišta u 2017 godini za šta će se utrošiti trećina gradskog budžeta ili  1.199.600.000 dinara . Polovina ovog iznosa, tačnije 531.500.000 dinara biće utrošeno za pozicije stalni troškovi i tekuće popravke i održavanje. Od toga  za troškove čišćenja javnih površina na teritoriji grada Kraljeva i troškove javne rasvete biće utrošeno 165.000.000 dinara  a čak 366.500.000 dinara  za ovu drugu poziciju. Veće je donelo i Rešenje po kome će „politički subjekti“ (čitaj političke stranke koje imaju odbornike u Skupštini grada)  u 2017 godini  podeliti, u mesečnim iznosima, srazmerno broju osvojenih glasova aprila 2016 godine ,  ukupno 1.932.000 dinara. U 2017 godini Fond za zaštitu životne sredine grada Kraljeva raspolagaće sa 25.000.000 dinara stoji u danas usvojenom Prelogu Programa korišćenja sredstava Fonda  za zaštitu životne sredine grada u 2017  što je jedva 8 odsto  ukupnog iznosa budžeta planiranog  na iznos od 3.437.164.750,00 dinara. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu , iz decembra 2015 godine, izvršeno je svojevrsno „obezličavanje“ pojedinih budžetskih prihoda poput, recimo, naknade za zaštitu životne sredine pa tako u budžetu grada za 2017 godinu , na prihodnoj strani, nije moguće videti koliko se sredstava ubere po tom osnovu ali neke procene govore da se radi o iznosu od oko 40.000.000 dinara pa se i iz toga vidi da se ovoj oblasti ne pridaje tretman kakv bi trebalo da ima  kako po , već, ispoljenim problemima vezanim pre svega za kvalitet vazduha u gradu  i kvalitet voda na seoskom području tako sa energetskom efikasnošću pojedinih  javnih objekata. Iz ovo malo iznetih podataka već na početku godine uočava se nastavak tendencija ispoljenih i prilikom koncipriranja budžeta za 2017 godinu da se o važnim pitanjima za razvoj grada odluke donose voluntaristički u ,uskom krugu, takozvane  gradske političke elite. Na to je , na izvesan način, ukazano i u Izjašnjenju na nacrt Programa uređenja građevinskog zemljišta u 2017 godini od strane Odeljenja za privredu i finansije Gradske uprave  koje je ukazalo da „ je trebalo  Program uređenja građevinskog zemljišta u 2017 godini uraditi prema programskim klasifikacijama i aktivnostima u skladu sa Odlukom o budžetu za 2017 godinu, tim pre što je potrebno za navedene aktivnosti definisati pre svega željene ciljeve u njihovom sprovođenju, kao i pokazatelje učinka za praćenje navedenih  ciljeva…“ Imajući u vidu iskustva iz dosadašnjeg rada ovog saziva Skupštine grada mala je verovatnoća da će gradski odbornici ,posebno pripadnici stranaka vladajuće koalicije , smoći snage da se suprotstave praksi kreiranja važnih odluka za razvoj grada u uskom krugu stranačkih čelnika vladajuće koalicije.

U Kraljevu obeležen Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine

Objavljeno: 27.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

prof.dr.Zlatko Dragosavljević

Pre četrdesetpet godina , u Stoholmu ,  je održana  Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini na kojoj je usvojena Deklaracija kojom se , između ostalog,  naglašava potreba obrazovanja o zaštiti životne sredine .Ta konferencija je  okupila  industrijalizovane i zemlje u razvoju kako bi  se učinio pokušaj definisanja  prava ljudi na zdravu životnu sredinu na globalnom nivou. Zbog toga se 26 januar obeležava širom sveta kao Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine (World Environmental Education Day). U Kraljevu je danas , tim povodom ,  u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju Futura , beogradskog Univerzitet Singidunum , za učenike nekoliko kraljevačkih srednjih škola , organizovana prezentacija zelenih zanimanja u Srbiji  i karijernog upravljanja , kao preduslova za uspešno pronalaženje posla u brzorastućoj eko-industriji. Govoreći na tu temu dr Zlatko Dragosavljevic ,  profesor za naučnu oblast zaštite životne sredine Fakultet za primenjenu ekologiju Futura je  izneo niz zanimljivih podataka o tome kakve su perspektive za zaopošljavanje u ovoj oblasti. Tako , recimo , u Evropi ,trenutno , oko 4,2 milona ljudi angažovanih u „ eko-industriji “  stvori na godišnjem nivou oko 700 milijardi evra prihoda  dok u Srbiji 1,6 miliona ukupno zaposlenih stvori tri puta manji bdp. Zato su „zelena zanimanja“ evropska stvarnost a u Srbiji ,nažalost, još uvek, samo budućnost. No otvaranjem pregovaračkih poglavlja 15 (Energetika) i 27 (Zaštita životne sredine) i kod nas će se , na postojećoj privrednoj osnovi, kreirati hiljade novih radnih mesta u eko idnustriji jer , danas , zaštita životne sredine zadire u svaku oblast privređivanja. Profesor Dragosavljević je pobudio izuzetnu pažnju učenika iznoseći im sumorne i poražavajuće podatke o tome kako su  se , u procesu tranzicije u Srbiji , olako i neodgovorno prodavala prirodna bogatstva što je po njemu svojevrstan zločin generacija koje su u tome učestvovale prema budućim naraštajima. U tom kontekstu on je izneo i podatake da privatizovane cementare danas u Srbiji plaćaju rudnu rentu od  samo 0,17 odsto sopstvenih prihoda ili pak da smo mi tek sredinom prošle godine doneli Uredbu i regulisali prava korišćenja pepele iz termoelektrana u Srbij za proizvodnju građevinskog materijala ,u situaciji kada  taj pepeo za čak 25 odsto smanjuje potrošnju cementa u proizvodnji građevinskih materijala i kad ga , recimo, samo na lageru-pepelištu TE Obrenovac ima oko 200 milona tona. Nasuprot tome u termoleketranama u zemljma EU gotovo da nema više tih pepelišta jer se on, godinama unazad koristi za proizvodnju građevinskih materijala. Slični sumorni podatci su i za olako ustupljene rezerve nafte prilikom prodaje NIS-a koje se , po rečima dr Dragosavljevića procenjuju na oko 8 milijardi evra a za  čiju eksplotaciju NIS , do 2020 godine, plaća rentu u iznosu od 3 posto  ili četri puta manju nego u svojoj domicilnoj državi Rusiji. Zato nam se i dešava da se  tek posle privatizacije ostvaruje rekordna proizvodnja od 1,6 miliona tona nafte na godišnjem nivou u situaciji kada je barel nafte na svetskom tržištu na istorijskom minimumu. On je izneo i primer iz Kraljeva koje rasplaže sa oko 48 odsto teritorije pod šumom,da se godišnje na toj teritoriji poseče šume u vrednosti od oko 6 miliona evra a da se u gradski budžet ,indirektno, kao deo ubrane naknade za posečenu šumu vrati tek oko šezdesethiljada evra ili samo 1 odsto vrednosti posečene šume. Profesor Dragosavljević  je ukazao na značaj obrazovanja učenika koje će ih osposobiti da, preuzevši društvenu odgovornost,  najpre shvate značaj očuvanja životne sredine u funkciji održivog ekonomskog razvoja a potom se suprostave pogubnom ponašanju generacija njihovih roditelja  u nekontrolisanom rasparčavanuju prirodnih resursa koji su kapital svih genaracija i zaloga održivog života na planeti Zemlji.

 

 

Gradi se novi bazen u Jošaničkoj Banji između dva kupatila

Objavljeno: 13.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

Nelegalni priključci ugrozili funkcionisanje kupatila

Već smo pisali da će , u 2017 godini,  početi radovi na izgradnji novog bazena u Jošaničkoj Banji  dimenzija priblizno 6 x 9 m ,  sa dodatkom kružnog bazena sa mlaznicama za hidromasažu. Po rečima gospodina Radenka Cvetića  direktora Turističke organizacije Raška novi bazen biće mešovitog tipa , tačnije biće namenjen i rekreativcima ali i gostima banje koji imaju potrebe da deo svojih terapija sprovedu u bazenu ,u letnjim mesecima, na otvorenom.Voda za taj bazen biće mineralana a obezbediće se njeno rashlađivanje do temperature pogodne za kupanje u bazenu. Kako je za rekonstrukciju „Novog kupatila“ bilo obezbeđeno učešće Ministarstva trgovine,turizma i telekomunikacija  u iznosu od 10 miliona dinara to se očekuje da ono podrži i izgradnju novog bazena a izvesni dogovori u tom pravcu su već postignuti. Ono što već sada predstavlja problem a što je konstantovano prilkom završetka rekonstrukcije Novog kupatila jesu količine  termomineralne vode. Naravno ,ne radi se o smanjenju izdašnosti  postojećih izvorišta u blizini dva kupatila već o samovlasnom,bespravnom korišćenju tople, mineralne vode od strane meštana koji je koriste za zagevanje svoji objekata za stanovanje a koje su pak ,u većini slučajeva,  podigli kraj same reke ,bez potrebnih dozvola.Ovo je delom posledica preplitanja nadležnosti između različitih nivoa vlasti kada  su u pitanju istražna i eksploataciona prava za korišćenje prirodnih dobara pa dakle i mineralnih voda.Po sadašnjm zakonskim rešenjima to su prava koja odobrava resorno ministarstvo koji bi trebalo i da organizuje inspekcijski nadzor a  nadležnosti loklane samouprave u tom delu ne postoje. Višedecenijsku zbrku zbog „ukrštenih“  normi iskoristili su mnogi meštani za  nedozvoljenu eksploataciju tolpe, mineralne vode bez plaćanja  naknade. Inače, po sadašnim zakonskim rešenjima naknade za korišćenje prirodnih bogatstava, pa dakle i tople  vode u Jošaničkoj Banji jesu prihod republičkog budžeta i to, izmenama Zakona o budžetskom sistemu s kraja 2015 godine, obezličene-nenamenski raspoređene. Zato je važno da lokalne samouprave preko svojih  asocijacija poput Stalne konferencije gradova ili Naleda pokrenu pitanje redefinisanja politika resursnih renti i  prihoda ostvarenih po tom osnovu.  Jer, da  je to nadležnost lokalne samouprave teško je da bi se dozvolilo stanje kakavo  je danas u Jošaničkoj Banji

Ambiciozni planovi Jošaničke Banje za 2017 godinu

Objavljeno: 05.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

Dejan Koturanović,predsednik MZ Jošanička Banja

Već smo govorili o sredstvima , u iznosu od preko 8 miliona dinara,  planiranim budžetom opštine Raška u 2017 godini   koja su,kao učešće opštine, namenjena poboljšanju komunalne infrastrukture  u Jošaničkoj Banji . Pre toga  valja podsetiti  da je , u 2016 godini ,  realizovan projekat rekonstrukcije Novog kupatila za šta je Ministarstvo turizma i telekomunikacija izdvojilo 10.000.000 dinara a opština Raška 5.000.000. Planiranim , novim , ulaganjima u 2017 godini u ovaj objekat biće stvoreni uslovi da , posle višedecenijiske pauze, ponovo proradi odeljenje fizijatrije što znači novi povratak Jošaničke Banje na mapu zdravstvenog turizma u Srbiji. Prošlogodišnji radovi na Novom kupatilu izvedeni su  pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva jer se objekat , od 1997 godine , nalazi pod zaštitom države kao kulturno dobro a tako će biti i u nastavku radova tokom 2017 godine . Evo šta o planovima za 2017 godinu kaže  Dejan Koturanović  predsednik Mesne zajednice „Jošanička Banja“ : „ Mladi ljudi  i porodice sa malom decom su ,nažalost, retkost u Jošaničkoj Banji. Zato smo mi , koji smo ostali , odlučili da sudbinu i razvoj banje uzmemo u svoje ruke pre svega proaktivnim stavom u društvenim i političkim aktivnostima na teritoriji Raške.Takav naš odnos prema banji rezultirao je podrškom meštana ali i rukovodstva opštine Raška za naše ideje. A one su , pre svega vezane za poboljšanje infrastrukture i kroz to kreiranje povoljnijeg ambijenta investitorima spremnim da ulažu u našu banju . Neke aktivnosti vezane za te naše planove ,poput pregovora na državnom nivou između Fonda PIO, kao vlasnika  objekta „Stacionar“ započetog pre četrdeset godina , i opštine Raška, u vezi  stavljanja u funkciju tog objekta , su objektivno van našeg direktnog uticaja ali mi imamo puno poverenje u opštinsko rukovodstvo da će se izboriti za rešenje koje najviše odgovara interesima banje . Što se tiče ostalih planova oni su uglavnom vezena  za unapređenje infrastrukture pa smo ,tako, za 2017 godinu, planirrali, početak radova na uređenju  rečnog korita na rekama Jošanica i Samokovka. Opština Raška je planirala 10.000.000 dinara za sufinansiranje projekta regulaciije rečnih korita na pomenutim rekama uz očekivanje značajnijeg ulaganja od strane JVP Srbijavode. Pored rečnog korita planirano je 10.000.000 dinara za izgradnju kanalizacione mreže na potezu koji pokriva uređenje rečnog korita a koje svakako mora da prethodi izgradnji i regulaciji rečnih korita.Mesna zajednica Jošanička Banja je uradila projekat rekonstrukcije Starog kupatila u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Realizacija ovog projekta je planirana u 2017. godini. Ukupno je planirano 3.500.000 dinara, 1.500.000 iz budžeta opštine i 2.000.000 dinara sa viših nivoa vlasti .U toku je izrada projekta za detaljno uređenje parka u Jošaničkoj Banji koje obuhvata i izgradnju manjeg otvorenog bazena između Starog i Novog kupatila. Za realizaciju je potrebno 16.000.000 dinara od čega je 6.000.000 planirano iz budžeta opštine Raška a ostatak se očekuje sa viših nivoa vlasti.  Kako bismo upotpunili turističku ponudu Jošaničke Banje u letnjem periodu , urađen je projekat pešačke/biciklističke staze u najlepšem predelu Jošaničke Banje, kroz banjsko borje. Ova staza će se naći na zvaničnoj mapi pešačkih i biciklističkih staza Turističke organizacije Srbije. Za realizaciju ovog projekta planirano je 300.000 dinara. Krajem 2016. godine započeta je procedura oko obezbeđivanja zemljišta za izgradnju Turističko-inforrmativnog centra . U 2017. godini će se nastaviti na ovom planu a očekujemo i izradu projektne dokumentacije za info centar“. Na naše pitanje o sudbini  manifestacije „ Dani Milunke Savić “ koja je ,prošle godine, organizovana , po prvi put , Dejan Koturanović  nam je rekao: „ Naravno da nastavljamo ovu  manifestaciju započetu oktobra 2016 godine a cilj nam je da promovišemo lik i delo naše zemljakinje, najveće heroine Velikog rata , kao i  da , kroz ovu manifestaciju , zaživi kompleks njene rodne kuće u selu Koprivnici koja je obnovljena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu sredstvima Ministarstva kulture i informisanja tokom 2015 i 2016 godine. U 2017. godini je planirana obnova puta do njene rodne kuće za šta očekujemo podršku Ministarstva odbrane Republike Srbije“.

Kraljevački Savet za bezbednost u saobraćaju prednjači u Srbiji

Krajem januara biće usvojen još ambiciozniji Plan rada za 2017 godinu

Objavljeno: 01.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

    Nenad Marković

Za nama je 2016 godina koja će , u Kraljevu , ostati zabeležena i kao , još jedna , uspešna godina rada Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva. Ostvarenim rezultatima kraljevački Savet je zadržao lidersku poziciju među  Savetima za bezbednost u saobraćaju   lokalnih  samouprava  u Srbiji. To je bio povod da zamolimo   gospodina Nenada Markovića , dipl. inženjera u saobraćaju i predsednika Saveta da nam odgovori na nekoliko pitanja.

KVN- Možete li nam ,u najkraćem, oceniti rad Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva u 2016 godini?

Nenad Marković –    Nije zahvalno ocenjivati rad Saveta za bezbednost saobraćaja, posebno ako učestvujete u njegovom radu. S druge strane, ne  treba biti skroman i ne  reći da smo i dalje ( po procenama drugih – Agencije za bezbednost saobraćaja, Saobraćajnog fakulteta,celokupne stručne javnosti u Srbiji) lideri u Srbiji i primer drugim lokalnim samoupravama. Istina je da u svim segmentima rada kraljevački savet je korak ispred svih drugih, pa i same Agencije za bezbednost saobraćaja, naravno u delokrugu rada Agencije sa lokalnim savetima. Sve u svemu , koncept rada smo definisali 2013. godine, i već ove godine smo vrlo blizu ostvarenja cilja iz Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja, gde je reperna godina 2012, u pogledu broja poginulih i poginule dece na teritorije grada.

KVN- Koje su aktivnosti Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva koje su obeležile  ovu godinu ?

Nenad Marković– Gotovo sve aktivnosti Saveta predviđene programom rada Saveta za 2016. godinu su realizovane. Najznačajniji projekti koji su realizovani sredstvima Saveta za 2016. godinu su : Postavljanje semafora na raskrsnici ulica Karađorđeva i Olge Milutinović, Izrada pešačke staze u ulici Makedonskoj, Nabavka simulatora za pojas tipa „Kosa ravan“ i „Ražanj“, Završeni su projekti zona škola koji su nam nedostajali,  kurs za motocikliste, Pažljivkova pravila, Akcija „I dalje voziti“  (u dva navrata), Plan kampanje Saveta.

KVN-  Da li i na  koje sve  načine ovaj organ lokalne samouprave zadužen za koordinaciju poslova vezanih za bezbednost saobraćaja na  njenim  putevima prati i primenjuje  nova stručna , i međunarodna , dostignuća   i  iskustva u ovoj oblasti ?

Nenad Marković – Ove godine Savet je bio organizator i domaćin najvećeg stručnog saveta u oblasti bezbednosti saobraćaja održanog aprila meseca u Vrnjačkoj Banji. Na njemu su prezentovani najnoviji radovi iz ove oblasti.

U toku je izrada jednog projekta koji će biti osnov za punjenje baze podataka za teritoriju grada Kraljeva, kako sa aspekta analize saobraćajnih nezgoda, tako i za indikatore bezbednosti koji će biti sastavni deo ove baze U sklopu tog projekta je inspekcija 50 km puta na teritoriji grada po ceni daleko nižoj od tržišne. Završetak tog projekta očekuje se u 2017. godini.

Naročito smo ponosni na simulatore koje pored Kraljeva poseduje još samo „Navak“ i Agencija za bezbednost saobraćaja. Cilj njihove nabavke je da svaki kandidat za vozača iz auto škola sa teritorije grada, pre nego što počne praktičnu obuku, uveri se i isproba dejstvo pojasa i shvati zašto je neophodno koristiti ih.

KVN- Šta će, po vama , biti težište aktivnosti Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva u  2017 godini ?

Nenad Marković -Program za narednu godinu ćemo usvojiti krajem januara 2017. godine i ne želim da prejudiciram njegov izgled, ali siguran sam da će biti na nivou prethodnih godina.

Prepoznaje li se javni interes u budžetu grada Kraljeva?

Ko i kako artikuliše i definiše javni interes građana grada Kraljeva ? - Nedostatak vizije, kompetencije i dobre volje obeshrabruje

Objavljeno: 30.12.2016. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave  u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih  problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se ,  prema važećim normama  iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ ,  grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja  za te procese. Naprotiv, normativa  društvenog  i političkog sistema jasno ukazuje  da  svi  pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za  neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja  javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski   a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg  pravnog ali i političkog akta  ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja  opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo  traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima  vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo  a da ne primetimo neke  pozicije na prihodnoj strani budžeta  ,na onoj strani koja treba da obezbedi  sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu  po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci  2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu  ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja  pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće),  ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja  opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara  i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno  čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos  sredstava predviđen  je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i  nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako   uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar?  Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela  političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada  za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.

 

„Rekvijem“ za lokalne medije ili … ?

Objavljeno: 27.12.2016. | autor: KV Novosti -on line

Kako i koliko sarađuju lokalni mediji u gradu Kraljevu i uprava grada Kraljeva u realizaciji ciljeva u oblasti javnog informisanja definisanih Zakonom ali i potrebama građana? Jesu li do sada izdvajana i sredstva planirana Predlogom budžeta za 2017 godinu dovoljna za ostvarivanje ciljeva uprave grada u oblasti javnog informisanja ali i potreba građana da aktivniju učestvuju u procesima političkog odlučivanja a posebno o trošenju sredstava koje čine javni prihod grada Kraljeva ? Ova a i brojna druga pitanja vezana za funkcionisanje i rad lokalnih medija u Kraljevu bila su  tema okruglog stola koga su  danas , u Multimedijalnom centru „Kvart“, organizovali Kraljevačka televizija i portal KV Novosti .Skupu je , pored predstavnika medija registrovanih u Registru medija APR a a koji rade u Kraljevu, prisustovao i predsednik Skupštine grada Nenad Marković, predstavnici odborničkih grupa, udruženja građana ,privrede…. U radu okruglog stola učestvovao je ,putem video linka ,  i Nino Brajović , državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. Trogodišnje iskustvo kraljevačkih lokalnih medija  sa projektnim finansiranjem  nije  ni bolje ni gore  nego u većini opština i gradova u Srbiji i obeleženo je skromnim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zadovoljenje potreba  građana za javnim informisanjem. Ta izdvajanja se , zadnjih godina , kreću do iznosa od 0,5% budžeta grada ili u nominalnom iznosu oko 15 miliona dinara i tri i više puta su manja od novca koji je , nekada, izdvajan iz budžeta za finasiranje „Ibarskih novosti“ dok su imale status javnog preduzeća. U međuvremenu se broj medija u Kraljevu povećao tako da danas funkcionišu  4 televizije , 4 radio stanice,1 štampani nedeljnik i desetak on lajn portala registrovanih kao mediji. Bez sumnje veliki broj medija na relativno malom tržištu a da , pri tom, među njima nije izvršena jasnija  žanrovska , tržišna  ili neka druga segmentacija što za poslediicu ima obaranje kvaliteta sadržaja kako u tehničkom tako i u sadržajnom smislu. Sve ovo dodatno je osnažilo ucenjivački potencijal lokalne izvršne vlasti a manifestacije toga su se , ranijih godina , videle kako u skromnim sredstvima izdvojenim za zadovoljnje potreba građana za javnim informisanjem,tako i u nejasnom artikulisanju tih potreba i ciljeva javnog informisanja. Dodamo li tome i marifetluke oko izbora nekompetentnih članova komisija koje su se bavile ocenama medijskih projekata samo ćemo upotpuniti neveselu sliku i još sumornije perspektive lokalnih medija ne samo u Kraljevu. Da bi se stvari pokrenule neophodno je ,za  početak, čulo se danas na skupu u Kraljevu , hitno menjati Zakon o javnom informisanju  jasnim definisanjem minimalnog iznosa novca za finasiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u opštinama i gradovima predhodno razvrstanih prema kriterijumu brojnost i veličine teritorije. Ovaj i drugi predlozi biće zvanično dostavljeni Skupštini grada, novinskim i medijskim udruženjima i Ministarstvu kulture i informisanja a sami kraljevački mediji bi trebalo da se bolje organizuju i ,ubuduće, nastupaju jedinstvenije u zaštiti svojih interesa i prava.

 

Dvoje ministara na otvaranju rekonstruisane sportske sale u Kraljevu

Objavljeno: 22.12.2016. | autor: KV Novosti -on line

Da jedan događaj poput otvaranja rekonstruisane sportske sale može zavredeti prisustvo čak dvoje članova vlade uverili smo se ,danas , u Kraljevu prilikom predaje na korišćenje rekonstuisane sportske sale koju , već četri decenije unazad, zajednički koriste osnovna škola „IV kraljevčki bataljon“ i  Sportsko društvo  „Partizan „iz Kraljeva. Ministar pravde Nela Kuburović i ministar prosvete Mladen Šarčević   su  , pored gradskih čelnika , svojim prisustvom  uveličali ovaj događaj uklopljen u svečanost organizovanu povodom dana škole . Ovo su , kako se danas čulo , prvi radovi na rekonstukciji  objekta izgrađenog pre četrdeset godina na mestu nekadašnjeg Sokolskog doma, koga su , takođe zajedničk i, koristile škola i Sportsko društvo „Partizan“ još od 1952 godine . Vrednost izvedenih radova je oko 8,5 miliona dinara a većinu sredstava , u iznosu od 8,2 miliona dinara , obezbedilo je Ministarstvo pravde iz fonda koji nastaje primenom takozvanog oportuniteta uvedenog izmenama Zakona o krivičnom postupku iz 2014 godine. Te izmene Zakona   stvaraju pravnu mogućnost  da neko lice postigne sporazum sa tužilaštvom da se protiv njega  ne vodi  krivični postupak  a da mu tužilaštvo odredi koliku će sumu , po osnovu oportuniteta, uplatiti u humanitarne svrhe. Na taj način prikupljeno je  351.509.000 dinara ili oko 2,8 miliona evra za koje se , na konkurs , javilo oko 1200 zainteresovanih a odobreno su projekti  67 korisnika među kojima su i tri projekta iz Kraljeva za koje je izdvojene 14.817.040 dinara. To su dva projekta iz oblasti zdravstva (Opšte bolnice „Studenica“ i Doma zdravlja „Kraljevo“) kao i projekat rekonstrukcije sportske sale koja je danas predata na korišćenje. Što se rekonstrukcije  sportske sale tiče odrađena je sanacija krovnog pokrivača , zamenjena je stolarija i dotrajali parket a delimično su odrađeni keramičarski radovi i zamena grejnih tela. Prava šteta, što grad koji je , inače , u katastru uknjižio sportsku salu kao svoju imovinu, nije smogao snage da sa još stotinak hiljada dinara izfinansira i neophodne radove u svlačionicama i mini teretani čime bi ovaj objekat zablistao u punom sjaju a što je bilo logično uraditi u vreme izvođenja obimnijih i zahtevnijih radova na objektu   koji su trajali dva meseca.