subota, 22. juli 2017.

Vesti iz kategorije ‘Društvo’

Članice kraljevačke „Fenomene“ na protestu protiv femicida

Objavljeno: 17.07.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Danas je u Kraljevu na centralnom gradskom trgu,Trgu Solunskih Ratnika , u organizaciji Udruženja „Fenomena“, članice Mreže Žene protiv nasilja,  održan protestni skup povodom tragičnih ubistava žena koja su se dogodila u proteklim danima u Centrima za socijalni rad u Beogradu. . „U Srbiji je u periodu od  2010-2016. godine ubijeno 235 žena, a u toku 2017. njih 19. Statistika pokazuje, a mi podsećamo da je država je obavezna da u svakom trenutku, uvek i svuda, promoviše nultu toleranciju na nasilje i u potpunosti sprovodi sve mere u sprečavanju, zaustavljanju i kažnjavanju nasilja. Udruženje Fenomena I SOS telefon Kraljevo izrazilo je mirnim protestom nezadovoljstvo radom nadlaženih institucija koje su doprinele ubistvima žena I deteta I pozvalo stanovništvo da podrži akciju I pruži soliadarnost sa žrtvama“ rečeno je na današnjem  protestnom okupljanju koje  je upriličen da  se skrene skrene pažnju javnosti i da se  najoštrije osude propusti institucija koji su doprineli ubistivima.Današnji pskup nije, nažalost, privukao veći broj kraljevačana a članicama „Fenomene“  podršku su ,svojim prisustvom, pružili i odbornici „Lokalnog fronta“ u Skupštini grada Kraljeva.

Jošanička Banja ponovo na mapi zdravstvenog turizma Srbije !

Objavljeno: 13.07.2017. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Puštanjem u rad isturene ambulante fizikalne medicine Doma zdravlja iz Raške danas je u Jošaničkoj Banji na svečani način obeležen novi početak pružanja specijalizovanih  zdravstvenih usluga  posetiocima ovog banjsko-klimatskog lečilišta. Novovotvorena ambulanta raspolaže  aparatima  za sve vrste elektroterapija, laseroterapiju, terapiju ultrazvuka i nisko frekventnu magnetnu terapiju. Pored toga ima i aparat za presoterapiju-limfnu drenažu ekstremiteta i celog tela. U ambulanti će raditi dva terapeuta, postojaće nadzor lekara opšte prakse sa timskom sestrom a dva puta nedeljno fizikalnu terapiju će ordinirati i pregledati pacijente specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije dr Verica Vujanac, inače direktorka Doma zdravlja iz Raške. Radno vreme ambulante je od 08:00 do 20:00 časova svakog radnog dana. Time se Jošanička Banja i zvanično  vraća na mapu zdravstvenog turizma Srbije  a njene niskomineralizovane ,termalne vode sa sa 16 izvora što u samoj banji što u neposrednom okruženju, čije temperature sežu i do 72 stepena celzijusa, postaju,  delom, dostupne i za razne medicinske tretmane. Preme istraživanjima sprovedenim još sedamdesetih godina prošlog veka te vode su  hidrokarbonatno-sulfatne, natrijumskog tipa sa karakterističnim prisustvom rastvorenog silicijum dioksida (125 mg/l). U njima ima visok sadržaj volframa , po čemu se razlikuju od voda ostalih banja Srbije.Krajem osamdesetih godina,tada poznati banjski lekar dr Mile Milenović, posle dugogodišnjeg beleženja statističkih pokazatelja ustanovljava  da  vode Jošaničke Banje pomažu kod lečenja bolesti lokomotornog aparata, ginekolioških oboljenja, kožnih bolesti i bolesti probavnog aparata, a posebno su ,zbog svoje toplote i sastava blagotvorne  za oporavaki rehabilitaciju od fizičkih napora.Čini se da Jošanička Banja danas  obogaćivanjem svoje ponude i  zdravstvenim uslugama dobija zaokruženi turistički proizvod koji će , sigurno je, naći svoje tržište u inače velikoj ponudi sličnih turističkih proizvoda u našoj zemlji i to pre svega zahvaljujući naporima lokalne samouprave da postojeće prirodne resurse stavi u funkciju obnovljivog razvoja Raške. Ovim ulaganjima u „Vrata Kopaonika“ kako , ne retko , zovu Jošaničku Banju  počinju, na izvestan način , da se ispravljaju greške napravljene  još famoznih devedesetih godina kada se olako odustalo od koncepta definisanog 1988 godine na zajedničkoj sednici tadašnje Vlade  i Odbora za Kopaonik Srpske akademije nauka i umetnosti a koji je podrazumevao potrebu ravnoteže u razvoju  visokih delova planine i  potkopaoničkih delova. Već smo pisali da je,ove godine, zahvaljujući  podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara ,uz dva miliona sredstava opštine i Turističke organizacije Raška, rekonstruisnao takozvano „Novo kupatilo“ (sagrađenog  još 1935 godine) u Jošaničkoj Banji.Objekat ,posle rekonstrukcije, raspolaže  sa 8 individualnih kada u kojima posetilac može samostalno da određuje temeperaturu vode ,   jednom đakuzi kadom za 4 osobe i  bazenom sa ugrađenim mešačima vazduha –masažerima u kome se nalazi   topla , lekovita, voda predhodno rashlađena   jednim krakom instalacija postavljenih kroz reku Jošanicu.

Današnjem svečanom otvaranju ambulante prisustvovalo je i rukovodstvo opštine Raška na čelu sa  predsednikom, g-dinom Ignjatom Rakitićem.

Ibar je , danas, „slušao“ trubače.

Objavljeno: 02.07.2017. | autor: KV Novosti -on line

Dolazak prvih spustaša u pristanište u Mataruškoj Banji

Danas je u Kraljevu  održana, po  dvadesetosmi  put , turističko- rekreativna  i zabavna manifestacija „Veseli spust“. U pitanju je svojevrsna regata raznoraznih plovila, mahom gumenih čamaca, kojima se hiljade učesnika spušta niz Ibra od srednjovekovnog grada Magliča pa sve do Mataruške Banje a oni , malobrojniji i uporniji nastavljaju i do Kraljeva. Ovogodišnji „Veseli spust“ okupio je između dve i dve i po hiljade učesnika koji su došli iz svih krajeva naše zemlje a bilo je i učesnika iz inostranstva. Tako su se , na „Veselom spustu 2017“ pojavile čak tri ekipe iz Slovenije a jednu od njih činila je i zvanična delegacija grada Maribora predvođena  županom (gradonačelnikom) dr. Andrejom  Fištravcem kome ovo nije prvi spust Ibrom. I ove godine je , kao po tradiciji, na nekoliko plovila bilo i žive muzike , mahom trubača koji su uspevali da , na momente, svojim akordima nadjačaju i žubor plahog Ibra. Ova manifestacia je svojevremeno okupljala čak i do dvadesethiljada ljudi ali  brojni razlozi i permanentna ekonomsks kriza su uticali da se taj broj ,zadnjih godina, svede na dve-tri hiljade posetilaca maksimum. Danas je, u Mataruškoj Banji,  bio i   profesor fizičkog vaspitanja i  nekadašnji trener veslača kraljevačkog kajak-kluba Mane Đoković –Amerikanac koje se sa setom seća tog prvog spusta i kaže: „Sećam se da je to jutro bilo oblačno i tmurno i da smo razmišljali da li da uopšte pođemo ka odredištu. Ibar, nadošao i mutan, nije uspeo da nas natera na povlačenje, a već na Zlatnoj obali ogrejalo nas je sunce i spust je mogao da počne. Na prvom spustu organizovali smo i igre na vodi u Mataruškoj banji, a učesnici su se takmičili u nekoliko disciplina: prelaz preko Ibra sa desne na levu obalu, nošenje jajeta u kašičici, obaranje protivnika sa balvana , a bilo je i nagrada za najatraktivnija plovila“. Mane , Raško Đorđević i pokojni Milan Dimitrijević –Žuća bili su okosnica tima koji je ,predvođen idejnim tvorcem manifestacije dugogodišnjim veslačem i sportskim funkcionerom u kajaku Žarkom Maksimovićem, realizovao tu ideju koja se bliži svom tridesetom rođendanu. U prilicim smo da vam, zahvaljujući ljubaznosti  fotografa  Milanka Boškovića, pokažemo nekoliko snimaka,načinjenih uz pomoć drona, sa današnje manifestacije.

Kraljevo ugostilo predstavnike Caritasa iz Bosne i Hercegovine

Dragocena razmena iskustava

Objavljeno: 27.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas su ,u Kraljevu,realizujući jednu od svojih projektih aktvnosti iz projekta „Sprečavanje rizika od opasnosti u lokalnoj zajednici“ , boravili predstavnici Caritasa iz Bosne i Hercegovine predvođeni Dijanom Muzičkom koja  kordinira ovim projektom na nivou BiH.Oni su gosti Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave grada Kraljeva sa kojim je,odnedavno, uspostavljena saradnja u delu razmene iskustava u oblasti edukacije najmlađih članova lokalnih  zajednica  za prepoznavanje faktora rizika i postupanje u vanrednim okolnostima izazvanim ,pre svega,elementarnim nepogodama.Goste iz Bosne i Hercegovine primila je zamenica gradonačelnika Marica Mijailović sa saradnicma i zahvalila se Caritasu na pomoći ukazanoj Kraljevu posle zemljotresa 2010 godine a i u drugim vanrednim situacijama .Potom su o aktivnostima lokalne samouprave u delu organizovanja sistema civilne zaštite na nivou grada Kraljeva govorili   Zdravko Maksimović,načelnik Odeljena za civilnu zaštitu i  pukovnik policije Radoica Kočović Načelnik regonalnog Sektora  za vanrede situacije Raškog upravnog okruga. Kraljevo ,inače, spada u one malobrojne lokalne samouprave u Srbij  koje su napravile ozbiljnije pomake u organizaciji i postupanju u primeni Zakona o vanrednim situacijama.Odnos prema pitanjima postupanja u vanrednim sitaucijama u Kraljevu se drastično promenio posle 2010 godine i razornog zemljotresa iz novembra te godine kada je porušeno nekoliko stotina objekat na teritoriji grada Kraljeva ali i kada su aktivnosti sprovedene na ublažavanju posledica zemljotresa pokazale potrebu revitalizovanja nekadašnjeg sistema civilne zaštite koji je,kao i moge druge stvari u ovoj zemlji, devastiran u vremenima ekonomske i društvene tranzicije.Za poslednjih sedam godina u Kraljevu je na poslovima obnavljanja funkcionalnog i efikasnog sistema koje može deleovati u  vanrednim okolnostima urađeno puno toga a akcenat se stavlja na kontinuiranu obuku i opremanje činilaca sistema civilne zaštite. U skladu sa savremenim doktrinama postupanja u borbi sa elementarnim nepogodama kao  posledicama klimatskih promena, akcenat je na merama prevencije i adatptacije a primarno na obrazovanju i obuci ljudskog faktora ,takozvanog socijalnog kapitala zajednice. Ovakve doktrinarne promene  nailaze na nerazumevanje dela zajednice i dela donosioca odluka u lokalnim samoupravama pa i u Kraljevu .To je posebno uočeno kroz budžetsku politiku gde se delom iz opravdanih razloga a delom i zbog nerazumevanja važnosti preventive još uvek ne izdvaja dovoljan nivo sredstava za poslove civilne zaštite. Zato se ,u Kraljevu, razmišlja i o konstituisanju posebnog budžetskog fonda za ove namene. No, Kraljevo je ,kao je to danas i konstatovano od strane gostiju iz BiH , uzorna sredina po pitanju organizacije sistema delovanja u vanrednim situacijama gde se mogu steći dragocena iskustva. Zato su gosti iz BiH i planirali da boravak u Kraljevu traje tri dana  kako bi,na Rudnu, u Centru za obuku civilne zaštite grada Kraljeva, razmenili svoja iskustva  sa kolegama iz sistema civilne zaštite grada Kraljeva.

Beograd je sutra centar Kraljeva

Objavljeno: 23.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sa prošlogodišnjeg predstavljanja Kraljeva u Skadarliji

Manifestacija „Kajmak bal 2017“ koju, po sedmi put zaredom organizuje Zavičajno društvo „Kraljevo“ – podružnica Beograd se održava u subotu 24.juna 2017. godine u Beogradu na dve lokacije, pre podne, od 11 časova, u Topčiderskom parku a posle podne, od 19 časova u Skadarliji (ispred kuće Đure Jakšića“) Prepodnevni deo“Kajmak bala“ biće jedinstvena smotra dobre pesme, lepog druženja i uživanja u gastonomskim čarima, našeg, nadaleko čuvenog kraljevačkog kajmaka.

Da sve protekne u duhu drugarstva, prijateljstva i zvuka rodnog kraja potrudiće se: deca iz KUD „Moravac“ iz Adrana, KUD Ratina, O.Š. „Vuk Karadžić“ iz Ribnice, O.Š. „Živan Maričić“ iz Žiče, deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo a njima će se pridružiti i njihovi vršnjaci iz beogradske O.Š.“Branko Ćopić“.

„Kajmak bal“ letnji festival dobrog raspoloženja i zvuka Ibra i Morave sred Beograda ne bi bio to što jeste bez učešća , velikih umetnika koji su ime Kraljeva i našeg zavičaja proneli i proslavil širom planete, Novice Negovanovića i Raše Pavlovića koji su uvek tu sa „decom Ibra i Morave skućenom kraj Dunava i Save“. Popodnevni deo „Kajmak bal“-a počeće u subotu 24.juna u 19 časova u srcu Beograda, u boemskoj Skadarliji. Biće to prilika da se nastavi započeto druženje u Topčideru, ali i prilika da  Beograd i posetioci Skadarlije upoznaju neke od znamenitih kraljevačkih manifestacija koje će se dešavati ovog leta a i u narednim vremenima poput „Veselog spusta“, „JazzIbar“-a, „ Srebrnog kazana“- Pasuljijade“, „Maglič fest“-a , „Narcisima u pohode“, „Dana Jelene Anžujske“.

Organizaciju „Kajmak bala“ pomogli su  Gradska uprava grada Kraljeva, Turistička organizacija Kraljeva i društvo „Sveta Jelena Anžujska“.

 

Regonalni tim bez predstavnika organizacija civilnog društva

Objavljeno: 20.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

Predstavnici   realizatora Studije izvodljivosti i zemlje donatora

Srbija , kao i druge nerazvijen zemlje , ima nedovršenu i devastiranu komunalnu infrastrukturu. Posebno je to vidljivo u segmentu tretmana otpadnih voda i komunalnog otpada. I dok je  u razvijenim zemljama Evropske unije prikupljanje sekundarnih sirovina i industrijska prerada recikliranih materijala , decenijam unazad, posao visokog profita koji ,u nekim zemljama stoji , po važnosti , u rangu sa sektorom energetike Srbija se , nažalost, nalazi , kao i zemlje sličnog ekonomskog nivoa razvijenosti , pred dilemom izbora adekvatne strategije zbrinjavanja komunalnog otpada. Posebnu opasnost predstavljaju dileme  mogućih izbora prevaziđenih tehnologija razvijenih zemalja za zbrinjavanje komunalnog otpada. Dilema  spalionce ili deponije samo se pojačava snažnim lobi aktivnostima kompanija iz razvijenih zemalja i usmerenim , da ne kažemo uslovljenim donacijama , iz državnih i privatnih fondova, pre svega,  sa teritorije Evropske unije. Ne možemo a da ne iznesemo ovih nekoliko , opštih, uvodnih ,napomena  povodom danas održanog sastanka u Kraljevu. Reč je o , kako je medijima saopšteno , prvom radnom sastanku Regionalnog tima za upravljanje komunalnim otpadom na tertoriji četri opštine i grada Kraljeva koji su ,septembra prošle godine, završili dvogodišnje aktivnosti formiranja preduzeća za bavljenje ovim poslovima „Regioni Kraljevo“ d.o.o.  Ovo preduzeće formirano od strane opština Paraćin ,Trstenik, Vrnjačka Banja , Raška i grada Kraljeva jeste proizvod predhodnih ,dvogodišnjih, aktivnosti ali je, pre svega, i proizvod eksplicitnog zahteva Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade koji su  , sa 564000 eura , preko fonda FASEP podržali  izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove a što je danas ,u Kraljevu prilikom svog obraćanja potvrdio i gospodin Žan Pjer Gasto ,ataše ekonomske misije ambasade Francuske u Beogradu. Studiju opravdanosti izgradnje zajedničke regionalne deponije radiće projektantski biro  Seureka koji , kako je u Kraljevu rekao njihov predstavnik Rafael Bedigo, pripada Veoliji , moćnoj francuskoj multinacionalnoj korporacij specijalizovanoj za  tretman otpadnih voda i upravljanje vodama,  ali i za brojne druge komunalne delatnosti , pa i za zbrinjavanje komunalnog otpada. Studija će se raditi narednih 18 meseci u tri faze od kojih će treća , tehno-ekonomsko-ekološka analiza potrajati najduže. Na osnovu ovog dokumeta  četri opštine i grad Kraljevo doneće konačnu odluku o , eventualnoj , gradnji buduće zajedničke regionalne deponije i pratećih reciklažnih i sabirnih  centara u svakoj opštini i gradu Kraljevu. Iako je prerano za bilo kakvo zaključivanje o  ovom , naizgled , korisnom poslu za opštine Zapadnog pomoravlja ne možemo a da ne primetimo upadljivi izostanak grada Kruševca iz ovog posla iako je ,na početku,  bio u grupi ovih lokalnih samouprava kao i , u Kraljevu , do sada , ničim objašnjenim odustajanjem od koncepta izgradnje regionalne spalionice otpada koju je , kako se govorilo pre osam godina i u Skupštini  grada, trebalo da gradi nemačka kompanija „Medsorg“-a za potrebe Kraljeva , Raške, Novog Pazara,Kruševca i još nekih pomoravskih opština.

Ljiljana Jemuović,predsednica Regionalnog radnog tima

Čulo se danas u Kraljevu i to da će Regionalni tim za upravljanje otpadom biti sastavljen , uglavnom od predstavnika opštinskih i uprave grada Kraljeva  koji se, inače, bave zaštitom životne sredine kao i to da će se u njemu, po prvi put na jednom takvom nivou , naći i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Pada u oči odsustvo u Regionalnom timu predstavnika organizacija civilnog društva koje se bave problemima zaštite životne sredine a koje su aktivne na teritoriji ovih pet lokalanih samouprava. Rečno je ,doduše, da će se one angažovati u nekoj od faza  javne rasprave o rezultatima Studije izvodljivosti ali  , sigurno je ,  da bi njihovo prisustvo a posebno domaćih eksperata angažovanih u njihovom radu , bilo od dragocene koristi i da bi smanjilo rizike od , već sada nagoveštenog probema,  izbora lokacije buduće regionalne deponije.

Znamo li dovoljno o zavičaju ?

Objavljeno: 19.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

„Raška jeste , uvek ,  u srcu ali svakodnevica i  bitka za egzistenciju nas, ipak, udaljavaju od problema i briga koje muče naš zavičaj “. U ovoj jednoj rečenici koju smo čuli od jednog od  aktivnijih članova Udruženja građana „Stara Pavlica“ koja evo već šest godina okuplja raščane u Kraljevu sazdana je sva „enigma“ njihovog odnosa sa zavičajem. Iako verovatno ,najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji i ujedno najbliža svom zavičaju ipak ,godinam unazad,  izostaju institucionalizovane isplanirane i iskoordinirane veze sa zavičajem. I dalje se ,većina, tih veza odvija unutar porodičnih odnosa i pojedinačnih ,mahom rodbinskih, kontakata. Malo je toga ,zadnjih godina porađeno i to , uglavnom, u oblasti prezentacije određenih kulturnih aktivnosti kako bi se ostvarile i učvrstile veze raščana iz Kraljeva i lokalne samouprave Raške . Ma koliko ,na prvi pogled, zvučalo paradoksalno raščanima u Kraljevu nedostaju informacije o svom zavičaju. Tačnije , imaju oni , pojedinačno, dovoljno , parcijalnih , informacija ali o  svojim najbližim rođacima koji žive na teritoriji Raške. Ono što , bez sumnje izostaje jeste jedna „celovita slika“ a posebno pravovremene i relevantne informacije o aktivnostima koje se preduzimaju od strane lokalne samouprave zarad jačanja kvaliteta života žitelja opštine Raška kroz  jačanje ekonomskog razvoja.Jesu savremene tehnologije , a posebno internet , unapredile mogućnosti i razvile nove modele komunikacija ali je i dalje , primereno navikama  i shvatnjima, neposredni kontakt nezamenjiljiv. I baš to bi trebalo da imaju u vidu i raščani u Kraljevu i odgovorni ljudi u lokalnoj samoupravi Raške ukoliko žele da unaprede svoje odnose u cilju ekonomskog razvoja Raške koji , je presudan za zaustavljanje višedecenijske depopulacije teritorije Raške.

Docent dr.Ivana Penjišević-geograf

Potvrdu za ove naše stavove dobili smo i u razgovoru sa sugrađankom Ivanom Penjišević mladom doktorkom geografskih nauka i docentom  Prirodno-matematičkog fakulteta- Odsek za geografiju u Kosovskoj Mitrovici koja je poreklom iz Raške i koja je  članica Udruženja građana „Stara Pavlica“ u Kraljevu.

Ova mlada naučna radnica se godinama unazad , između ostalog , bavi i proučavanjem svog zavičaja.Tako je ,još njen magistarski rad „Faktori i pravci regionalnog razvoja Raškog kraja“ dao naučno utemeljene odgovore na brojan pitanja razvoja Raškog kraja. U tom svom radu dr Penjišević uspostavlja jasnu korelaciju i između nivoa ekonomskog razvoja Raškog kraja i procesa njegove depopulacije ističući da je obimniji ekonomski razvoj i teritorijalna diverzifikacija novih investicija na području Raške , pre svega u poljoprivredu, turizam i šumarstvo, uslov svih uslova da se , za početak, zaustave negativni demografski trendovi.

Kao članica udruženja raščana u Kraljevu, doktorka Ivana ističe potrebu jasnijeg profilisanja  ciljeva i aktivnosti udruženja kao i potrebu veće podrške aktivnostima „Stare Pavlice“ od strane grada Kraljeva  i opštine Raška.Ona je na stanovištu da se međusobna komunikacija između raščana u Kraljevu i lokalne samouprave Raške treba graditi i kroz nove modele i kroz nove komunikacijske kanale koje ,po njoj, treba da karakterišu osmišljenost ,kreativnost i konitinuiranost. Da bi se to ostvarilo svi akteri , za početak , treba da razgovaraju i definišu ciljeve i jedinstvenu strategiju za njihovu realizaciju. Akteri tog dogovora, naglašava ona , jesu rukovodstva dve lokalne samouprave ,Kraljeva i Raške i ,svakako, rukovodstvo udruženja građana „Stara Pavlica“. Udruženje  bi trebalo da , kroz procese planiranja svojih aktivnosti,  iste unapredi i osavremeni u odnosu na već postojeće manifestacije i okupljanja koja i dalje treba negovati i omasovljavati.

Poruke jedne smene

Objavljeno: 09.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

Vanredna sednica Skupštine grada Kraljeva ,održana juče, sa samo jednom tačkom dnevnog reda: „Rešenje o imenovanju vršioca dužnosti direktora Narodnog muzeja  iz Kraljeva“, završena je sa očekivanim ishodom . Izborom diplomirane pravnice Marije Žarčanin Štanišić koju je , za to mesto, predložio lokalni Pokret saocijalista koji je , kako na sednici reče njegov lokalni lider „preuzeo odgovornost“ za rad muzeja .Ova , vanredna ,sednica gradskog parlamenta samo je nastavak ranije započetih ,višemesečnih, aktivnosti unutar vladajuće lokalne koalicije da na čelo ove ugledne ustanove dovede „svog čoveka“ i ispoštuje famozni koalicioni sporazum.

Podsećanja radi ova stvar se dobrano odužila iz nekoliko razloga od koji su ,svakako, najvažnije činjenice da je dosadašnji direktor Dragan Drašković , i po mišljenju većine unutar vladajuće koalicije, uspešno vodio ovu ustanovu godinama unazad a i da je on ,kao jedna od osnivača lokalnog Srpskog pokreta obnove, uživao neupitnu podršku ove stranke koja je ,takođe, deo vladajuće koalicije u Kraljevu. Skoriji komunikacijiski šumovi  unutar vladajuće koalicije na republičkom nivou i disonantni tonovi lidera SPO-a Vuka Draškovića oko nekih spoljnopolitičkih aktivnosti Vlade i njenog , tadašnjeg, premijera bili su ,izgleda, samo podstrek lokalnom Pokretu socijalista da podseti ,i zatraži, od svojih kolaicionih partnera u Kraljevu ispunjenje koalicionih dogovora i da im se omogući „da  preuzmu odgovornost za muzej“ što u praktičnom znači da na mesto direktora postave koga oni hoće. I to se juče i desilo. „Sitnice“ poput zakonitosti čitavog postupka  ,kompetetivnosti predloženog kandidata, bespotrebnih materijalnih troškova i slične pale su u vodu raspršene kao najsitnije kapi vode udarivši  u „mramornu čvrstinu“ koalicionog sporazuma. I baš ta činjenica postojanje kolaicionog sporazuma, njegov značaj i snaga jesu povod za ispisivanje ovo nekoliko redova jer Draganu Draškoviću ova vrsta odbrane ,svakao, nije potrebna što zbog činjenice da je ,neupitno, dosegao profesionalne vrhove nedavno potvrđene i najvećim muzealskim priznanjem na nacionalnom nivou što zbog dokazanih upravljačkih kapaciteta jer je , za bezmalo dve decenije , na čelu kraljevačkog muzeja uspeo,zajedno sa svojim sardnicima, da ovu ustanovu postavi  u sam vrh sličnih na nacionalnom nivou.

Elem jučerašnji igrokaz u Skupštini grada Kraljeva ili „politička pokazna vežba“ na lokalnom nivou samo je ,još jedna ,od bezbroj poruka , kojima se želi demonstrirai postojeći poredak stvari koji, u javnom životu Srbije, traje ,malte ne,  od uvođenja višestranačja. A taj poredak stvari počiva na neupitnoj moći političkih stranaka kao reprezenata partikularnih interesa koji ,načešće, malo toga zajedničkog imaju sa opštim ,društvenim interesima. Snaga kolaicionog sporazuma, dokumenta koga je malo ko ,osim aktera koji su ga postigli, video i unutar političkih stranaka upravo i počiva na činjenici suprematije partikularnih nad opštim interesima. U praksi, čitav politički sistem ,evo već bezmalo tri decenije, funkcioniše tako a da,  pritom, stranačkim i ekonomskim oligarhijama  ne pada napamet da bilo šta menjaju. A i zašto bi ,kad od takvog poretka stvari itekako profitiraju u svakom smislu te reči. Slabašno i krhko  javno mnjenje nema mehanizama da se tome suprostavi jer političke i ekonomske oligrahije na svim nivoima organizovanja ,na razne načine, kontrolišu medije i druge komunikacijske kanale a demokratski ,društveni dijalog u traganju za skladom između opšteg,partikualrnog i ličnog u Srbiji je još uvek misaona imenica.Posebno unutar ogromne većine političkih stranaka i njihovih organizacija lokalnog nivoa.

Slučaj promene direktora kraljevačkog muzeja treba posmatrati u tom kontekstu sa , nažalost, oporim utiskom da će se ,skorije, bilo šta  menjati na bolje. I u Kraljevu i u Srbiji. A da je tako mogao se uveriti svaki ,prosečan ,gledalac jedne od lokalnih televizja koja je ,nedavno, napravila mini anketu sa građanima povodom kadrovskih promena u kraljevačkom muzeju. Razmere nezaintersovanosti  ,neznanja i neinformisnosti  o društvenim dešavanjima na lokalnom nivou ,bezmalo svih  anketiranih, jesu ta snaga koja postojeći poredak stvari čini ,naizgled, nepromenjljivim a svaku aktivnost u pravcu zalaganja za opšte interese čini,naizgled, besmislenom.

Povezivanje ljudi sa prirodom preduslov održivog razvoja

Objavljeno: 05.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sa jedne ranije eko manifestacije

Danas se ,širom planete, u više od 100 zemalja u svetu, obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. Ovaj datum je odredila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u znak sećanja na Konferenciju o zaštiti životne sredine održanoj, 5.juna 1972 godine u Stoholmu. Na toj  konferenciji se okupilo 113država, koje su kroz zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine iskazali zabrinutos zbog nekontrolisanog raubovanja prirode u trci za većim ekonomskim i tehnološkim napretkom. Program zaštite je nazvan UNEP a predlog da se proslavlja 5. juni je dala delegacija Jugoslavije.Zaštita životne sredine svojom multidiscilinarnošću i multisektorskim pristupom angažuje sve veće naučne i kreativne potencijale širom sveta,ali, nažalost,svedoci smo nailazi i na sve veće ,neskrivene otpore iz pojedinih centara moći koji , u trci za profitom, svesno i namerno prenebegavaju činjenicu realnih ograničenja prirodnih resursa planete Zemlje. Na Svetski dan zaštite životne sredine, organizuju se razne   akcije koje za cilj imaju  promenu ekološke svesti vlada, privrede i stanovništva u celini, u pravcu odgovornijeg ponašanja prema svom okruženju.Centralna tema ovogodišnjeg Dana zaštite životne sredine je „Povezivanje ljudi sa prirodom“ („Connecting People to Nature“)  čiji je cilj da nas podstakne  da izađemo napolje i u prirodu, da u potpunosti prepoznamo, prihvatimo i cenimo njenu lepotu, da razmišljamo o tome kako smo njen deo i o tome koliko zavisimo od nje. Nažalost ovaj dan u samom gradu Kraljevu,osim časnih izuzetaka u pojedinim školama gde su nastavnici-zaljubljenici  u ekologiju đacima ukazali na značaj aktivnosti najmlađih u očuvanju životne sredine,, nije obeležen nekom manifestacijom gradskog nivoa.Malobrojne,raštrkane i programski raznorodne organizacije civilnog društva koje se bave temama iz oblasti zaštite životne sredine  u gradu Kraljevu nisu za danas izvele ni jednu aktivnost kojom bi sugrađane podestili na ovaj dan. Slična je situacija i sa lokalnim medijima. Sve ovo ,pomalo, iznenađuje obzirom na činjenicu da se u gradu tokom godine , ipak ,dešavaju brojne aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.

Kraljevo- Prva , i najčešća , stanica Raščana na putu u novi život

Objavljeno: 05.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

Milorad Mišo Ostarćanin

Na ovim prostorima ,vekovi za nama , obeleženi su , pored ostalog , i neprekidnim migracionim kretanjima. Njih je uočio,izučavao  i opisivao  još  Jovan Cvijić , naš  poznati  geograf i utemeljivač  Cvijićeve antropogeografske škole- multidisciplinarnog pristupa  proučavanju migracionih kretanja stanovništva. On je , u nauku, kao pojam  uveo metanastazička kretanja i metanastazičke struje objašnjavajući vekovne pravce kretanja stanovništva iz dinarskih i centralnih balkanskih oblasti i  ka Srbiji. I brojni drugi autori , posle Cvijića , koji su se bavili proučavanjem migracionih kretanja stanovništva  na teritoriji današnje  lokalne administrativne jedinice  Raška su konstatovali da se ovaj predeo , kao deo geografske oblasti Ibar, nalazi na pravcu jedne od glavnih struja tih metanastazičkih kretanja. Ono što , takođe,  proučavaoci migracionih kretanja stanovništva ističu kao jednu od zajedničkih karakteristika-motiva za ta mehanička kretanja stanovništva, jeste uzročno-posledična veza između ekonomskog , privrednog , razvoja i tih kretanja . Ova zakonomernost, bez sumnje, važi i za žitelje opštine Raška. Jer svaka analiza rezultata popisa i njihovo upoređivanje u dužem vremenskom periodu jasno ističe tu zakonomernost. Tako se , i primarno uzrokovano  nivom ekonomskog razvoja jedne teritorije-oblasti  i unutar njega promenama dominatne privredne delatnosti,uočavaju pravilnosti migracionih kretanja . Ta kretanja se odvijaju ,istovremeno, na pravcu selo –grad ali i ka drugim ,razvijenijim gradovima. 1995 godine , u posthumno,  objavljenoj studiji Radoslava D.Pavlovića „Stanovništvo i naselja opštine Raška u funkciji privrednog razvoja“  se  navodi da se , na teritoriju opštine Raška u periodu 1941-1981 doselilo 4.449 stanovnika pretežno iz Novog Pazara i sa Kosova i Metohije dok se istovremeno sa ove teritorije iselilo 2.443 domaćinstva, najviše u Zapadno Pomoravlje i Šumadiju sa Beogradom. Potvrdu ovih podataka možemo uočiti i u publikaciji iz 2011 godine  „Uporedni pregled broja stanovnika prema rezultatima popisa u periodu 1948-2011godina “ Republičkog zavoda za statistiku. Tu su ovi procesi zaista jasno uočljivi pa je tako, recimo, grad Raška učetvorostručio stanovništvo sa 1513  na 6590 a Supnje čak  i više nego udesetostručilo sa 301 -1948 godine na  4050-2011 godine, dok se  broj stanovnika opštine Raška  smanjio sa 29856-1961 godine na 24678-2011 godine. Evo kako to , na primeru jedne porodice- porodice Ostraćanin iz Pavlice , izgleda a što nam je ispričao  Milorad-Mišo Ostraćanin ,predsednik udruženja „Stara Pavlica“ u  Kraljevu :

„Seobe članova naše familije je započela kada se Pavle zaposlio 1937. godine na železnici u Ušću. Sa sobom je u Ušće poveo i Momirku. Tu su proveli ratne godine, a zatim su se preselili u Kraljevo. Oni su bili i prvi stanovnici Kraljeva iz naše familije. Posle Pavla je Velimir 1946. godine, po osnovu kolonizacije, otišao sa porodicom u Banatski Karlovac. Stojan je dobio posao u Beogradu 1947. godine i odveo suprugu. Sledeće iseljenje iz Pavlice je imao Milomir 1949. prešavši da stanuje u Rašku, da ne bi svakodnevno pešačio na posao. Seriju odlazaka u Kraljevo započeo je Dušan 1948. godine, a nastavili Branislav (1952), Tomislav (1957), Gojko (1957), Borisav (1960), Bogoljub (1965) i Živojin (1967). Milorad je ovu seriju zaključio 1977, kada se posle rada u Smederevu nastanio u Kraljevu. Obnovio ju je Vladimir Stanišin, koji je posle završetka fakulteta ( 2005 ) počeo da radi i živi u Kraljevu. Marko je posle okončanja školovanja obnovio Bogoljubovu kuću i nastanio se u njoj. Miodrag je posle studija nastavio da živi i radi u Beogradu ( 1959). U Beogradu su još Andrija (1959) i Radojko (1964). Milisav se odlučio da živi u Biljanovcu, gde se preselio 1958 godine. Aranđel nastanio u Raški (1973), a Milun u Vrbi (1973). Momčilo od 1977. da živi u Raški“.

Iza  brojeva i imena iznetih kroz primer porodice Ostraćanih su lične, pojedinačne sudbine, dileme , strahovi , nade…sva ona osećanja koja se  ,neminovno, javljaju kod pojedinca rešenog na tako krupan korak kakav je promena životne sredine  pa se , kasnije, kada se srede i ukorene u novoj sredini te emocije , kroz sećanja , prenose  na potomke sa željom da i oni izgrade pozitivne emocije za zavičaj  njihovih predaka. Zato ogromna većina kraljevčana poreklom iz Raške ,a procenjuje se da ih je u gradu na Ibru između 15 i 20 hiljada ,  s ponosom iznosi činjenice o svom poreklu ističući tu privrženost  korenima svog porekla ali i spremnost da , u granicam svojih mogućnosti , doprinesu i boljitku Raške. I njihovo udruženje ali  lokalna samouprava Raške (i Kraljeva,naravno) trebaju da nađu načina da se te  njihove, želje i opredmete kroz razne vidove saradnje.