petak, 20. april 2018.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Kad emocije sačuva brava zavičaja !

Objavljeno: 16.04.2018. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Ljubiša Đidić sa svojom sestrom pred školom u Popovićima

Danas je u pitomom pomoravskom selu Popovići , kraj Kraljeva , u  malenoj , četvrororazrednoj školi , upriličena skromna svečanost na kojoj je poznati pesnik, prozaista esejist, putopisac ,dečiji pisac i antologičar Ljubiša Bata Đidić ,školi uručio zbirku svojih knjiga .A stvralački opus ovog dobitnika Vukove , Zmajeve i mnogih drugih nagrada ,dugogodišnjeg urednika književnih  časopisa „Bagdala“ i  „Bagdala za decu“ iz Kruševca  nije mali. Napisao je i objavio zbirke pesama Podignute ruke, Nagrižen prsten, Prolistalo koplje, Svrake vole sjajne stvari, Gorionik ,Prometejeva činija – poema ,Severnjača nad Bagdalom ,Pakao za dnevnu upotrebu ,Priznaješ li pepeo svetlosti, Srpski carski rez , Sveti poljubac ,putopise Čudesna Kina ,Pod Južnim krstom – Latinska Amerika , Ruža Budimpešte , romane Dnevnik za Teu ,Carska deca: roman za malu i veliku decu ,Skraćenice , najkraće priče ,Miris proleća , Dnevnički zapisi , monodramu Kneginja Jelena Balšić ,zbirke pesama za decu S točkovima od maslačka do oblačka, Zlatne kočije , Zaljubljive pesme , Zaljubljive reke, Kako sanja jedna Sanja, Ogledalce nema dance…. Ljubiša Bata Đidić je priredio i antologije Dogodilo se u Kruševcu ,Kruševačka rozeta , SDrpska kuća – pesnici o Bidu , Krfu i Zejtinliku ,Beskrajni plavi krug – pedeset godina modernog srpskog pesništva , Hilandar u srpskom pesništvu,  Duhovnica – pravoslavno srpsko pesništvo. Napisao je imonografiju Kruševca a oprobao se i kao autor dokumentarnih filmova o Kruševcu i manastiru Milentija. Iako je najveći deo svog života proveo u Kruševcu gde je stekao i punu stvaralačku afirmaciju Ljubiša Đidiđ je ,rođenjem, vezan i za Popoviće. On se ,kao dete prvog učitelja u školi u Popovićima ,koja je , nedavno proslavila osam decenija postojanja ,rodio,1937 godine, u ovom selu ,tu proveo prvu godinu svog života a potom , sa službenim premeštajem roditelja , nastanio u gradu pod Bagdalom.I kako je to ,nedavno, rekao na predstavljanju svog stvaralačkog opusa u kraljevačkom Kulturnom centru „Ribnica“ u ovim poznim godinama zov zavičaja postaje sve jača. Na današnjoj svečanosti u Popovićima on je ,sa setom, govorio i o tome kako je ,ranije, prilikom jednog od svojih  retkih dolazaka u Popoviće , skinu bravu sa rodne kuće ,koja je u međuvremenu i srušena, i tu jedinu materijalnu uspomenu na svoje mesto rođenja čuva u  današnjem domu kao svojevrsnu relikviju. „Za mene je ona (brava sa vrata rodne kuće) materijalizovana emocija kojom , često, „otvaram vrata mojih sećanja“ iza kojih , i danas, naviru snažne emocije od kojih , mnoge, završe u stihovima koji me sudbinski vežu za Moravu i ovaj deo Srbije “ rekao nam je , posle svečanosti, Ljubiša Bata Đidić.

Ponos našeg pomoravlja

O njemu su , danas , učenicima i meštanima Popovića govorili ,njegovi gosti, znameniti ljudi iz ovog kraja: dr.Dušan-Munđa Ristić ,doajen srpske pedijatrije , Borko Gvozdenović , višegodišnji dopisnik „Politike“ iz Moskve i Pekinga , dr.inž Tomislav Simović , nekadašnji direktor Fabrike Vagona iz Kraljeva i  ministar privrede u vladi SRJ i dipl.ekonomista  Ljubomir –Ljubo Lazarević,  jedan od pionira i organizatora  kargo transporta u ondašnjoj Jugoslaviji koji se , 2015 godine u rodnim Popovićima  javnosti predstavio  i kao pisac ,autor knjige „Šaputanje vremena“. Bio je ,ovo , bez sumnje , dan koji će učenici škole u Popovićima zapamtiti a verujemo da su ,mnogi od njih, dobili podstrek  da dostignu i nadmaše svoje današnje goste .

Škola u Popovićima

Izbor kao priznanje Srbiji !

Objavljeno: 22.03.2018. | autor: KV Novosti -on line

Na nedavno održanom sastanku u Bonu, Evropske radne grupe za životnu sredinu, kojom rukovodi Regionalna Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO koja je sa samo 8 članova zastupljena u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Biljana Filipović Đušić je ,najpre izabarana za jednu od osam članova Biroa a potom je , aklamacijom predstavnika 35 zemalja  koje čine evropsku radnu grupu za životnu sredinu i zdravlje,izabrana za kopredsedavajućeg Biroa. Ovo telo  se ,u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije, bavi faktorima životne sredine koji mogu da se izbegnu –uklone a koji  , godišnje prouzrokuju 1,4  miliona smrtnih slučajeva.Ti , negativni, uticaji životne sredine  na zdravlje  povezani su sa aerozagađenjem, zagađenjem voda, zemljišta, uticjem hemikalija i klimatskih promena. Realizjući projekte koji se odnose na seoske vodovode, unapređenje sanitarno higijenskih uslova u školama, podjednak pristup vodi i sanitaciji, adaptaciju na klimatske promene Srbija aktivno učestvuje u ovim evropskim procesima. Izborom naše predstavnice za kopredsedavajućeg biroa ne samo da je odato priznanje Srbiji za aktivnosti na ovom planu nego su stvorene predpostavke našeg snažnijeg uticaja u kreiranju  politika koje se odnose na sve oblasti zaštite životne sredine i zdravlja. Srbiju su na ovom skupu predstavljali  državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju, Biljana Filipović Đušić.

Zabrinjavajući pad demokratskih vrednosti u Srbiji !

Šta nam govore ekonomski pokazatelji o odnosima sa EU i kakve su perspektive

Objavljeno: 15.03.2018. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevačka biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je ,danas, bila domaćin debate „ Srbija i Evropska Unija: Politički i ekonomski odnosi “. Debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka iz Beograda u saradnji sa  Evropskim pokretom- Kraljevo.  O tome šta je do sada ostvareno u pristupnim pregovorima i koji su dalji koraci potrebni za zatvaranje poglavlja, da li je EU spoljnopolitičko ili unutrašnje pitanje Srbije i  šta nam govore ekonomski pokazatelji o odnosima sa EU i kakve su perspektive, okupljenima u kraljevačkoj biblioteci govorili su: Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, prof. dr Maja Kovačević, sa Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu i  dr Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji. Iako su uvodničari ,u svojim izlaganjima ,prisutne upoznavali sa različitim aspektima našeg ,dugog,puta ka Evropskoj Uniji kao zajednički imenitelj svih tih izlaganja nameće se zabrinjavajući pad demokratskih vrednosti  u Srbiji od dvehiljadite godine  do danas.U svojim ,inspirativnim,izlaganjima baratajući sublimiranim podatcima koji odslikavaju aktuelno stanje procesa evropskih integracija  u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, uvodničari su arumentima i razložno branili stav o potrebi , da  kažemo i neophodnosti, našeg punog pridruživanja zajednici kakva je Evropska Unija uprkos , nadajmo se trenutnim, trendovima pada demokratskih vrednosti i svojevrsnog ,svakodnevnog, urušavanja institucija  i demokratskih procedura kako na državnom tako i na lokalnom nivou političkog i državnog organizovanja.Debata u Kraljevu, je privukla  veliki broj posetilaca , posebno mladih iz nekoliko kraljevačkih srednjih škola. Ona je ,inače, jedan od  serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizuju u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate se održavaju u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.

Nagrada „Janko Šafarik“ dodeljena Dragani Tipsarević

Objavljeno: 01.03.2018. | autor: KV Novosti -on line

Dragana Tipsarević okružena svojom porodicom na dodeljivanju nagrade „Janko Šafarik“

Juče je, u Beogradu, svečano obeležena 186 godina od osnivanja Narodne biblioteke Srbije. Osnovana je ukazom knjaza Miloša Obrenovića i bila je prva ustanova kulture u ondašnjoj Srbiji.Ova ustanova od neprocenjivog značaja ,seljena više puta  i  nemilosrdno uništavana ,poput bombardovanja Beograda aprila 1941 godine, danas čuva oko šest miliona knjiga i publikacija.Povodom jubileja u Narodnoj biblioteci Srbije otvoren je Centra slovenskih kultura koga je osnovao  Forum slovenskih kultura. Reč je o  međunarodnoj  organizacija sa sedištem u Ljubljani, koja ujedinjuje 13 država, na čijim teritorijama živi oko 300 miliona Slovena. Članice Foruma su Srbija, Slovenija, Rusija, Belorusija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Češka, Hrvatska, Makedonija, Poljska, Slovačka i Ukrajina.Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković uručio je na dan te institucije nagradu „Janko Šafarik“ Dragani Tipsarević, donedavnom upravniku Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Obrazloživši odluku žirija koji je ,ove godine ,radio u sastavu Ivana Dimić, Tamara Butigan, Vladislav Bajac i Ljubomir Branković, predsednik žirija Mihajlo Pantić je rekao da je Dragana, zajedno sa članovima kolektiva značajno očuvala duh tradicije i unapredila rad matične kuće dodavši to da je ona pokrenula  i organizovala niz raznolikih akcija i manifestacija, učinivši da kraljevačka biblioteka postane prosvetiteljska ustanova koja  služi na čast celoklupnoj nacionalnoj kulturi. Zahvalivši se  na nagradi Dragana Tipsarević je ,između ostalog, rekla i : „Kada ste godinama na čelu biblioteke u Kraljevu koja u temelju sažima povlašćenu geografiju – blizinu svete Žiče, a u nazivu ime prvog srpskog kralja i pisca, kada među zaposlenima imate imena koja vrhune srpskom književnošću, kada iz vaše kuće knjiga svake godine izlepršaju nove, sa znakom Povelje, postajete svesni da ste dužni, najbolje što umete, da gradite i sabirate.A onda kada vam sabirci nemaju zbira, dužni ste da svaku nepriliku shvatite kao golemu priliku i podsticaj da uradite najviše što možete, ma kojim aršinima to kasnije procenjivano, jer Biblioteka vam postaje jedina moguća mera“.

U Kraljevu obeležen Dan civilne zaštite

Objavljeno: 01.03.2018. | autor: KV Novosti -on line

Zajedničkom sednicom Štabova za vanredne situacije grada Kraljeva i Raškog upravnog okruga u Kraljevu je danas obeležen 1.mart –Svetski dan civilne zaštite. Ovaj datum je ,kao praznik Civilne zaštite, ustanovljen 1990 godine odlukom Generalne skupštine međunarodne organizacije civilne zaštite ICDO a u Srbiji se obeležava od 2013 godine. Prisustnima su se najpre obratili Nebojša Simović , Načelnik Raškog upravnog okruga i dr.Predrag Terzić , gradonačelnik grada Kraljeva koji  rukovode ovim štabovima. Oni su posebno istakli aktivnosti koje se sprovode na širenju mreže poverenika civilne zaštite u mesnim zajednicama u lokalnim samoupravama kao i  iskustva grada Kraljeva u organizaciji civilne zaštite  u okviru gradske uprave. Gradonačelnik Kraljeva , dr.Predrag Terzić,  je istakao  i značaj Centra za obuku pripadnika jedinica opšte namene civilne zaštite koji funkcioniše u sklopu Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu. Potom je  načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu  Radoica Kočović upoznao prisutne goste sa najvažnijim aktivnostima Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu koje deluje na teritorijama opština Vrnjačka Banja i Raška  kao i na teritoriji grada Kraljeva.Na kraju današnje svečanosti kojoj su prisustvovali predstavnici Vojske Srbije , Ministarstva unutrašnjih poslova , Crvenog krsta i opština Vrnjačka Banja i Raška uručene su zahvalnice za dugogodišnju saradnju Goranu Puzoviću direktoru javnog preduzeća „Srbijavode“ i internet platformi Volonter.rs koja omogućava efikasno povezivanje zainteresovanih volontera i organizacija koje za njihovim angažmanom imaju potrebe a što se pokazalo  efikasnim i prilikom  sprovedenih  preventivnih aktivnosti  na rečnim slivovima na teritoriji Raškog  upravnog okruga.

Sapeti i razapeti

Beleška s povodom

Objavljeno: 28.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Svedoci smo da , ključni akteri na političkoj sceni Srbije , još uvek imaju , najblaže rečeno, nedefinisani odnos prema mestu i ulozi organizacija civilnog društva . Zbog kritičkog promišljanja dela civilnog sektora o pojedinim aktivnostima  vladajuće većine sve češće se, u delu medija , mogu čuti neargumentovani napadi na organizacije koje prirpadaju civilnom društvu  u Srbiji. Matrica tog , medijskog toplog zeca , fokusirana je na nategnuto povezivanje porekla novca  međunarodnih donatora  sa navodim  delovanjem nekih organizacija civilnog društva u funkciji ostvarivanja interesa koji su u suprotni nacionalnim interesima Srbije. Zamene teza , „argumentum ad hominem“, kojom se izbegava polemika o iznetoj argumentaciji primenjena na deo civilnog društva  dobija snažno uporište na nižim nivoima organizovanja politike i  države .Višedecenijsko  forsiranje  političke podobnosti u odnosu na kompetetivnost prilikom zapošljavanja u državnoj upravi  i javnom sektoru dodatno je snažilo aktere rigidnih shvatanja  mesta i  uloge civilnog sektora  u političkim i društvenim procestima  na lokalnom nivou organizovanja. Prošlo je ,evo skoro četri godine kada je Vlada Republike Srbije ,oslanjajući se na dokumet Saveta Evrope pod nazivom „Kodeks dobre prakse za građansko učešće u procesu odlučivanja“  usvojila, na predlog svoje  Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom , Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Dokument je zamišljen i napisan kao svojevrsna poruka vrha izvršne vlasti nižim nivoima organizovanja  te vlasti ali i  ministarstvima da je učešće civilnog društva u postupcima  pripreme , donošenja i praćenja primene propisa svojevrsni „Condicio sine qua non“ za kreiranje i sprovođenje reformi  našeg društva na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Taj dokument je dosta precizno definisao šest principa  saradnje kao i četri nivoa učešća organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa.Svedoci smo , nažalost , da je ovaj akt Vlade , i posle bezmalo četri godine od  njegovog usvajanja, nepoznanica kako za lokalne samouprave tako i za pojedina ministarstva.Tako je nedavno, na konstitutivnoj sedici Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva članovima tog  radnog tela , među kojima su i predstavnici civilnog društva  grada Kraljeva kao tačka dnevnog reda servirano: „Upoznavanje sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“. Tako su predstavnici civilnog društva grada Kraljeva koji se bave problemima zaštite životne sredine dovedeni u apsurdnu situaciju da se upoznaju , a stekao se utisak da se očekivalo i da bespogovorno aminiju , sa dokumentom koji je nastao u uskom krugu predstvnika lokalne samouprave i dela  gradske uprave koji , em što potpuno zanemaruje vladine Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, em je očigledan primer neracionalnog trošenja javnih prihoda grada  u svrhu kreiranja nezasluženih prihoda posrnulom lokalnom javno komunalnom preduzeću „Čistoća“. A kao svojevrsni „šlag na tortu“  predstavnicima civilnog društva u Savetu prezentovana je činjenica da je za tako sačinjen  Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,nažalost, data saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pažljivim čitanjem Zakona o zaštiti životne sredine uočava se da članovima (68 .i 100.) koji regulišu obaveze lokalnih samouprava i postupak dobijanja saglasnosti na njihove programe korišćenja sredstava budžetskih fondova  za zaštitu životne nisu bliže definisani kriterijum za davanje saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine ali to ,svakao, nije bio razlog da se nekim podzakonskim aktom ne definišu takvi kriterijumi uz maksimalno poštovanje akta Vlade koji se , recimo to još jednom , zove Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Ovako ostaje da sapeti i razapeti civilni sektor  izabere hoće li prihvatati ulogu koju mu pokušavaju nametnuti reprezenti izvršne vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou odlučivanja ili će , pak, odlučnije zahtevati da ta ista  vlast poštuje svoje akte.

 

Kraljevo se vraća na gimnastičarsku mapu Srbije

Objavljeno: 25.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Juče je ,u Kraljevu, u  organizaciji Društva za fizičko vaspitanje i rekreaciju „Partizan“ iz Kraljeva održano takmičenje za gimastičare početnike iz Kraljeva , Raške i Gornjeg Milanovca . Oko 130 učesnika uzrasta od prvog do četvrtog razreda osnovne  škole demonstriralo je svoje gimnastičko umeće takmičeći se u gimnastičkom višeboju koji uključuje četri discipline preskok , parter, vratilo i gredu. Radi se o mladim gimastičarima početnicima koji ,u proseku, vežbaju tek godinu dana ali među njima ima i izrazitih talenata. Sa decom u Kraljevu i Raški rade treneri iz DFVR „Partizan“ iz Kraljeva koji ,povremeno, priskaču u pomoć i kolegama u Gornjem Milanovcu. Svi oni su , predhodno , stekli trenersko zvanje i licencu predviđenu Pravilnikom Gimnastičkog saveza Srbije . Kraljevački „Partizan“  se ovim takmičenjem najmlađih gimastičara , i najavom sličnog takmičenja u maju, vraća na   gimastičku pozornicu Srbije kojoj je ,nekih ranijih godina, darivalo brojne uspešne takmičare. Ovo sportsko društvo je ,inače, aktivno u Kraljevu  od 1948 godine pod ovim nazivom ali je ,tada, nastavilo tradiciju predratnih sokola. Sokolska društva u Srbiji  nastaju krajem XIX veka ,tačnije  1891 godine kada su beogradski gimastičari odlučili da napuste nemački „turnerski“ sistem ginastike i uvedu češki , „sokolski sistem“ vežbanja. Sokolska družina ,u Kraljevu je , prema nekim izvorima formirana još 1904 godine a  članovi te družine su, tridesetih godina prošlog veka, svojim prilozima sagradili Sokolski dom sa salom koja je funkcionisala sve do 1974 godine u dvorištu osnovne škole „IV kraljevački bataljon“ kada je , po dogovoru sa školom, srušena da bi bila sagrađena sadašnja sala koju , od tada, na osnovu Ugovora  zajednički koriste i škola i DFVR „Partizan“. Kroz salu kraljevačkog „Partizana“ prošle su hiljade mladih gimastičara   baveć se ovim bazičnim sportom koji , onom ko ga trenira , omogućava da se ,kasnije, sa lakoćom bavi bilo kojim drugim sportom. Gimastika ,kod vežbača, a posebno najmlađih utiče na stvaranje i korišćenje izuzetne snage u rukama , nogama i duž celog tela, sa ciljem nošenja težine vlastitog tela u raznim situacijama  prilikom izvođenja gimnastičkih vežbi. Kroz to  pomeranje granice sopstvenih sposobnosti,  gimnastika je veoma značajna i za  mentalni razvoj ličnosti. Vredi pomenuti da su neki od kraljevačkih gimastičara ,iz predhodnog perioda svoju karijeru nastavili kao profesori na beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog gimnatika obrazovanja beogradskog univerziteta poput ,recimo Dušana- Dula Mitića i Miljana Grbovića.

Komplimenti za asocijacije lokalnih samouprava kojima jačaju sopstvenu otpornost

Obeležena godišnjica potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivovima Zapadne Morave i Kolubare na poslovima prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda

Objavljeno: 22.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Danas je u Skupštini grada Beograda ,u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Stalne konferencije gradova i opština održan sastanak  posvećen obeležavanju godišnjice potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivovima Zapadne Morave i Kolubare na poslovima prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda. Drugi deo sastanka iskorišćen je za potpisivanje novih Protokola o saradnji opština i gradova slivova Velike Morave (Kragujevac, Jagodina, Požarevac, Batočina, Rača, Velika Plana, Smederevska Palanka, Žabari, Paraćin, Svilajnac, Varvarin i Ćićevac) i gornjeg dela sliva Dunava u Srbiji Banatski vodotoci (Ada, Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Žitište, Zrenjanin, Kanjiža, Kikinda, Kovačica, Kovin, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Kneževac, Opovo, Pančevo, Plandište, Senta, Sečanj i Čoka). Otvarajući sastanak Branko Ružić Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije je istako značaj udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja njihove otpornosti na elementarne nepogode i racionalnijeg korišćenja materijalnih i kadrovskih resursa kao u prevencij tako i u upravljanju vanrednim situacijama. Najavio je veću podršku njegovog a i drugih ministarstva ovim aktivnostima  lokalnih samouprava kroz uređenje normi i jačanje materijalne podrške za takve aktivnosti sa nacionalnog ,međunarodnog i lokalnog nivoa. Ono što je ,danas,posebno  godilo predstavnicima Kraljeva i Raškog upravnog okruga, koji su prisustvovali sastanku u Beogradu , jesu pohvale  gradu Kraljevu ,njegovom Odeljenju za poslove civilne zaštite pri gradskoj upravi i Zdravku Makimoviću ,rukovodiocu tog odeljenja za sve što je urađeno na kreiranju i implementiranju koncepta udruživanja lokalnih samouprava u rečne slivove. Ovu ulogu  su posebno istakli  u svojim obraćanjima ministar Branko Ružić, zamenica direkora Kancelarije za javna ulaganja Sandra Nedeljković ,zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji Steliana Nedera i Predrag Marić , Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Današnji sastanak kome je prisustvovalo više od sto predstavnika lokalnih samouprava iskorišćen je i za predstavljanje projekata „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ i „SEE-urban“ koji , svaki na svoj način, omogućavaju primarno  lokalnim samoupravama,  ali ne samo njima već i predstavnicima organizacija civilnog društva , javnim preduzećima , obrazovnim i naučnim institucijama da osnaže svoje kapacitete kako  za prevenciju u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena tako i za investiranje u objekte i opremu koji doprinose smanjivanju lokalnih uticaja na klimatske promene.

Predsednica Vlade u radnoj poseti Kraljevu

Radovi u Dositejevoj kreću za tri meseca

Objavljeno: 21.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić  započela je  svoju današnju  radnu posetu Kraljevu obilaskom lokacije u Dostiejevoj ulici gde je , još pre šest godina, planirana gradnja objekata u sklopu  urbane regenreacije naselja izgrađenog između 1947 i 1955 godine a koje je pretrpelo znatna oštećena od zemljotresa  novembra 2010 godine. Reč je, inače, o 16 stambenih zgrada i 5 prizemnih kuća sa 360 stanova prosečne površine 39,80 m2. Projektom urbane regeneracije  umesto sanacije, planirano je   rušenje postojećih zgrada, i izgradnja 4 nove (Su+P+7) sa 360 stanova za preseljenje, sa ukupnom korisnom površinom stanova od 16.209,40m2 ,na južnom delu lokacije (oko 1,8 Ha). Etažni vlasnici dobijaju nove stanove, dok će Grad biti u mogućnosti da koristiti ostatak lokacije za buduću izgradnju socijalnih stanova i za druge namene, kao što su komercijalni ili rekreativni prostor, na severnom delu lokacije (oko 1.3 Ha). Građevinska dozvola za gradnju prve zgrade sa 103 stambene jedinice je  izdata još 25.maja 2016 godine,sredstva  u iznosu od oko osam miliona evra obezbeđena su iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) aprila 2016 godine,  učešće grada Kraljeva je obezbeđeno kroz zemljište,izgradnju nove infrastrukture ,spoljne uređenje i nadzor,izabran je i izvođač radova po sprovedenoj proceduri još u novembru 2017 godine ali , do danas, nisu otpočeli radovi. Svojevremeno, pre više od dve i po godine, prilikom predstavljanja rezultata nagradnog konkrusa za arhitektonsko rešenje budućeg naselja ministarka Zorana Mihajlović je najavljivala početak radova za proleće 2016 godine ali ono što je, danas, izvesno je da odobreni kredit,još uvek, nije povučen. Razlog su,još uvek nedefinisani odnosi između Ministarstva građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture kao finansijera ispred Republike Srbije i grada Kraljeva kao investitora.Zbog toga nije bilo moguće ni potpisivanje ugovora sa već izabranim izvođačem radova.Već duže vremena ,uprkos stalnoj komnunkaciji na relaciji Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva,tačnije Projektne komisije projekta „Urbana regeneracija naselja u Dositejeveoj ulici u Kraljevu“ ne dolazi se do rešenja oko navodno različitih tumačenja  obaveza po osnovu poreza na dodatnu vrednost što se,gledano sa strane čini najblaže rečeno čudnim a ujedno ukazuje i na osdustvo međuresorne saradnje između ministarstva u istoj Vladi.Jer, zvuči bizarno da se do sada nije moglo obezbediti izvorno tumačenje resornog Ministarstva finasija pa i same Vlade. Otuda i velika očekivanja u Kraljevu od današnje posete premijerke  i njene pomoći da se taj „Gordijev čvor“ razreši i , najzad, krene sa gradnjom. Ana Brnabić je odgovarajući na naše pitanje rekla da će ona lično uraditi sve da se prevaziđu postojeći komunikacijski šumovi na relaciji Ministarstvo građevinarstva –grad Kraljevo i da se,iskreno, nada kako će radovi na rekonstrukciji naselja u Dositejevoj početi za najduže tri meseca. „Kraljevo je došlo na dnevni red i savim je zaslužilo da bude u fokusu pažnje Vlade   kako bi dobilo svu neophodnu pomoć i podršku za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata o kojima smo ,danas, ovde razgovarali“ rekla je premijerka odogovarajući na naše pitanje.Svoj boravak u Kraljevu premijerka Ana Brnabić je nastavila obilaskom gradilišta novog dečijeg obdaništa na Beranovcu  površine 809 metara kvadratnih . Obdanište će, kako se danas čulo, biti  arhitektonski savremeno, moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta  gde,kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu  za ovakvom  ustanovom. Dobrotvor i donator Milomir Glavčić je sa 200.000 evra pomogao gradnju ovog objekta dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra.Posetu Kraljevu Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić  je završila u kraljevačkom javnom preduzeću „Vodovod“ koje uspešno posluje i koje se priprema za realizaciju projekat gradnje fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema u Kraljevu, vredan 17,1 miliona evra.Građevinski projekat je ,već, sa milion evra finasiran iz PPF4 i PPF5 programa a projektnu dokumentaciju Vodovodu je,svojevremeno, uručio Majkl Devenport ondašnji šef misije Evropske Unije u Srbiji.

Omaž renesansnom gospodinu sa kraljevačkih ulica

Objavljeno: 03.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć, osam meseci i sedam dana od kada je Zoran Milojčević –Čombe otišao , kako to reče reditelj, scenarista i producent dokumentarnih filmova Milan Nikodijević, „da traga za nekim dalekim novim zvezdama“ u krcatom kraljevačkom kafeu „Alexandar“ održan je svojevrsni omaž  ovom poznatom kraljevačkom muzičaru. Već na samom početku novog kompakt diska koji je , kako to reče Čombetov sin, profesor Žarko Milojčević testamentarni projekat koga je on , uz pomoć legendarnog „Smakovca“ Slobodana Stojanovića- Kepa i profesora kraljevačke muzičke škole Miroslava Filipovića priredio za izdavanje , nalaze se dve nove numere pomalo čudnih imena „Proja“ i „Nova stvar“ koje su nastale bukvalno zadnjih meseci Čombetovog života.Tom logikom  nižu se i ostale numere na ovom pažnje vrednom nosaču zvuka pa je tako zadnja numera nastala još daleke 1999 godine.Radi se o , bez preterivanja, legendarnoj obradi poznate pesme Dragiše Nedovića „Stani stani Ibar vodo“ koju je Zoran Milojčević maestralno odsvirao na hromatskoj usnoj harmonici. I ma koliko ,na prvi pogled zazvučalo grubo, ne mogu a da ne saopštim  ličnu impresiju da bi ,da je samo ovo uradio Čombe ostao trajno zapamćen na prebogatom kraljevačkom muzičkom nebu. Na sreću svih ljubitelja dobre muzike opus, ovog „gospodina sa ulice“ kako ga je sinoć nazvao Milomir –Mile Nedeljković, bard kraljevačkog glumišta i Čombetov saputnik u mnogim večerima koja će generacijama kraljevčana „ iz pedeset i neke“ ostati u trajnom sećanju, je veći i muzički značajniji. Čombetovo bavljenje muzikom počinje od njegovih srednjoškolskih dana, kada je, krajem šezdesetih, sa nekoliko svojih drugova, među kojima je bio i kasnije čuveni klavijaturista Laza Ristovski, oformio čuvenu kraljevačku rok grupu Bezimeni. Kao solo gitarista sa Bezimenima je nastupao širom Jugoslavije, a pored pobeda i zapaženih nastupa na brojnim, značajnim, gitarijadama tog vremena (Sanad, Trstenik), grupa je 1974-te nastupala na velikom koncertu  u novobeogradskoj Hali sportova sa nekim od tada vodećih rok grupa u zemlji (Pop mašina, Time, Smak i mnogim drugim). Sticajem okolnosti (glas vokalnog  soliste ostavljao je na nosaču zvuka, za tadašnje standrde, nedopustiv šum), grupa Bezimeni nije snimila svoju debitantsku ploču. Umesto toga, iza njih su ostale kompozicije Maštarenje i Suviše mali, koje zu zabeležene na PGP-ovim kompilacijama Veče uz radio (pločama posvećenim kultnoj emisiji Radio Beograda, čiji su Bezimeni bili česti gosti).  Nakon rasformiranja Bezimenih, oformio je grupu Bluz projekcija koja je, iako nije trajala dugo i nije zabeležila uspehe Zoranove prethodne grupe, bila značajna po nečemu drugom- bubnjar ovog sastava bio je l „Smakovac“ Slobodan Stojanović Kepa, sa kojim će sarađivati i na svom poslednjem projektu. Sredinom osamdesetih, Čombe je gitaru „gurnuo“ u drugi plan i posvetio se usnoj harmonici, koju je, istina usputno, svirao još iz vremena Bezimenih. Hromatska usna harmonika (koju je uglavnom svirao, ne zanemarujući ni diatonsku, tzv. bluzašicu kod nas mnogo učestaliju) nije toliko čest instrument kod nas. Svirajući na njoj sve- od evergrina, džeza,  roka, latino standarda, klasike, pa sve do obrada izvornih narodnih pesama, Čombe je imao, uz nesumnnjiv tehnički kvalitet, jedan moderan i interesanan pristup ovom instrumentu. Dvehiljaditih svira po klubovima širom Srbije, nastupa i sa nekim poznatim muzičarima, ali najznačajniji nastupi su bili krajem 2003. u Centru lepih umetnosti Gvarnerius, gde je svirao na poziv našeg proslavljenog vioiniste Jovana Kolundžije.Od 2013-te počinje da radi svoju, autorsku muziku. Mešavina roka (od malo sirovijeg do nešto sofisticiranijeg), latino zvuka, bluza i svega onoga što jeste bio njegov izraz, oblikuje se kroz kompozicije koje nastaju sve do početka 2017-te godine. Velike planove, energiju, ideje o novim pesmama i ostvarenje sna da konačno izda svoj album, prekinula je iznenadna smrt krajem maja 2017-te.Ipak, iza njega je ostala njegova muzika. Autorske pesme koje predstavljaju presek njegovog rada na usnoj harmonici, gitari i muzici uopšte, kojima su kao „bonus track“ dodate i neke od onih snimljenih krajem devedesetih, čine  disk „Na kraju…početak“. Za kraj,ove priče o muzičkoj legendi Kraljeva citirajmo ponovo Milana Nikodijevića na čijem filmu „Zarobljeno vreme – Rokopisac“ je Čombe , kao muzički saradnik, radio bezmalo tri godine ne dočekavši njegovo pojavljivanje u javnosti : „Duh ovog renesansnog čoveka zauvek će se ,pesmom „Ibar vodo“ viti kraj Spomenika srpskom ratniku na centralnom trgu grada koga je Čombe bezmerno voleo“.