Ukupna ulaganja u svetu u energetsku efikasnost tokom 2011. godine procenjena na 300 milijardi US dolara. Toliko je , pre četri godine, širom sveta, investirano i u dobijanje energije iz uglja , nafte i gasa… Srbija , još uvek , ima 2 do 3 puta veću potrošnju energije u proizvodnji po jedinici BDP-a u odnosu na razvijene zemlje.Budžetski fond Srbije za unapređenje energetske efikasnosti , u ovoj godini ,raspolagao je sa 180 miliona dinara koji su ,delimično, upotrebljeni za projekte javnog sektora. Prema najavama odgovornih u 2016 godini lokalnim samoupravama će , na raspolaganju biti 160 miliona dinara iz budžeta republike za povećanje energetske efikasnosti javnih objekata. I građani tek od sledeće godine mogli da očekuju sličnu podršku države… Grad Kraljevo je planirao da utroši 1.920.600.000 dinara u preriodu 2015-2017 na kapitalne projekte među kojima su i neki novi građevinski objekti poput zatvorenog bazena,Paviljona Dečijeg odmarališta na Goču, Muzičke škole…. Iako je (pre) rano za bilo kakve zaključke verujemo od će , prilikom projektovanja i gradnje pomenutih objekata njihova energetska efikasnost biti visoko rangirani prioritet investitora. No, pogled na tekući budžet grada i ,tekuća, izdvajanja jasno govore da se problemi energetske efikasnosti i dalje nisko kotiraju.Svetlu tačku da se i tu nešto menja predstavljaju izdvajanja za projekte NVO realizovane u organizaciji Odseka za zaštitu životne sredine gradske uprave grada Kraljeva.Na taj način se stvari i u ovoj oblasti pomeraju sa „mrtve tačke“, jer inicijative koje dolaze iz takozvanog civilnog sektora tek treba da se nađu na dnevnom redu donosioca odluka na lokalnom nivou poput ,recimo, Skupštine grada. U situaciji smo kada izostaju brojna normativna rešenja kako na državnom tako i na lokalnom nivou kojima bi se i onako oskudne strategije u oblastima energetske efikasnosti i zaštite životne sredine pretočile u delotvorniju praksu.Dodajmo tome i izostanak jasno predstavljenih efekata ušteda što je , delom , posledica još uvek jeftinih energenata a delom izostajanja dostupnosti opredeljenih sredstava do pojedinačnih ,individualnih , korisnika i , eto , razloga zašto smo , i u ovoj oblasti,na začelju evropskih standarda. Srbija je ,još oktobra 2005 godine, u Atini,potpisala „Ugovor o osnivanju energetske zajednice“ pa se ,kao i ostale zemlje Jugoistočne Evrope obavezala da harmonizuje propise u ovoj oblasti u cilju što efikasijeg nastupa na tržištima energije.Kao jedno od prvih novoustanovljenih tela formirana je vladina Agencija za energetiku koja nema nikakve nadležnosti u oblasti efikasnijeg korišćenja energije već su sva ta ,brojna i složena pitanja u nadležnosti Vlade ,reesornog Ministarstva i lokalnih samouprava. Zato je neophodno obezbediti takozvanu političku volju da se pitanja energetske efikasnosti kao bitna za dalji održivi razvoj što pre i što češće nalaze na dnevnom redu pobrojanih organa. U tom kontekstu ,svakako, treba i posmatrati inicijative koje su rezultat pojedinačnih projekata nevladinog sektora poput , recimo ,onih datih u projektu UG „Zeleni Navigator“ a koje formulišu predloge da se što pre izvrši zamena fosilnih goriva kojima se, skupo i neefikasno , greju pojedini javni objekti , za šta se izdvajaju ne mala sredstva iz budžeta grada Kraljeva ,obnovljivim izvorima energije kojih , u većoj meri ,ima na teritoriji grada.